Ljudi su nekada spavali u dva dela svake noći - ali je to nestalo, evo zašto
Neprekidan san je moderna navika, a ne evoluciona konstanta - što objašnjava zašto se mnogi od nas probude u tri sata ujutru i pitaju da li nešto nije u redu.
Foto: Pixabay
Možda će vam pomoći da znate da je to duboko ljudsko iskustvo.
Tokom većeg dela ljudske istorije, neprekidno spavanje od osam sati nije bilo uobičajeno. Umesto toga, ljudi su često spavali u dva dela svake noći, poznata kao "prvi san" i "drugi san", piše ScienceAlert.
Svaki od ta dva sna trajao je po nekoliko sati i bio razdvojen periodom budnosti koji je trajao sat vremena ili duže, obično usred noći. Istorijski zapisi iz Evrope, Afrike, Azije i drugih delova sveta opisuju kako su porodice išle rano na spavanje nakon što padne mrak, zatim se budile oko ponoći, a potom opet spavale do zore.
Podela noći verovatno je promenila i doživljaj vremena. Tišina usred noći davala je jasnu podelu večeri, što je činilo duge zimske noći podnošljivijim. Taj period budnosti nije bio "mrtvo vreme", već svesno proživljen deo noći, koji je oblikovao iskustvo noći.
Neki su ustajali da obave poslove kao što su raspirivanje vatre ili provera stoke. Drugi su ostajali u krevetu da se mole ili razmišljaju o snovima koje su upravo sanjali. Pisma i dnevnici iz predindustrijskog perioda pominju kako su ljudi koristili te tihe sate za čitanje, pisanje ili tiho druženje sa porodicom i komšijama. Mnogi parovi su taj period koristili za intimnost.
Literatura još od antičkih vremena, uključujući grčkog pesnika Homera i rimskog pesnika Vergilija, sadrži reference na "sat koji završava prvi san", što pokazuje koliko je dvodelni san bio uobičajen.
Zašto je drugi san nestao?
Nestanak ovog obrasca spavanja dogodio se u poslednja dva veka usled velikih društvenih promena.
Jedna od glavnih je - veštačko osvetljenje. Tokom 1700-ih i 1800-ih, prvo uljane lampe, zatim gasna svetla, pa na kraju električna rasveta, pretvorile su noć u dodatno vreme za budnost. Ljudi su umesto ranog odlaska na spavanje počeli da ostaju budni do kasno pod veštačkim svetlom.
Biološki gledano, svetlo noću pomera naš unutrašnji sat (cirkadijalni ritam) i smanjuje prirodnu potrebu tela da se probudi nakon nekoliko sati sna. Vreme izloženosti svetlu je ključno - čak i obična sobna svetlost pre spavanja odlaže lučenje melatonina i pomera početak sna.
Industrijska revolucija nije promenila samo način na koji radimo, već i kako spavamo. Fabrike su nametnule standardizovane rasporede, što je podstaklo spavanje u jednom neprekinutom bloku. Do početka 20. veka, ideja o osam neprekidnih sati sna zamenila je vekovni ritam dva odvojena spavanja.
Istraživanja i eksperimenti bez veštačkog svetla
U eksperimentima gde su ljudi više nedelja živeli bez satova, električne svetlosti i u dugim zimskim noćima, često su spontano prelazili na model dvodelnog spavanja, sa mirnim periodom budnosti između.
Jedno istraživanje iz 2017. u ruralnoj zajednici u Madagaskaru bez struje pokazalo je da ljudi još najčešće spavaju u dva segmenta, ustajući oko ponoći.
Svetlo reguliše naš unutrašnji sat i utiče na to kako doživljavamo vreme. Kada ti signali nestanu - bilo tokom zime ili pod veštačkim svetlom - naš osećaj za vreme može da "pluta".
U zimskom periodu, slabije i kasnije jutarnje svetlo otežava usklađivanje cirkadijalnih ritmova. Jutarnje svetlo je posebno važno jer sadrži više plave svetlosti, koja stimuliše proizvodnju kortizola i potiskuje melatonin - što nas razbuđuje.
U eksperimentima u izolaciji od vremena, čak i u pećinama, gde ljudi žive bez prirodnog svetla ili satova, mnogi su izgubili osećaj za prolazak dana - što pokazuje koliko lako vreme "klizi" bez svetlosnih signala.
Slične smetnje se dešavaju tokom polarne zime, kada nema izlaska ni zalaska sunca. Ljudi koji žive u tim krajevima i oni koji se duže zadrže često se bolje prilagođavaju, dok je posetiocima mnogo teže.
Jedno istraživanje iz 1993. godine pokazalo je da Islanđani i njihovi potomci koji su emigrirali u Kanadu imaju neobično nisku stopu sezonskog afektivnog poremećaja (SAD), što sugeriše da genetika može igrati ulogu u prilagođavanju na arktičke uslove.
Veza između svetla, raspoloženja i doživljaja vremena
Istraživanja iz Laboratorije za istraživanje vremenske percepcije i svetla na Univerzitetu Kile pokazala su koliko je snažna veza između svetlosti, raspoloženja i doživljaja vremena.
U virtuelnoj stvarnosti ispitanicima su prikazivane scene iz Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva sa istim okruženjem, svetlosnim uslovima i vremenom dana. Učesnici su procenjivali da li scene snimljene uveče ili pri slabijem svetlu traju duže od onih snimljenih danju. Efekat je bio najizraženiji kod osoba koje su prijavile loše raspoloženje.
Pročitaj još
Šta ovo znači za današnji san?
Lekari koji se bave spavanjem ističu da su kratka buđenja tokom noći potpuno normalna, posebno tokom prelaza između faza sna, uključujući REM fazu, koja je povezana sa živopisnim snovima. Najvažnije je kako reagujemo na to.
Naš osećaj za vreme je elastičan: anksioznost, dosada ili slabo svetlo mogu učiniti da vreme "teče sporije", dok angažovanost i smirenost čine da proleti.
Ako nemate onaj tihi period budnosti usred noći kada ustanete, pročitate nešto ili porazgovarate sa partnerom, buđenje u tri sata ujutru može učiniti da vreme izgleda beskonačno. Tada usmeravamo pažnju na vreme - i svaka minuta deluje kao večnost.
Kognitivno-bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I) savetuje da, ako ste budni duže od 20 minuta, ustanete iz kreveta, radite nešto tiho pri slabom svetlu (npr. čitanje), i vratite se u krevet kada osetite pospanost.
Stručnjaci za san takođe preporučuju da prekrijete sat i prestanete da pratite vreme kada imate problema sa spavanjem. Mirno prihvatanje budnosti, u kombinaciji sa razumevanjem kako naš mozak doživljava vreme, može biti najbolji put da ponovo utonemo u san.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Mokraća zmija mogla bi da otkrije lek protiv gihta i kamena u bubregu
09.11.2025.•
0
Ako nikada niste držali reptila kao ljubimca, možda će vas iznenaditi podatak da mnogi gmizavci zapravo mokre u čvrstom obliku - kao kristali.
Postoje A i B tip virusa sezonskog gripa: Evo koji je opasniji
09.11.2025.•
1
Grip nije samo "obična prehlada" - reč je o virusnoj infekciji koja svake godine pogađa milione ljudi i može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
08.11.2025.•
1
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Batut: Za nedelju dana više od 6.200 slučajeva oboljenja sličnih gripu
07.11.2025.•
0
U Srbiji je u periodu od 27. oktobra do 2. novembra evidentirano 6.255 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Rak pluća vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji: Šta je korisno u prevenciji?
06.11.2025.•
0
Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji.
Ovo su namirnice koje ubrzavaju starenje: Mnogi ih jedu svaki dan
05.11.2025.•
7
Kada je reč o usporavanju starenja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, ishrana ima mnogo veću ulogu nego što mislimo.
Kampanja o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove od 3. do 9. novembra
03.11.2025.•
3
Privredna komora Srbije (PKS) sprovodi od 3. do 9. novembra kampanju pod nazivom "#MedSafetyWeek", sa ciljem podizanja svesti o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove.
Naučnici utvrdili koja je granica ljudske izdržljivosti
03.11.2025.•
4
Elitni sportisti možda pomeraju granice izdržljivosti, ali i njihovo telo ima svoj limit.
Naučnici kombinovali organoide bubrega sa organima svinje i izvršili transplantaciju
02.11.2025.•
0
Međunarodni tim istraživača, predvođen španskim naučnicima, po prvi put je stvorio organoide ljudskih bubrega, kombinovao ih sa bubrezima svinje i potom ih uspešno presadio u telo životinje.
Posmatranje umetničkih dela poboljšava zdravlje - ali samo ako je reč o originalima
02.11.2025.•
2
Posmatranje originalnih umetničkih dela može da ublaži stres, smanji rizik od srčanih bolesti i pojača imunološki sistem, objavljeno je u prvoj studiji te vrste koju je uradio Kraljevski koledž iz Londona.
VIDEO: Restorani u SAD smanjuju porcije jer sve više ljudi koristi Ozempik
02.11.2025.•
2
Kako sve više Amerikanaca koristi GLP-1 lekove poput Ozempika i Vegovija, restorani reaguju - smanjuju porcije, prilagođavaju menije i redefinišu kako izgleda "zadovoljavajući obrok".
Zašto se osećate umorno čak i kada vam se čini da se hranite zdravo: Stres, dehidratacija, previše kofeina
01.11.2025.•
0
Iako mnogi od nas pokušavaju da jedu zdravo – od doručka bogatog proteinima do tanjira punog povrća i voća – osećaj umora često ne nestaje.
Maldivi zabranili pušenje svima rođenim posle 1. januara 2007.
01.11.2025.•
1
Maldivi su počeli da primenjuju zabranu pušenja za sve osobe rođene posle 1. januara 2007. godine.
Sezona virusa je počela: Zašto je važno unositi dovoljno joda kad prete virusi?
31.10.2025.•
0
Sezona gripe uveliko je u toku, a sa njom dolazi i naša potreba da sačuvamo i ojačamo imunitet. Tu i jedan poznati mineral može mnogo da pomogne - jod.
Svetski dan borbe protiv psorijaze: Bolest koja se može kontrolisati, važni pregledi kod dermatologa
29.10.2025.•
0
Svetski dan borbe protiv psorijaze obeležava se danas, 29. oktobra.
OpenAI: Više od milion korisnika ChatGPT svake nedelje pokazuje suicidne namere
28.10.2025.•
4
Više od milion korisnika platforme "ChatGPT" svake nedelje pokazuje znake samoubilačkih namera, saopštila je kompanija "OpenAI", u okviru izveštaja o bezbednosti svog četbota.
Zašto je jod važan za decu?
27.10.2025.•
0
Jod je neophodan mineral za pravilan rast i razvoj deteta.
Studija: Jedna starosna grupa je sklonija zavisnosti od visokoprerađene hrane
27.10.2025.•
0
Stanovnici razvijenih zemalja rođeni između 1960. i 1975. sve češće pokazuju znakove zavisnosti od visokoprerađene hrani, kao prva generacija izložena takvoj ishrani u detinjstvu.
Udruženje obolelih od psorijaze: Biološka terapija dostupna svima koji ispunjavaju uslove
26.10.2025.•
1
Udruženje "Pacijenti protiv psorijaze 3P" ogranizovaće širom Srbije edukacije obolelih od te hronične kožne bolesti, kako bi saznali o dostupnosti biološke terapije, najavio je predsednik udruženja Vladimir Kecić.
Otkriven potpuno novi tip veze između neurona - mogu dovesti do degenerativnih bolesti
26.10.2025.•
0
Koristeći mikroskope izuzetno visoke rezolucije i mašinsko učenje, američki naučnici su otkrili potpuno novi tip veze između neurona u mišjem i ljudskom mozgu.
Komentari 2
R
З
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar