Ljudi su nekada spavali u dva dela svake noći - ali je to nestalo, evo zašto
Neprekidan san je moderna navika, a ne evoluciona konstanta - što objašnjava zašto se mnogi od nas probude u tri sata ujutru i pitaju da li nešto nije u redu.
Možda će vam pomoći da znate da je to duboko ljudsko iskustvo.
Tokom većeg dela ljudske istorije, neprekidno spavanje od osam sati nije bilo uobičajeno. Umesto toga, ljudi su često spavali u dva dela svake noći, poznata kao "prvi san" i "drugi san", piše ScienceAlert.
Svaki od ta dva sna trajao je po nekoliko sati i bio razdvojen periodom budnosti koji je trajao sat vremena ili duže, obično usred noći. Istorijski zapisi iz Evrope, Afrike, Azije i drugih delova sveta opisuju kako su porodice išle rano na spavanje nakon što padne mrak, zatim se budile oko ponoći, a potom opet spavale do zore.
Podela noći verovatno je promenila i doživljaj vremena. Tišina usred noći davala je jasnu podelu večeri, što je činilo duge zimske noći podnošljivijim. Taj period budnosti nije bio "mrtvo vreme", već svesno proživljen deo noći, koji je oblikovao iskustvo noći.
Neki su ustajali da obave poslove kao što su raspirivanje vatre ili provera stoke. Drugi su ostajali u krevetu da se mole ili razmišljaju o snovima koje su upravo sanjali. Pisma i dnevnici iz predindustrijskog perioda pominju kako su ljudi koristili te tihe sate za čitanje, pisanje ili tiho druženje sa porodicom i komšijama. Mnogi parovi su taj period koristili za intimnost.
Literatura još od antičkih vremena, uključujući grčkog pesnika Homera i rimskog pesnika Vergilija, sadrži reference na "sat koji završava prvi san", što pokazuje koliko je dvodelni san bio uobičajen.
Zašto je drugi san nestao?
Nestanak ovog obrasca spavanja dogodio se u poslednja dva veka usled velikih društvenih promena.
Jedna od glavnih je - veštačko osvetljenje. Tokom 1700-ih i 1800-ih, prvo uljane lampe, zatim gasna svetla, pa na kraju električna rasveta, pretvorile su noć u dodatno vreme za budnost. Ljudi su umesto ranog odlaska na spavanje počeli da ostaju budni do kasno pod veštačkim svetlom.
Biološki gledano, svetlo noću pomera naš unutrašnji sat (cirkadijalni ritam) i smanjuje prirodnu potrebu tela da se probudi nakon nekoliko sati sna. Vreme izloženosti svetlu je ključno - čak i obična sobna svetlost pre spavanja odlaže lučenje melatonina i pomera početak sna.
Industrijska revolucija nije promenila samo način na koji radimo, već i kako spavamo. Fabrike su nametnule standardizovane rasporede, što je podstaklo spavanje u jednom neprekinutom bloku. Do početka 20. veka, ideja o osam neprekidnih sati sna zamenila je vekovni ritam dva odvojena spavanja.
Istraživanja i eksperimenti bez veštačkog svetla
U eksperimentima gde su ljudi više nedelja živeli bez satova, električne svetlosti i u dugim zimskim noćima, često su spontano prelazili na model dvodelnog spavanja, sa mirnim periodom budnosti između.
Jedno istraživanje iz 2017. u ruralnoj zajednici u Madagaskaru bez struje pokazalo je da ljudi još najčešće spavaju u dva segmenta, ustajući oko ponoći.
Svetlo reguliše naš unutrašnji sat i utiče na to kako doživljavamo vreme. Kada ti signali nestanu - bilo tokom zime ili pod veštačkim svetlom - naš osećaj za vreme može da "pluta".
U zimskom periodu, slabije i kasnije jutarnje svetlo otežava usklađivanje cirkadijalnih ritmova. Jutarnje svetlo je posebno važno jer sadrži više plave svetlosti, koja stimuliše proizvodnju kortizola i potiskuje melatonin - što nas razbuđuje.
U eksperimentima u izolaciji od vremena, čak i u pećinama, gde ljudi žive bez prirodnog svetla ili satova, mnogi su izgubili osećaj za prolazak dana - što pokazuje koliko lako vreme "klizi" bez svetlosnih signala.
Slične smetnje se dešavaju tokom polarne zime, kada nema izlaska ni zalaska sunca. Ljudi koji žive u tim krajevima i oni koji se duže zadrže često se bolje prilagođavaju, dok je posetiocima mnogo teže.
Jedno istraživanje iz 1993. godine pokazalo je da Islanđani i njihovi potomci koji su emigrirali u Kanadu imaju neobično nisku stopu sezonskog afektivnog poremećaja (SAD), što sugeriše da genetika može igrati ulogu u prilagođavanju na arktičke uslove.
Veza između svetla, raspoloženja i doživljaja vremena
Istraživanja iz Laboratorije za istraživanje vremenske percepcije i svetla na Univerzitetu Kile pokazala su koliko je snažna veza između svetlosti, raspoloženja i doživljaja vremena.
U virtuelnoj stvarnosti ispitanicima su prikazivane scene iz Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva sa istim okruženjem, svetlosnim uslovima i vremenom dana. Učesnici su procenjivali da li scene snimljene uveče ili pri slabijem svetlu traju duže od onih snimljenih danju. Efekat je bio najizraženiji kod osoba koje su prijavile loše raspoloženje.
Pročitaj još
Šta ovo znači za današnji san?
Lekari koji se bave spavanjem ističu da su kratka buđenja tokom noći potpuno normalna, posebno tokom prelaza između faza sna, uključujući REM fazu, koja je povezana sa živopisnim snovima. Najvažnije je kako reagujemo na to.
Naš osećaj za vreme je elastičan: anksioznost, dosada ili slabo svetlo mogu učiniti da vreme "teče sporije", dok angažovanost i smirenost čine da proleti.
Ako nemate onaj tihi period budnosti usred noći kada ustanete, pročitate nešto ili porazgovarate sa partnerom, buđenje u tri sata ujutru može učiniti da vreme izgleda beskonačno. Tada usmeravamo pažnju na vreme - i svaka minuta deluje kao večnost.
Kognitivno-bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I) savetuje da, ako ste budni duže od 20 minuta, ustanete iz kreveta, radite nešto tiho pri slabom svetlu (npr. čitanje), i vratite se u krevet kada osetite pospanost.
Stručnjaci za san takođe preporučuju da prekrijete sat i prestanete da pratite vreme kada imate problema sa spavanjem. Mirno prihvatanje budnosti, u kombinaciji sa razumevanjem kako naš mozak doživljava vreme, može biti najbolji put da ponovo utonemo u san.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
3
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Komentari 2
R
З
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar