Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Foto: 021.rs
Međutim, vest da se menja vlasništvo nad jednim od dva najveća operatera u internetu, medijskoj distribuciji i mobilnoj telefoniji dobrano je ustalasala javnost.
Šta je sa konkurencijom
Pokazalo se da stanovnici Srbije shvataju da se u 21. veku pojam suverenosti vezuje za komunikacije bar toliko koliko i za teritoriju. Otuda je vest da je SBB deo svoje imovine prodao "Jetelu", odnosno deo poslovanja "Telekomu", gotovo šokirala javnost. Tim pre što su kupci glavni rivali, čime se dugogodišnji vladajući trijumvirat svodi na dvojac.
Naravno, svi su primetili da smo godinama učili kako konkurenciju na tržištu obezbeđuje prisustvo najmanje tri snažna suparnika, a sada se prisustvo svodi na dvojac. Istina, saglasnost za aranžman mora odobriti regulatorno telo, čije se izjašnjenje očekuje tokom prve polovine godine.
Dakle, Junajted grupa je prodala svoj najvažniji poslovni segment – operatera SBB, iz koga je i nastala. Za 825 miliona evra, PPF je kupio SBB. Reč je o firmi u kojoj 60 odsto vlasništva poseduje državni investicioni fond iz Ujedinjenih Emirata, dok je 40 odsto akcija na berzi. Pre nekoliko godina su od Norvežana otkupili "Jetel", trećeg po snazi operatera u Srbiji, u javnosti poznatijeg po prethodnom imenu "Telenor". Time se "Jetel" znatno uvećava u svakom segmentu, a ima uslova i da zađe u medijsku sferu, gde ga nije bilo.
Sportski program
Mnogo veće nedoumice izaziva drugi deo aranžmana – prodaja prava sportskih prenosa koje smo do sada gledali na kanalima Sport kluba za 650 miliona evra. Kupac je "Telekom", čiji smo sportski program gledali na "Areni". Formalno, Sport klub bi mogao nastaviti emitovanje, ali ostao je bez sadržaja – sva prava prenosa prodata su najvećem rivalu, koji je, inače, unazad šest godina uspeo da poprilično preotme neke od najatraktivnijih fudbalskih i košarkaških priredbi, pa je Sport klub već duže vreme prilično siromašnog programa.
Naravno, iza svega stoji kapital države Srbije, vlasnika "Telekoma", a javnost je godinama brujala kako je "Arena" za prenose pojedinih fudbalskih takmičenja plaćala i po 100 miliona evra godišnje. Takav novac teško da je mogla povratiti od uvećane pretplate i reklama. To i nije bio cilj – Vladimir Lučić, direktor u "Telekomu", za čije se ime vezuje snažna ekspanzija firme, dobro je znao da razvoj sopstvene optičke mreže, u čemu je državna telekomunikaciona firma začudo (pre)dugo zaostajala, nije dovoljan.
Sedam puta više korisnika
Mamac za nove korisnike, kao i svuda u svetu, jeste sport i stoga je strategiju razvoja zasnivao na forsiranju (i) sportskog programa. Preplaćivao je samo da bi došao do što atraktivnijih nadmetanja, baš kao što je i preplaćivao sitne i nepoznate operatere da bi se što brže priključio vodećima, posebno u medijskoj distribuciji.
Teško da je tu bilo neposredne zarade, ali veliko je pitanje da li je dobit glavni cilj operatera. Ne jednom smo videli da je mnogo važniji (politički) uticaj, sa kojim vremenom i na razne druge načine dolazi i do znatnijeg materijalnog profita.
Rezultat ogromnih ulaganja unazad šest sezona je vidljiv. Godine 2018. "Telekom" je jedva držao 18 odsto tržišta, u Beogradu i Novom Sadu ni dva odsto korisnika nije se kačilo preko državnog operatera. SBB je dominirao i činio se nedostižnim. No, Lučiću za uspeh ne bi bilo dovoljno izvanredno poznavanje modernog poslovanja da iza sebe nije imao i gotovo neograničenu novčanu podršku države.
Besomučno ulaganje
Strategija besomučnog ulaganja i dobar smer razvoja firme dali su rezultat. "Telekom" je broj korisnika u Beogradu uvećao sedam puta, u Novom Sadu i Kragujevcu šest puta, dok ih je u Nišu pet puta više. Time se odlepio od ruralnih krajeva i sa 57,2 odsto udela postao uverljiv lider na tržištu.
Nije samo osvajao one koji su se kasnije usmeravali na mrežu, već je i rivalima otimao klijente. Tako je na kraju prošle godine broj korisnika SBB mreže iznosio blizu 650.000 (27,6 odsto), bezmalo pola miliona manje nego što je bio maksimum, dok je broj korisnika MTS-a (to je Telekomova mreža) blizu 1,4 miliona od ukupno 2,19 miliona korisnika.
Slično je i kada je u pitanju medijska distribucija – "Telekom" je dostigao 55 odsto, dok je SBB spao na 37 odsto tržišta. Svima ostalima, i skupno gledano, pripada zanemarljiv deo.
Pri objavi kupoprodaje istaknuto je da je SBB lane ostvario 30,6 milijardi dinara prihoda, od čega je 3,6 milijardi neto profit. Slične su brojke i za prethodne tri-četiri sezone. Istovremeno, pravno-tehnički posmatrano, SBB je osamostaljen i u Srbiji registrovan kao pravno lice, čime novi kupac pokazuje da porez želi plaćati u Srbiji, a ne u Luksemburgu, gde su registrovani svi kanali Junajted grupe, pa i dobit iz poslovanja na srpskom tržištu tamo uplaćuje.
Zaduženost "Telekoma"
No, to nije sve što je "Telekom" pazario. Kupio je i satelitsko poslovanje EON platforme (koja ostaje kod dosadašnjeg vlasnika), čime se razvija davnašnja Lučićeva želja za osvajanjem tržišta gastarbajtera sa jugoslovenskog prostora.
Poseban je naglasak na bogata tržišta Nemačke, SAD, Austrije, Švajcarske i veliko tržište Turske, a na ovom širenju u srpskom državnom operateru zasnivaju procene da će prihod do 2030. godine sa sadašnjih 2,1 skočiti na 3,5 milijardi evra.
Intenzivan razvoj doveo je do velike zaduženosti firme. Tako je pre pet godina "Telekom" dugovao 450 miliona, da bi krajem 2023. godine zaduženost narasla na 1,75 milijardi evra. Lane se dodatno zadužio i to prodajom obveznica na inostranom tržištu. Neočekivano lako je privukao posebno američke investitore, a sličnu emisiju sopstvenih dužničkih hartija planira i za ovu sezonu. Time je zaduženost narasla do "nebeskih" visina.
Pročitaj još
Zaboravio na dobit
Ono o čemu prvi čovek "Telekoma" uporno izbegava da govori je neto dobit poslovanja. Godine 2023. je zvanično iznosila oko 45 miliona evra, ali su iz opozicije prebacivali da je zapravo samo 6,8 miliona, ali je "veštački" naduvana niskom zvaničnom cenom antenskih stubova kasnije prodatih za znatno višu svotu. Tako je "naduvana" razlika koja se beleži kao prihod firme. Pa, i kada se kalkuliše zvanična brojka, proizilazi da bi iz poslovanja za vraćanje duga državnom operateru bilo potrebno skoro 48 godina.
Teško da i "Junajted grupa", čiji je većinski vlasnik investicioni fond "BC Partners", može da se pohvali poslovanjem. Kada su pre pet godina od KKR fonda otkupili 55 odsto vlasništva, platili su 2,6 milijardi evra, a već nekoliko sezona neuspešno pokušavaju da celu grupu preprodaju.
Razlog je ponajviše prevelika zaduženost. Po grčkim medijima, "Junajted grupa" duguje 7,2, od čega je 4,7 milijardi evra emitovanjem sopstvenih obveznica. Ove godine na naplatu pristižu obveznice vredne 800, naredne 950, potom u sledeće tri godine po 600 miliona evra. Kako inflacija nikako da padne ispod 4,5 odsto, kupovina novih obveznica kojima se stari dug zamenjuje novim se zbog sve viših kamata ne preporučuje. Zato "Partners" pokušava da prodajom imovine vrati obaveze.
Ulaganje u startapove
Operator u Srbiji nije jedini čega se "Junajted grupa" oslobađa, sličan aranžman kao "Telekomu" ponuđen je i državnom operateru u Sarajevu za segment grupe na teritoriji BiH i Crne Gore.
Lučić izbegava da govori i o dobiti i o vraćanju duga. Ponekad ponešto i kaže, ali posredno. Tako je nedavno objasnio otkud izrazit interes američkih ulagača za Telekomovim obveznicama. Objašnjenje je u firminom fondu za ulaganja u startap programe. Manje je poznato da je državni operater do sada uložio u dvanaest programa iz oblasti veštačke inteligencije.
Investitori iz SAD dobro znaju da u ovakvim firmama dolazi do znatnog skoka cena akcija ne na osnovu poslovnih rezultata glavnog biznisa, već i, u mnogo većem obimu, na osnovu ulaganja u visokotehnološke startapove. Naravno, ako se startapovi pokažu nedovoljno uspešni, ulaganja postaju promašaj.
Prodaja SBB-a za 1,470 miliona evra je jedan od najskupljih poslovnih poteza u Srbiji. Viši iznos, 1,517 milijardi evra su 2007. godine platili Norvežani za otkup mreže 063, a i ulazak "Partners"-a na srpsko tržište je koštao 2,6 milijardi evra. Sva ostala bila su niža, pa ipak, teško se može reći da je biznis dobit bila glavni mamac. Moć da se snažno utiče na javno mnjenje je ta koja odlučujuće doprinosi rastu cena operatera.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
0
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
20
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
12
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
9
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
29
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
7
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
18
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
12
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Komentari 6
Jovo
Mee, mee, .me
Anonimus
Pravda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar