Plata u različitim evropskim prestonicama: Šta se smatra dobrom zaradom?
Visina dobre plate može uveliko da varira u zavisnosti od profesije, obrazovanja i ličnih očekivanja pojedinca.
Foto: Pixabay
Kolika bi ona trebalo da bude stanovnici glavnih gradova Evrope različito vide, prenosi Euronews Srbija.
Prema Krisu Čestinu, direktoru na Institutu za ekonomska istraživanja EPI, odgovor često zavisi od različitih faktora, poput mesta gde živite, vašeg iskustva, nivoa obrazovanja, industrije, potreba, ali i samog načina života. Na osnovu procena agencija za zapošljavanje i uvida stručnjaka, Euronews Business je ispitao šta je dobra plata u nekim evropskim prestonicama.
Bilo koja plata iznad proseka mogla bi se smatrati dobrom, prema Krisu Čestinu.
Anuba Verma, u svom blogu na Indidu, ističe da natprosečna plata podrazumeva da možete udobno pokriti osnovne potrebe, a da i dalje imate dovoljno za lično uživanje, poput putovanja i zabave, kao i da usput uštedite nešto.
Berlin
Prema Talentapu, bruto godišnja plata između 64.000 i 70.000 evra se smatra dobrom platom u Nemačkoj. To znači da je otprilike 40.000 do 43.000 evra neto godišnje, odnosno između 3.300 i 3.600 evra mesečno.
"Iako su troškovi života u Berlinu porasli poslednjih godina, on je i dalje pristupačniji od drugih evropskih prestonica poput Londona i Pariza", kaže Majkl Stul, generalni direktor MenpauerGrupe JuKej za Euronews Business.
"Berlin nudi srednjoj klasi između 40.000 i 60.000 evra bruto godišnje", kaže on.
London
HausingEnivere je izvestio da je neto prosečna mesečna zarada u Velikoj Britaniji bila 2.297 funti (2.725 evra). U 2023. godini, sa troškovima života od 1.950 funti (2.314 evra), prosečna neto plata u rasponu od 2.500 i 3.300 funti (2.962-3.915 evra) smatrala se dobrom platom u Velikoj Britaniji.
S obzirom na to da je srednja bruto nedeljna plata u Londonu bila 23 odsto veća od proseka u Velikoj Britaniji prema ONS, u prestonici Britanije bi dobra plata bila između 3.643 i 4.815 evra. Međutim, ovo bi trebalo da bude još više ako je u pitanju centar Londona, odnosno od 3.922 do 5.183 evra.
Pošto plate značajno variraju u zavisnosti od sektora, Majkl Stul kaže da ona ima širok raspon.
"Dobra, reprezentativna bruto plata za srednju klasu u Londonu je obično između 50.000 funti (59.455 evra) i 70.000 funti (83.235) godišnje", rekao je on.
Pariz
Od 2024. godine, prosečna neto plata u Francuskoj je 2.587 evra, dok je medijalna plata 1.940, prema HausingEniveru.
Tipično, dobra plata za udoban život u Francuskoj je oko 3.200 evra mesečno za samca ili 5.600 evra za tročlanu porodicu.
Međutim, zbog visokih troškova života u Parizu, neophodno je barem oko 3.400 evra mesečno da biste održali udoban način života.
Madrid
Prema Hausingeniveru-u, prosečna neto plata u Španiji 2024. godine je 1.785 evra mesečno ili 2.250 bruto. Za udoban život, dobra mesečna neto plata u Španiji se procenjuje na oko 2.700 evra za jednu usobu ili 4.000 evra za porodicu. S obzirom da je prosečna plata u Madridu 18 odsto veća od nacionalnog proseka, dobra mesečna neto plata u prestonici Španije bila bi oko 3.185 evra za jednu osobu.
"Osoba koja je na sredini karijere može razumno očekivati da zaradi između 35.000 i 55.000 evra bruto na godišnjem nivou", kaže Stul iz MenpauerGrupa. "Iako je niža plata nego u Londonu ili Parizu, ona je u skladu sa manjim troškovima života".
Irska, Italija, Grčka
U Irskoj se bruto plata u rasponu od 4.100 do 6.000 evra mesečno smatra dobrom za udoban život, navodi Instarem. Prosečna bruto plata zaposlenih sa punim radnim vremenom je 3.220 evra mesečno.
Plate u Rimu zaostaju za severnijim delovima Evrope. Prema MenpauerGrup-u, dobra plata za radnika srednjeg radnog staža je obično u rasponu od 35.000 do 50.000 evra bruto godišnje.
"Plate u Rimu su generalno niže u poređenju sa gradovima Severne Evrope, ali to je delimično uravnoteženo nižim troškovima života", kaže Majkl Stul.
Dobra bruto plata u Rimu se kreće između 3.750 i 5.690 evra, navodi Salari Eksplorer.
Salari Eksplorer daje procene dobre bruto mesečne plate za druge prestonice:
Atina: 2.250 - 3.410 evra
Helsinki: 4.510 - 6.830 evra
Kopenhagen: 5.400 - 8.180 evra
Stokholm: 3.900 - 5.900 evra
Pročitaj još
Koliko su ljudi zadovoljni svojom finansijskom situacijom u gradovima širom sveta:
Atina - 39 odsto
Lisabon - 52 odsto
Madrid - 55 odsto
Budimpešta - 56 odsto
Riga - 58 odsto
Zagreb - 58 odsto
Bukurešt - 60 odsto
Sofija - 60 odsto
Nikozija - 65 odsto
Bratislava - 66 odsto
Rim - 68 odsto
Viljnus - 69 odsto
Varšava - 70 odsto
Dablin - 70 odsto
Brisel - 73 odsto
Ljubljana - 73 odsto
Talin - 74 odsto
Pariz - 74 odsto
Helsinski - 75 odsto
Amsterdam - 75 odsto
Prag - 76 odsto
Beč - 79 odsto
Berlin - 79 odsto
Stokholm - 82 odsto
Kopenhagen - 83 odsto
Oslo - 85 odsto
Luksemburg - 87 odsto
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbin Milan Nedeljković preuzima čelo BMW-a od maja 2026. godine
09.12.2025.•
9
Inženjer dr Milan Nedeljković preuzeće funkciju predsednika Upravnog odbora BMW AG počevši od 14. maja 2026. godine.
Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
09.12.2025.•
17
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Mali: BDP po glavi stanovnika u Srbiji porastao sa 4.800 na 15.800 evra
09.12.2025.•
10
Ministar finansija Srbije, Siniša Mali izjavio je da je Srbija od 2012. godine do danas uvećala bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika sa 4.800 na 15.800 evra, saopštilo je to Ministarstvo.
Vučić: Krajnji rok za rešavanje pitanja NIS-a 15. januar
09.12.2025.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da su moguće tri opcije za rešenje situcije u kojoj se našla Naftna industrija Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama.
Evro u Bujanovcu 120 dinara
09.12.2025.•
6
Jedan evro se u lokalnim menjačnicama u Bujanovcu prodaje za 120 dinara, ali menjači kažu da će zbog velike potražnje danas probiti ovu cifru, piše portal Bujanovačke.
Ekonomisti o tome zašto je došlo do nestašice evra u menjačnicama: Tri su razloga za to
09.12.2025.•
37
U poslednje dve nedelje došlo je do porasta tražnje evra u menjačnicama, a to je deličino rezultat objave informacija o Naftnoj industriji Srbije.
IBM preuzima platformu Konfluent za 11 milijardi dolara
09.12.2025.•
1
Američka kompanija IBM saopštila je da preuzima platformu za strimovanje podataka Konfluent za 11 milijardi dolara u gotovini.
Rakić: Niko ne postavlja pitanje šta se dešava sa naftom koja se crpi iz naftnih polja u Vojvodini
08.12.2025.•
17
Oko hiljadu privatnih pumpi u Srbiji mogu bez problema da obezbede snabdevanje tržišta naftnim derivatima, izjavio je predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić.
Fiskalnih kasa neće biti na pijačnim tezgama ni naredne godine: Rok ponovo pomeren
08.12.2025.•
16
Prodavci na pijačnim tezgama ni sledeće godine neće morati da koriste fiskalne kase, pošto je Vlada Srbije usvojila izmenu uredbe koja to reguliše.
Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
08.12.2025.•
3
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Orban i Erdogan dogovorili nastavak dotoka ruskog gasa u Mađarsku
08.12.2025.•
1
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i mađarski premijer Viktor Orban postigli su danas u Istanbulu dogovor da Turska garantuje nastavak tranzicije ruskog gasa ka Mađarskoj, preneo je Rojters.
NBS o nestašici evra u menjaničnicama: Došlo do rasta tražnje
08.12.2025.•
53
Narodna banka Srbije oglasila se povodom navoda o nestašici evra u pojedinim menjačnicima, poručujući da je došlo do rasta tražnje za ovom stranom valutom.
Raspisan program finansijske podrške za početnike i mlade preduzetnike
08.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede Srbije raspisalo je program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade u ovoj godini.
Ako NBS bude na udaru sekundarnih sankcija: Ekonomista objašnjava koji su mogući scenariji
08.12.2025.•
14
Profesor na Ekonomskom fakultetu Veljko Mijušković rekao je da bi eventualne sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije mogle da izazovu širok spektar poremećaja.
Prevoznici iz Srbije i BiH najavljuju radikalne mere ako EU ne bude rešila problem sa boravkom
08.12.2025.•
12
Zbog pravila EU o skraćenom boravku u državama Šengena, transportne kompanije iz Srbije i BiH rade u otežanim uslovima.
Vlada produžila uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500
07.12.2025.•
2
Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500.
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
07.12.2025.•
28
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
NIS kao poluga za uticaj - i Rusija ga se ne odriče lako
07.12.2025.•
21
Za probleme nastale zbog američkih sankcija NIS-u još se ne nazire rešenje.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila: Tri razloga zašto su novi automobili sve skuplji
07.12.2025.•
7
Rastu cene novih automobila, a modeli koji su nekada bili pristupačni za kupovinu gotovo su nestali.
Bugari imaju problema da dođu do kovanica evra uoči promene valute
07.12.2025.•
5
Bugarska zaštitnica prava građana uputila je centralnoj banci pismo u kom je ukazala na probleme koje građani imaju sa nabavkom početnih paketića kovanica evra, neophodnih zato što zemlja od 1. januara ulazi u evrozonu.
Ministarstvo poljoprivrede uvelo nove subvencije
06.12.2025.•
0
Izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla uvodi se nova vrsta podsticaja, za nabavku priplodne matice riba šarana i pastrmke.
Komentari 4
Ekonomija
Teško je proceniti prave prosečne prihode u Srbiji pre svega zbog veoma prisutne sive ekonomije, jako puno njih ima prijavljen minimalan dohodak a ostatak primaju ispod tezge u kešu, onda je teško proceniti koliko neprijavljenog novca ulazi u zemlju u kešu iz inostranstva od dijaspore, a nema načina utvrditi ni koliki je legalan prihod preduzetnika koji plaćaju mali paušal dok mogu imati višestruko veće prihode. Na to sve dodati manji broj onih koji imaju visoke prihode poput sportista, kao i novac stečen kriminalnim aktivnostima i eto odakle toliko novca za kupovinu nekretnina. Nepisano pravilo je zato da oni koji najviše kukaju po internetu kako su im plate male su najčešće i najveći prevaranti i upravo spadaju u ovu prvu ili poslednju grupu.
Stocky
Joli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar