Radnici Leonija i Jure: "Da Nemci vide kako se radi kod nas, pobegli bi kroz ventilaciju"
Divovi nemačke automobilske industrije motre na fabričke pogone u Srbiji nakon pritužbi radnika. Ali, da li je to dovoljno da se išta promeni nabolje?
Foto: Pixabay (ilustracija)
"Psihički teror." Tako ukratko jedna radnica kompanije Leoni u Prokuplju opisuje svakodnevicu na poslu. Mala plata, suluda norma, šikaniranje. Pristala je da govori za DW, ali pod uslovom da joj se ne pominje ime.
"Oni šefovima valjda kažu da nam to rade. Em ne staješ ni minut sa radom, em ti je neprestano neko nad glavom. Non-stop dreka, haos. Ljudi se ne bune jer su uglavnom u kreditima. Hteli, ne hteli, moraju na posao. Jer, u Prokuplju realno nemaš gde da radiš osim u Leoniju i još jednoj fabrici", priča ona.
Kablovi koje ova žena i kolege prave na kraju završavaju i u skupocenim modelima BMW-a. Iz bavarskog automobilskog diva su potvrdili da otkupljuju kablove upravo iz Prokuplja.
Radnici ili sindikati zato mogu da se na uslove rada požale direktno u Nemačkoj.
Tu je od početka prošle godine na snazi zakon o lancima snabdevanja, koji obavezuje nemačke firme da preduzmu korake ukoliko njihovi dobavljači krše ljudska prava radnika ili žestoko narušavaju životnu sredinu.
No, istraživanje DW pokazuje da žalbe nisu masovne. Nemački stručnjaci sa kojima je DW pričao u zakonu vide potencijal, ali kažu da mnogo zavisi od primene. Srpski sindikalci sa kojima su novinari pričali – a koji jesu slali primedbe direktno u Nemačku – nemaju utisak da se išta menja.
Ipak, nekoliko nemačkih kompanija u odgovorima za DW tvrdi da pomno prati šta se dešava u srpskim fabrikama.
BMW "ozbiljno shvata" optužbe
U Leoniju, jednoj od najvećih firmi u Srbiji sa četiri pogona i preko dvanaest hiljada zaposlenih, demantuju sve optužbe radnika. Kažu da nikad nisu imali ni prekršajnu prijavu, a da je prosečna plata veća od 60.000 dinara.
"Svesni smo da je naš broj zaposlenih na nivou omanjeg srpskog grada, i da u takvoj sredini nije moguće učiniti sve zaposlene zadovoljnim, ali i činjenice da se, kao i u svakoj drugoj sredini te veličine, povremeno desi da od stotine rukovodećih pozicija, neodgovorni pojedinci prekrše interna pravila i uputstva", navode u Leoniju. Sve se to, kažu, strogo disciplinski kažnjava pa i otkazom.
Nemački BMW, jedan od kupaca Leonijevih kablova, navodi da je, posle novinarskog upita DW, ozbiljno shvatio optužbe koje iznose radnici. Od Leonija je zatraženo objašnjenje. Potvrđuju da idu i u posete pogonu u Srbiji, ali kažu da to nije imalo veze sa pritužbama.
Iz Leonija kažu da im nijedan partner – pa ni BMW – nikada do sada nije zamerao ništa.
Mercedes kontroliše Juru
Teške su i optužbe radnika prema južnokorejskoj Juri, koja takođe proizvodi kablove za auto-industriju.
U prepisci Samostalnog sindikata metalaca Srbije sa Mercedesom i Audijem koja se vodila od juna do septembra ove godine, sindikalci pišu da se u Juri u Leskovcu sistematski krši pravo na sindikalno okupljanje, da su radnici iznureni i očajno plaćeni, da su izloženi opasnim hemikalijama, da je firma kršila pravo na štrajk tako što je upošljavala dodatne radnike da zamene štrajkače.
Prepisku u koju DW ima uvid potvrdila su oba nemačka automobilska giganta. U Audiju kažu da "proveravaju okolnosti" u Juri, a u Mercedesu da su stvar shvatili ozbiljno i "primorali dostavljača da pruži objašnjenje".
"Dodatno smo angažovali nezavisnu revizorsku kuću da sprovede međunarodno priznatu procenu održivosti. Postupak još nije završen", navodi Mercedes u odgovorima i dodaje da će, ako bude potrebe, preduzeti mere kako bi se dobavljač pridržavao standarda.
"Da sad Nemce pustimo da vide šta se radi, kako se radi kod nas u pogonu, verovatno bi ljudi pobegli kroz ventilaciju", kaže Predrag Stojanović koji vodi sindikalnu organizaciju u pogonu Jure u Leskovcu.
Iz Jure su ignorisali novinarski upit o optužbama radnika i potezima nemačkih firmi.
Beogradska nevladina organizacije ASTRA je najpre 2022. godine, još pre stupanja na snagu zakona, a potom i ove godine Folksvagenu prijavila ropske uslove rada u Linglongu u Zrenjaninu. Onde su stranim radnicima oduzimani pasoši, a kineski investitor se ponaša kao da njemu taj komad Srbije pripada.
U šturom odgovoru Folksvagena za DW navodi se da ne ulaze u "pojedinačne potencijalne optužbe koje pogađaju njihove dobavljače". Tvrde, međutim, da na sve indicije reaguju ozbiljno i brzo, navodeći da je tako i u slučaju Linglonga. Ali, šta je konkretno urađeno – ne kažu.
Mali broj pritužbi
Zakon o lancima snabdevanja se primenjuje na firme koje u Nemačkoj imaju barem hiljadu zaposlenih.
Njime se zabranjuje nemačkim firmama da u lancu snabdevanja bilo gde na svetu imaju dobavljače u kojima rade deca, robovi, prinudni radnici, firme koje sprečavaju formiranje sindikata ili izlažu radnike zdravstvenim hazardima ili ih "prekomerno telesno i duhovno iznuruju".
Zabranjeno je i uskraćivanje "primerene plate", a to je najmanje minimalna zarada. I na to se žale radnici iz Srbije – da, računajući silne prekovremene sate, zapravo imaju satnicu nižu od minimalne.
Zakon predviđa kazne i do dva odsto godišnjeg prihoda firme, a najviše osam miliona evra u jednom slučaju.
Ali, kako za DW navode u Saveznom zavodu za privredu i kontrolu izvoza (BAFA), koji je zadužen za sprovođenje zakona – do sada nijedna kazna nije izrečena.
Pročitaj još
Čekajući evropski zakon
Stvar bi mogao da promeni zakon na nivou EU konačno donet ove godine. Države EU imaju vremena do jula 2026. da ga primene. Prvo će važiti za baš velike firme, pa postepeno i za one sa hiljadu zaposlenih i 450 miliona evra godišnjeg obrta.
Najvažnija novina biće što, za razliku od sadašnjeg nemačkog zakona, zakon EU daje radnicima ili sindikatima mogućnost da traže odštetu direktno od evropske kompanije ukoliko rade za njenog dobavljača, u Srbiji, ili bilo gde drugde na svetu.
Radnica Leonija sa početka priče za sebe u zakonima – srpskim, nemačkim ili evropskim – ne vidi šansu. Žali se na uklješteni nerv od teškog rada u istom položaju.
"Zašto bih ja više svoje zdravlje ugrožavala za pedeset hiljada dinara? Gledam ako mogu negde nešto da nađem da se sklonim, i to je to. To misli 90 odsto kolega. Samo nemaju gde da odu", kaže ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo kulture izdvojilo 10 miliona dinara za radove na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu
07.06.2026.•
2
Ministarstvo kulture izdvaja deset miliona dinara za sufinansiranje radova na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Vlada građanima oduzela akcije EPS-a
07.06.2026.•
23
Bez ikakvog objašnjenja vlast je od četiri miliona građana oduzela privatnu svojinu i to bez ikakve naknade, osnova i argumenta.
Zvezda i Partizan potrošili više od 180 miliona evra za pet godina
07.06.2026.•
1
Više od 180 miliona evra - toliko su, prema istraživanju nedeljnika Radar, košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan potrošili u poslednjih pet godina.
Vučić najavljuje finale Lige Evrope u Beogradu 2028, UEFA još bez odluke
07.06.2026.•
27
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će Beograd 2028. biti domaćin Lige Evrope, UEFA podseća da odluka još nije doneta.
Počinje berba maline: Pojedini proizvođači izašli sa početnom cenom od 550 dinara
07.06.2026.•
8
Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23.000 tona.
Šta stoji iza odluke OFAC-a da skrati rok za NIS: Da li je strpljenje pri kraju?
07.06.2026.•
11
Čini se kao da je i domaća i regionalna javnost već bila uverena da će američki OFAC produžiti rok za okončanje prodaje NIS-a za 30 dana.
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
38
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
4
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
4
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Komentari 10
Realista
Maki
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar