Struja poskupljuje, a EPS već ima profit
Stiže nam 1. novembar, datum kada će struja poskupeti osam odsto.
Foto: 021.rs
Reč je o ranije prihvaćenoj obavezi države Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu, sve kako bi se omogućilo da "Elektroprivreda Srbije" funkcioniše na osnovu prihoda od prodaje svojih usluga i roba.
Cilj je da se preduzeće što više poslovno osamostali i tako da se na minimum svede učestalo sufinansiranje iz državnog budžeta. Reč je o četvrtom povećanju cene za poslednjih godinu i po dana koje se odnosi na domaćinstva, dok još nije jasno hoće li i privreda plaćati uvećanu cenu.
Koliko plaćaju preduzeća
Na prvi mah se može steći utisak da država prebrzo dovodi cenu električne energije na nivo koji omogućava ne samo prostu reprodukciju već i investiranje, ali i nakon 1. novembra cena u Srbiji će biti među najnižim u Evropi. Samo u Moldaviji i Ukrajini će ostati niža, dok će, recimo, cena za domaćinstva u Hrvatskoj biti veća za 40, u Sloveniji za 75 odsto.
Da se i ne spominju Nemačka i Holandija gde je cena dva i po puta viša. Izuzetak je Norveška gde je 95 odsto struje iz hidroelektrana i stoga je cena neuobičajeno niska.
Kada je reč o preduzećima, oni već plaćaju znatno višu cenu, 138,6 evra po megavat satu, dok za građane i nakon uvećanja teško da će preći 50 evra. Naravno, mnogo je skuplje onima koji struju previše koriste danju ili obimom potrošnje duboko zalaze u plavu i, ne daj Bože, crvenu zonu.
Na tržištu u okruženju poslednjih dana cena se kreće između 140 i 155 evra po megavatsatu, naravno da su palestinsko-izraelski sukobi podstakli cene svih energenata nagore, pa i struje. Do pre tri nedelje struja se iz inostranstva mogla uvesti za 110 evra.
Izvanredna hidrologija
Čini se da cena struje za privredu nije niska, veliko je pitanje treba li je povećavati, tim pre što ove godine izvoz, tradicionalno slaba tačka srpske ekonomije, šalje grozne signale. Primetno se snižava, razlog je snažan pad potražnje iz evropskih država, posebno iz naših najvećih partnera Nemačke i Italije. Narednih meseci ovaj trend će se ne samo produžiti, već i intenzivirati, pa je zaista upitno dodatno povećavati namet privredi.
Sa druge strane, EPS beleži neočekivano dobre rezultate. Tokom prvih šest meseci ostvario je profit od čak 526 miliona evra. Razlog je rekordno dobra hidrološka godina, pa su hidroelektrane, čija proizvodna cena energije je daleko najniža, tržištu ponudile struje za 43 odsto više nego lane u istom periodu, a i prošle godine hidrologija je bila povoljnija od prosečne. Dobro je da su i trenutne hidrološke prilike izvanredne, sve akumulacije pri hidroelektranama su maksimalno pune.
Teške posledice
Da ne bude zabune, dugogodišnje slabo vođenje EPS-a ostavilo je teške posledice. Mada smo pre samo desetak godina mogli dnevno da proizvedemo i po 130 miliona kilovata struje, pitanje je da li danas možemo i 110 miliona, pogotovo ako bi ovaj, ne baš preveliki, nivo proizvodnje trebalo kontinuirano održavati deset dana.
Termosektor srpske energetike je ozbiljno uzdrman, a on godišnje u proseku obezbeđuje 70 odsto ukupne domaće proizvodnje struje. Na hidroelektrane otpada čirka 28 odsto i najviše što mogu je da se njihov udeo, u vanredno povoljnim okolnostima, uveća na 35-36 odsto.
Nije malo, ali je nedovoljno ako zimi jače zahladi i dnevna potrošnja premaši 105 ili 110 miliona kilovatsati. Neobično velika proizvodnja hidrosektora je EPS-u omogućila da solidno zaradi. Dosadašnjim poskupljenjima pomogla je i država. Samo za prvih šest meseci profit EPS-a iznosi 526 miliona evra. Prethodnih godina ovo preduzeće je ili bilo u gubitku ili je profit iznosio 60 do 70 miliona evra, dok je samo pojedinih sezona dostizao 130 miliona.
Prilika za ulaganje
Gotovo je izvesno da će na kraju godine profit dostići i milijardu, posebno ako struja 1. novembra poskupi. Tu se, svakako, nameće pitanje šta sa tolikim novcem? Najgore bi bilo da, kako često rade javna preduzeća, gro profita prebace u državni budžet. Cena struje se povećava, a to je samo segment transformacije srpske elektroprivrede, upravo stoga da bi se EPS što više osamostalio.
Suština je da pređe u investiranje delom i iz sopstvenih sredstava. Drugim rečima, profit treba uložiti u obnovu postojećih i podizanje novih pogona. Čini se da je prilika da "Elektroprivreda Srbije" krene u investiranje. Vreme je da se u srpsku energetiku ulaže, preciznije da to ne radi država putem inozaduženja.
Dobrodošle su nam strane investicije, ali u Srbiji je veći deo elektroprivrede u državnom vlasništvu, i ako se želi sačuvati ovakva vlasnička struktura, mora se ulagati. U suprotnom, doći će do preuzimanja tržišta od strane ostalih investitora.
Pročitaj još
Buduća vlasnička struktura
Upravo je pravo vreme za ulaganje. Srbija se sve brže transformiše ka obnovljivim izvorima energije, i potrebno je da se mnogo ulaže u energetske kapacitete koji koriste vetar i sunce. Prethodno, treba obezbediti kapacitete za balansiranje energije u slučaju kada je proizvodnja iz ovih izvora nedovoljna ili prevelika. U Srbiji je za te potrebe određena buduća reverzibilna hidroelektrana Bistrica.
Kako je reč o značajnoj investiciji, država planira angažovanje stranog partnera. No, polugodišnji profit govori nam da ni finansijski kapaciteti EPS-a ne moraju biti skromni. Odavno je poznato da stručni kapaciteti za tako ozbiljan posao kao što je izgradnja hidroelektrane postoje. Zar nije bolje da sami gradimo energetske objekte, kako smo, uostalom, decenijama radili ne samo na domaćem terenu, već i širom sveta?
Na svako poskupljenje građani gledaju negativno, jer ih direktno pogađa, pogotovo kada je reč o energiji čije poskupljenje utiče i na cene drugih proizvoda, pa gotovo sve poskupi. Čini se da bi predstojeći skok cene struje bio prihvaćen pre svega ako bi EPS nastavio da uvećava profit i taj novac počeo da ulaže u nove pogone. Tim pre što je vreme za investicije u obnovljive izvore energije, hidrokapacitete za balansiranje, i deo sredstava iz cene struje treba odvojiti i za modernizaciju elektromreže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
1
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
7
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
4
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
36
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Komentari 23
Mr Pit & 12 guslaca
(Мр Пит & 12 'гуслача')
Dr Miggyy
Струја од новембра поскупљује за 8% у просеку, а цена ће износити и то: без пореза и такси 10,26 динара/kWh (односно 14,29 динара/kWh са порезима и таксама). Oвo поскупљење је дело ММФ, а не наших власти. Оправдање је што је струја јефтинија него у ЕУ, а заборављају да је и наша плата, нижа у просеку, за 6-15 пута. Овакав поступак ΛV и Брнабић показује колико им је стало до стандарда својих гласача. Цене су подигнуте до небеса (од Нове године за више од 25%), а пензије су порасле за 12,1%, а хвале се да су пензије никада веће у историји Србије, а износи у просеку 37,825 највећих. Када грађани плате све дажбине, стан, телефон, струја, вода и ваздух, шта им остаје за храну и гардеробу, то ће израчунати поменути наши највећи функционери ΛV и Брнабић. Гласачи гладни неће моћи да дођу до гласачког места, паметњаковићи. Струја у Србији за домаћинства је скупља од струје у Турској, БиХ, С. Македонији, Албанији, Мађарској, Црној Гори, Републици Српској, Украјини, Молдавији и КиМ..
Blaža
za našu prosečnu platu možemo po sadašnjim cenama da kupimo oko 9.333KW struje
Nemac gde je skuplja za dva i po puta od naše cene može za svoju prosečnu platu da kupi u NEMAČKOJ oko 12.000KW
da razjasnimo,nama je hrana,energenti,cigarete,alkohol...najskuplji u evropi.To pokazuje kupovna moć istih
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar