Mali vodič kroz "odmrznute" cenovnike bankarskih naknada koji počinju da važe sutra
Prvog septembra ističe važenje "džentlmenskog dogovora" između Narodne banke Srbije (NBS) i banaka.
Foto: Pixabay
Prema tom dogovoru banke su u septembru prošle godine ili smanjile naknade koje naplaćuju klijentima za 30 odsto ili ih vraćale na nivo od 1. januara 2021. godine, piše Biznis.rs.
Sada sledi "odmrzavanje" cenovnika bankarskih usluga pošto, kako je saopštilo Udruženje banaka Srbije, povoljniji uslovi za korišćenje platnih proizvoda i usluga poslovnih banaka ističu 1. septembra 2023. godine, pa će nakon tog datuma banke imati mogućnost da nastave sa obračunavanjem naknada po redovnim tarifnicima koji su bili u primeni pre uvođenja privremenih mera.
Iako će to u praksi značiti da će klijenti bankarske proizvode i usluge plaćati skuplje, viceguverner NBS Željko Jović pojasnio je da centralna banka posledice isteka "džentlmenskog sporazuma" ne smatra poskupljenjem već "odmrzavanjem i vraćanjem na prethodni nivo".
S druge strane, NBS je u međuvremenu propisala da poslovne banke moraju da obaveste centralnu banku o poskupljenju svojih usluga najmanje 45 dana ranije, dok klijente o novim cenovnicima moraju da obaveste dva meseca ranije.
U tako definisanom roku, nijedna banka za sada nije zatražila novo poskupljenje usluga, tako da će se od 1. septembra primenjivati "odmrznuti" cenovnici - osim u Banci poštanskoj štedionici, koja je odlučila da nastavi sa primenom umanjenih cenovnika, za šta je dobila pohvalu NBS.
Kolike će biti naknade po "odmrznutim" cenovnicima?
Podatke o tome kolike naknade naplaćuju poslovne banke klijenti uglavnom mogu da nađu u delu zvaničnog sajta konkretne banke koji se odnosi na opšte uslove poslovanja i platne usluge.
Kao primer Biznis.rs je odabrao tarifnike četiri sistemske banke – Banca Intesa, OTP, Banka Poštanska štedionica i Erste Bank – i navodi koliko će neke od njihovih usluga koštati od 1. septembra, a gde je moguće i koliko su koštale tokom važenja "džentlmenskog sporazuma". Ovaj sajt napominje da je u svimbankama u Srbiji, a na osnovu odluke NBS, cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena i propisana na 150 dinara, te se nijedan primer ne odnosi na ovu vrstu računa.
Banca Intesa objavila je cenovnik koji će biti u primeni od 1. septembra, a u kome stoji da će se vođenje platnog računa naplaćivati od 220 do 799 dinara mesečno, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 154 do 559 dinara. Intesa će, takođe, za svaki dodatni izvod platnog računa naplaćivati 100 umesto 70 dinara, dok će izdavanje čekova koštati 25 do 35 dinara po čeku, dok je ranije koštalo 21 do 24 dinara. Naknada za korišćenje trajnog naloga za plaćanje komunalija koštaće 15 umesto 10 dinara.
OTP banka je takođe objavila cenovnik koji važi od 1. septembra, pa će tako usluga vođenja platnog računa, u zavisnosti od prometa koji se ostvari tokom meseca, koštati od 197,5 do 595 dinara mesečno. Izdavanje čekova koštaće 35 dinara po čeku, dok će korišćenje trajnog naloga na račun van banke koštati najmanje 50 dinara, odnosno bez naknade za korisnike platnog računa sa osnovnim uslugama.
Banka Poštanska štedionica nastaviće da primenjuje isti cenovnik kao i do sada. U toj banci vođenje platnog računa košta od 125 do 250 dinara, izdavanje čekova košta 20 dinara po čeku, a usluga trajnog naloga najmanje 30 dinara.
Prema cenovniku Erste banke, usluga vođenja platnog računa košta 230 do 620 dinara, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 200 do 595 dinara. Naknada za izdavanje čekova do 31. avgusta je 35 dinara, a inače je 40 dinara po čeku, dok je izvršenje trajnih naloga najmanje 30 dinara.
Pročitaj još
Udruženje banaka Srbije je, inače, u saopštenju ocenilo da su "odgovornom primenom posebnih uslova tokom godinu dana poslovne banke u Srbiji doprinele ispunjenju ciljeva inicijative - održanju standarda građana i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema".
"U kreiranju svoje cenovne politike poslovne banke će se i ubuduće voditi preporukama i propisima NBS, a svaka banka pojedinačno imaće mogućnost da odlučuje o visini naknada za svoje usluge, i to na osnovu procene stanja na tržištu i sopstvenih troškova poslovanja, a uz saglasnost regulatora i obavezu pravovremenog informisanja klijenata", poručili su iz Udruženja banaka Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
0
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
16
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
3
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Komentari 7
xx
Miki
Jedva su cekali ovaj momenat, povecanje usluga, povecanje rate kredita a za troskove obrade kredita su digli ceo sistem na noge Sramota, ali neko nema sram.
Toša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar