Plata u različitim evropskim prestonicama: Šta se smatra dobrom zaradom?
Visina dobre plate može uveliko da varira u zavisnosti od profesije, obrazovanja i ličnih očekivanja pojedinca.
Foto: Pixabay
Kolika bi ona trebalo da bude stanovnici glavnih gradova Evrope različito vide, prenosi Euronews Srbija.
Prema Krisu Čestinu, direktoru na Institutu za ekonomska istraživanja EPI, odgovor često zavisi od različitih faktora, poput mesta gde živite, vašeg iskustva, nivoa obrazovanja, industrije, potreba, ali i samog načina života. Na osnovu procena agencija za zapošljavanje i uvida stručnjaka, Euronews Business je ispitao šta je dobra plata u nekim evropskim prestonicama.
Bilo koja plata iznad proseka mogla bi se smatrati dobrom, prema Krisu Čestinu.
Anuba Verma, u svom blogu na Indidu, ističe da natprosečna plata podrazumeva da možete udobno pokriti osnovne potrebe, a da i dalje imate dovoljno za lično uživanje, poput putovanja i zabave, kao i da usput uštedite nešto.
Berlin
Prema Talentapu, bruto godišnja plata između 64.000 i 70.000 evra se smatra dobrom platom u Nemačkoj. To znači da je otprilike 40.000 do 43.000 evra neto godišnje, odnosno između 3.300 i 3.600 evra mesečno.
"Iako su troškovi života u Berlinu porasli poslednjih godina, on je i dalje pristupačniji od drugih evropskih prestonica poput Londona i Pariza", kaže Majkl Stul, generalni direktor MenpauerGrupe JuKej za Euronews Business.
"Berlin nudi srednjoj klasi između 40.000 i 60.000 evra bruto godišnje", kaže on.
London
HausingEnivere je izvestio da je neto prosečna mesečna zarada u Velikoj Britaniji bila 2.297 funti (2.725 evra). U 2023. godini, sa troškovima života od 1.950 funti (2.314 evra), prosečna neto plata u rasponu od 2.500 i 3.300 funti (2.962-3.915 evra) smatrala se dobrom platom u Velikoj Britaniji.
S obzirom na to da je srednja bruto nedeljna plata u Londonu bila 23 odsto veća od proseka u Velikoj Britaniji prema ONS, u prestonici Britanije bi dobra plata bila između 3.643 i 4.815 evra. Međutim, ovo bi trebalo da bude još više ako je u pitanju centar Londona, odnosno od 3.922 do 5.183 evra.
Pošto plate značajno variraju u zavisnosti od sektora, Majkl Stul kaže da ona ima širok raspon.
"Dobra, reprezentativna bruto plata za srednju klasu u Londonu je obično između 50.000 funti (59.455 evra) i 70.000 funti (83.235) godišnje", rekao je on.
Pariz
Od 2024. godine, prosečna neto plata u Francuskoj je 2.587 evra, dok je medijalna plata 1.940, prema HausingEniveru.
Tipično, dobra plata za udoban život u Francuskoj je oko 3.200 evra mesečno za samca ili 5.600 evra za tročlanu porodicu.
Međutim, zbog visokih troškova života u Parizu, neophodno je barem oko 3.400 evra mesečno da biste održali udoban način života.
Madrid
Prema Hausingeniveru-u, prosečna neto plata u Španiji 2024. godine je 1.785 evra mesečno ili 2.250 bruto. Za udoban život, dobra mesečna neto plata u Španiji se procenjuje na oko 2.700 evra za jednu usobu ili 4.000 evra za porodicu. S obzirom da je prosečna plata u Madridu 18 odsto veća od nacionalnog proseka, dobra mesečna neto plata u prestonici Španije bila bi oko 3.185 evra za jednu osobu.
"Osoba koja je na sredini karijere može razumno očekivati da zaradi između 35.000 i 55.000 evra bruto na godišnjem nivou", kaže Stul iz MenpauerGrupa. "Iako je niža plata nego u Londonu ili Parizu, ona je u skladu sa manjim troškovima života".
Irska, Italija, Grčka
U Irskoj se bruto plata u rasponu od 4.100 do 6.000 evra mesečno smatra dobrom za udoban život, navodi Instarem. Prosečna bruto plata zaposlenih sa punim radnim vremenom je 3.220 evra mesečno.
Plate u Rimu zaostaju za severnijim delovima Evrope. Prema MenpauerGrup-u, dobra plata za radnika srednjeg radnog staža je obično u rasponu od 35.000 do 50.000 evra bruto godišnje.
"Plate u Rimu su generalno niže u poređenju sa gradovima Severne Evrope, ali to je delimično uravnoteženo nižim troškovima života", kaže Majkl Stul.
Dobra bruto plata u Rimu se kreće između 3.750 i 5.690 evra, navodi Salari Eksplorer.
Salari Eksplorer daje procene dobre bruto mesečne plate za druge prestonice:
Atina: 2.250 - 3.410 evra
Helsinki: 4.510 - 6.830 evra
Kopenhagen: 5.400 - 8.180 evra
Stokholm: 3.900 - 5.900 evra
Pročitaj još
Koliko su ljudi zadovoljni svojom finansijskom situacijom u gradovima širom sveta:
Atina - 39 odsto
Lisabon - 52 odsto
Madrid - 55 odsto
Budimpešta - 56 odsto
Riga - 58 odsto
Zagreb - 58 odsto
Bukurešt - 60 odsto
Sofija - 60 odsto
Nikozija - 65 odsto
Bratislava - 66 odsto
Rim - 68 odsto
Viljnus - 69 odsto
Varšava - 70 odsto
Dablin - 70 odsto
Brisel - 73 odsto
Ljubljana - 73 odsto
Talin - 74 odsto
Pariz - 74 odsto
Helsinski - 75 odsto
Amsterdam - 75 odsto
Prag - 76 odsto
Beč - 79 odsto
Berlin - 79 odsto
Stokholm - 82 odsto
Kopenhagen - 83 odsto
Oslo - 85 odsto
Luksemburg - 87 odsto
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Turska gradi fabriku municije na Kosovu
22.10.2025.•
7
Turska će izgraditi prvu fabriku municije na Kosovu, piše portal EU alajv (EUalive).
Udruženje naftnih kompanija: Nema razloga za strah od nestašice goriva
22.10.2025.•
2
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je danas da nema razloga za strah od nestašice goriva.
Zbog sankcija zaustavljena prodaja ćerki-firmi NIS-a u regionu
22.10.2025.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) pokrenula je, pre dve godine, prodaju svojih zavisnih preduzeća u regionu, ali je taj postupak zaustavljen zbog američkih sankcija.
Rezultati KUL projekta u Srbiji: Kreativno preduzetništvo u službi održivog razvoja
22.10.2025.•
0
Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada uspešno su sproveli niz aktivnosti koje su doprinele razvoju održivog, kreativnog i društveno odgovornog preduzetništva u Srbiji.
NIS isplaćuje akcionarima dividende za prošlu godinu
22.10.2025.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće danas akcionarima dividende za 2024. u bruto iznosu od 28,18 dinara po akciji.
Stručnjak za energetiku: Srbiji neće biti problem cena gasa, nego to što ga neće biti
22.10.2025.•
25
Za Srbiju neće biti problem cena gasa, već ga jednostavno neće biti, nakon stava Saveta EU da uvoz ruskog gasa treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, kao i tranzit kroz EU u treće zemlje.
Živeti u prezaduženom svetu
21.10.2025.•
3
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Misija MMF-a od sutra u Beogradu: Priprema budžeta Srbije za narednu godinu
21.10.2025.•
1
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od sutra u Beogradu.
Ruski ekspert: Nove sankcije EU neće ostaviti Srbiju bez ruskog gasa
21.10.2025.•
4
Izvršni direktor ruskog Instituta za ekonomski rast "P.A. Stolipin" Anton Sviridenko izjavio je za agenciju Tass da nove sankcije i ograničenja EU neće uticati na mogućnost isporuke gasa Srbiji.
Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
21.10.2025.•
38
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
Dugovi NIS-a stari devet godina došli na naplatu: "Poverioci u strahu od njegove sudbine"
21.10.2025.•
20
Javna izvršiteljka Jasna Anđelić u ime poverilaca ponovo je aktivirala postupke izvršenja nad NIS-om stare devet godina.
Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna
20.10.2025.•
7
U junu sledeće godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti zajedničkom tržištu Evropske unije kada je reč o troškovima telekomunikacija.
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
5
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
82
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
7
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Komentari 4
Ekonomija
Teško je proceniti prave prosečne prihode u Srbiji pre svega zbog veoma prisutne sive ekonomije, jako puno njih ima prijavljen minimalan dohodak a ostatak primaju ispod tezge u kešu, onda je teško proceniti koliko neprijavljenog novca ulazi u zemlju u kešu iz inostranstva od dijaspore, a nema načina utvrditi ni koliki je legalan prihod preduzetnika koji plaćaju mali paušal dok mogu imati višestruko veće prihode. Na to sve dodati manji broj onih koji imaju visoke prihode poput sportista, kao i novac stečen kriminalnim aktivnostima i eto odakle toliko novca za kupovinu nekretnina. Nepisano pravilo je zato da oni koji najviše kukaju po internetu kako su im plate male su najčešće i najveći prevaranti i upravo spadaju u ovu prvu ili poslednju grupu.
Stocky
Joli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar