I dalje "paprene" cene stanova u Srbiji uprkos stabilizaciji na tržištu: Zašto je to tako?
Veći obim stanogradnje u Srbiji poboljšaće trend stabilizacije cena stambenih nekretnina, odnosno zaustavljanja njihovog daljeg rasta.
Foto: 021.rs
Ovo smatra domaća stručna javnost, ali trenutak kada će "paprene" cene kvadrata početi da padaju još uvek nije poznat, piše Danas.
Iako je trend vrtoglavog rasta cena stambenog prostora u našoj zemlji nastavljen i u 2023. godini, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ipak je došlo do određenog stepena stabilizacije pa su tako cene u drugom tromesečju ove godine u odnosu na prvo porasle svega 1,8 odsto.
Takođe je zabeležen i manji broj prodatih stanova usled inflatornog udara i ekonomske krize, odnosno sve je češći slučaj da građani odlažu rešavanje stambenog pitanja za bolja vremena, odnosno čekaju da cene kvadrata konačno počnu da padaju.
Da se cene stanova u Srbiji koliko toliko smire doprinelo je i smanjenje udela kupoprodaje stanova finansiranih kreditima sa 18 odsto u prvom tromesečju tekuće godine na 16 odsto stanova kupljenih na kredit u drugom tromesečju, što je posledica rasta kamatnih stopa.
Podaci RGZ za drugi kvartal ove godine pokazuju da je primera radi novogradnja u Kragujevcu poskupela za 28 odsto, u Nišu za 26 odsto, a u Beogradu za 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Ono što najbolje ilustruje trenutnu situaciju na tržištu stambenog prostora je podatak da je u proteklom periodu za 15 do 20 odsto smanjena prodaja stanova ali su cene kvadrata povećane za oko 10 odsto.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u julu 2023. izdato je 2 706 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 14,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Od ukupnog broja dozvola izdatih u julu 82,9 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 17,1 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,8 odsto dozvola izdato je za stambene, a 18,2 odsto za nestambene zgrade.
Prema dozvolama izdatim u julu 2023. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 3 099 stanova, s prosečnom površinom od 72,2 kvadratinih metara.
Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 12,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 146,5 kvadratnih metara, a 86,2 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60,5 kvadratnih metara.
Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Braničevskoj oblasti, 20,2 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Beogradska oblast (16,8 odsto), Mačvanska oblast (9,5 odsto), Raška oblast (7,8 odsto), Južnobačka oblast (7,3 odsto) i Sremska oblast (6,1 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću do pet odsto.
Direktor agencije "Art nekretnine" Uroš Jovanović kaže za Danas da će veća izgradnja stanova uticati na dodatnu stabilizaciju cena stambenog prostora u Srbiji.
"Smirivanje situacije na tržištu već beležimo, u prvom redu zbog toga što je došlo do manje potražnje za stanovima usled visokih cena. Veći obim stanogradnje će svakako dodatno poboljšati situaciju i ono što je sigurno je da će se cene stabilizovati", kaže on.
Jovanović dodaje i da taj efekat na tržištu neće biti primetan odmah, nego će uslediti u narednih šest meseci najmanje.
"Istovremeno, u tom periodu ne treba očekivati smanjenje cena stanova, a razlog je taj što i pored određenog pada potražnja je ipak još uvek velika. Potražnju velikom čine i građani Rusije zainteresovani za kupovinu stambenog prostora u našoj zemlji. Tek nakon defnitivnog perioda stabilizacije može uslediti i pad cena stanova a u kom procentu u ovom trenutku je nemoguće prognozirati", navodi on.
Pročitaj još
Vlasnica agencije za nekretnine Kaća Lazarević kaže za Danas da veći broj izdatih građevinskih dozvola u julu u odnosu na isti period prošle godine ne može da bude precizan parametar na osnovu koga bi se moglo analizirati šta će se dešavati sa cenom stanova u narednom periodu.
"Taj podatak se jednostavno odnosi na sve građevinske dozvole ne samo na one vezane za stanogradnju. Činjenica da je Narodna banka Srbije ograničila kamate na kredite može donekle da doprinese da se poveća broj ljudi koji se odlučuju da uzmu stambene kredite ali taj broj svakako neće biti veliki iz razloga što su kamate i dalje visoke", objašnjava ona.
Sagovornica Danasa dodaje i da ono što može realno da utiče na povećanje prodaje stanova jeste povećanje kupovne moći građana.
"U ovom trenutku imamo situaciju da se situacija na tržištu kada je reč o cenama stanova stabilizuje. Treba naglasiti da vlasnici stanova u starogradnji snižavaju cene ali da vlasnici objekata u kojima su izgrađeni novi stanovi ne žele da spuštaju cenu i to je razlog zbog čega je ona generalno tako visoka u Srbiji", kaže ona.
Lazarević objašnjava i da postoji veliki broj ljudi koji sebi ne može da priušti kupovinu stana.
"Sa druge strane, postoje bogati ljudi koji su spremni da kupe i po više nekretnina smatrajući to sigurnom investicijom. Ipak, s obzirom na visinu cena stanova i slabu kupovnu moć građana vlasnici stambenog prostora u novogradnji će kad tad morati uvažiti realnost i sniziti visoke cene", zaključuje ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
0
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
14
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
2
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
8
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
4
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
19
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
43
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
15
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
59
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
3
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
21
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Komentari 24
rgz
fdf
Ovo je srz problema sto isto govorim. U Srbiji ako imas x kolicinu para, neki manji kapital, jednostvano nemas gde sa tim. Berza ne postoji, tj ne postoji nikakav nacin da se pare investiraju. Kamate na stednju mizerne, investicioni fondovi besmisleni (gde i oni da investiraju u Srbiji...)... ostaje samo ko skupi neke pare da kupi stan kao vid investicije/sklanjanje para na sigurno. U zavisnosti koliko para ima viska, ili investira u ucesce ili u ceo iznos. I odatle i dalje pritisak na cenu kvadrata. Jednostavno ko ima para to je jedino u sta moze da investira najlakse.
rale
Sa naše strane imate Srbiju u kojoj ne postoji skoro nikakva berza i investiciono tržište, gomile gastarbajtera koji nikada neće kupiti nekretninu na zapadu ali mogu nekako da skupe pare za stan u NS ili BG i gomile kriminalaca koji peru novac kroz nekretnine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar