Jugonostalgija je, kako se navodi, najveća u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Na pitanje da li je raspad SFRJ koristio ili naškodio njihovoj zemlji, velika većina građana Srbije, 81 odsto, kaže da je bio štetan, samo četiri odsto veruje da je bio koristan, a osam odsto odgovara da ne zna. Slična je situacija i u BiH, gde samo šest odsto smatra da je kraj Jugoslavije bio od koristi za tu zemlju, dok 77 odsto smatra da je bio štetan.
"I dok je moguće da je negativno mišljenje Srba o raspadu bivše SFRJ izazvano osećajem da više nisu ključna nacija nekadašnje višenacionalne države, stanovište ispitanika u BiH moglo bi da bude objašnjeno lošim ekonomskim i vladinim rezultatima", ocenjuje Galup.
Crna Gora, uskoro članica NATO, manje je nostalgična, ali i tu samo 15 odsto ispitanika kaže da je raspad SFRJ bio dobar, dok 65 procenata veruje u njegove štetne posledice. Kada je reč o Makedoniji, 12 odsto ispitanih kaže da im je raspad SFRJ koristio, 61 procenata da nije, dok skoro četvrtina Makedonaca kaže da ne zna odgovor.
Sa druge strane, na Kosovu, koje se u studiji zasebno pominje, čak tri četvrtine ispitanika (75 odsto) smatra da je raspad SFRJ bila dobra stvar, a samo 10 odsto da je bila loša. Slično raspoloženje je i u Hrvatskoj, gde 55 odsto građana kaže da je raspad bio koristan, dok 23 kaže da je štetan. U Sloveniji je taj odnos 41 prema 45 odsto.
Anketa pokazuje i da predstavnici nacionalnih manjina više veruju u štetne posledice raspada SFRJ i navodi da Hrvati u Hrvatskoj više smatraju da je raspad doneo korist nego oni Hrvati koji žive van nje. Delimičan izuzetak su Srbi koji, gde god da žive, većinom veruju da je raspad naškodio njihovoj zemlji, navodi Galup.
Takođe različito mišljenje imaju građani zavisno od starosne dobi. Stariji od 55 godina više odgovaraju negativno o raspadu, od onih između 15 i 35 godina.
Titovi poštovaoci danas u Kući cveća
Titov rođendan ili Dan mladosti, 25. maj, bio je veliki događaj za sve građane tadašnje SFRJ. Stariji pamte štafetu mladosti, koja je putovala kroz celu SFRJ i koju su nosili najbolji đaci, studenti, radnici... Porodice su kraj malih ekrana pratile prenos sleta, svečanosti proslave Titovog rođendana.
Poslednjih godina, sve je više posetilaca iz bivših jugoslovenskih republika koji na današnji dan obilaze Kuću cveća u Beogradu. Najbrojniji su Slovenci, a zanimljivo je da je veliko interesovanje mladih, koji u to doba nisu bili ni rođeni.
Posetioci ističu da su danas došli da se podsete na mladost, 25. maj, Titov rođendan i na sve ono lepo što je bilo. Neki smatraju da ih je Tito učio kako da budu braća, drugovi i da ne diraju nikoga, dok drugi dodaju da su uz Tita rasli i njime se ponosili.
"Pričao mi je deda priče, video sam snimke i čitao sam dosta knjiga. Mislim da je to bilo pravo vreme", kaže za
RTS jedan mladi posetilac Kuće cveća.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 23
G
Orwell Vegan
Jugosloven i sad
Imam odgovore, ali na žalost i ovakve zakone za medije, kao sada, kod nas.
U Jugoslaviji si mogao reći šta hoćeš, kad hoćeš i gde hoćeš. Pa posle odgovarati, ako treba. A danas prvo nešto unište i urade protiv javnog interesa i naroda - pa posle o tome pričaju, ili se pojavi u medijima. I to možda.
Ali se svi brinu da te istreniraju za autocenzuru i cenzuru, i dobro ti zapuše usta.
Naravno da takve ideje o zapušavanju usta nisu ovde rođene.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar