Južna Koreja, koja je uspela da se izdigne iz ratnih ruševina i postane četvrta najveća ekonomija u Aziji, već decenijama ima problem sa neželjenom decom. Razlozi za to su razni: od sramote, pa do želje da devojke "čestite" uđu brak. Naravno, tu su brojni kulturološki i ekonomski razlozi.
Od 1950. godine čak 110.000 dece iz Južne Koreje je usvojeno u SAD, mada te cifre nisu više tako visoke kao nekad. U međuvremenu, natalitet u Južnoj Koreji beleži pad usled činjenice da je odgajanje deteta veliki trošak, ali i činjenice da južnokorejsko društvo postaje radoholičarsko i samim tim, nemaju vremena za decu.
Ipak, broj napuštenih beba je i dalje izuzetno visok, posebno poslednjih godina kada je donet zakon o zaštiti prava dece. Međutim, po svemu sudeći taj zakon je samo dodatno pogoršao situaciju.
U proteklih nekoliko godina na ovaj način je ostavljeno više od 1.000 beba samo u jednom prihvatilištu. Najviše žena se odlučuje da bebu ostavi tu jer je mesto udaljeno od centra Seula i prilično izolovano od znatiželjnih pogleda. Reč je o kući koju je jedna seulska crkva preuredila u prihvatilište, ostavljajući otvor u zidu kako bi majke neprimetno ostavile decu, pritom ne otkrivajući svoj identitet. Nekad ih žene donesu neposredno nakon porođaja, gde se vidi da je pupčana vrpca tek presečena.
Pastor Li Jong Rak iz crkve Jusareng kaže da su se odlučili da naprave ovu kuću s odeljkom za ostavljanje beba, kako bi sprečili žene da bebe ostavljaju po javnim toaletima, što je ranije bio slučaj.
"Naravno, bilo je slučajeva kada su se tinejdžerke koje iznesu trudnoću do kraja porađale u javnim toaletima ili napuštenim kućama. Zamotale bi bebu samo u košulju i ostavile je tamo. Sada je mogu doneti nama, a mi dalje preuzimamo brigu o njima", kaže Jong Rak.
Jednom prilikom, priseća se Jong Rak, mladi par je doneo bebu prekrivenu prašinom. Naime, momak porodilje je prvo želeo da bebu zakopa živu, ali su se predomislili i doneli je u prihvatilište.
"Majka nije mogla da podnese da bebu zakopa živu i insistirala je da je donesu ovamo", kaže Jong Rak.
Broj beba u ovom prihvatilištu je porastao nakon uredbe kojom majke koje daju decu na usvajanje moraju da otkriju svoj pravi identitet agencijama za usvajanje, što ranije nije bio slučaj. Upravo iz tog razloga broj beba ostavljenih u prihvatilištu se povećava iz godine u godinu. Nova uredba je i doneta kako bi se zaštitila prava deteta, koja jednog dana možda požele da saznaju pravi identitet majke.
Međutim, ovo nije naišlo na prihvatanje kod Južnokorejki, koje na svaki način nastoje da sakriju svoj identitet jer je uglavnom reč o siromašnim ženama koje bi bile samohrane majke. Uprkos činjenici da društvo polako prihvata samohrane majke, one su i dalje izložene društvenoj stigmi, zbog čega radije bebe daju na usvajanje.
Komentari 1
ffjk
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar