Svetski dan autizma: Nečiji sin, brat, sestra, komšija - važna je podrška

Ovo je veliki problem kome se ne posvecuje paznja koliko bi trebalo. Mnogo je djece sa ovim problemom a roditelji rade i vise nego sto mogu i cesto su zrtve raznih sarlatana koji za velike pare prodaju "secernu vodicu"! Ocajni roditelji idu na tretmane ciscenja i indijske masaze i po par godina bez rezultata,zaduzujuci se da bi ih priustili.Pricam ovo iz iskustva mojih prijatelja,roditelja jednog Milosa.Inkluzija uz veliku podrsku moze biti moguca i korisna jedino za osobe sa tkz.Aspergerovim sindromom,sada poznatim kao"visoko funkcionalni autizam".Svim ostalima ne koristi ama bas nista! Neki roditelji ih salju da bi odrzali sliku redovnog skolovanja a neki jer nemaju drugo rjesenje. Mora se otvoriti vise specijalizovanih skola gdje bi ta djeca nesto korisno naucila a i roditelji predahnuli bar par sati. Niko ne zna kako te porodice zaista zive,ocajnicki trebajuci pomoc za ovaj,nazalost,sve ucestaliji problem. Neka vas Bog blagoslovi na vasem putu,heroji roditelji!

Koliko ja znam gospodja Ivankovic ne podrzava inkluziju. Takodje i mislim da je u pravu.To je moje misljenje.

Ovo je veoma pogrešan pristup problemu autistične dece. Jeste, ta deca treba da budu zaštićena u društvu i potrebno je socijalizovati ih i obučiti za poslove koje su sposobna da rade kako bi imali svoje dostojanstvo. Potrebno je otvoriti zaštitne radionice poput nekadašnjeg DES-a u kojima će ovi ljudi raditi. Ali, prinudna inkluzija u školama i preduzećima neće im doneti ništa osim patnje i poniženja. Njihovi vršnjaci, nazovimo ih "normalni" iako je to veoma upitno, su izuzetno surovi prema njima, a nastavnici imaju problem jer ako im daju pozitivnu ocenu onda svi ostali zaslužuju peticu i bune se zbog neravnopravnog tretmana. To je slom ionako očajnog obrazovanja, što vam može potvrditi svaki nastavnik kojeg upitate.

- Nemamo registar osoba sa autizmom
- Nemamo dovoljno ličnih pratilaca za svu decu sa autizmom i
drugim razvojnim problemima
- Pedagoški asistenti postoje samo na papiru, u praksi ih nema
- Potrebni su personalni asistenti i posle navršene 18. godine života
- Nemamo adekvatnu ranu intervenciju kod razvojnih problema dece
- Roditelji dece sa poteškoćama nemaju nikakvu psihološku podršku
- Potrebno je izgraditi dugoročan plan šta i kako dalje
- Deca sa autizmom postaju odrasli sa autizmom i imaju pravo na
dostojan život
- Nemamo adekvatnu edukaciju zdravstvenih radnika za pregled
osobe sa autizmom
Itd. Itd. Itd.
A o prodavcima magle i čudotvornim "lekovima za autizam" da ne pričamo.

Radim u srednjoj skoli Milan Petrovic,razredi su do šestoro dece,svi profesori,logopedi....su divni i toliko lepo rade sa decom za skaku pohvalu.Deca su divna i lepo je raditi sa njima i pomagati im.Ali moram i da spomenem jednu zenu koja radi u skoli (pratioca/asistent) ona je toliko divna puna ljubavi i paznje i deca je slusaju ,vole,kao druga im je majka,na odmoru ih skuplja kao svoje piliće,vodi racuna o deci sa puno ljubavi i svakom detetu se javi sa osmehom na licu i pozdravlja i prica.Ne bi da kazem njeno ime,ali hvala joj od srca .

@Mrva,napisali su da treba da se prihvate kao ravnopravni u drustvu, a ne da mogu sami.tako sam bar ja razumela.

Samo da dodam, kaze se u tekstu da autisticne osobe itekako mogu da budu ravnopravni clanovi drustva ukoliko im se pruzi adekvatna podrska. Mozda i mogu ali oni laksi slucajevi gde mentalne funkcije nisu toliko ostecene, tako da je osoba sposobna da se koliko-toliko osamostali. Znam slucaj vec odraslog coveka koji je potpuno nesposoban za samostalan zivot i ima utvrdjenu radnu nesposobnost, dakle potpuno zavistan od drugih. Kako takva osoba moze da bude ravnopravan clan drustva ako se pod tim podrazumeva da se tom drustvu nesto i doprinosi? Eto, neka mi neko objasni.

Kolikogod da je inkluzija u teoriji lepa ideja ona je istovremeno i neodrziva, jer realno kako to sprovesti u praksi? Kako cete pomesati u istom odeljenju zdravu decu sa autisticnom (ili sa nekim drugim tipom poremecaja), i pruziti im kvalitentu nastavu tako da svi budu na dobitku? Prosto nemoguce. U nekom momentu cete nastavu morati da prilagodite tako da je razumeju autisticna deca i to ce neminovno dovesti do zastoja u predavanjima zbog cega ce zdrava deca trpeti. Ne vidim da bi deca sa bilo kakvim razvojnim smetnjama bila ostecena ili kako se danas moderno kaze "diskriminisana" ukoliko bi pohadjala specijalne skole u kojima postoji obucen kadar i sve je podredjeno njihovim potrebama. I gde bi se puno lakse uklopila u sredini sa sebi slicnim vrsnjacima.

Sandra kci mog profesora .Kao jucer se sjecam kako malog seta.Posle sa vidio sve, cuo sam da je doktor umro u snu.mnogo mi je zao ove porodice.Otac joj je bio covjek za primer,nama studentima najvise.tuga do neba.bog dragi neka ih cuva.

Pitanje za 021 i gospodju Ivankovic, za neki od narednih tekstova o autizmu.
Kako je i zasto inkluzija u skolama potpuno obesmisljena i koliko uopste ovakva inkluzija pomaze deci sa autizmom? Iz mog iskustva, deca su (uglavnom) bez strucnih pratilaca, u pratnji su cesto komsije/poznanici/roditelji, mnogo redje defektolozi, pedagozi, psiholozi ili neko ko se zaista skoluje za takav posao. Sa druge strane, nastavnici nisu obuceni za takav rad, mozda su pohadjali neke seminare, ali to je sve. Sa trece strane, odeljenja su velika, cesto i po 25-30 dece kojoj je takodje potrebno posvetiti paznju. Uz to, u skolama ne postoje logopedi ili defektolozi, vec dolaze jednom ili dva puta nedeljno, sto je nedovoljno za bilo kakav ozbiljan rad. Hvala.

Bog neka je u pomoći našoj deci i nama!