Borba zbog softvera: Slučaj američkih farmera
Još do pre godinu dana u slučaju kvara pametnog telefona, kompjutera ili digitalizovanog traktora, popravka je bila moguće samo kod proizvođača.
Foto: Pixabay
Međutim, sada i najveći lideri polako otvaraju mogućnost pristupa softveru, pa će uskoro i obični majstori iz komšiluka biti u mogućnosti da pomognu.
Tako je u državi Njujork donet Zakon o fer popravci, prema kome su proizvođači obavezni da omoguće otvaranje softvera i kada je reč o komšiji majstoru, a ne samo svom ovlašćenom servisu. Time počinje rešavanje problema koji poduže vreme muči stanovništvo, posebno najrazvijenijih država gde se proces digitalizacije odvija neuporedivo brže.
Farmeri prvi na udaru
Nedaće je verovatno najviše pogađalo farmere sa velikim voznim parkom. Kako bi opstali u žestokoj konkurenciji svi su veoma brzo prešli na moderne, digitalizovane, traktore. Njihova upotreba ne samo da ubrzava trudan i dug zemljoradnički posao, već i rade znatno kvalitetnije od tradicionanih. Pri tome je i upotreba poprilično jeftinija od oranja klasičnom mašinom.
Kako su paori prvi osetili prednosti modernizacije, tako su i prvi osetili čašu žuči. Pokazalo se da su u slučaju kvara nevolje mnogo veće nego u slučaju zastoja odgovarajuće nedigitalizovane mašine. Reč je o bitno otežanim uslovima popravke, čak i kada je reč o manjem kvaru.
Poenta je u činjenici da digitalizovanim mašinama upravljaju softveri u potpunom vlasništvu kompanije. Stoga seljaku u slučaju kvara nije mogao pomoći lokalni majstor, jednostavno nema pristup softveru, a tada je besmislena i kupovina odgovarajućeg alata.
Drugim rečima, farmeri su bili prinuđeni da traktor šalju do najbližeg ovlašćenog predstavnika kompanije. U ogromnoj državi kakve su SAD to može biti i po 350 kilometara daleko. Ceo proces ne samo da dugo traje, već je i skup. Ovlašćeni majstori su bili u monopolskoj poziciji, pa su farmere pelješili do gole kože.
Pomoć sa istoka Evrope
Poljoprivrednici su se bunilii, ali njihove apele dugo niko nije želeo ni da čuje. Moderni traktori su gotovo potpuno digitalizovani i teško da se neki, makar i manji kvar može popraviti bez pristupa softveru i posedovanja odgovarajućeg alata.
Desetak sezona su proizvođači blago rečeno preplaćivali popravke, kada je farmerima palo na pamet da pomoć potraže tamo gde je malo ko očekivao. Počeli su da se obraćaju hakerima iz istočnoevropskih zemalja koji su američkim poljoprivrednicima počeli da prodaju "otključavanje softvera".
Haker koji se predstavlja kao Sick Codes je na posebnim tematskim skupovima više puta javno demonstrirao tajne neovlašćenog otvaranja softvera i seljaci su počeli da sve češće sami, ilegalno, popravljaju mašinu.
Prvi se "Džon Dir", najveći svetski proizvođač traktora, odlučio da pristup softveru omogući i običnom majstoru, pa je od tekuće godine američkim farmerima olakšana i pojeftinjena popravka.
Naravno da je ceo posao osigurala kompetentna osiguravajuća kuća, pri čemu su zaštićena intelektualna prava vlasnika softvera. Seljaci sada imaju pristup softveru, dok su obavezni da čuvaju poslovnu tajnu proizvođača, te im je zabranjeno bilo šta da menjaju u pogledu bezbednosti ili umanjenja emisije štetnih gasova.
Pristup softveru
Međutim, tu nije kraj. Olakšanje se odnosi samo na traktore. Svaki farmer ima po još nekoliko mašina i priključnih naprava. Naravno da je sve digitalizovano i da se sve alatke, makar bile i najmodernije, povremeno kvare.
Preostaje borba da se olakša popravka svih poljoprivrednih mašina. Posle svega, farmeri mogu da budu zadovoljni prvim krakom, ali još mnogo toga moraju da učine kako bi sami popravljali sve svoje mašine. Ovako, imaju utisak da nisu u potpunosti vlasnici onoga štu su kupili i skupo platili.
Svakako da nisu u pitanju samo traktori i druge alatke. Mnogi Ameri žele da poprave pametne telefone i kompjutere. Suočeni su sa istim problemom, nemaju pristupu softveru, niti poseduju odgovarajući alat, bez čega teško da išta može da se uradi. Posebno je nezgodno vlasnicima manjih automobilskih radionica.
Njima je posao prepolovljen, pa je lane samo u državi Njujork čak 327 manjih radionica prodato većim koji su ušle u neku vrstu aranžmana sa proizvođačima vozila. Time je konkurencija bitno smanjena, a cene uvećane, što se vidi iz žalbe njujorških taksista. Cene popravke su tolike da je često, i kada nije u pitanju preterano velik kvar, isplativije kupiti nov pametni telefon, kompjuter, pa i automobil, nego popravljati stari aparat.
Pročitaj još
Majstor iz komšiluka
Ima proizvođača koji su od početka pokazivali razumevanje za nedaće potrošača. Epl, Gugl i Samsung su od pre dve godine počeli da proizvode moderne alate i napisana uputstva za pristup softveru. Sve je, naravno, u prodaji, pa sada i majstor iz komšiluka nakon što pribavi uputstvo za softver i odgovarajući alat, može popraviti kvar.
Ipak, reč je o dobroj volji nekoliko vodećih proizvođača digitalne industrije i ponuda se odnosi samo na proizvode ovih kompanija. Pretežno na kompjutere i pametne telefone.
Kako je u Americi sve digitalizovano i radi na softver, mnogi Ameri postavljaju pitanje zašto majstori iz komšiluka ne bi mogli da popravljaju i belu tehniku, pre svega frižider i mašinu za pranje veša, dve neobično potrebne mašine svakoj porodici.
Manje otpada
Čini se da je pitanje vremena kada će potrošači uspeti da izbore nove povoljne mogućnosti i, kako se slikovito opisuje, povrate sva prava koja im kao kupcima pripadaju. Ceo pokret je naglo ojačao kada se čvršće oslonio na pojedine aktivističke grupe i zelene pokrete.
Jednostavno, u celom svetu postaje jasno da je ponašanju u stilu "odloži pokvarenu mašinu i kupi novu" došao kraj.
Pokazalo se da izrazito komotno ponašanje strahovito uvećava otpad. Popravke bi, za relativno kraće vreme, kada se ustale u svakodnevici, drastično smanjile otpadne stogove.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
1
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
15
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
11
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
32
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
7
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
20
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
54
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
4
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
2
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
Komentari 5
Silver
Silver
Mirko
Kupite Belarus, IMT. Čemu Claas , John Deer?
E sad će te još skuplje proći jer narastajuća automatizacija vas neće ni trebati.
Ljudska alavost i shvatanje ekonomije na "socijalistički" način.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar