Ljudi su nekada spavali u dva dela svake noći - ali je to nestalo, evo zašto
Neprekidan san je moderna navika, a ne evoluciona konstanta - što objašnjava zašto se mnogi od nas probude u tri sata ujutru i pitaju da li nešto nije u redu.
Foto: Pixabay
Možda će vam pomoći da znate da je to duboko ljudsko iskustvo.
Tokom većeg dela ljudske istorije, neprekidno spavanje od osam sati nije bilo uobičajeno. Umesto toga, ljudi su često spavali u dva dela svake noći, poznata kao "prvi san" i "drugi san", piše ScienceAlert.
Svaki od ta dva sna trajao je po nekoliko sati i bio razdvojen periodom budnosti koji je trajao sat vremena ili duže, obično usred noći. Istorijski zapisi iz Evrope, Afrike, Azije i drugih delova sveta opisuju kako su porodice išle rano na spavanje nakon što padne mrak, zatim se budile oko ponoći, a potom opet spavale do zore.
Podela noći verovatno je promenila i doživljaj vremena. Tišina usred noći davala je jasnu podelu večeri, što je činilo duge zimske noći podnošljivijim. Taj period budnosti nije bio "mrtvo vreme", već svesno proživljen deo noći, koji je oblikovao iskustvo noći.
Neki su ustajali da obave poslove kao što su raspirivanje vatre ili provera stoke. Drugi su ostajali u krevetu da se mole ili razmišljaju o snovima koje su upravo sanjali. Pisma i dnevnici iz predindustrijskog perioda pominju kako su ljudi koristili te tihe sate za čitanje, pisanje ili tiho druženje sa porodicom i komšijama. Mnogi parovi su taj period koristili za intimnost.
Literatura još od antičkih vremena, uključujući grčkog pesnika Homera i rimskog pesnika Vergilija, sadrži reference na "sat koji završava prvi san", što pokazuje koliko je dvodelni san bio uobičajen.
Zašto je drugi san nestao?
Nestanak ovog obrasca spavanja dogodio se u poslednja dva veka usled velikih društvenih promena.
Jedna od glavnih je - veštačko osvetljenje. Tokom 1700-ih i 1800-ih, prvo uljane lampe, zatim gasna svetla, pa na kraju električna rasveta, pretvorile su noć u dodatno vreme za budnost. Ljudi su umesto ranog odlaska na spavanje počeli da ostaju budni do kasno pod veštačkim svetlom.
Biološki gledano, svetlo noću pomera naš unutrašnji sat (cirkadijalni ritam) i smanjuje prirodnu potrebu tela da se probudi nakon nekoliko sati sna. Vreme izloženosti svetlu je ključno - čak i obična sobna svetlost pre spavanja odlaže lučenje melatonina i pomera početak sna.
Industrijska revolucija nije promenila samo način na koji radimo, već i kako spavamo. Fabrike su nametnule standardizovane rasporede, što je podstaklo spavanje u jednom neprekinutom bloku. Do početka 20. veka, ideja o osam neprekidnih sati sna zamenila je vekovni ritam dva odvojena spavanja.
Istraživanja i eksperimenti bez veštačkog svetla
U eksperimentima gde su ljudi više nedelja živeli bez satova, električne svetlosti i u dugim zimskim noćima, često su spontano prelazili na model dvodelnog spavanja, sa mirnim periodom budnosti između.
Jedno istraživanje iz 2017. u ruralnoj zajednici u Madagaskaru bez struje pokazalo je da ljudi još najčešće spavaju u dva segmenta, ustajući oko ponoći.
Svetlo reguliše naš unutrašnji sat i utiče na to kako doživljavamo vreme. Kada ti signali nestanu - bilo tokom zime ili pod veštačkim svetlom - naš osećaj za vreme može da "pluta".
U zimskom periodu, slabije i kasnije jutarnje svetlo otežava usklađivanje cirkadijalnih ritmova. Jutarnje svetlo je posebno važno jer sadrži više plave svetlosti, koja stimuliše proizvodnju kortizola i potiskuje melatonin - što nas razbuđuje.
U eksperimentima u izolaciji od vremena, čak i u pećinama, gde ljudi žive bez prirodnog svetla ili satova, mnogi su izgubili osećaj za prolazak dana - što pokazuje koliko lako vreme "klizi" bez svetlosnih signala.
Slične smetnje se dešavaju tokom polarne zime, kada nema izlaska ni zalaska sunca. Ljudi koji žive u tim krajevima i oni koji se duže zadrže često se bolje prilagođavaju, dok je posetiocima mnogo teže.
Jedno istraživanje iz 1993. godine pokazalo je da Islanđani i njihovi potomci koji su emigrirali u Kanadu imaju neobično nisku stopu sezonskog afektivnog poremećaja (SAD), što sugeriše da genetika može igrati ulogu u prilagođavanju na arktičke uslove.
Veza između svetla, raspoloženja i doživljaja vremena
Istraživanja iz Laboratorije za istraživanje vremenske percepcije i svetla na Univerzitetu Kile pokazala su koliko je snažna veza između svetlosti, raspoloženja i doživljaja vremena.
U virtuelnoj stvarnosti ispitanicima su prikazivane scene iz Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva sa istim okruženjem, svetlosnim uslovima i vremenom dana. Učesnici su procenjivali da li scene snimljene uveče ili pri slabijem svetlu traju duže od onih snimljenih danju. Efekat je bio najizraženiji kod osoba koje su prijavile loše raspoloženje.
Pročitaj još
Šta ovo znači za današnji san?
Lekari koji se bave spavanjem ističu da su kratka buđenja tokom noći potpuno normalna, posebno tokom prelaza između faza sna, uključujući REM fazu, koja je povezana sa živopisnim snovima. Najvažnije je kako reagujemo na to.
Naš osećaj za vreme je elastičan: anksioznost, dosada ili slabo svetlo mogu učiniti da vreme "teče sporije", dok angažovanost i smirenost čine da proleti.
Ako nemate onaj tihi period budnosti usred noći kada ustanete, pročitate nešto ili porazgovarate sa partnerom, buđenje u tri sata ujutru može učiniti da vreme izgleda beskonačno. Tada usmeravamo pažnju na vreme - i svaka minuta deluje kao večnost.
Kognitivno-bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I) savetuje da, ako ste budni duže od 20 minuta, ustanete iz kreveta, radite nešto tiho pri slabom svetlu (npr. čitanje), i vratite se u krevet kada osetite pospanost.
Stručnjaci za san takođe preporučuju da prekrijete sat i prestanete da pratite vreme kada imate problema sa spavanjem. Mirno prihvatanje budnosti, u kombinaciji sa razumevanjem kako naš mozak doživljava vreme, može biti najbolji put da ponovo utonemo u san.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
2
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
1
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Komentari 2
R
З
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar