Kraj ere "petrodolara" - šta to znači?
Zanesena fudbalskom vrevom, svetska javnost je sredinom juna propustila da zabeleži dan koji u budućnosti lako može biti prekretnica u globalnim ekonomskim, time i političkim, odnosima.
Naime, 9. juna je okončano važenje ugovora između SAD i Saudijske Arabije po kojem je najveći svetski trgovac fosilnim gorivima bio obavezan da sirovu naftu prodaje isključivo za dolare. Nakon pedeset godina trajanja, ugovor nije produžen pa je prestao da važi.
Time se, praktično, okončava period žargonski, ali veoma precizno, nazvan petrodolarskim, čime se naglašava uloga nafte u održavanju vrednosti američke valute koja je tokom ovih pola veka imala ulogu svetskog novca.
Istorijski ugovor
Kada su 9. juna 1974. američki predsednik Ričard Nikson i saudijski prestolonaslednik Fejsal potpisali ugovor po kojem će Saudijci sirovu naftu prodavati isključivo za dolare, a višak prihoda ulagati u obveznice američke države, ceo svet je shvatio izuzetan značaj dogovora.
Zauzvrat, Rijad je dobio snažnu ekonomsku i, što je možda i važnije, ukupnu bezbednosnu sigurnost. Dogovor je bio i da Arabija kupuje najnovije naoružanje sa druge strane Atlantika, a SAD su i zvanično preuzele obavezu vojnog zaštitnika.
Da bi se razumela kolosalnost ugovora u čijoj je pozadini stajao neprevaziđeni ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisindžer, valja znati da je Arabija u to vreme kontrolisala gotovo polovinu svetskih viškova sirove nafte, a još 25 odsto kontrolisale su bliskoistočne zemlje korektnih političkih odnosa sa Rijadom. SAD su bile neto uvoznik nafte, pojedinih sezona američka potrošnja je i za 35 odsto nadmašivala domaću proizvodnju. U prvo vreme SAD su bile i najvažniji kupac saudijske nafte.
Ratni pobednik
Ipak, pogrešno bi bilo isticati samo trgovačku stranu ugovora u prvi plan. Bilo je to vreme kada se napuštao Bretonvudski dogovor iz jula 1944. godine koji je dolaru omogućio privilegovanu poziciju. Cilj poznate konferencije krajem rata bio je urediti monetarne odnose među državama kako bi se usled Velike svetske krize minimalizovana trgovina oporavila.
Težilo se i obnovi "Zlatnog standarda", odnosno fiksnih međusobnih pariteta valuta. Na predlog malo poznatog američkog ekonomiste litvanskog porekla Henrija Vajta odabrana je strategija da se američka valuta veže za zlato fiksnom cenom unce "žutog metala" od 35 dolara. Sve ostale valute zapadnih država vezane su paritetom za dolar, a dopuštene oscilacije su bile u rasponu od plus do minus jedan odsto.
Mada neubičajeno, favorizovanje američke valute nije bilo nelogično. Posledica je Drugog svetskog rata nakon koga su Ameri po vrednosti ostvarivali polovinu ukupne svetske proizvodnje. Međutim, ovakvim rešenjem dolar je postao privilegovan, radi međunarodne trgovine bio je neophodan i drugim državama.
To se prvih godina, dok je ostatak sveta snažno uvozio iz SAD, nije previše negativno odrazilo na svetsku trgovinu. Sve do 1958. godine trajao je period nestašice, za trgovinu neophodnih, dolara. No, Ameri shvataju da usled privilegovane pozicije svoje valute trgovački deficit u velikoj meri mogu pokrivati štampanjem dolara.
Dominacija dolara
Ubrzo se mnoge zemlje oporavljaju od ratnih razaranja i razvijaju proizvodnju, Ameri počevši od 1958. postaju neto uvoznici i njihov minus iz godinu u godinu postaje sve veći. Kada su počeli voditi sve skuplje ratove po Vijetnamu i ostatku jugoistočne Azije deficit pokrivaju sve većom emisijom dolara.
Time američka valuta gubi u vrednosti, mada je, naravno, i dalje vezana pravilom od 35 dolara za uncu zlata. Partneri shvataju da slabljenjem dolara Ameri troškove rata dobrim delom prebacuju na evropske prijatelje. Nemci i, naročito, Francuzi reaguju, menjaju dolare u zlato i žuti metal povlače iz SAD. Naravno, američke zlatne rezerve se brzo tope, te je Nikson prinuđen da 15. avgusta 1971. ukine vezanost dolara za zlato. Bio je to najznačajniji potez u istoriji američke monetarne politike, a gotovo je iste težine i za ceo svet.
Međutim, Ameri su znali da svoju valutu moraju zadržati i svetskom. Vezanost za zlato, kao mamac da se sve valute ostalih država vežu za dolar, iščezla je i tražio se drugi razlog kako bi dolar i dalje bio neophodan i drugima. Kako se ceo svet ubrzano motorizovao i drastično povećavao potrošnju svih formi energije, uloga nafte postaje odlučujuća. Otuda plan Amerikanaca da prodaju "crnog zlata" vežu za dolar. Time američka valuta postaje svima neophodna za tako reći svakodnevne poslove, te dolar (p)ostaje i svetski novac.
Navikli da troše
Još veća dobit po Amere je što brdo dolara izvan američkih granica vodi sve intenzivnijem inoulaganju na Njujoršku berzu. Prodajući sopstvene obveznice SAD prodaju svoj dug. Naravno, da ulaganja sa svih strana na američko tržište omogućava Amerima da se lako zadužuju. Snažan priliv dolara iz inostranstva vodi niskim kamatnim stopama i niskoj inflaciji. Upravo je neprekidan i sve veći dotok inodolara ono što je jačalo Njujoršku berzu učinivši je daleko najlikvidnijom na svetu.
Tek nakon finansijske krize iz 2008. godine Amerima se prvi put posle Velike krize dogodilo da ni preko berze nisu mogli prodati obveznice države SAD. Berza nije radila četiri dana i nastavila je sa trgovinom tek nakon što su FED, neka vrsta nacionalne banke SAD, ubacile u igru četiri hiljade milijardi dolara.
Pozicija dolara kao svetske valute je ono što dopušta Amerima da troše primetno više nego što proizvedu. Štampanjem dolara se pokrivao sve veći trgovački deficit a posledica po američke građane nije bilo jer se doštampani novac brzo nađe u upotrebi van SAD.
Šta činiti
No, tokom decenija dosta komotne pozicije, u mnogo čemu se preteralo. Tako je javni dug SAD prošle godine dostigao 24.700 milijardi dolara, što je oko 96 odsto nacionalnog BDP-a, dok je budžetski deficit dostigao 1.600 milijardi.
Još je gore što, prema Kongresnom odboru SAD za budžet, dosadašnji put vodi rastu budžetskog deficita na 2.600 milijardi i zaduženosti od 172 odsto nacionalnog BDP-a najdalje do 2045. godine. Po vodećim finansijskim stručnjacima, tolika zaduženost je neizdrživa i vodi takozvanoj monetizaciji, odnosno situaciji kada imovina zasnovana na zaduženju u potpunosti izgubi vrednost.
Saudijska Arabija je dugo merkala šta da čini u novim okolnostima. Ako ne pre, posle finansijske krize iz 2008. postalo je jasno da se mnogo toga u ekonomiji ove zemlje mora menjati. Mada je po barelima, prodaja nafte ove države i veća nego pre pola veka, sada je to tek šestina svetske trgovine.
Amerikanci su odavno domaću proizvodnju uvećali iznad potrošnje, Kina, Japan i Indija su već godinama najveći kupci saudijskog "crnog zlata". Menja se i energetska strategija celog sveta, nafta gubi u poređenju sa obnovljivim izvorima energije. Što se tiče naoružanja, novcem koji potiče iz trgovine sa bilo kojom zemljom, uvek se može kupiti.
Pročitaj još
Moda digitalnih valuta
Novi momenti u poslovanju, baš kao i novi trendovi na političkoj sceni, nagnali su Saudijce da godinama unazad počnu preorijentaciju. Kina i Indija su ne samo najveći kupci, već se istovremeno iz obe države može mnogo toga uvesti.
Već neko vreme je svetski trend da se trguje u lokalnim valutama, a sve popularnije postaju i digitalne valute iza kojih stoji centralna banka globalno velike i značajne države. Tako je poslednjih godina popularna digitalna valuta iza koje stoji kineska nacionalna banka, a podržavaju je i nacionalne banke tri azijske države srednje veličine. Poznato je i da grupacija BRIKS razvija svoju digitalnu valutu.
Saudijci nisu jedini koji se sve više okreću kako regionalnim, tako i digitalnim valutama. Poznato ekonomsko glasilo "Financial Times" je objavio kako su Saudijci krajem maja i početkom juna, pre nego što su definitivno odlučili da ne produžuju ugovor sa SAD, širok asortiman roba razmenjivali plaćajući digitalnom valutom osmišljenom u Kini.
Nesporno je da dolazi kraj "petrodolaru". Bilo bi, međutim, pogrešno očekivati da će doći do kraha dolara. Američku valutu u predstojećem periodu očekuju ne male poteškoće, međutim, još uvek je jaka i neophodna za deo sveta koji se sve češće naziva "Kolektivni Zapad".
To je najrazvijeniji i poprilično brojan deo sveta. Ali, ostaje pitanje da li će nova pozicija dolara zadovoljavati Amerikance navikle da iz privilegovane pozicije svoje valute izvlače korist širom globusa, naravno, na štetu drugih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
3
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
3
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
11
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
59
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Komentari 15
Syracuse
Naravno tihi akcenat je da USA polako
pada na nekoj lestvici dominantnih sila. U vrhu su i ne daju se tako lako.
Ako ikada budu hteli da se povuku sa svetske scene mirno mogu to da urade gospodski jer ne zavise ni od koga. Mogu sve sami da proizvedu od hrane do energije, malo ce im faliti nafte ali nadoknadice oni to. Nama malima ostaje samo da se nadamo da ce svetske vodje da rese ove probleme mirno i bez upotrebe sile.
Nikola
Куп је битан
А шта би било са земљама Антанте, укључујући и Србију, да Вилсон није "увукао" САД у рат? Да подсетим, бољшевици су извели Русију из рата. Британија и Француска су остале саме против Немачке и Аустроугарске које су све ресурсе могле да преусмере ка западном и балканском фронту.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar