Borba zbog softvera: Slučaj američkih farmera
Još do pre godinu dana u slučaju kvara pametnog telefona, kompjutera ili digitalizovanog traktora, popravka je bila moguće samo kod proizvođača.
Foto: Pixabay
Međutim, sada i najveći lideri polako otvaraju mogućnost pristupa softveru, pa će uskoro i obični majstori iz komšiluka biti u mogućnosti da pomognu.
Tako je u državi Njujork donet Zakon o fer popravci, prema kome su proizvođači obavezni da omoguće otvaranje softvera i kada je reč o komšiji majstoru, a ne samo svom ovlašćenom servisu. Time počinje rešavanje problema koji poduže vreme muči stanovništvo, posebno najrazvijenijih država gde se proces digitalizacije odvija neuporedivo brže.
Farmeri prvi na udaru
Nedaće je verovatno najviše pogađalo farmere sa velikim voznim parkom. Kako bi opstali u žestokoj konkurenciji svi su veoma brzo prešli na moderne, digitalizovane, traktore. Njihova upotreba ne samo da ubrzava trudan i dug zemljoradnički posao, već i rade znatno kvalitetnije od tradicionanih. Pri tome je i upotreba poprilično jeftinija od oranja klasičnom mašinom.
Kako su paori prvi osetili prednosti modernizacije, tako su i prvi osetili čašu žuči. Pokazalo se da su u slučaju kvara nevolje mnogo veće nego u slučaju zastoja odgovarajuće nedigitalizovane mašine. Reč je o bitno otežanim uslovima popravke, čak i kada je reč o manjem kvaru.
Poenta je u činjenici da digitalizovanim mašinama upravljaju softveri u potpunom vlasništvu kompanije. Stoga seljaku u slučaju kvara nije mogao pomoći lokalni majstor, jednostavno nema pristup softveru, a tada je besmislena i kupovina odgovarajućeg alata.
Drugim rečima, farmeri su bili prinuđeni da traktor šalju do najbližeg ovlašćenog predstavnika kompanije. U ogromnoj državi kakve su SAD to može biti i po 350 kilometara daleko. Ceo proces ne samo da dugo traje, već je i skup. Ovlašćeni majstori su bili u monopolskoj poziciji, pa su farmere pelješili do gole kože.
Pomoć sa istoka Evrope
Poljoprivrednici su se bunilii, ali njihove apele dugo niko nije želeo ni da čuje. Moderni traktori su gotovo potpuno digitalizovani i teško da se neki, makar i manji kvar može popraviti bez pristupa softveru i posedovanja odgovarajućeg alata.
Desetak sezona su proizvođači blago rečeno preplaćivali popravke, kada je farmerima palo na pamet da pomoć potraže tamo gde je malo ko očekivao. Počeli su da se obraćaju hakerima iz istočnoevropskih zemalja koji su američkim poljoprivrednicima počeli da prodaju "otključavanje softvera".
Haker koji se predstavlja kao Sick Codes je na posebnim tematskim skupovima više puta javno demonstrirao tajne neovlašćenog otvaranja softvera i seljaci su počeli da sve češće sami, ilegalno, popravljaju mašinu.
Prvi se "Džon Dir", najveći svetski proizvođač traktora, odlučio da pristup softveru omogući i običnom majstoru, pa je od tekuće godine američkim farmerima olakšana i pojeftinjena popravka.
Naravno da je ceo posao osigurala kompetentna osiguravajuća kuća, pri čemu su zaštićena intelektualna prava vlasnika softvera. Seljaci sada imaju pristup softveru, dok su obavezni da čuvaju poslovnu tajnu proizvođača, te im je zabranjeno bilo šta da menjaju u pogledu bezbednosti ili umanjenja emisije štetnih gasova.
Pristup softveru
Međutim, tu nije kraj. Olakšanje se odnosi samo na traktore. Svaki farmer ima po još nekoliko mašina i priključnih naprava. Naravno da je sve digitalizovano i da se sve alatke, makar bile i najmodernije, povremeno kvare.
Preostaje borba da se olakša popravka svih poljoprivrednih mašina. Posle svega, farmeri mogu da budu zadovoljni prvim krakom, ali još mnogo toga moraju da učine kako bi sami popravljali sve svoje mašine. Ovako, imaju utisak da nisu u potpunosti vlasnici onoga štu su kupili i skupo platili.
Svakako da nisu u pitanju samo traktori i druge alatke. Mnogi Ameri žele da poprave pametne telefone i kompjutere. Suočeni su sa istim problemom, nemaju pristupu softveru, niti poseduju odgovarajući alat, bez čega teško da išta može da se uradi. Posebno je nezgodno vlasnicima manjih automobilskih radionica.
Njima je posao prepolovljen, pa je lane samo u državi Njujork čak 327 manjih radionica prodato većim koji su ušle u neku vrstu aranžmana sa proizvođačima vozila. Time je konkurencija bitno smanjena, a cene uvećane, što se vidi iz žalbe njujorških taksista. Cene popravke su tolike da je često, i kada nije u pitanju preterano velik kvar, isplativije kupiti nov pametni telefon, kompjuter, pa i automobil, nego popravljati stari aparat.
Pročitaj još
Majstor iz komšiluka
Ima proizvođača koji su od početka pokazivali razumevanje za nedaće potrošača. Epl, Gugl i Samsung su od pre dve godine počeli da proizvode moderne alate i napisana uputstva za pristup softveru. Sve je, naravno, u prodaji, pa sada i majstor iz komšiluka nakon što pribavi uputstvo za softver i odgovarajući alat, može popraviti kvar.
Ipak, reč je o dobroj volji nekoliko vodećih proizvođača digitalne industrije i ponuda se odnosi samo na proizvode ovih kompanija. Pretežno na kompjutere i pametne telefone.
Kako je u Americi sve digitalizovano i radi na softver, mnogi Ameri postavljaju pitanje zašto majstori iz komšiluka ne bi mogli da popravljaju i belu tehniku, pre svega frižider i mašinu za pranje veša, dve neobično potrebne mašine svakoj porodici.
Manje otpada
Čini se da je pitanje vremena kada će potrošači uspeti da izbore nove povoljne mogućnosti i, kako se slikovito opisuje, povrate sva prava koja im kao kupcima pripadaju. Ceo pokret je naglo ojačao kada se čvršće oslonio na pojedine aktivističke grupe i zelene pokrete.
Jednostavno, u celom svetu postaje jasno da je ponašanju u stilu "odloži pokvarenu mašinu i kupi novu" došao kraj.
Pokazalo se da izrazito komotno ponašanje strahovito uvećava otpad. Popravke bi, za relativno kraće vreme, kada se ustale u svakodnevici, drastično smanjile otpadne stogove.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
45
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
16.10.2025.•
59
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Problem NIS-a treba da se reši do Nove godine: Koja je najrealnija opcija?
16.10.2025.•
11
Problem sa NIS-om zbog američkih sankcija trebalo bi da bude rešen najkasnije do Nove godine.
MMF: Globalni dug bi mogao da premaši 123 odsto globalnog BDP-a
16.10.2025.•
1
Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije.
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
8
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
5
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
22
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Tramp: Zbog mojih carina svi odustaju od BRIKS-a
15.10.2025.•
10
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su sve zemlje koje su želele da budu deo BRIKS-a odustale od tih ambicija zbog američkih carinskih tarifa.
Vučić ponudio Rusima da Srbija od njih otkupi deo NIS-a
15.10.2025.•
68
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je ruskoj delegaciji da Srbija otkupi deo ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Dženeral motors imaće gubitak 1,6 milijardi dolara zbog Trampove politike prema električnim vozilima
15.10.2025.•
1
Najveći američki proizvođač automobila, Dženeral motors (GM), u sledećem kvartalu pretrpeće gubitak od 1,6 milijardi dolara.
Banke od danas u obavezi da omoguće olakšice u otplati kredita - ali ne svima: Evo na koga se to odnosi
15.10.2025.•
2
Banke su od danas, 15. oktobra u obavezi da građanima koji ne mogu da otplaćajuju kredite usled otežanih okolnosti omoguće lakšu otplatu.
Pod sankcijama i druga preduzeća u vlasništvu NIS-a: Kako će poslovati?
14.10.2025.•
1
Matično preduzeće NIS a.d. uvršteno je na listu specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD-a.
Povećan uvoz derivata: Kako su se konkurenti pripremili za sankcije NIS-u?
14.10.2025.•
7
Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u.
Kina uzvraća udarac: Uvela lučke takse američkim brodovima
14.10.2025.•
2
Kinesko Ministarstvo saobraćaja objavilo je detaljan dokument kojim se propisuju posebne lučke takse za brodove u vlasništvu ili pod upravom američkih preduzeća, organizacija i pojedinaca.
Đedović Handanović: NIS neće biti nacionalizovan, to smo rekli i Rusima
14.10.2025.•
61
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da će razgovori srpske i ruske strane o američkim sankcijama NIS-u zbog većinskog ruskog udela biti nastavljeni.
NBS: Devizne rezerve na kraju septembra 29 milijardi evra
13.10.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju septembra ove godine bile 29 milijardi evra i u odnosu na prethodni mesec veće su za 441 milion evra, objavila je danas NBS.
Ruski kec u rukavu: "Četiri godine je Srbija ostala uljuljkana u priču o jeftinom gasu"
13.10.2025.•
64
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje da Srbija u narednom periodu neće moći da izbegne donošenje odluka koje će značajno uticati ili na ekonomiju zemlje ili na odnose sa velikim silama, pre svega Rusijom i SAD.
NBS: Uredba o maržama smanjila inflaciju u septembru
13.10.2025.•
4
Inflacija u septembru smanjena je 1,6 odsto u odnosu na avgust, kao rezultat primene vladine uredbe kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na 20 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.
Komentari 5
Silver
Silver
Mirko
Kupite Belarus, IMT. Čemu Claas , John Deer?
E sad će te još skuplje proći jer narastajuća automatizacija vas neće ni trebati.
Ljudska alavost i shvatanje ekonomije na "socijalistički" način.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar