Štancanje dolara uz američki izvoz inflacije
Kada se održavaju izbori za predsednika SAD ceo globus prati ovaj događaj. Reč je o najmoćnijoj sili na svetu i sve druge države vode računa koja politička opcija upravlja iz Bele kuće.
Foto: Pixabay
Slično je i sa dolarom, rezervnom svetskom valutom kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini. Stoga je razumljivo da svi prate dešavanja u vezi sa američkom valutom, pokušavajući da anticipiraju buduća kretanja na finansijskim tržištima.
Stranačka prepucavanja
Upravo ovih dana zbivanja su dinamična, povremeno i dramatična. Još pre mesec i po dana američka ministarka za finansije Dženet Jelen je upoznala Kongres SAD sa potrebom da se do 1. juna poveća granica zaduživanja američke države sa sadašnjih 34.700 za dodatnih 729 milijardi. U suprotnom, Vlada SAD ne bi mogla da se zadužuje, pa bi mnoge obaveze ostale neisplaćene. Prvo bi izostale plate državnim službenicima i isplate vojnim stručnjacima. Možda bi najkrupnije posledice bile loš uticaj na poziciju dolara i na atraktivnost hartija od vrednosti na američkom tržištu.
Jelen je otvoreno ukazala da bi eventualna nemogućnost zaduživanja Vlade SAD gotovo momentalno podstakla visok rast kamata, oštru recesiju i snažan pad zaposlenosti. Ipak, republikanci u Kongresu uslovljavaju pristanak smanjenjem državnih subvencija "zelenoj industriji" i odustajanjem od plana da se (nekadašnji) studenti oslobode obaveze vraćanja studentskih kredita.
Problem je što su u pitanju davanja koja upravo grade imidž Demokratske stranke. Drugim rečima, traži se da rival odustane od onog po čemu je prepoznatljiv i na čemu zasniva stranački program. Ostaje još pola meseca da se vidi kraj igre - dotle ćemo pratiti prepucavanje demokrata i republikanaca.
Inflacija remeti planove
Nije teško primetiti da se ista priča ponavlja iz godinu u godinu, pa sve izgleda na reprizu. Ipak, dobro je znati da podizanje dopuštene granice zaduženja znači, kazano narodskim jezikom, štampanje dolara, valute koja je glavna u međunarodnim finansijama. Ova funkcija čini da monetarna politika dolara igra značajnu ulogu u ekonomiji svake države na svetu.
Sve države kupuju američku valutu i njome se koriste. Zato sve ono što se dešava sa "zelembaćem" se u određenoj meri reflektuje na ceo globus. U svakom trenutku je oko 70 odsto dolara u upotrebi izvan SAD. Tako će se za relativno kratko vreme i 70 odsto doštampanih dolara naći širom meridijana. Time je i inflacija izazvana prevelikim štampanjem novca u velikoj meri izvezena onima koji se koriste američkom valutom.
Nije mali broj građana koji će reći da se "isto dešava" od 1960. godine, kada su SAD prvi put posle Drugog svetskog rata zabeležile budžetski deficit, granica zaduženja se povećavala čak 78 puta. Prevedeno na srpski finansijski rečnik, reč je o povećanju budžetskog deficita u odnosu na planirani za 729 milijardi, što je skoro 11 odsto budžeta SAD procenjenog na otprilike 6.750 milijardi dolara.
Ono po čemu se ovogodišnje povećanje razlikuje od gotovo svih prethodnih je što se događa u vreme kada se SAD, uostalom kao i ceo svet, bori da suzbije inflaciju. Pre neki dan Ameri su radosno objavili da je aprilska inflacija 3,9 odsto, najniža u dve poslednje godine, a sad bi da doštampaju lovu i time dodatno povećaju količinu novca u opticaju.
Ubačeno 10 biliona dolara
Problem i jeste u prevelikoj količini novca. Već godinama zbir novca kod građana i depozita u finansijskim institucijama raste mnogo brže nego što je rast BDP-a i ovaj raskorak se naročito uvećao tokom dve godine korone. Količina dolara je uvećana za 10 biliona, odnosno 38 odsto.
Globalna inflacija posledica je upravo ovakve monetarne politike. Tek poslednjih meseci postignuti su izvesni uspesi, ali za Amerikance dok se ne spusti ispod dva odsto ne može se govoriti o suzbijenom problemu.
Ranijih godina Amerima su dve stvari pomagale u čestim i sve krupnijim budžetskim deficitima. Reč je o legendarnoj sigurnosti koju pružaju anglosakosonski pravni sistemi i decenijama neprekidno rastuća upotreba dolara izvan matične države. Ovoga puta stvari su bitno drugačije.
Plenidba ruskih deviznih rezervi podstakla je nepoverenje kod ostalih depozitara i narušila mit o anglosakosnikm pravnim sistemima. Primetna dedolarizacija je znatno ubrzana, beležići pravi galop u poslednjih godinu dana.
Juan nadmašio dolar
Tako je lane Kina čak 48 odsto inostranih obaveza platila juanom i prvi put nadmašila dolar čiji je udeo 47 odsto. Podsetimo, samo 12 sezona ranije, 2010. godine, Kinezi su dolarom platili čak 87 odsto svojih inoobaveza, dok se juanom nisu koriastili niti jedan jedini put!
Što je još gore po SAD, broj država koje u međusobnoj trgovini prelazi na upotrebu domicilnih valuta se uvećava iz dana u dan. Posebno je snažan udar odluka Saudijske Arabije da u trgovini naftom sa Kinom prima i juan. Tu, međutim, nije kraj. Na sopstvene valute prelaze i države poznate po prijateljstvu sa SAD.
Pročitaj još
Bela kuća je bila zatečena kada su pre mesec dana Južna Koreja i Indonezija u međusobnoj trgovini prešli na domaće valute. Dobro je primetiti da dedolarizacija ne znači uspostavu neke nove svetske rezervne valute, već fragmentaciju na veći broj postojećih valuta u međunarodnim plaćanjima.
Do promena je došlo i kod druge važne upotrebe dolara, za devizne rezerve drugih država. Godine 2001. udeo dolara u deviznim rezervama svih zemalja je iznosio 71 odsto, pre samo tri sezone sa 59 odsto još uvek se kotirao veoma solidno. Ali, pad na 52 odsto u poslednje dve sezone je izrazito ubrzanje. Što je još gore, cena zlata je istorijski rekordna, a to je ono što američkoj valuti ne odgovara s obzirom na to da se investitori masovno okreću plemenitim metalima i napuštaju američke hartije od vrednosti.
Izazov decenije
Narednih dana prisustvovaćemo uzbudljivim dešavanjima na svetskim finansijskim tržištima. Ako se pokaže da tri američke banke koje su ove godine bankrotirale nisu jedine loše procenile uticaj promene američke monetarne politike na ulaganja u dugoročne obveznice SAD, kriza dolara može da dostigne neslućene razmere. Upravo to brine Japance koji će od 19. do 21. maja ugostiti lidere grupe G7. Tom prilikom se očekuje da Amerikanci upoznaju najbliže političke prijatelje o načinu rešenja kriznog momenta.
Razlog za zabrinutost Tokija je u činjenici da je Japan sa dva biliona dolara uložen u američke državne obveznice najveći kreditor najmoćnije države. Kina, sledeća na listi kreditora, sa 700 milijardi poprilično zaostaje, a i poslednjih godina je gotovo prepolovila ovu vrstu investicija.
Međutim, ako i uspe da poveća granicu zaduženosti SAD, ministarku Jelen tek očekuje problem izazovniji od svih - kako da dugu i snažnu inflaciju suzbije uz, takoreći, iznuđeno štancovanje dolara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hronika najavljenih sankcija: Vlast o NIS-u poslednjih nedelja govori mnogo, ali kontradiktorno
04.12.2025.•
3
Sve opcije su i dalje na stolu kada je reč o NIS-u, a kupovina vremena se nastavlja uz, kako su govorili sami predstavnici vlasti, ogromne rizike za celu državu zbog produžetka platnog prometa sa NIS-om do kraja nedelje.
Sindikat Rafinerije traži sastanak sa generalnim direktorom NIS-a
04.12.2025.•
3
Sindikat pančevačke Rafinerije zatražio je obraćanje generalnog direktora NIS-a, a upitao je i kadrovsku službu ima li strategiju u vezi sa statusom zaposlenih.
SAD produžile dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do aprila
04.12.2025.•
0
Sjedinjene Američke Države produžile su danas dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do 29. aprila 2026.
Investicije EBRD u Srbiji premašile deset milijardi evra
04.12.2025.•
0
Investicije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji od 2001. premašile su deset milijardi evra u gotovo 400 projekata, saopštila je danas ta banka i najavila da će nastaviti da širi prisustvo u zemlji.
NBS: Nećemo dozvoliti da stabilnost finansijskog sistema bude ugrožena
04.12.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da "situaciju u kojoj je NIS prati sa punom pažnjom i da deluje u skladu sa svojim mandatom da očuva stabilnost domaćeg finansijskog sistema".
Keš kredit zbog kojeg se nećete pokajati
04.12.2025.•
0
Postoje trenuci kada vam je novac potreban brzo – da pokrijete neplanirane troškove, refinansirate postojeće obaveze ili sebi priuštite nešto što dugo želite.
Ministarstvo kontrolisalo mlekare: Da li u mleku koje pijemo ima i onog u prahu?
04.12.2025.•
7
Vanredna inspekcijska kontrola u tri kompanije za proizvodnju mleka pokazala je da nema zloupotreba mleka u prahu u UHT mleku, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.
Sankcije NIS-u: Jači tlači
04.12.2025.•
15
Zabrinuti iščekujemo dalji tok događaja u vezi sa Naftnom industrijom Srbije. Poprilično je hladno, ujutru se temperatura neretko spušta ispod nule.
Poljska među 20 najbogatijih zemalja na svetu: Građani ne veruju u statistiku
04.12.2025.•
2
Međunarodni monetarni fond saopštio je da Poljska sa predviđenim BDP-om od 1,04 biliona dolara za ovu godinu postaje 20. najbogatija zemalja sveta,.
Koliko Srbija ima obavezne rezerve nafte i ko ih sve skladišti
04.12.2025.•
3
Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata se čuvaju na teritoriji Srbije i u inostranstvu (tiketi), navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za Forbes Srbija.
Sastanak ruske i mađarske delegacije sredinom decembra u Turskoj, jedna od tema NIS
04.12.2025.•
2
Ruska i mađarska delegacija treba da se sastanu u Istanbulu sredinom meseca.
Zvezdan Terzić ulazi i u biznis sa solarnim elektranama: Gradi četiri pogona kod Rume
04.12.2025.•
26
Četiri firme čiji su suvlasnici direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić i njegov sin Nikša kreću u gradnju četiri solarne fotonaponske elektrane u Borkovcu, u blizini Rume, na zemljištu površine od skoro sedam hektara.
Bajatović: Ni nacionalizacija ni stečaj nisu dobro rešenje za NIS
04.12.2025.•
13
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da stečaj i nacionalizacija NIS-a nisu dobra rešenja.
"Kockanje" sa ekonomskom stabilnošću i građana i države: Možemo očekivati poskupljenje - svega
03.12.2025.•
39
Rešenja za ekonomsku krizu pred nama čini se da nema, sa radom su stale i pančevačka Rafinerija i Petrohemija, a predsednik države narod ubeđuje građane da nema mesta za paniku.
Budžet Srbije za 2026. netransparentan: Bez objašnjenja za Ekspo i NIS
03.12.2025.•
1
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) ocenio je da budžet Srbije za 2026. godinu nije u potpunosti transparentan.
NIS: Korporativne kartice funkcionalne, prodaja goriva odvija se uobičajeno i bez prekida
03.12.2025.•
10
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da su sve korporativne kartice funkcionalne i da kompanija "nastavlja da ispunjava ugovorne obaveze prema korporativnim klijentima".
Ne utiču američke sankcije samo na Srbiju: Kako su druge države reagovale na krizu sa gorivom?
03.12.2025.•
12
Pored NIS-a, američke sankcije pogodile su i druge kompanije u evropskim zemljama u kojima udeo u vlasništvu imaju ruski Lukoil i Rosnjeft. Ipak, reakcije drugih države bile su nešto drugačije nego u slučaju Srbije.
Bivši šef OFAC-a otkrio jedan od razloga zašto Rusi nisu zainteresovani za prodaju NIS-a
03.12.2025.•
23
Kancelarija SAD-a za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAC, nije dala licencu za snabdevanje Srbije naftom, zbog čega je Rafinerija u Pančevu zaustavila rad.
_imamo_li_alternativu_za_ruski_gas.jpg "Imamo li alternativu ruskom gasu?")
Imamo li alternativu ruskom gasu?
03.12.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče tokom obraćanja javnosti povodom sankcija NIS-u, postavio i ultimatum Rusiji u vezi sa gasnim ugovorom - ali imamo li mi alternativu za ruski gas?
Kokotović: Pitanje NIS-a pod Putinovom ličnom kontrolom
03.12.2025.•
24
Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) direktno je pod ličnom kontrolom predsednika Rusije Vladimira Putina i zato vrlo mali broj ljudi zna šta se dešava.
Rafinerija stala sa radom, prete i sekundarne sankcije: Stručnjaci o tome šta nas čeka, hoće li biti goriva
03.12.2025.•
42
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
Komentari 5
Paja
Anonimus
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar