Uvođenje poreza bankama u Srbiji po ugledu na Italiju: Izvodljivo ili ne?
Pre godinu dana je Narodna banka Srbije apelovala na banke da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja.
Foto: Pixabay
NBS je apelovala i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana, što su banke i prihvatile.
Rok trajanja te odluke ističe 1. septembra i postavlja se pitanje šta će banke uraditi i da li će vratiti naknade i provizije na nivoe pre smanjenja, odnosno faktički povećati ove namete svojim korisnicima ili će možda krenuti drugim putem, piše Danas.
U periodu niskih kamatnih stopa i kamatne marže, odnosno razlike između kamatnih stopa koje banke plaćaju za svoje izvore finansiranja i kamatnih stopa na kredite koje plasiraju, takođe su bile niske, u apsolutnim iznosima.
U tom periodu, bankari su objašnjavali da moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, a to su naknade.
Tako je krenuo talas poskupljenja održavanja tekućih računa, a neke usluge su odjednom počeli da naplaćuju, na primer plaćanja računa putem elektronskog bankarstva ili proveru stanja računa na bankomatu.
Neto prihodi bankarskog sektora od naknada i provizija u 2021. godini u odnosu na 2020. su povećani za 50 odsto na 55,7 milijardi dinara, a u 2022. za još 20 odsto na 67 milijardi i pored pomenutog vraćanja cena usluga u septembru. Neto prihod od kamata iznosio je prošle godine 147 milijardi dinara, za 14 odsto više nego godinu pre.
S druge strane, situacija na tržištu kamatnih stopa znatno se promenila. Prethodnih godinu dana rastu kamatne stope i Evropske centralne banke koje utiču na kredite u evrima i Narodne banke Srbije koje utiču na kredite u dinarima.
Prosečna kamatna stopa na stambeni kredit indeksiran u evrima u julu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, a ove 6,7 odsto.
Prosečna kamatna stopa na keš kredite koji se odobravaju uglavnom u dinarima povećana je sa 10,8 odsto prošlog jula na 14 odsto u julu ove godine, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke.
Ako uzmemo podatke NBS o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama na kredite i štednju, razlika, odnosno kamatna marža je u julu ove godine iznosila 3,2 odsto, naspram 0,6 odsto u julu prošle godine.
Prosečna kamatna stopa na kredite u evrima je u julu iznosila 6,8 odsto, a za kredite u dinarima 11,5 odsto.
S druge strane, prosečna kamatna stopa na štednju u evrima je iznosila u julu 2,95 odsto, a u dinarima 5,9 odsto. Treba reći i da su kamatne stope na depozite privredi daleko veće od kamatnih stopa na štednju stanovništva.
Zvanične podatke o kretanju kamatnih marži u ovoj godini juče nismo dobili od NBS, a nažalost centralna banka je prestala da objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju bankarskog sektora (poslednji je za treće tromesečje 2019. godine), kao i kvartalne nerevidirane bilanse banaka (poslednji je objavljen za treće tromesečje 2022. godine).
Profesor ekonomije Đorđe Đukić ističe da su u evrozoni dugi niz godina kamatne stope na štednju bile blizu nuli što je faktički značilo da su štediše oporezovane.
Prema Đukićevim rečima, i kamatne stope na štednju u Srbiji su bile jako niske, posebno ako uzmemo da su u koroni građani zbog straha u velikoj meri prebacivali štednju na depozite po viđenju i tako znatno smanjili prinos.
"Onda dolazi period povećanja referentnih kamatnih stopa, prvo FED-a, a zatim i ECB, što je za nas važnije. Banke su reagovale na to bržim rastom kamata na kredite i druge bankarske usluge nego na štednju, odnosno povećane su kamatne marže i profiti banaka", objašnjava.
Dodaje da je struka u Italiji zbog toga reagovala i tražila da se ispita da li postoji kartelizacija u bankarskom sektoru.
"Mislim da svaka zemlja treba to da uradi, pa i Srbija", napominje Đukić pozivajući se na odluku italijanske vlade da uvede porez na ekstradobit bankama.
Inače, bankarski sektor u Srbiji je u 2022. godini zabeležio rekordan iznos neto dobiti od 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini.
Đukić ističe i da je još pre krize 2008. godine apelovao na NBS i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju da li eventualno postoji kartelizacija u bankarskom sektoru, ali bez odgovora.
"Ako nema dokaza da postoji kartelizacija, onda nema ni potrebe za porezom na ekstradobit. Institucija koja je zadužena za finansijsku stabilnost trebalo bi da vodi računa da li banke ostvaruju ekstremne profite zahvaljujući bržem rastu aktivnih od pasivnih kamatnih stopa", napominje Đukić dodajući i da je to i političko pitanje, pa je Orban u Mađarskoj uveo bankama porez još pre korone.
On ističe da ipak uvođenje poreza bankama nije izvodljivo u Srbiji.
"Mi godinama baziramo našu politiku na privlačenju stranih investicija i mi ne smemo tako nešto da uradimo. Osim toga imamo stendbaj aranžman sa MMF i verujem da bi oni bili brana uvođenju tako nečega. Na kraju, banke kod nas su u rukama stranaca i takav potez bi izazvao daleko više negativnih efekata nego što bi donelo prihoda u budžet", smatra Đukić.
Dodaje i da je protiv administriranja i ograničavanja cena, jer to je "dokaz da regulator nije dobro radio posao".
On takođe ističe i da se menadžeri banaka ponašaju očekivano i pokušavaju da maksimiziraju profite svojim akcionarima.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, protiv je eventualnog uvođenja poreza na ekstradobit bankama zato što to uvodi nesigurnost u poslovanje.
"Osim toga, banke će svaki porez prevaliti na krajnjeg korisnika, što bi značilo više kamatne stope, a to niko ne želi", napominje Šoškić.
On ističe i da bi konkurencija trebalo da ograniči rast provizija banaka.
"Konkurencija bi trebalo da bude korektiv, ako ne postoji neki dogovor ili kartelizacija na tržištu, a nikada ne možete biti 100 odsto sigurni. Verujem da su provizije banaka kod nas bile previsoke i više nego u istim tim bankama u EU. Ipak, regulator ne bi trebalo da administrativnim putem ograničava cene usluga banaka, već da razgovara sa njima, da pruži smernice, da ukaže na cene njihovih usluga na matičnim EU tržištima i ovde", napominje Šoškić, dodajući da s obzirom na rast prihoda od kamata, banke možda i odustanu od povećanja provizija nakon 1. septembra.
Pročitaj još
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" je pesimističan i očekuje da će banke povećati provizije nakon isteka roka.
"Građani treba da znaju i da je NBS naterala banke da ponude osnovni tekući račun od 150 dinara u okviru kog je besplatno elektronsko bankarstvo i taj paket je dovoljan većini korisnika", kaže Gavrilović.
Gavrilović ističe i da je dobar deo provizija nezakonit i da same banke ne umeju da objasne koju uslugu naplaćuju.
"Kada sam pitao banku koja je to usluga održavanje računa i da je ne želim, oni nisu znali da mi odgovore. Ovih dana imamo pozive ljudi koji tvrde da im banke naplaćuju održavanje neaktivnih računa. Profit bankarskog sektora meri se stotinama miliona evra i jedino objašnjenje za poskupljenje usluga je da hoće još veći profit", zaključuje Gavrilović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
0
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Komentari 14
Dr mr
Treba
Od poreza treba osloboditi majke koje imaju više od troje dece i dodatno ih zaštititi na svaki način itd Srbija treba da bude država
Odrale su me banke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar