Ograničavanje kamata na kredite dobra vest za građane: "Banke će morati da istrpe plafoniranje"
Narodna banka Srbije (NBS) planira ograničavanje kamatnih stopa na kredite što bi, prema rečima stručnjaka, bila dobra vest za građane, dok bi banke najverovatnije izgubile deo zarade.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nedavno je najavila da su u pripremi propisi o ograničavanju visine kamatnih stopa na stambene, potrošačke i gotovinske kredite. Pored toga, biće ograničenja i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus na tekućem računu građana.
Ove novine trebalo bi da se nađu u Predlogu novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Kako iz NBS za Danas pojašnjavaju, po prvi put se uvodi ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje, a svrha ovih ograničenja je dvostruka.
"S jedne strane ona treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečene ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa. Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada", navode oni.
Za korisnike kredita ove novine će, prema njihovim rečima, imati pozitivne efekte.
"Kada je reč o korisnicima stambenih kredita, usvajanje ovih ograničenja će imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je Odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremeno, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera. S druge strane, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija", tvrde iz NBS.
Predviđeno ograničenje kamatnih stopa je, kako naglašavaju, značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja.
"Da se ne bi građani stalno pitali da li će i šta će biti"
Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Danas navodi da je ovo za sada samo najava, ali da nije nepoznata mera da se to zakonski reši.
"Ideja je da se pruži dodatna sigurnost korisnicima svih finansijskih usluga, najpre se tu radi o stambenim kreditima. Mnogi se pitaju šta kada istekne mera ograničenja oko kamate za stambene kredite, koja je privremenog karaktera do 31. decembra, a to niko ne može da im kaže", objašnjava on.
Kako dodaje, NBS tek u tom trenutku može da vidi kakav će biti euribor i kakve su prognoze za sledeću godinu.
"Ovim bi mogao da se pruži jedan automatizam, dakle automatska reakcija u vidu zakona. Propiše se skala maksimalnih kamatnih stopa, to se zove 'plafoniranje' i to se koristi i kod drugih proizvoda i usluga", pojašnjava sagovornik Danasa.
Država ima pravo, kada tako proceni, da se umeša malo u tržišni mehanizam, smatra Grubišić.
"Taj mehanizam nije uvek savršen i nekada može da dođe do većih anomalija na štetu privrede. Ovo je ideja da se pruži dodatna stabilnost, da se zna dokle može da ide promenjiva kamatna stopa ako rastu euribor ili belibor", kaže on.
Treba pustiti promene kamatnih stopa, sve dok se ne dođe do te granice, navodi Grubišić.
"Čini mi se da je razumna mera da se to provuče kroz zakon. Da se ne bi građani stalno pitali da li će i šta će biti kada istekne privremena mera", smatra on.
Grubišić naglašava da to utiče na tražnju za kreditima.
"Ideja je da ne padne tražnja zbog rizika i zbog neizvesnosti. Mnogi ljudi koji razmišljaju o kreditu dvoume se zbog toga što može na kraju godine da se ukine ta privremena mera i da im skoči kamata sa četiri na šest odsto. Ovako će imati neku sigurnost", objašnjava on.
Kako dodaje, i za razumne bankare je ovo pretežno dobra vest.
"Pre svega zato što će tražnja za kreditima ostati dobra, ali svakako da će banke ponegde morati da pretrpe to plafoniranje. Neki bankari će to protumačiti kao negativno, ali ja ne bih to ocenio tako, jer pruža stabilnost", kaže Grubišić.
Pročitaj još
Kako će ograničavanje kamatnih stopa uticati na građane?
Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas navodi da je svako ograničavanje kamatnih stopa, ako vodi ka tome da se one i smanje, dobro za sve korisnike kredita.
"Dobro je što će oni taj deo novca umesto da ga daju bankama, moći da iskoriste za druge stvari, možda da plate račune ili kupe nešto za sebe i slično", smatra on.
Gavrilović podseća da su banke već visokoprofitabilne.
"Znamo da od pandemije virusa korona naovamo bankarski sektor beleži sve veće prihode. Zbog toga je ova najava dobrodošla i mi je pozdravljamo", kaže on.
Gavrilović očekuje i da se kamatne stope usklade bar sa onima koje su u regionu.
"Mi smo objavili poređenje kamatnih stopa na stambene kredite u zemljama bivše Jugoslavije i došli smo do toga da se svuda kreću od četiri do pet odsto fiksno, a u Srbiji od šest i po ili sedam pa naviše, uz tendenciju rasta", navodi sagovornik beogradskog lista.
Zato je, kako dodaje, u Srbiji neophodna intervencija koja bi dovela do toga da se kamatne stope svedu na neku realnu visinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
4
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
41
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
23
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
32
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
6
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
5
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
11
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
10
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
9
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Komentari 15
Selo
ex chapman
Čabar
Vrlo rado, samo nisam čula da je neko uzeo adv da se sudi protiv npr. mts-a koji su uradili istu stvar. Poskupeli sa pospeid paketima ljudima pod ugovorima. Kao i ostali kablovski operateri.
A,ko ima novaca da se sudi za svaku sitnicu?Ja nemam. Zato i cutim i trpim,ovde se žalim.
Ovakve stvari po difoltu nisu dozvoljene.
Jel’ nemamo neku inspekciju da piše kazne i govori no,no!
Ili to tako svi da placamo adv,sudimo se u beskonačno,izgubimo i živce i novac koji nemamo.
Oni imaju jače adv.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar