Reljanović: Mnogi u Srbiji zarađuju manje od minimalca, to je u razvijenim državama nezamislivo
Prema Zakonu o radu poslodavac uvodi minimalnu zaradu odlukom koja se donosi kada nije u stanju da isplati ugovorenu (redovnu) zaradu.
Foto: Pixabay
To znači da minimalna zarada ne može biti ugovorena zarada.
Međutim, kako za portal Mašina kaže stručnjak za pravo Mario Reljanović, poslodavci ili zanemaruju ovo zakonsko ograničenje, ili ugovaraju zarade koje su za dinar (ili nekoliko dinara) više od minimalne cene rada, čime "zaobilaze" pomenutu obavezu i takvu zaradu tretiraju kao redovnu.
"Kontrolu da li poslodavac isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom, pa i minimalnu zaradu, vrše inspektori rada. Naravno, zaposleni se uvek može obratiti sudu sa zahtevom da se utvrdi da je zarada koju prima nezakonita, kao i da se dosudi naknada štete koja je nastala tim povodom", objašnjava Reljanović za portal Mašina.
Ipak, iako je sasvim izvesno da mnogi poslodavci, uključujući i državu, izigravaju zakon i pravnu regulativu te tako pola miliona ljudi u Srbiji drže na minimalnim zaradama, pravnih konsekvenci za poslodavce gotovo da nema.
"Nažalost, minimalna zarada se tretira kao ugovorena zarada kako od strane političara na vlasti, tako i od strane institucija koje bi trebalo da vrše nadzor nad zakonitošću rada poslodavca. Meni nije poznato da je inspekcija rada ikada intervenisala u situacijama kada je minimalna zarada bila ugovorena zarada. Oni to tretiraju kao zakonitu zaradu jer je minimalna cena rada po njima određena kao minimalan iznos koji poslodavac može isplatiti za neki rad. Isto se ponašaju i sudovi, pa je praktično nemoguće dobiti radni spor ukoliko je poslodavac ugovorio sa zaposlenim minimalnu zaradu", kaže Reljanović.
Stručnjak za radno pravo komentariše i da je poznato i skandalozno stanje u javnom sektoru.
"U prosveti i zdravstvu, ali i u javnoj upravi i pojedinim javnim preduzećima, mnogi zaposleni na radnim mestima sa najnižim koeficijentima zarađuju manje od minimalne zarade, pa im se aktom poslodavca ili kolektivnim ugovorima (što je poseban nonsens, da sidnikat pristaje na tako nešto) zarada dopunjuje do minimalne. Ovako nešto je nezakonito i neustavno, ali takvo stanje opstaje decenijama", rekao je Reljanović.
Pročitaj još
Još jedna važna razlika u odnosu na druge zemlje Evrope jeste to koji procenat radnika i radnica prima minimalac.
"Podatak od prošle godine je da je u Nemačkoj na minimalnoj zaradi bilo između pet i 10 odsto radnika, u zavisnosti od delatnosti (to je ona granska minimalna zarada iz kolektivnih ugovora). Kod nas je na minimalnoj zaradi oko 20 odsto radnika i taj procenat se uvećava sa povećanjem iznosa minimalne cene rada, koji nije praćen opštim povećanjem iznosa zarada ostalih zaposlenih, a bio bi još veći kada bi se računali i oni zaposleni koji imaju zaradu blisku minimalnoj", kaže Reljanović.
Broj ljudi koji su na minimalnoj zaradi u Srbiji, u razvijenim državama Evrope je nezamisliv, napominje on.
"I po ovome smo specifični, naročito kada je reč o oblicima rada za koje se može isplatiti naknada niža od minimalne zarade - na primer, za sve poslove koje obavljaju radnici putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (osim sezonskih radnika) - ali su prava na minimalnu zaradu izričitom zakonskom normom lišena i deca na dualnom obrazovanju, takozvanom "učenju kroz rad". Takvi primeri nisu poznati u uporednom pravu, bar ne u razvijenim i uređenim državama, i u potpunosti su suprotna osnovnim međunarodno priznatim minimalnim uslovima rada", dodaje Reljanović.
Kompletan tekst o ovoj temi možete pročitati na portalu Mašina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
0
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
0
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
0
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
24
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
1
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
2
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
10
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Komentari 12
Mikunka
frei
Орлов
Исто тако је делимичан рад на црно редовна појава, а свако ко има могућности ради 100% на црно. Званично се прима социјала , а поред тога се ради на црно ако некоме социјала није довољна. То на крају доноси више новца него званично радити, упалћивати доприносе , плаћати порез итд.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar