Svetske rezerve zlata nestaće za 20 godina: Ulaganje u nekretnine nije toliko isplativo, evo zašto
Cena zlata već duže vreme je na istorijskom maksimumu. Globalna kriza, ratovi, inflacija i opšta nesigurnost doveli su do toga da skoči tražnja za ovim plemenitim metalom.
Foto: Pixabay
U poslednjih 11 godina, cena zlata porasla je za 145 procenata, a samo u poslednjih godinu dana za 24 procenta.
Trenutne svetske rezerve zlata, koje su pronađene, ali još nisu iskopane, iznose 200.000 tona, a tempo proizvodnje je oko 3.000 tona godišnje. Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se ne otkriju nove rezerve, celokupno zlato u svetu biti iskopano za oko dve decenije.
Ljuba Jakić, stručnjak za trgovinu plemenitim metalima, kaže za RTS da će u tom periodu doći i do nestašice u proizvodnji zlata, zbog čega će mu i cena rasti. Građanima savetuje da što pre kupe i čuvaju svoju vrednost u zlatu, a ne u novcu. Podseća da zlato menja cenu, ali ne i vrednost.
Jakić ukazuje da eksploatacija sa većih dubina uskoro više neće biti isplativa, tako da je više nego izvesno da će u narednih 15 godina doći do nestašice u proizvodnji zlata. Samim tim se očekuje porast tražnje, a kada je ponuda manja, prema ekonomskom zakonu, sledi stalan rast cene.
Zlato menja cenu, ali ne i vrednost
Kao što je pre stotinu godina novi "Fordov" automobil koštao kao pola kilograma zlata, tako je i danas, bez obzira na razliku u ceni.
"Znači, 1915. godine prvi 'Fordov' automobil koji je proizveden koštao je samo 380 dolara. Interesantno, profit na tom vozilu je bio svega devet dolara. Danas nekakav njegov pandan, model 'ford kuga', košta 38.000. Znači tačno 100 puta više, ali zaista je cena zlata, kad se uporedi pre 100 godina i danas, potpuno identična, pola kile zlata (za 'ford')", upoređuje Jakić.
Dodaje i da je to dokaz da zlato menja cenu, ali ne i vrednost.
Investiciono zlato
Jedan od najboljih načina da sprečite gubitak vrednosti svog novca, već godinama je investiciono zlato.
Jakić objašnjava da sam proces uopšte nije komplikovan i da se treba obratiti firmama koje se time bave.
"Bitno je da to bude garantovana čistoća, 999,9 koju mi zagovaramo. Na svakom proizvodu postoje sertifikati tih poznatih svetskih livnica, koje su dobile standard. To se zove 'Bullion Market Association', a jedna banka iz Londona odobrava te postignute čistoće", objašnjava Jakić.
Dodaje i da žig u ovom slučaju pripada prošlosti, pre 100, 200, 300 godina, kad nije bilo nove tehnologije. Danas uz postojeće elektronske uređaje on se stavlja simbolično.
Jakić ukazuje da ljudi veruju u zlato i kupuju ono u šta veruju. Zbog toga je, kako je ocenio, zlato definitivno u prednosti u odnosu na druge vidove investiranja.
"Drugo, što je najbitnije reći ljudima i da to ljudi shvate, to što banke daju, to je još novac. Kamata je u novcu, na novac. A kad uključite efekte inflacije koja se pominje, 10-15 odsto, ja verujem po cenama proizvoda da je i 30 i 50 odsto, zavisi od zemlje do zemlje, šta vam onda ostaje? Ne ostaje vam ništa. Tako da, definitivno, prednost je zlato u odnosu na bilo kakvu štednju u bankama", naglašava on.
Nekretnine ili zlato
Posebno ističe da su kriptovalute rizične, a da sa zlatom nema rizika.
Kada je reč o kupovini nekretnina, Jakić objašnjava da za njih treba mnogo više novca - 100, 200, 300.000 evra.
"Za 10-20.000, koliko ljudi imaju, ne možete da kupite deo nekretnine. I drugo, zlato je likvidno, a na nekretnine se plaća porez. Onda imate troškove, vaši zakupci da plate troškove, hoće-neće. Dosta je komplikovano. Tako da mi, svakako, zlato preporučujemo da bude obavezni deo portfolija", navodi Jakić.
Pročitaj još
Saveti za ulaganje
Građanima savetuje da kupe što pre i čuvaju svoju vrednost u zlatu, a ne u novcu. Oni koji prvi put ulažu u zlato obavezno treba da rade sa firmama koje su dugo na tržištu, koje su registrovane i koje svoju robu unose uz dozvolu Ministarstva trgovine, koje prolaze kroz carinske procedure.
Takođe, naglašava da se zlato kupuje od brendiranih proizvođača u Evropi, koji imaju standard čistoće 999,9. Iako se može kupiti i ono manje čistoće, Jakić savetuje da to obavezno bude investiciono zlato.
"Jedan gram u investicionom zlatu je mnogo, mnogo povoljniji nego jedan gram nakita, preračunat na istu čistoću. I to je razlog zašto zlatari, koji rade sa maržama 30-40 odsto, preživljavaju. Za razliku od nas koji smo u investicionom zlatu sa izuzetno malim maržama, tako da naši volumeni moraju da budu veliki da bismo uopšte bili profitabilni i da bismo opstali na tržištu", pojašnjava Jakić.
Kaže da je uveren da oni koji u svom portfoliju imaju zlato, neće pogrešiti, jer nemaju nikakav rizik.
"Najgore je to oklevanje. Kupiću sutra kad zlato padne. Neće nikad više pasti. To potpisujem", zaključuje Jakić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
0
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
24
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
2
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
7
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Komentari 15
@Milos
pera
marko
200.000t/3000t=67…. sto je sedam, a ne dve decenije….
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar