Teodor se jasno seća „slop" sadržaja stvorenog pomoću veštačke inteligencije koji je bio kap koja je prelila čašu.
Slika prikazuje dvoje mršave, krajnje siromašne dece iz južne Azije.
Iz nekog razloga, uprkos dečačkim crtama lica, imaju guste brade.
Jedno dete nema šake i ima samo jedno stopalo.
Drugo drži parče kartona na kojem piše da mu je rođendan i traži lajkove za sliku.
Iz potpuno neobjašnjivog razloga, sede nasred prometne ulice, po pljusku, a ispred njih je rođendanska torta.
Na slici je mnogo očiglednih znakova da je stvorena pomoću veštačke inteligencije (AI).
Ipak, na Fejsbuku je postala viralna i prikupila je skoro milion lajkova i emotikona u obliku srca.
Tada je u Teodoru nešto puklo.
„Bio sam zaprepašćen.
„Apsurdne slike stvorene pomoću AI bile su svuda po Fejsbuku i dobijale su ogromnu pažnju, bez ikakvog preispitivanja da li su istinite.
„To mi je bilo suludo", kaže 20-godišnji student iz Pariza.
Zato je Teodor na mreži Iks, nekadašnjem Tviteru, otvorio nalog pod nazivom Insane AI Slop (Suludi „slop" sadržaj stvoren pomoću AI), na kojem je počeo da proziva i ismeva sadržaj koji je obmanjuje ljude.
Drugi su to primetili, pa mu je sanduče ubrzo bilo preplavljeno porukama ljudi koji su mu slali primere popularnog, takozvanog „slop" sadržaja stvorenog pomoću AI.
„Slop" (smeće, bućkuriš) je digitalni sadržaj veoma lošeg kvaliteta, koji se masovno proizvodi pomoću veštačke inteligencije, i koji je obično apsurdan, čudani i lažan, i vrlo brzo postaje viralan.
Ističu se ubičajene teme – religija, vojska i siromašna deca koja rade dirljive stvari.
„Deca u zemljama trećeg sveta koja rade nešto impresivno uvek prolaze dobro.
„Recimo, siromašno dete u Africi koje od smeća pravi neverovatnu skulpturu.
„Mislim da ljudima to deluje iskreno i toplo, pa kreatori pomisle: 'Odlično, hajde da izmislimo još ovakvih stvari", kaže Teodor.
Njegov nalog je ubrzo dobio više od 133.000 pratilaca.
Poplava „slop" sadržaja stvorenog pomoću AI, koje on definiše kao lažne, neuverljive video-snimke i fotografije, koje se stvaraju brzo i masovno, sada deluje nezaustavljiva, jer su tehnološke kompanije u potpunosti prigrlile veštačku inteligenciju.
Neke od tih kompanija tvrde da su počele da se obračunavaju sa određenim vrstama „slop" sadržaja stvorenog pomoću AI, iako se čini da su društvene mreže i dalje prepune takvih slika i video-snimaka.
Za svega nekoliko godina, iskustvo korišćenja društvenih mreža se mnogo promenilo.
Kako se to dogodilo i kakav će uticaj imati na društvo?
I, možda najvažnije od svega, koliko za to zapravo mare milijarde korisnika društvenih mreža?
U oktobru, tokom još jednog ushićenog govora o rezultatima kompanije, Mark Zakerberg, izvršni direktor Mete, radosno je izjavio da su društvene mreže ušle u treću fazu, koja je usredsređena na primenu veštačke inteligencije.
„Prva faza bila je kada su celokupan sadržaj stvarali prijatelji, porodice, i nalozi koje ste neposredno pratili.
„Druga je nastupila kada smo dodali sadržaj kreatora.
„Sada, kako veštačka inteligencije olakšava stvaranje i mešanje sadržaja, dodaćemo još jedan ogroman korpus sadržaja", rekao je on akcionarima.
Meta, koja upravlja Fejsbukom, Instagramom i Tredsom (Threads), ne samo da dozvoljava objavljivanje sadržaja stvorenog pomoću AI, već je obezbedila i proizvode koji omogućavaju stvaranje više takvog sadržaja.
Sada se korisnicima širm sveta nude generatori slika i videa-snimaka, kao i sve moćniji filteri.
Na upit BBC-ja za komentar, Meta je podsetila na Zakerbergovo obraćanje u januaru.
Milijarder je tada rekao da se kompanija još snažnije okreće veštačkoj inteligenciji i nije pomenuo suzbijanje „slop" sadržaja.
„Uskoro ćemo videti eksploziju novih medijskih formata koji su privlačniji i interaktivniji, i koji su mogući isključivo zahvaljujući napretku veštačke inteligencije", rekao je Zakerberg.
Nil Mohan, izvršni direktor Jutjuba, je u blogu o očekivanjima u 2026. napisao da je samo u decembru više od milion Jutjub kanala koristilo alate AI dostupne na platformi za stvaranje sadržaja.
„Baš kao što su sintisajzer, Fotošop i CGI (računarski generisana slika) napravili revoluciju u oblasti zvuka i vizuelnog izraza, veštačka inteligencija biće blagoslov kreativcima koji su spremni da je prihvate", napisao je on.
Istovremeno je priznao da raste zabrinutost zbog „sadržaja niskog kvaliteta, poznatog kao „slop" stvorenog pomoću veštačke inteligencije".
Rekao je da njegov tim radi na unapređenju sistema za pronalaženje i uklanjanje „sadržaja niskog kvaliteta koji se ponavljaju".
Međutim, odbacio je mogućnost da kompanija donosi sudove o tome šta bi trebalo, a šta ne da bude popularno.
Podsetio je da sadržaji koji su nekada stvarani za ciljanu, usku publiku, kao što su ASMR-a (autonomni senzorni meridijanski odgovor – osećaj prijatnog trnjenja, golicanja, peckanja koje izazivaju posebni audio-vizuelni stimulansi) ili igranje video-igrica uživo, danas mejnstrim.
Prema istraživanju kompanije koja se bavi veštačkom inteligencijom Kapwing, čak 20 odsto sadržaja koji se prikazuje na tek otvorenom Jutjub nalogu danas čine „video-snimci lošeg kvaliteta stvoreni pomoću veštačke inteligencije".
Posebno su bili popularni kratki video-formati, a kompanija Kapwing je utvrdila da se takav sadržaj pojavio u 104 od prvih 500 Jutjub klipova prikazanih na novom nalogu koji su istraživači napravili.
Prihodi kreatora su izgleda snažan pokretač, jer pojedinci i kanali mogu da zarađuju novac od angažmana i pregleda.
Sudeći po broju pregleda na nekim kanalima i video-snimcima koji su stvoreni pomoću veštačke inteligencije, publiku zaista privlače takvi sadržaji, ili su to algoritmi koji odlučuju šta gledamo.
Kompanija Kapwing kaže da od kanala na kojima se prikazuju „slop" sadržaji stvoreni pomoću AI, najviše pregleda, 2,07 milijardi, ima indijski kanal Bandar Apna Dost, što, prema procenama, kreatorima donosi godišnju zaradu od oko četiri miliona dolara.
Međutim ovakvi sadržaji izazivaju i negativne reakcije.
Ispod mnogih viralnih video-snimaka stvorenih pomoću AI, danas je uobičajeno videti lavinu besnih komentara koji osuđuju takav sadržaj.
Teodor, student iz Parizu, pomogao je da se taj otpor rasplamsa.
Koristeći njegov novostečeni uticaj na mreži Iksu, žalio se Jutjubu na poplavu bizarnih crtanih filmova stvorenih pomoću AI koji imaju ogroman broj pregleda.
Po njegovom mišljenju, bili su uznemirujući i štetni, a u nekim slučajevima delovalo mu je da su namenjeni deci.
Nazivi tih video-snimaka bili su poput „Mama mačka spasava mače od smrtonosnih parazita u stomaku", i prikazivali su krvave scene.
U drugom kratkom klipu, žena u spavaćici pojede parazite i pretvara se u ogromno, besno čudovište koje na kraju isceljuje Isus.
Jutjub je saopštio da su video-snimci uklonjeni zbog kršenja smernica zajednice.
Naveli su da su „usredsređeni na povezivanje naših korisnika sa visokokvalitetnim sadržajem, bez obzira na način na koji je stvoren", kao i da rade na „smanjenju širenje sadržaja lošeg kvaliteta stvorenog pomoću veštačke inteligencije".
Ovaj fenomen pogađa čak i naizgled prijatne platforme koje su posvećene načinu života, kao što je Pinterest, na kojima se dele recepti i ideje za uređenje enterijera.
Korisnici su postali toliko frustrirani poplavom „slop" sadržaja stvorenog pomoću AI da je kompanija uvela novi sistem koji korisnici mogu da isključe sadržaj stvoren pomoću AI.
Ali taj sistem se oslanja na priznanje samih korisnika da su njihove savršene slike domova zapravo stvorene pomoću VI.
U mom fidu (a svestan sam da svako ima drugačiji fid, pa time i komentare), stalno ima negativnih reakcija na „slop" sadržaje stvorene pomoću VI.
Čini se da postoji svojevrsni pokret protiv ovakvog sadržaja i na TikToku, Tredsu, Instagramu, i Iksu.
Ponekad broj lajkova komentara koji kritikuju „slop" stvoren pomoću AI je mnogo veći od popularnosti same objave.
Tako je bilo i sa nedavnim video-snimkom na kojem snouborder navodno spasava vuka od medveda.
Sam video imao je 932 lajka, dok je komentar: „Podigni ruku ako si umoran od ovog s**nja stvorenog pomoću veštačke inteligencije", dobio 2.400 lajkova.
Ali, naravno, sve to hrani zver.
Svaka interakcija je dobra interakcija za društvene mreže, jer je ključno da korisnike što duže zadrže na njihovim platformama.
Pa da li je zaista važno da li je neverovatan, dirljiv ili šokantan video na vašem fidu stvaran ili ne?
Emili Torson, vanredna profesorka na Univerzitetu Sirakjusa u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koja se bavi politikom, dezinformacijama i pogrešnim uverenjima, kaže da sve zavisi od toga šta ljudi rade na društvenim mrežama.
„Ako je neko na platformi koja nudi kratke video-snimke isključivo radi zabave, onda je kriterijum da li nešto vredi vrlo jednostavan – 'da li je zabavno?'", kaže ona.
„Ali ako je neko na platformi da bi saznao nešto o određenoj temi ili da bi se povezao sa članovima zajednice, onda će sadržaj stvoren pomoću veštačke inteligencije doživljavati kao mnogo problematičniji".
Na to kako ljudi doživljavaju „slop" stvoren pomoću AI utiče i način na koji je takav sadržaj predstavljen.
Ako se nešto predstsavi kao šala, tako se obično i prihvata.
Ali kada se „slop" sadržaj stvara radi obmane ljudi, to može da izazove bes.
Dobar primer je video stvoren pomoću veštačke inteligencije koji sam nedavno video: neverovatno realističan snimak, u stilu dokumentarca o prirodi, koji prikazuje zapanjujući lov leoparda.
Iz komentara se vidi da su neki gledaoci bili prevareni, a drugi su sumnjali u autentičnost sadržaja.
„Iz kog je dokumentarca?" upitao je jedan korisnik.
„Molim vas, to je jedini način da se dokaže da nije stvoren pomoću veštačke inteligencije".
Aleksandro Galeaci sa Univerziteta u Padovi u Italiji istražuje ponašanje na društvenim mrežama i sobe odjeka.
On kaže da provera da li je neki video napravljen pomoću AI zahteva mentalni napor, i strahuje da će ljudi jednostavno prestati da proveravaju.
„Moj je utisak da poplava besmislenog, nekvalitetnog sadržaja stvarenog pomoću veštačke inteligencije može dodatno da smanji raspon pažnje ljudi", kaže on.
On pravi razliku između sadržaja koji je namenjen obmani i onog komičnog, očigledno lažnog „slop" sadržaja stvorenog pomoću AI, kao što su riba sa cipelama ili gorile koje dižu tegove u teretani.
Ali čak i takav, naizgled bezazlen i šaljiv sadržaj, može da ima štetne posledice.
Galeaci govori o riziku od takozvanog „truljenja mozga" - pretpostavci da naša stalna izloženost društvenim mrežama šteti našim intelektualnim sposobnostima.
„Rekao bih da „slop" sadržaj stvoren pomoću AI podstiče efekat truljenja mozga, terajući ljude da brzo konzumiraju sadržaj za koji znaju da ne samo što verovatno nije stvaran, već verovatno nije ni smislen ni zanimljiv", kaže on.
Pored „slop" sadržaja, neki drugi sadržaji stvoreni pomoću AI mogu da imaju i mnogo ozbiljnije posledice.
Kompanije Ilona Maska, xAI i platforma Iks, nedavno su bile prinuđene da promene pravila pošto je četbot Grok korišćen za digitalno „svlačenje" žena i dece na mreži Iksu.
A posle američkog napada na Venecuelu, širili su se lažni video-snimci ljudi koji plaču na ulicama i zahvaljuju SAD-u.
Takav sadržaj može da oblikuje javno mnjenje i stvori utisak da je američka akcija bila popularnija nego što stvarno jeste.
Analitičari ističu da je to posebno zabrinjavajuće, jer su mnogima društvene mreže jedini izvor informacija.
Doktor Mani Ahmed, izvršni direktor kompanije OpenOrigins koja se bavi proverom da li su slike stvorene pomoću stvarne, kaže da nam je potreban nov način kojim autori autentičnog sadržaja mogu da dokažu da su njihovi snimci i fotografije stvarni.
„Već smo došli do tačke kada ne možete sa sigurnošću da kažete šta je stvarno samo na osnovu vizuelnog pregleda", kaže on.
„Umesto da pokušavamo da otkrivamo šta je lažno, potrebna nam je infrastruktura koja omogućava da stvarni sadržaj javno dokaže njegovu autentičnost".
Možda mislite da bi time trebalo da se bave same platforme društvenih mreža.
Međutim, mnoge od njih, među kojima su Meta i Iks, smanjile su broj moderatora i sada se oslanjaju na korisnike da sami označe sadržaj kao lažan ili obmanjujući.
Ako postojeći tehnološki giganti uglavnom puštaju da se „slop" sadržaj slobodno objavljuje i deli, da li pojava nove društvene mreža koja bi nudila alternativu bez „slop" sadržaja stvorenog pomoću AI predstavljala pretnju velikim mrežama?
To deluje malo verovatno, jer otkrivanje sadržaja stvorenog pomoću AI postaje sve teže.
Mašine više ne mogu pouzdano da utvrde da li je lažan neki video ili slika, a još bi im teže bilo da subjektivno procene da li neki sadržaj spada u kategoriju „slop".
Ipak, ako se pojavi nova društvena mreža i ako ljudi preduzmu konkretne akcije, kao na primer napuštanje određene mreže, to bi moglo da ima određene rezultate.
To me podseća na uspon društvene mreže Birial (BeReal), francuske aplikacije koja je stekla popularnost tokom pandemije korona virusa i koja podstiče korisnike da pokažu njihovo parvo lice deljenjem nefiltriranih selfijima u raznim situacijama.
Birial još uvek nije dostigao nivo Fejsbuka ili Snepčeta (Snapchat), i verovatno nikada ni neće.
Ali jeste naterao neke platforme da se trgnu i, u nekim slučajevima, da kopiraju tu ideju.
Možda bi isto moglo da se dogodi i ako se pojavi mreža koja bi se otvoreno suprotstavila „slop" sadržaju stvarenom pomoću AI.
Ali Teodor smatra da je bitka izgubljena i da će „slop" sadržaj stvoren pomoću AI opstati.
Uprkos tome što mu u sanduče i dalje stižu poruke od oko 130.000 pratilaca, on sve ređe postavlja objave i uglavnom se pomirio sa novom realnošću na mreži.
„Za razliku od mnogih mojih pratilaca, nisam dogmatski protiv veštačke inteligencije", kaže on.
„Protiv sam zagađenja interneta „slop" sadržajem stvarenim pomoću VI radi brze zabave i pregleda".
Izvor prve slike: BBC; Napravljena je modelom za generisanje slika pomoću veštačke inteligencije Adobe Firefly.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar