Plata u različitim evropskim prestonicama: Šta se smatra dobrom zaradom?
Visina dobre plate može uveliko da varira u zavisnosti od profesije, obrazovanja i ličnih očekivanja pojedinca.
Foto: Pixabay
Kolika bi ona trebalo da bude stanovnici glavnih gradova Evrope različito vide, prenosi Euronews Srbija.
Prema Krisu Čestinu, direktoru na Institutu za ekonomska istraživanja EPI, odgovor često zavisi od različitih faktora, poput mesta gde živite, vašeg iskustva, nivoa obrazovanja, industrije, potreba, ali i samog načina života. Na osnovu procena agencija za zapošljavanje i uvida stručnjaka, Euronews Business je ispitao šta je dobra plata u nekim evropskim prestonicama.
Bilo koja plata iznad proseka mogla bi se smatrati dobrom, prema Krisu Čestinu.
Anuba Verma, u svom blogu na Indidu, ističe da natprosečna plata podrazumeva da možete udobno pokriti osnovne potrebe, a da i dalje imate dovoljno za lično uživanje, poput putovanja i zabave, kao i da usput uštedite nešto.
Berlin
Prema Talentapu, bruto godišnja plata između 64.000 i 70.000 evra se smatra dobrom platom u Nemačkoj. To znači da je otprilike 40.000 do 43.000 evra neto godišnje, odnosno između 3.300 i 3.600 evra mesečno.
"Iako su troškovi života u Berlinu porasli poslednjih godina, on je i dalje pristupačniji od drugih evropskih prestonica poput Londona i Pariza", kaže Majkl Stul, generalni direktor MenpauerGrupe JuKej za Euronews Business.
"Berlin nudi srednjoj klasi između 40.000 i 60.000 evra bruto godišnje", kaže on.
London
HausingEnivere je izvestio da je neto prosečna mesečna zarada u Velikoj Britaniji bila 2.297 funti (2.725 evra). U 2023. godini, sa troškovima života od 1.950 funti (2.314 evra), prosečna neto plata u rasponu od 2.500 i 3.300 funti (2.962-3.915 evra) smatrala se dobrom platom u Velikoj Britaniji.
S obzirom na to da je srednja bruto nedeljna plata u Londonu bila 23 odsto veća od proseka u Velikoj Britaniji prema ONS, u prestonici Britanije bi dobra plata bila između 3.643 i 4.815 evra. Međutim, ovo bi trebalo da bude još više ako je u pitanju centar Londona, odnosno od 3.922 do 5.183 evra.
Pošto plate značajno variraju u zavisnosti od sektora, Majkl Stul kaže da ona ima širok raspon.
"Dobra, reprezentativna bruto plata za srednju klasu u Londonu je obično između 50.000 funti (59.455 evra) i 70.000 funti (83.235) godišnje", rekao je on.
Pariz
Od 2024. godine, prosečna neto plata u Francuskoj je 2.587 evra, dok je medijalna plata 1.940, prema HausingEniveru.
Tipično, dobra plata za udoban život u Francuskoj je oko 3.200 evra mesečno za samca ili 5.600 evra za tročlanu porodicu.
Međutim, zbog visokih troškova života u Parizu, neophodno je barem oko 3.400 evra mesečno da biste održali udoban način života.
Madrid
Prema Hausingeniveru-u, prosečna neto plata u Španiji 2024. godine je 1.785 evra mesečno ili 2.250 bruto. Za udoban život, dobra mesečna neto plata u Španiji se procenjuje na oko 2.700 evra za jednu usobu ili 4.000 evra za porodicu. S obzirom da je prosečna plata u Madridu 18 odsto veća od nacionalnog proseka, dobra mesečna neto plata u prestonici Španije bila bi oko 3.185 evra za jednu osobu.
"Osoba koja je na sredini karijere može razumno očekivati da zaradi između 35.000 i 55.000 evra bruto na godišnjem nivou", kaže Stul iz MenpauerGrupa. "Iako je niža plata nego u Londonu ili Parizu, ona je u skladu sa manjim troškovima života".
Irska, Italija, Grčka
U Irskoj se bruto plata u rasponu od 4.100 do 6.000 evra mesečno smatra dobrom za udoban život, navodi Instarem. Prosečna bruto plata zaposlenih sa punim radnim vremenom je 3.220 evra mesečno.
Plate u Rimu zaostaju za severnijim delovima Evrope. Prema MenpauerGrup-u, dobra plata za radnika srednjeg radnog staža je obično u rasponu od 35.000 do 50.000 evra bruto godišnje.
"Plate u Rimu su generalno niže u poređenju sa gradovima Severne Evrope, ali to je delimično uravnoteženo nižim troškovima života", kaže Majkl Stul.
Dobra bruto plata u Rimu se kreće između 3.750 i 5.690 evra, navodi Salari Eksplorer.
Salari Eksplorer daje procene dobre bruto mesečne plate za druge prestonice:
Atina: 2.250 - 3.410 evra
Helsinki: 4.510 - 6.830 evra
Kopenhagen: 5.400 - 8.180 evra
Stokholm: 3.900 - 5.900 evra
Pročitaj još
Koliko su ljudi zadovoljni svojom finansijskom situacijom u gradovima širom sveta:
Atina - 39 odsto
Lisabon - 52 odsto
Madrid - 55 odsto
Budimpešta - 56 odsto
Riga - 58 odsto
Zagreb - 58 odsto
Bukurešt - 60 odsto
Sofija - 60 odsto
Nikozija - 65 odsto
Bratislava - 66 odsto
Rim - 68 odsto
Viljnus - 69 odsto
Varšava - 70 odsto
Dablin - 70 odsto
Brisel - 73 odsto
Ljubljana - 73 odsto
Talin - 74 odsto
Pariz - 74 odsto
Helsinski - 75 odsto
Amsterdam - 75 odsto
Prag - 76 odsto
Beč - 79 odsto
Berlin - 79 odsto
Stokholm - 82 odsto
Kopenhagen - 83 odsto
Oslo - 85 odsto
Luksemburg - 87 odsto
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
0
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
6
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
21
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
48
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
5
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
Komentari 4
Ekonomija
Teško je proceniti prave prosečne prihode u Srbiji pre svega zbog veoma prisutne sive ekonomije, jako puno njih ima prijavljen minimalan dohodak a ostatak primaju ispod tezge u kešu, onda je teško proceniti koliko neprijavljenog novca ulazi u zemlju u kešu iz inostranstva od dijaspore, a nema načina utvrditi ni koliki je legalan prihod preduzetnika koji plaćaju mali paušal dok mogu imati višestruko veće prihode. Na to sve dodati manji broj onih koji imaju visoke prihode poput sportista, kao i novac stečen kriminalnim aktivnostima i eto odakle toliko novca za kupovinu nekretnina. Nepisano pravilo je zato da oni koji najviše kukaju po internetu kako su im plate male su najčešće i najveći prevaranti i upravo spadaju u ovu prvu ili poslednju grupu.
Stocky
Joli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar