Prema mišljenju psihologa idealno vrema za početak davanja džeparca jeste vreme polaska u školu, ali ne od prvog razreda. Naime, čak i ako su roditelji sigurni da se dete dobro uklopilo i naviklo na školu, trebalo bi sačekati bar prvih nekoliko meseci, pre nego što uvedu džeparac.
Rezultati ankete koja je sprovedena na finansijskom portalu Kamatica – "Koliki je nedeljni džeparac vašeg školarca"? pokazuju da školarci u Srbiji dobijaju manje od 200 dinara džeparca na nedeljnom nivou.
Od ukupno anketiranih 3.620 posetilaca, njih 1.026, odnosno 28 procenata, reklo je da svom đaku daje 40 dinara dnevno dok čak 21 procenat mama i tata kaže da njihova deca uopšte ni nemaju džeparac.
Nešto veći iznos od 200 do 500 dinara nedeljno svojoj deci izdvaja 848 roditelja ili 23 procenta anketiranih, dok svega 11 odsto roditelja za nedeljni džeparac odvaja više od 1.000 dinara.
Najčešća dilema mnogih roditelja je kako odrediti visinu džeparca i šta bi taj novac sve trebalo da pokriva?
Koliko će to tačno novaca biti najbolje je odrediti prema uzrastu deteta, njegovoj zrelosti i odnosu prema odgovornosti, kao i od toga koje njegove potrebe ispunjavaju roditelji, a koje ono želi samostalno da preuzme na sebe. Pa tako, džeparac obično pokriva troškove školske užine, grickalice, bioskopske karte ili u malo starijem uzrastu, CD, DVD sa filmom ili igricom...
Stručnjaci koji se bave finansijama kažu da bi roditelji trebalo da se pridržavaju nekoliko osnovnih pravila koja će detetu pomoći da pravilno upravlja svojim novcem. Važno je odrediti tačan iznos novca koji dete dobija kao džeparac i dinamiku isplate koje se treba striktno pridržavati. Takođe, novac za džeparac treba da bude u skladu sa životnim standardom porodice, ali tu je uvek i izazov kako da to ne bude ni premalo ni previše. Ono što nikako ne bi trebao je da taj novac bude instrument nagrađivanja ili kažnjavanja, kao ni da roditelji traže od deteta da tim novcem kupuje hranu ili odeću. To i dalje ostaje obaveza roditelja, dok je suština džeparca da deca taj novac koriste za "usputne", a ne za "osnovne" životne stvari.
Ali novca za te "osnovne" stvari, naročito kada dete krene u školu, treba mnogo više nego inače. Redakcija Kamatice je na osnovu računice jedne mame čije dete je prošle godine krenulo u školu izračunalo da je za prvaka na godišnjem nivou potrebno izdvojiti oko 90.000 dinara.
Kako većina nije u mogućnosti da po dete dođe po završetku nastave, svog đaka ostavlja u produženom boravku gde je za obroke potrebno izdvojiti nešto više od 27.000 dinara na godišnjem nivu. Komplet knjiga koštao je skoro 7.000 dinara, a novac se izdvaja još i za školsko obezbeđenje, osiguranje, pozorište, čitalačku značku... Početak škole iziskuje i dodatan novac za rekreativnu nastavu koja košta oko 23.000, dok su privatni časovi engleskog jezika 28.000 dinara na godišnjem nivou, ali novac za prateće troškove u vidu školskog pribora.
Pored svih ovih troškova za koje roditelji moraju da izdvoje novac, važno je naučiti decu da se odgovorno odnose prema novcu, a da li će ga racionalno i odgovorno trošiti zavisi od uzrasta dece. Stručnjaci savetuju da pustite svoje mališane da pogreše, ipak se najbolje uči na sopstvenom primeru, ali uvek imajte na umu da ako se vi kao roditelj ponašate odgovorno na polju finansija, tako će se ponašati i vaša deca.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 3
Kaćanka
DonJuan
Roditelj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar