Srbiji nedostaju niskokvalifikovani i visokokvalifikovani radnici
Privreda u Srbiji se bori sa nedostatkom niskokvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika za obavljanje mnogih poslova.
Foto: 021.rs (Ilustracija)
U problemu su gotovo sve industrijske grane - građevinska, metalska, tekstilna, ugostiteljstvo, hemijska, objavio je danas Forbs Srbija.
Nedavno je Republički seizmološki zavod Srbije ostao bez jedinog diplomiranog geofizičara, manjka visokoobrazovnih kadrova poput građevinskih inženjera, nije lako naći ni elektroinženjere, mašinske inženjere, diplomirane tehnologe, komercijaliste, a nedostaju i magacioneri, konobari, kuvari, mesari, higijeničari, građevinski radnici, vozači, zanatlije.
Analize Privredne komore Srbije pokazuju da se dve trećine potreba privrede za kadrovima odnosi na one sa završenom srednjom školom.
Rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije PKS Mirjana Kovačević rekla je da je više razloga koji su doprineli manjku kvalitetne radne snage.
"Pre svega, osnovni razlog su demografska kretanja, odlazak naših građana u inostranstvo, ali i nezainteresovanost stanovništva za obavljanje određenih poslova", rekla je Kovačević za Forbs Srbija.
Ona je istakla da su visokokvalifikovani kadrovi od većeg značaja za napredovanje, ne samo kompanija individualno, već privrede u celini, u odnosu na niskokvalifikovane radne snage.
"Deficit kadrova je zajednički problem velikog broja zemalja, a rešenje za obavljanje određenih poslova će se sigurno tražiti u sve većoj primeni digitalizacije i veštačke inteligencije, a kvalifikovaniji kadrovi će se bolje i brže prilagoditi ovim naprednim tehnološkim rešenjima", rekla je Kovačević.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković rekla je da bi ključna reforma, koju bi vlada trebalo da preduzme, morala da bude usmerena upravo na oblast obrazovanja.
Podsetila je da su 2018. godine imali iznenadni pad upisa studenata na fakultetima koji edukuju obrazovni kadar, i dodala je da je taj pad sada veći.
"Nemamo predavače matematike, fizike, hemije, biologije, a to je na srednji i duži rok izuzetno važno za ekonomiju zemlje. Ko će sutra da nam školuje decu, ko će raditi u srednjoj i osnovnoj školi? To podrazumeva jednu fokusiranu reformu upravo tih nastavničkih smerova na fakultetima", istakla je Žarković.
Dodala je da je problem sa nedostatkom visokoobrazovnog kadra nastao i zbog neravnomerne regionalne raspoređenosti.
Kao primer, navela je da su predstavnici vlade ukazali na prvobitnu ideju, da kompanija Kontinental (Continental Automotive Serbia) pogon otvori u Nišu, ali da tamo nije bilo dovoljno stručnog kadra, pa su se odlučili za Novi Sad.
"To je upravo posledica naših internih migracija, jer onda u najsiromašnijim delovima Srbije, na jugu i istoku, uglavnom nalazite kadrove sa nižim kvalifikacijama, jer visokoobrazovani hrle u veće gradove i ti se regioni prazne", kazala je Živković i dodala da rešenje vidi u dugoročnoj strategiji i planiranju, ali i saradnji univerzitetskih centara i privrede.
Takođe, ukazala je i na problem prekvalifikovanosti, jer se dešava da se za neke poslove radi kadar koji ima veće kvalifikacije i onda bude prinuđen da radi za manje novca posao koji i nije njegova struka.
Bivša predsednica Unije prosvetnih radnika Jasna Janković ocenila je da manjka kadrova dovela višedecenijska nebriga o obrazovanju i kadrovima, ne samo kada je reč o visini plata već i uslovima rada.
Janković je podsetila da je ove godine samo jedan kandidat aplicirao za nastavnički smer fizike, a da već godinama nema dovoljno ni nastavnika hemije, matematike.
"Tako se sada dešava da matematiku u 40 odsto slučajeva predaje neko ko je završio fakultet na kome je kao predmet imao matematiku, a ne neko sa završenim Prirodno - matematičkim fakultetom", kazala je ona.
U Beogradu se, dodala je, taj problem ne oseća toliko koliko po unutrašnosti Srbije upravo i zbog toga što sve više mladih odlazi u veće gradove.
Pročitaj još
uvedeno kao predmet od petog razreda, a da se nije imalo u vidu da nema dovoljno IT stručnjaka koji bi predavali nastavu.
"Zašto bi neko ko završi taj fakultet radio u školi za 70.000 ili 80.000 dinara kad može da radi kao programer za 250.000 dinara?", istakla je Janković i dodala da je jasno da se ovakav kompleksan problem ne može rešiti preko noći, već da je potreban dugoročniji plan.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ukazao je da je potrebna celokupna promena sistema obrazovanja i da se svi oni koji žele da obavljaju niže kvalifikovane poslove što ranije upute na praksu – već na kraju osnovne ili početkom srednje škole.
Rajić je dodao da i model ekonomskog razvoja Srbije treba da se ispita i da nije stvoren ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća koja bi trebalo upravo da zadrže naše ljude kako ne bi napuštali zemlju.
"Moramo da imamo stabilna mala i srednja preduzeća koja će im omogućiti stimulativne uslove, a ne da nade polažemo u prvog stranog investitora", kazao je Rajić za Forbs.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
15
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
27
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 8
Svi
dz0
Djoka
Srbiji fale sve-kvalifikovani radnici.
Jer je Srbija sve stručne radnike - oterala!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar