Država najavila da će se i BIA obračunati sa onima koji podižu cene: "Da hoće, već je mogla"
Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je "obračun" države sa onima koji pune svoje džepove dok cenu tog bogaćenja plaćaju krajnji potrošači, odnosno građani.
Foto: Pixabay
Ipak, podeljena su mišljenja struke oko toga da li država treba da se meša u tržište.
Vučević je poručio da se istražuje ko sve učestvuje u nadogradnji cena na rafovima.
"Želimo da pokažemo narodu da to nije politika Vlade, da ne psuju predsednika ili Vladu kada vide da nešto košta ovoliko ili onoliko, već da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi", objasnio je premijer u obraćanju povodom 100 dana rada Vlade Srbije.
Vučević je naglasio da će se u tu akciju uključiti i Narodna banka Srbije, kao i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
"Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali tržišna privreda nije anarhija i ona ima pravila, nije to bezobalno područje. Ne morate da zaradite 100 novaca, možete da zaradite 80 novaca. Da vidimo mi ko se uvek tu umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju, i ko hoće da poništi sve ono što kao država radimo na makroekonomiji", naglasio je on.
Ostaje nejasno na koga su se ove "pretnje" premijera tačno odnosile i na koji način bi država mogla da utiče na stanje na tržištu.
Ipak, ovo nije prvi put da se država meša u stanje na tržištu, jer smo prošle godine imali akciju "Bolja cena", u kojoj je država ograničila cene desetina namirnica.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas objašnjava da se formiranje cena u trgovini na malo sastoji od proizvođačke cene, marže veletrgovca, marže maloprodaje i PDV-a.
"U sistemu slobodnog formiranja marži za bilo kakve intervencije države nema mesta, jer je proklamovala načelo slobodnog formiranja cena, osim za određene kontrolisane proizvode gde su marže limitirane", navodi on.
Srpsko tržište je, kako dodaje, cenovno i organizaciono deformisano.
"Ne vidim razlog da se BIA uključuje u ove poslove osim ako ne postoji osnovana sumnja da se značajan deo trgovine odvija nelegalnim i neevidentiranim kanalima. Takođe, i ako se roba iz nelegalnih tokova pretvara u legalno, to je onda posao za institucije", smatra Milićević.
On ne vidi ni razlog da se NBS uključuje u ovu akciju.
"Prema Zakonu o NBS, njena aktivnost nije ni u kom slučaju vezana za sektor trgovine i politiku marži. Ako je premijer mislio na sređivanje tokova i uspostavljanje pravila igre u ovoj oblasti, onda ima smisla", kaže sagovornik beogradskog lista.
On dodaje da je prostor za nelegalne tokove ogroman.
"Koliko poslodavaca isplaćuje zarade radnicima mimo zakona na ruke, na koje ne plaća poreze i doprinose čime istima umanjuje osnovice za buduće penzije. Šta mislite da li prosečna plata u kompaniji koja pravi veliku dobit treba da bude 60 ili 70 hiljada. Sigurno da ne treba", naglašava Milićević.
Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović naglašava da nam nisu potrebni ni NBS ni BIA da bi se otrkrilo "zašto su cene u Srbiji najveće u regionu, a i među većima i u Evropi".
"Ministar Momirović je pre oko godinu dana najavio da je napravio dogovor sa trgovcima i da će cene da krenu nadole. Znači da su trgovci ti koji se pitaju kako će se kretati cene i kolike će biti. Kada se uđe u bilans uspeha tih trgovaca vidi se da neki imaju maržu i višu od 40 odsto", ukazuje on.
Gavrilović dodaje da ne vidi da je to posao za BIA, jer se, prema njegovim rečima, to dešava godinama unazad.
"Više to deluje kao najava nekog odlučnog poteza, kao umešaće se i NBS i BIA, a zapravo se neće desiti ništa, jer to može lako da se otkrije. Država ima mehanizme da reaguje i da utiče na stanje stvari ili bar da nam saopšti ko i kolike marže ima", navodi ovaj sagovornik.
Pročitaj još
On podseća i da imamo i gorivo koje je među najskupljima u Evropi.
"Za to upravo Vlada Srbije diktira cenu, kada bi se te cene ujednačile sa cenama u regionu, možda bi to poguralo i neke druge cene nadole, posebno one gde udeo goriva ima neko značajnije učešće", smatra Gavrilović.
On dodaje da država ako hoće, može da promeni stvari.
"Vlada Srbije prvo treba da krene od tih stvari koje može lako da uradi. Ako tu pokažu da su odgovorni prema građanima, onda bismo mogli da poverujemo da hoće da urade i nešto više od toga", zaključuje Gavrilović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
11
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
44
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
2
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
7
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Komentari 69
U stvari
Telepčan NS
XY
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar