Bivši čelnik Evropske komisije: Ukrajini odbiti prijem u EU, to je poruka Moskvi, ali i Balkanu
Interes EU, kao i odbrana međunarodnog mira i bezbednosti, zahtevaju da se ne postupi po zahtevu Ukrajine za prijem u EU.
Foto: Pixabay
Ovo za sajt tvxs.gr navodi grčki ekonomski stručnjak i nekadašnji zvaničnik Evropske komisije Sotiris Valden.
Očekuje se da će Evropska komisija ovog meseca izneti mišljenje o tom zahtevu Kijeva, a Valden smatra da bi Unija trebalo da ga odbaci jer bi "prijem Ukrajine u EU i svaki korak ka tome značio značajno dodatno zaoštravanje sukoba Zapada i Evrope s Rusijom, što je nepoželjno i opasno".
Ukrajina jeste žrtva potpuno ilegalnog napada i s pravom traži svu moguću podršku da se odbrani, piše Valden, i konstatuje da je razumljivo da njen predsednik Volodimir Zelenski postavlja i preterane zahteve, među kojima da "Zapad u suštini objavi svetski rat" ili da uvede sankcije koje će "svetsku ekonomiju dići u vazduh".
Implicitno je na Zapadu prihvaćen argument Moskve da bi ulazak Ukrajine u NATO štetio njenim interesima, te se sada kao rešenje za budući mirovni sporazum "podrazumeva neutralizacija i neulazak Ukrajine u NATO".
S tim u vezi Valden objašnjava da je neosnovan stav da je prijem u EU "blaga" (light) verzija prijema u NATO-u i da stoga neće izazvati odgovarajuću reakciju Moskve, jer "prošla su vremena kada je Moskva razlikovala EU od NATO-a", a "takvoj percepciji je doprinela EU prihvatajući agresivnu antirusku politiku SAD".
Zalaganje za prijem Ukrajine u EU stoga "služi strategiji onih koji traže nastavak i pojačavanje sukoba s Rusijom, sve do njenog (neizvesnog) odlučujućeg poraza, zanemarujući dodatno prolivanje krvi (uglavnom Ukrajinaca) koju takav razvoj događaja nosi, zanemarujući globalnu ekonomsku krizu koju će to takođe izazvati, kao i rizik od iskakanja rata iz koloseka i pretvaranja u nuklearni holokaust".
Valden piše da "sile razuma" u poslednje vreme, pre svega u Evropi, odbacuju tu "avanturističku strategiju" jer za Evropu "agresivna Rusija svakako jeste pretnja, a njen sadašnji režim znatno odstupa od evropskih vrednosti" i "to je glavni razlog zašto želimo jake atlantske odnose".
Međutim, nastavlja grčki stručnjak, s druge strane ni "slamanje i marginalizovanje Rusije nije u interesu Evrope", već je "postojanje jake Rusije (kao i Kine) glavna protivteža američkoj svetskoj svevlasti za koju istorija poslednjih decenija pokazuje da ni ona veoma često nije u skladu sa našim interesima i vrednostima".
Pošto navodi niz činjenica koje pokazuju da je Ukrajina "miljama" ili "decenijama" - kako je rekao predsednik Francuske Emanuel Makron, daleko od ispunjavanja kriterijuma za prijem u EU, Valden piše da smatra da bi bilo pogrešno da politička poruka EU o podršci Ukrajini koja jeste nužna, uključi i "evropsku perspektivu", a bilo bi još više pogrešno da uključi formalni status kandidata.
To je tako najpre zato što bi obećavanje statusa kandidata doprinelo daljem zaoštravanju sukoba s Moskvom i to u veoma opasnom periodu, a uz to bi EU time, piše Valden, gajila iluziju da je rešenje ukrajinskog problema prijem u EU, a ne da su rešenje pregovori i kompromisi sa Rusijom.
Kao treći razlog zašto bi obećavanje Ukrajini statusa kandidata za prijem bilo pogrešno, Valden navodi da bi time "EU izgubila svaki kredibilitet tamo gde agenda proširenja ima smisla - na Zapadnom Balkanu".
"Već 22 godine obećavamo integraciju Zapadnog Balkana. Nema ozbiljnih geopolitičkih prepreka da se to sprovede, te zemlje su male i 'naprednije' od Ukrajine po kriterijumima pristupanja. Pa ipak, taj proces vuče se godinama, skandalozno u slučaju Severne Makedonije, uglavnom zbog 'pristupnog zamora' velikih država članica ili nacionalnog ega nekih drugih", konstatuje Valden.
A ako bi se Kijevu dalo to što traži od EU, "narodi Balkana bi videli kako ih Ukrajina 'prestiže' uz eklatantno kršenje svih uslova koje godinama koristimo da odlažemo njihov prijem... dok ostaju na listi čekanja", te bi tražena "'jaka politička poruka' Ukrajini bila jaka pogrešna i o Balkanu i o našem kredibilitetu", upozorava grčki profesor.
"Naš cilj treba da bude okončavanje neprijateljstava smesta, podrška Ukrajini u teškim pregovorima, početak mukotrpnog procesa preokretanja sadašnje hladnoratovske dinamike i završetak proširenja na Balkan. I naravno produbljivanje evropskih integracija", a "u središtu takvog kursa je izgradnja nove evropske bezbednosne arhitekture koja će uključiti Rusiju".
"Samo u takvom okruženju - nažalost sada udaljenijem nego ranije, moći ćemo da se bavimo bilo kakvom evropskom perspektivom naših istočnih suseda", piše Sotiris Volden, specijalni savetnik Grčke fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
1
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
78
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 6
Mrcke
Lepo je živeti u zemlji dembeliji sve do onog trenutka dok te surova realnost ne opizdi u čelo.
Nervozni glasač
B
Evo sad odlomka iz intervjua sa Goranom Svilanovicem:
P: Sta ce Srbiji EU?
O: Da idemo da radimo tamo.
P: Kolika ce biti prosecna plata kad Srbija udje u EU?
O: 500€
Case study: Bugarska nije imala ni rat, ni sankcije, ni izbeglice. Imaju izlaz na more. Rusi im se udvaraju, clan su EU, NATO. Minimalna plata? 332€. Naravno da necu uzeti kao primer Dansku ili Luksemburg.
Nemacka i Francuska su potpisale spirazume iz Minska (ti sporazumi su bili za Putina ostvarenje sna), ali nisu pritisnule Ukrajinu da ih sprovede. Rusija je skoro 8 godina pokusavala da mirnim putem resi problem.
Dobro je sto u EU postoje ljudi koji shvataju da nije vise 1945, kad su SAD bile pola svetske privrede, da sad i druge zemlje imaju uticaj, da nova bezbednosna arhitektura mora ukljuciti Rusiju. Lose je sto se Evropljani ne pitaju nista u EU. Vise su uticaja na svoju sudbinu imali Srbi pod Turcima, nego EU pod Amerima. Odlucuju neizabrani birokrati tipa Timermansa, koji je potpredsednik EU vec decenijama, a sad "savetuje" Evropljanima da se manje tusiraju i ne peru ves, a sve da bi naudili Putinu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar