Štancanje dolara uz američki izvoz inflacije
Kada se održavaju izbori za predsednika SAD ceo globus prati ovaj događaj. Reč je o najmoćnijoj sili na svetu i sve druge države vode računa koja politička opcija upravlja iz Bele kuće.
Foto: Pixabay
Slično je i sa dolarom, rezervnom svetskom valutom kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini. Stoga je razumljivo da svi prate dešavanja u vezi sa američkom valutom, pokušavajući da anticipiraju buduća kretanja na finansijskim tržištima.
Stranačka prepucavanja
Upravo ovih dana zbivanja su dinamična, povremeno i dramatična. Još pre mesec i po dana američka ministarka za finansije Dženet Jelen je upoznala Kongres SAD sa potrebom da se do 1. juna poveća granica zaduživanja američke države sa sadašnjih 34.700 za dodatnih 729 milijardi. U suprotnom, Vlada SAD ne bi mogla da se zadužuje, pa bi mnoge obaveze ostale neisplaćene. Prvo bi izostale plate državnim službenicima i isplate vojnim stručnjacima. Možda bi najkrupnije posledice bile loš uticaj na poziciju dolara i na atraktivnost hartija od vrednosti na američkom tržištu.
Jelen je otvoreno ukazala da bi eventualna nemogućnost zaduživanja Vlade SAD gotovo momentalno podstakla visok rast kamata, oštru recesiju i snažan pad zaposlenosti. Ipak, republikanci u Kongresu uslovljavaju pristanak smanjenjem državnih subvencija "zelenoj industriji" i odustajanjem od plana da se (nekadašnji) studenti oslobode obaveze vraćanja studentskih kredita.
Problem je što su u pitanju davanja koja upravo grade imidž Demokratske stranke. Drugim rečima, traži se da rival odustane od onog po čemu je prepoznatljiv i na čemu zasniva stranački program. Ostaje još pola meseca da se vidi kraj igre - dotle ćemo pratiti prepucavanje demokrata i republikanaca.
Inflacija remeti planove
Nije teško primetiti da se ista priča ponavlja iz godinu u godinu, pa sve izgleda na reprizu. Ipak, dobro je znati da podizanje dopuštene granice zaduženja znači, kazano narodskim jezikom, štampanje dolara, valute koja je glavna u međunarodnim finansijama. Ova funkcija čini da monetarna politika dolara igra značajnu ulogu u ekonomiji svake države na svetu.
Sve države kupuju američku valutu i njome se koriste. Zato sve ono što se dešava sa "zelembaćem" se u određenoj meri reflektuje na ceo globus. U svakom trenutku je oko 70 odsto dolara u upotrebi izvan SAD. Tako će se za relativno kratko vreme i 70 odsto doštampanih dolara naći širom meridijana. Time je i inflacija izazvana prevelikim štampanjem novca u velikoj meri izvezena onima koji se koriste američkom valutom.
Nije mali broj građana koji će reći da se "isto dešava" od 1960. godine, kada su SAD prvi put posle Drugog svetskog rata zabeležile budžetski deficit, granica zaduženja se povećavala čak 78 puta. Prevedeno na srpski finansijski rečnik, reč je o povećanju budžetskog deficita u odnosu na planirani za 729 milijardi, što je skoro 11 odsto budžeta SAD procenjenog na otprilike 6.750 milijardi dolara.
Ono po čemu se ovogodišnje povećanje razlikuje od gotovo svih prethodnih je što se događa u vreme kada se SAD, uostalom kao i ceo svet, bori da suzbije inflaciju. Pre neki dan Ameri su radosno objavili da je aprilska inflacija 3,9 odsto, najniža u dve poslednje godine, a sad bi da doštampaju lovu i time dodatno povećaju količinu novca u opticaju.
Ubačeno 10 biliona dolara
Problem i jeste u prevelikoj količini novca. Već godinama zbir novca kod građana i depozita u finansijskim institucijama raste mnogo brže nego što je rast BDP-a i ovaj raskorak se naročito uvećao tokom dve godine korone. Količina dolara je uvećana za 10 biliona, odnosno 38 odsto.
Globalna inflacija posledica je upravo ovakve monetarne politike. Tek poslednjih meseci postignuti su izvesni uspesi, ali za Amerikance dok se ne spusti ispod dva odsto ne može se govoriti o suzbijenom problemu.
Ranijih godina Amerima su dve stvari pomagale u čestim i sve krupnijim budžetskim deficitima. Reč je o legendarnoj sigurnosti koju pružaju anglosakosonski pravni sistemi i decenijama neprekidno rastuća upotreba dolara izvan matične države. Ovoga puta stvari su bitno drugačije.
Plenidba ruskih deviznih rezervi podstakla je nepoverenje kod ostalih depozitara i narušila mit o anglosakosnikm pravnim sistemima. Primetna dedolarizacija je znatno ubrzana, beležići pravi galop u poslednjih godinu dana.
Juan nadmašio dolar
Tako je lane Kina čak 48 odsto inostranih obaveza platila juanom i prvi put nadmašila dolar čiji je udeo 47 odsto. Podsetimo, samo 12 sezona ranije, 2010. godine, Kinezi su dolarom platili čak 87 odsto svojih inoobaveza, dok se juanom nisu koriastili niti jedan jedini put!
Što je još gore po SAD, broj država koje u međusobnoj trgovini prelazi na upotrebu domicilnih valuta se uvećava iz dana u dan. Posebno je snažan udar odluka Saudijske Arabije da u trgovini naftom sa Kinom prima i juan. Tu, međutim, nije kraj. Na sopstvene valute prelaze i države poznate po prijateljstvu sa SAD.
Pročitaj još
Bela kuća je bila zatečena kada su pre mesec dana Južna Koreja i Indonezija u međusobnoj trgovini prešli na domaće valute. Dobro je primetiti da dedolarizacija ne znači uspostavu neke nove svetske rezervne valute, već fragmentaciju na veći broj postojećih valuta u međunarodnim plaćanjima.
Do promena je došlo i kod druge važne upotrebe dolara, za devizne rezerve drugih država. Godine 2001. udeo dolara u deviznim rezervama svih zemalja je iznosio 71 odsto, pre samo tri sezone sa 59 odsto još uvek se kotirao veoma solidno. Ali, pad na 52 odsto u poslednje dve sezone je izrazito ubrzanje. Što je još gore, cena zlata je istorijski rekordna, a to je ono što američkoj valuti ne odgovara s obzirom na to da se investitori masovno okreću plemenitim metalima i napuštaju američke hartije od vrednosti.
Izazov decenije
Narednih dana prisustvovaćemo uzbudljivim dešavanjima na svetskim finansijskim tržištima. Ako se pokaže da tri američke banke koje su ove godine bankrotirale nisu jedine loše procenile uticaj promene američke monetarne politike na ulaganja u dugoročne obveznice SAD, kriza dolara može da dostigne neslućene razmere. Upravo to brine Japance koji će od 19. do 21. maja ugostiti lidere grupe G7. Tom prilikom se očekuje da Amerikanci upoznaju najbliže političke prijatelje o načinu rešenja kriznog momenta.
Razlog za zabrinutost Tokija je u činjenici da je Japan sa dva biliona dolara uložen u američke državne obveznice najveći kreditor najmoćnije države. Kina, sledeća na listi kreditora, sa 700 milijardi poprilično zaostaje, a i poslednjih godina je gotovo prepolovila ovu vrstu investicija.
Međutim, ako i uspe da poveća granicu zaduženosti SAD, ministarku Jelen tek očekuje problem izazovniji od svih - kako da dugu i snažnu inflaciju suzbije uz, takoreći, iznuđeno štancovanje dolara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Gorivo bi moralo da poskupi za 15 do 20 dinara
06.03.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će gorivo u Srbiji danas poskupeti za najviše tri dinara, ali da bi realno trebalo da bude skuplje za 15 do 20 dinara.
Ministarka trgovine: Veliki trgovci već podigli rabate, pratimo cene
06.03.2026.•
0
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da su uočili da su veliki trgovci vratili "of rabate" na nivoe od pre 1. septembra.
Cene sirove nafte zabeležile najveći nedeljni skok od 2022. godine, čekaju se nove cene goriva
06.03.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa WTI porasla je jutros iznad 81 dolara po barelu, a tipa Brent na 85 dolara.
Direktorka MMF: Skok cene nafte od 10 odsto bi podigao globalnu inflaciju
06.03.2026.•
1
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva izjavila je da bi rast cena nafte od 10 odsto, koji bi potrajao godinu dana, povećao globalnu inflaciju za oko 0,4 procentna poena.
Bogatom Beogradu sve što treba
06.03.2026.•
32
Krajem prošle i početkom tekuće godine prilično su narasle plate u Srbiji, pa je prosek neto zarade za čitavu republiku dostigao 124.000 dinara, odnosno 1.043 evra.
Janaf: MOL ne traži energetsku sigurnost nego profit od ruske nafte
05.03.2026.•
5
Kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da pruža usluge transporta sirove nafte svim korisnicima pod jednakim uslovima, pa shodno tome snabdevanje sirovom naftom Slovačke i Mađarske nije ugroženo.
U februaru blagi rast kredita
05.03.2026.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju februara iznosili su oko 4.418 milijarde dinara, što je rast od jedan odsto u odnosu na januar, saopštilo je Udruženje banaka Srbije.
Venecuela potpisala ugovor o prodaji zlata za američko tržište
05.03.2026.•
3
Venecuela je potpisala ugovor o prodaji do 1.000 kilograma polupročišćenih zlatnih poluga ("dore") trgovačkoj kompaniji Trafigura za američko tržište, a isporuku će obezbediti državna rudarska kompanija Minerven.
Kina zatražila od rafinerija nafte da obustave izvoz
05.03.2026.•
0
Kineske vlasti su zatražile od svojih glavnih rafinerija da obustave izvoz dizela i benzina, jer rat na Bliskom istoku predstavlja rizik od nestašice ponude, prenela je danas američka agencija Blumberg.
Vlada usvojila uredbu o podršci proizvođačima mleka u prahu
05.03.2026.•
3
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda, odnosno sladoleda.
Radosavljević: Nema razloga da poskupi gorivo, nafta nije kupljena po sadašnjim cenama
05.03.2026.•
25
Vlada Srbije nema razlog u ovom trenutku da podigne cenu goriva jer sirova nafta nije kupljena po sadašnjim cenama nego kad je koštala oko 60 dolara po barelu, kaže profesor fakulteta FEFA u Beogradu Goran Radosavljević.
Pripreme za Expo: U Beogradu se trenutno gradi 15 novih hotela
05.03.2026.•
4
U Beogradu je trenutno u različitim fazama izgradnje oko 15 novih hotela, koji bi do 2027. godine trebalo da obezbede dodatnih 1.500 soba.
Lošija prognoza za srpsku ekonomiju: Agencija Moody's navodi više razloga za to
05.03.2026.•
14
Poslednja potvrda kreditnog rejtinga za Srbiju, ali sa lošijim izgledima, može ozbiljno da ograniči i poskupi njeno zaduživanje na inostranim tržištima.
Mol prijavio JANAF Evropskoj komisiji: Zbog zloupotrebe monopolskog položaja
04.03.2026.•
3
Mađarski MOL i njegova slovačka podružnica Slovnaft prijavili su Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije glavnog operatera naftovoda JANAF zbog zloupotrebe monopolskog položaja.
Glamočić posle sastanka sa poljoprivrednicima: Počeo dijalog, ali neki ne žele da se dogovore
04.03.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je posle sastanka sa dva poljoprivredna udruženja da je "počeo pravi dijalog", da misli da su se razumeli, dogovorili i da veruje da neće više biti blokada.
Akademijski odbori SANU: Srpskim domaćinima nije mesto u zatvoru
04.03.2026.•
8
Akademijski odbori za selo i za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) oglasili su se povodom hapšenja poljoprivrednika tokom protesta.
Veća tražnja za gorivom na pumpama u Srbiji, kupuje se na kante i pune rezervoari
04.03.2026.•
43
Na benzinskim pumpama u Srbiji raste tražnja dizela i benzina, pune se rezervoari vozila, a poljoprivrednici kupuju na kante i burad jer cena u veleprodaji zbog rata na Bliskom istoku vrtoglavo raste.
Cene benzina u SAD naglo porasle zbog napada na Iran
04.03.2026.•
5
Cena galona benzina u SAD porasla je 11 centi preko noći, a gorivo je poskupelo i u nekim evropskim zemljama zbog višestrukih sukoba na Bliskom istoku, kojima je onemogućena isporuka nafte preko Persijskog zaliva.
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
9
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
1
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Komentari 5
Paja
Anonimus
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar