Menu 021

Kako da znate da li ste intolerantni na neku namirnicu?

Smatra se da u svetu od intolerancije na hranu pati čak 45 odsto ljudi, možda čak i više.
Život 06.12.2016. | 09:15 > 09:32
Intolerancija na hranu je zakasnela patološka reakcija našeg organizma na unetu hranu, piće i aditive u hrani, koja napada jedan ili više organa. Ta reakcija nastaje zbog nedostatka specifičnih enzima u organizmu ili zbog oštećenja sluzokože creva.
 
"Kada mi unesemo hranu, delići nesvarene hrane, ako je sluzokoža creva oštećena, prolaze kroz nju i naš organizam reaguje kao da je to strano telo i stvara antitela. Antitela se vezuju za antigene iz hrane i stvaraju se kompleksi. Ti kompleksi se nagomilavaju u našem organizmu i ako smo zdravi oni će se lako izbaciti tj. naš organizam će se njih lako osloboditi. Međutim, ako je naš imuni sistem oslabljen, ako smo bolesni, ti kompleksi se nagomilavaju u organizmu, u raznim organima, i izazivaju razne simptome", kaže načelnica biohemije u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku "Jugolab" Marijana Medić.
 
Simptomi mogu biti različiti, u zavisnosti od organa na kojem se ispoljavaju.
 
"Javlja se svrab nosa, kijavica, kašalj, astma, simptomi mogu biti i bolovi u zglobovima i mišićima, slabost mišića, artritis, zatim glavobolje, pad koncentracije, umor, depresija, hiperaktivnost, kao i bolovi u stomaku, dijareja, zatvor, muka itd", navodi Marijana Medić.
 
Prema rečima naše sagovornice, najčešće namirnice na koje su ljudi intolerantni su mleko, jaja i pšenica: "Na osnovu svog iskustva, mogu reći da su u skoro 90 odsto slučajeva ljudi intolerantni na jaja i mleko, kao i na pšenicu gde je najčešći uzrok gluten". 
 
 
Da li je i na koju namirnicu neko intolerantan, može utvrditi testiranjem. U Jugolabu se rade testovi na 46 i na 90 namirnica. To su imuno-hemijski testovi, gde krv pacijenta dolazi direktno u kontakt sa svakom namirnicom koja se određuje. Kada se uradi test, pacijentu se izdaje nalaz u kojem može da vidi na koju namirnicu i koliko je intolerantan – jako, srednje ili slabo. 
 
"Namirnice na koje je jako intolerantan, trebalo bi da izbegava tri meseca. Nakon tog perioda, može polako da uvodi te namirnice ponovo u ishranu – jednu po jednu. Znači, ako je na više namirnica bio intolerantan, uvede jednu i sedam dana prati šta se dešava, pa ako nema nikakvih simptoma polako može da je uvede u ishranu. Ako se simptomi vraćaju, još mesec dana bi trebalo da je izbegava. One na koje je slabo intolerantan treba samo da pazi da ih jede što manje, a namirnice na koje je srednje intolerantan treba da jede maksimum jednom nedeljno",  kaže Marijana Medić.  
 
Objašnjava i da, ako se, nakon izmena u ishrani, testiranje posle izvesnog vremena ponovi, može pokazati drugačije rezultate.
 
"Ako se, posle postepenog ponovnog uvođenja namirnica u ishranu, nakon ta tri meseca analiza ponovi, može se dogoditi da je pacijent sada intolerantan na neku drugu namirnicu na koju nije bio u prvom testiranju. To se može desiti zbog toga što je neku namirnicu počeo da koristi ili je jeo u velikoj količini u tom periodu, umesto onih koje je izbacio iz ishrane. Zato mi uz nalaz dajemo i jednu brošuru u kojoj pacijent može da pročita kako neku namirnicu kvalitetno da zameni nekom drugom", navodi naša sagovornica.
 
Kako kaže, na ovo testiranje najčešće se odlučuju oni koji žele da smršaju: "Najčešće dolaze zbog telesne težine. Naravno i to može biti jedan od razloga zašto se ljudi goje, ali bih ja naglasila da je ovo prvenstveno test za proveru zdravlja, a ne korekcije telesne težine".
 
 
Intoleranciju ne treba povezivati sa alergijama na hranu. Kod alergije je reakcija veoma burna, simptomi se javljaju već posle nekoliko minuta ili čak posle nekoliko sekundi, za razliku od intolerancije gde nastaju tek posle tri nedelje, pa osoba ne zna na koju namirnicu je intolerantna. Kod alergije se mogu javiti svrab, kijanje, kašalj, oticanje, gušenje, pa čak može doći i do smrti, a bitno je da se hrana koja izaziva alergiju više ne unosi u organizam.
 
Za razliku od intolerancije, alergije na hranu su znatno ređe i od njih boluje oko dva procenta ljudi.
 
Naša sagovornica navodi i da pojedini pacijenti budu zbunjeni rezultatima testova na intoleranciju, jer kažu da neku namirnicu nisu jeli, a rezultat analize je pozitivan. 
 
"To se može desiti jer uopšte nisu svesni da neku namirnicu unose. Na primer, analiza pokazuje da je neko intolerantan na masline, a ne jede ih. Mnogi kozmetički preparati sadrže maslinovo ulje i ljudi nisu ni svesni da ga, koristeći takve kreme, sapune ili šampone za kosu, unose u organizam. Pojavljuju se i pozitivni nalazi na neke vrste rakova ili školjki koje ljudi nisu nikada jeli, ali kroz proces proizvodnje hrane oni mogu u tragovima završiti u konzervi ribe na primer, jer su dva proizvoda prerađivana jedan za drugim na istoj traci", ukazuje načelnica biohemije u "Jugolabu" Marijana Medić.
Autor: 021.rs
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest