Takvi napori trebalo bi da budu upozorenje i poziv kreatorima politike EU da dodatno poboljšaju nacrte zakona i pravila o lobiranju, upozorava se u studiji grupa Opservatorija korporativne Evrope i LobiKontrol.
Nakon što je izveštaj tih grupa otkrio da su predstavnici tehnoloških kompanija previše zastupljeni u razgovorima o predlozima ključnih digitalnih pravila, iz Evropske komisije su saopštili da oni ne prate sastanke lobista sa zvaničnicima EU.
"Komisija je otvorena za sastanke sa svima koji žele s nama da razgovaraju. Komisija ne kontroliše i neće kontrolisati ko traži sastanke, ni koliko često. Takođe nije na Komisiji da objašnjava ili komentariše strategije lobiranja različitih kompanija i predstavnika interesa", rekao je za EURACTIV portparol EK.
Prema studiji, zvaničnici Komisije su se radeći na predlozima Zakona o digitalnim uslugama (DSA) i Zakona o digitalnom tržištu (DMA) sastajali sa predstavnicima tehnoloških kompanija gotovo četiri puta češće nego sa predstavnicima civilnog društva.
Za EU su predlozi DSA i DMA ključni za regulisanje digitalne ekonomije.
Kako prenosi EURACTIV, Komisija je saopštila da je u vezi digitalnog paketa imala 132 sastanka sa privatnim kompanijama i 70 sa trgovinskim udruženjima. Sa nevladinim sektorom, organizacijama potrošača i sindikatima zvaničnici Komisije održali su 52 sastanka.
U lobiranju nadmašili farmaceutske, naftne i hemijske kompanije
Potrošnja tehnološkog sektora za lobiranje nadmašuje potrošnju farmaceutskih kompanija, industrije fosilnog goriva, finansijskog i hemijskog sektora koji su nekada dominirali lobiranjem, navodi se u izveštaju.
"Rastuća moć lobiranja digitalne i industrije visoke tehnologije u celini odražava njegovu ogromnu i rastuću ulogu u društvu", ističe se.
Kako se dodaje, to što platforme koriste tu moć da se u debati o novim pravilima za digitalne platforme njihov glas bolje čuje od glasova kritičara, predstavlja razlog za brigu.
Istraživanje je pokazalo da 612 kompanija, grupa i udruženja troši više od 97 miliona evra godišnje lobirajući za politike digitalne ekonomije EU. To su podaci koje su kompanije dostavile EU Registru transparentnosti do sredine juna.
Predvodi Gugl sa 5,75 miliona evra, a slede Fejsbuk sa 5,5 miliona, Majkrosoft sa 5,25 miliona, Epl sa 3,5 miliona, Huavej tehnolodžis sa tri miliona i Amazon sa 2,75 miliona, navodi se u studiji.
U studiji se ukazuje i na ulogu trgovinskih i poslovnih udruženja, tink tenkova, čak i političkih partija u promovisanju narativa tehnoloških kompanija.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar