Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Foto: 021.rs
Međutim, vest da se menja vlasništvo nad jednim od dva najveća operatera u internetu, medijskoj distribuciji i mobilnoj telefoniji dobrano je ustalasala javnost.
Šta je sa konkurencijom
Pokazalo se da stanovnici Srbije shvataju da se u 21. veku pojam suverenosti vezuje za komunikacije bar toliko koliko i za teritoriju. Otuda je vest da je SBB deo svoje imovine prodao "Jetelu", odnosno deo poslovanja "Telekomu", gotovo šokirala javnost. Tim pre što su kupci glavni rivali, čime se dugogodišnji vladajući trijumvirat svodi na dvojac.
Naravno, svi su primetili da smo godinama učili kako konkurenciju na tržištu obezbeđuje prisustvo najmanje tri snažna suparnika, a sada se prisustvo svodi na dvojac. Istina, saglasnost za aranžman mora odobriti regulatorno telo, čije se izjašnjenje očekuje tokom prve polovine godine.
Dakle, Junajted grupa je prodala svoj najvažniji poslovni segment – operatera SBB, iz koga je i nastala. Za 825 miliona evra, PPF je kupio SBB. Reč je o firmi u kojoj 60 odsto vlasništva poseduje državni investicioni fond iz Ujedinjenih Emirata, dok je 40 odsto akcija na berzi. Pre nekoliko godina su od Norvežana otkupili "Jetel", trećeg po snazi operatera u Srbiji, u javnosti poznatijeg po prethodnom imenu "Telenor". Time se "Jetel" znatno uvećava u svakom segmentu, a ima uslova i da zađe u medijsku sferu, gde ga nije bilo.
Sportski program
Mnogo veće nedoumice izaziva drugi deo aranžmana – prodaja prava sportskih prenosa koje smo do sada gledali na kanalima Sport kluba za 650 miliona evra. Kupac je "Telekom", čiji smo sportski program gledali na "Areni". Formalno, Sport klub bi mogao nastaviti emitovanje, ali ostao je bez sadržaja – sva prava prenosa prodata su najvećem rivalu, koji je, inače, unazad šest godina uspeo da poprilično preotme neke od najatraktivnijih fudbalskih i košarkaških priredbi, pa je Sport klub već duže vreme prilično siromašnog programa.
Naravno, iza svega stoji kapital države Srbije, vlasnika "Telekoma", a javnost je godinama brujala kako je "Arena" za prenose pojedinih fudbalskih takmičenja plaćala i po 100 miliona evra godišnje. Takav novac teško da je mogla povratiti od uvećane pretplate i reklama. To i nije bio cilj – Vladimir Lučić, direktor u "Telekomu", za čije se ime vezuje snažna ekspanzija firme, dobro je znao da razvoj sopstvene optičke mreže, u čemu je državna telekomunikaciona firma začudo (pre)dugo zaostajala, nije dovoljan.
Sedam puta više korisnika
Mamac za nove korisnike, kao i svuda u svetu, jeste sport i stoga je strategiju razvoja zasnivao na forsiranju (i) sportskog programa. Preplaćivao je samo da bi došao do što atraktivnijih nadmetanja, baš kao što je i preplaćivao sitne i nepoznate operatere da bi se što brže priključio vodećima, posebno u medijskoj distribuciji.
Teško da je tu bilo neposredne zarade, ali veliko je pitanje da li je dobit glavni cilj operatera. Ne jednom smo videli da je mnogo važniji (politički) uticaj, sa kojim vremenom i na razne druge načine dolazi i do znatnijeg materijalnog profita.
Rezultat ogromnih ulaganja unazad šest sezona je vidljiv. Godine 2018. "Telekom" je jedva držao 18 odsto tržišta, u Beogradu i Novom Sadu ni dva odsto korisnika nije se kačilo preko državnog operatera. SBB je dominirao i činio se nedostižnim. No, Lučiću za uspeh ne bi bilo dovoljno izvanredno poznavanje modernog poslovanja da iza sebe nije imao i gotovo neograničenu novčanu podršku države.
Besomučno ulaganje
Strategija besomučnog ulaganja i dobar smer razvoja firme dali su rezultat. "Telekom" je broj korisnika u Beogradu uvećao sedam puta, u Novom Sadu i Kragujevcu šest puta, dok ih je u Nišu pet puta više. Time se odlepio od ruralnih krajeva i sa 57,2 odsto udela postao uverljiv lider na tržištu.
Nije samo osvajao one koji su se kasnije usmeravali na mrežu, već je i rivalima otimao klijente. Tako je na kraju prošle godine broj korisnika SBB mreže iznosio blizu 650.000 (27,6 odsto), bezmalo pola miliona manje nego što je bio maksimum, dok je broj korisnika MTS-a (to je Telekomova mreža) blizu 1,4 miliona od ukupno 2,19 miliona korisnika.
Slično je i kada je u pitanju medijska distribucija – "Telekom" je dostigao 55 odsto, dok je SBB spao na 37 odsto tržišta. Svima ostalima, i skupno gledano, pripada zanemarljiv deo.
Pri objavi kupoprodaje istaknuto je da je SBB lane ostvario 30,6 milijardi dinara prihoda, od čega je 3,6 milijardi neto profit. Slične su brojke i za prethodne tri-četiri sezone. Istovremeno, pravno-tehnički posmatrano, SBB je osamostaljen i u Srbiji registrovan kao pravno lice, čime novi kupac pokazuje da porez želi plaćati u Srbiji, a ne u Luksemburgu, gde su registrovani svi kanali Junajted grupe, pa i dobit iz poslovanja na srpskom tržištu tamo uplaćuje.
Zaduženost "Telekoma"
No, to nije sve što je "Telekom" pazario. Kupio je i satelitsko poslovanje EON platforme (koja ostaje kod dosadašnjeg vlasnika), čime se razvija davnašnja Lučićeva želja za osvajanjem tržišta gastarbajtera sa jugoslovenskog prostora.
Poseban je naglasak na bogata tržišta Nemačke, SAD, Austrije, Švajcarske i veliko tržište Turske, a na ovom širenju u srpskom državnom operateru zasnivaju procene da će prihod do 2030. godine sa sadašnjih 2,1 skočiti na 3,5 milijardi evra.
Intenzivan razvoj doveo je do velike zaduženosti firme. Tako je pre pet godina "Telekom" dugovao 450 miliona, da bi krajem 2023. godine zaduženost narasla na 1,75 milijardi evra. Lane se dodatno zadužio i to prodajom obveznica na inostranom tržištu. Neočekivano lako je privukao posebno američke investitore, a sličnu emisiju sopstvenih dužničkih hartija planira i za ovu sezonu. Time je zaduženost narasla do "nebeskih" visina.
Pročitaj još
Zaboravio na dobit
Ono o čemu prvi čovek "Telekoma" uporno izbegava da govori je neto dobit poslovanja. Godine 2023. je zvanično iznosila oko 45 miliona evra, ali su iz opozicije prebacivali da je zapravo samo 6,8 miliona, ali je "veštački" naduvana niskom zvaničnom cenom antenskih stubova kasnije prodatih za znatno višu svotu. Tako je "naduvana" razlika koja se beleži kao prihod firme. Pa, i kada se kalkuliše zvanična brojka, proizilazi da bi iz poslovanja za vraćanje duga državnom operateru bilo potrebno skoro 48 godina.
Teško da i "Junajted grupa", čiji je većinski vlasnik investicioni fond "BC Partners", može da se pohvali poslovanjem. Kada su pre pet godina od KKR fonda otkupili 55 odsto vlasništva, platili su 2,6 milijardi evra, a već nekoliko sezona neuspešno pokušavaju da celu grupu preprodaju.
Razlog je ponajviše prevelika zaduženost. Po grčkim medijima, "Junajted grupa" duguje 7,2, od čega je 4,7 milijardi evra emitovanjem sopstvenih obveznica. Ove godine na naplatu pristižu obveznice vredne 800, naredne 950, potom u sledeće tri godine po 600 miliona evra. Kako inflacija nikako da padne ispod 4,5 odsto, kupovina novih obveznica kojima se stari dug zamenjuje novim se zbog sve viših kamata ne preporučuje. Zato "Partners" pokušava da prodajom imovine vrati obaveze.
Ulaganje u startapove
Operator u Srbiji nije jedini čega se "Junajted grupa" oslobađa, sličan aranžman kao "Telekomu" ponuđen je i državnom operateru u Sarajevu za segment grupe na teritoriji BiH i Crne Gore.
Lučić izbegava da govori i o dobiti i o vraćanju duga. Ponekad ponešto i kaže, ali posredno. Tako je nedavno objasnio otkud izrazit interes američkih ulagača za Telekomovim obveznicama. Objašnjenje je u firminom fondu za ulaganja u startap programe. Manje je poznato da je državni operater do sada uložio u dvanaest programa iz oblasti veštačke inteligencije.
Investitori iz SAD dobro znaju da u ovakvim firmama dolazi do znatnog skoka cena akcija ne na osnovu poslovnih rezultata glavnog biznisa, već i, u mnogo većem obimu, na osnovu ulaganja u visokotehnološke startapove. Naravno, ako se startapovi pokažu nedovoljno uspešni, ulaganja postaju promašaj.
Prodaja SBB-a za 1,470 miliona evra je jedan od najskupljih poslovnih poteza u Srbiji. Viši iznos, 1,517 milijardi evra su 2007. godine platili Norvežani za otkup mreže 063, a i ulazak "Partners"-a na srpsko tržište je koštao 2,6 milijardi evra. Sva ostala bila su niža, pa ipak, teško se može reći da je biznis dobit bila glavni mamac. Moć da se snažno utiče na javno mnjenje je ta koja odlučujuće doprinosi rastu cena operatera.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
26
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
30
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
25
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 6
Jovo
Mee, mee, .me
Anonimus
Pravda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar