Oni koji jedu prebrzo su gojazniji

Takvo stanje se razvija jer konzumiranje hrane na brzinu uzrokuje fluktuaciju nivoa šećera u krvi, što može rezultirati insulinskom rezistencijom (otpornošću na insulin), prenosi "Independent".

Glukoza je najznačajniji izvor energije, potreban za mišićni rad i za sve procese u organizmu, uključujući i rad mozga. Nakon unosa hrane u organizam i apsorpcije iz creva nivo glukoze u krvi reguliše jetra, koja osigurava održavanje nivoa unutar precizno određenog raspona.

Nivo glukoze u krvi pokazuje fluktuaciju kod svakog pojedinca koja zavisi od telesne aktivnosti i vremena proteklog od konzumiranja jela. Ove fluktuacije su dodatno povećane kod brojnih patoloških stanja kod kojih nivo glukoze u krvi može biti povišen (hiperglikemija) ili smanjen (hipoglikemija).

Rezultati istraživanja izneseni na godišnjem sastanku članova Američkog udruženja za srce upućuju na to da bi sporije konzumiranje jela moglo biti ključno za održavanje dobrog zdravlja pojedinca.

Tim naučnika s japanskog univerziteta u Hirošimi tokom 2008. godine je procenio zdravstveno stanje 642 muškarca i 441 žene čija je prosečna starost iznosila 51 godinu, od kojih niko nije imao metabolički sindrom.

Učesnici istraživanja podeljeni su u tri kategorije u skladu sa opisanim navikama kada je u pitanju brzina konzumiranja hrane: spora, umerena, brza. Nakon pet godina, naučnici su ponovno pozvali ispitanike.

Ustanovili su da se kod onih koji su imali običaj da hranu jedu brzo u najvećem postotku - 11,6 odsto, razvio metabolički sindrom.

U grupi onih koji su jeli umereno brzo, metabolički sindrom se javio kod 6,5 odsto ispitanika. Najbolje su prošle osobe koje su se izjasnile kao spori konzumenti hrane, jer se kod samo 2,3 odsto učesnika istraživanja razvio metabolički sindrom.

Naučnici su brzo konzumiranje hrane povezali i s češćim dobijanjem na kilaži, povećanjem glukoze u krvi i sa abdominalnom gojaznošću, odnosno porastom obima struka.

Zbog svega navedenog važno je da se sporo žvaću zalogaji, jer to mozgu omogućuje primanje signala da je sit, a to opet znači da nećete doći u iskušenje da se prejedete. Kad ljudi jedu brzo, čini im se da se ne mogu zasititi. U tom je slučaju je vrlo verovatno da će pojesti više hrane nego što im je potrebno.

"Sporije jedenje može biti ključno za promenu životnog stila koji će rezultirati izostankom razvoja metaboličkog sindroma", rekao je autor studije i kardiolog na japanskom univerzitetu Hirošima, doktor Takajuki Jamađi.