Ako bude sankcija - šta je alternativa?
Sankcije koje su SAD 10. januara bez osnova nametnule NIS-u osmišljene su tako da bi, ako bi se primenile, direktno, i to ozbiljno, štetile Srbiji.
Foto: 021.rs
Još više bi opterećivale svakodnevni život stanovništva.
Pretnja da se ostane bez mogućnosti korišćenja naftovoda JANAF za posledicu bi imala prestanak rada Rafinerije "Pančevo", jedine u državi. Goriva bi se morala da se uvoze, pa bi dobar deo srpske naftne branše, i to bazičan, praktično bio ugašen.
Bez izlaska na more
Mada su sankcije naizgled iznenada uvedene, ne bi se moglo reći da u ovdašnjoj javnosti, pa i u aktuelnoj vlasti, nije bilo onih koji su ovakav sled zbivanja naslućivali. Već duže vreme lansiraju se predlozi kako da se poboljša pozicija Srbije kada je u pitanju tako značajna delatnost kakva je naftna.
Kao verovatno najbrži za realizaciju izdvojio se davnašnji projekat o povezivanju na naftovodni sistem Mađarske, a nedavno je i ugovorena izgradnja cevovoda čija bi dužina kroz našu zemlju iznosila 104 kilometra, dok je predviđena cena gradnje 157 miliona evra.
Praktično, novi sistem bi se kod Žablja pripojio na spojnicu Novi Sad–Pančevo, dela naftovoda JANAF kojim nafta pristiže u tankove pančevačkog prerađivača. Istovremeno su se, međutim, pojavila i mišljenja da je investicija u još jedan cevovod nepotrebna.
Srbija je država bez izlaska na more, jedna od 43 takve na svetu. To se u geostrateškom smislu ocenjuje kao veliki minus i utiče na bogatstvo dotične zemlje. Razlog je u znatno ograničenijim mogućnostima korišćenja pomorskog transporta kojim se u svetu prevozi gro robe.
Pri tome smo i u nekoj vrsti zavisnosti od suseda preko čijih teritorija vode putevi do morskih luka. Ovo poslednje vidi se i u aktuelnim pretnjama, kada vlasnik JANAF-a, država Hrvatska, da bi nastavila isporuku ka Pančevu, traži (i dobija) od SAD dozvolu i to ritmom "mesec, po mesec", baš kao što se, za sada, izmoljava odlaganje primene sankcija prema Naftnoj industriji Srbije.
Brojni planovi
Izgradnja bilo kog produktovoda je značajna stvar i podrazumeva usklađivanje sa prostornim planovima, naravno u krajnjem i pozitivan finansijski efekat. Retko se gradi za potrebe samo jednog korisnika, pa je tako i "Jadranski naftovod" izgrađen za vreme Jugoslavije i snabdevao je čak pet rafinerija, u Rijeci, Sisku, Bosanskom Brodu, Novom Sadu i Pančevu.
Nakon tranzicije i raspada nekadašnje države u pogonu je ostao samo pančevački prerađivač, dok je postrojenje u Rijeci u višegodišnjem remontu i nije izvesno hoće li u celosti obnoviti aktivnost.
Suočeni sa grubom pretnjom, otvorilo se i pitanje o eventualnoj povezanosti pančevačke rafinerije sa još nekim dobavljačima nafte. Mnogi su se setili planova o izgradnji naftovoda koji bi rumunsku luku Konstanca povezivao sa Pančevom i tu se priključivao na postojeći cevovod, te do Omišlja na Krku stizao preko JANAF-a. Odatle bi se nastavljao do slovenačke luke Kopar, potom i do Trsta. Mada su Italijani uočljivo insistirali na ovoj relaciji, rumunska strana nije bila raspoložena i projekat je gurnut u stranu.
Bilo je dosta zagovornika da se ponovi praksa nekadašnje Srbije koja je zakupila (a Jugoslavija nastavila) deo luke u Solunu, čije je korišćenje prestalo pre petnaestak godina kada je istekao rok. Aktuelizovani su predlozi da se proširi i modernizuje postojeća srpska rečna flota kako bi se do grada na jugu Banata sirovina transportovala i Dunavom, kao što se i radilo pre izgradnje nekadašnjeg "Jugonaftovoda", kasnije preimenovanog u JANAF.
Preskupi projekti
Bilo je i predloga da se izgradi druga trasa pruge Beograd–Bar, te da se nafta u tom slučaju transportuje iz barske luke železnicom. Neko se setio i solidnog nalazišta naftnih škriljaca kod Paraćina i predložio da se i ova sirovina rafiniše, kao što se od vremena Bila Klintona, uprkos protivljenju ekologa, radi i u SAD i mnogim drugim državama.
Međutim, brzo se uočilo da je udvokolosečavanje pruge Beograd–Bar preskupa stvar. Sama izgradnja postojeće jednokolosečne pruge je trajala bezmalo četvrt veka i ocenjena je kao jedan od najskupljih projekata koji se nikada neće isplatiti. Pokazalo se i da bi produktovod do Soluna, dužine gotovo 750 kilometara, bio predug sa podosta složenih prepreka čije bi savlađivanje dodatno uvećalo troškove. Oslonac na Dunav i rečni transport jeste perspektiva Srbije, ali, kada je reč o dopremanju nafte, to je suviše složen i obiman posao za koji su kapaciteti rečnih brodova nedovoljni.
Priključenje na najduži naftovod
Pokazalo se da je izgradnja naftovoda do granice sa Mađarskom najbrže i najracionalnije rešenje, tim pre što Mađarska postojeći naftovod na svojoj teritoriji produžava do južne granice o svom trošku. Tako bi nama preostalo samo da izgradimo stotinak kilometara na našoj teritoriji, a što bi moglo da se uradi za godinu i po, najviše dve. Njime bi godišnje maksimalno moglo pristizati 5,5 miliona tona nafte, primetno iznad 3,3 miliona tona srpskih potreba.
Naš severni sused snabdeva preko naftovoda "Družba" kojim iz Rusije nafta stiže za Evropu. Reč je o 4.000 kilometara dugom i veoma razgranatom sistemu. Severnom trasom snabdevale su se, do sukoba sa Ukrajinom, Nemačka i Poljska, dok južnom nafta stiže do Slovačke, Češke, Austrije i Mađarske. Istom maršrutom stiže i nafta iz Kazahstana. Time bi Srbiji bio otvoren put snabdevanja i iz drugog pravca, pri čemu je ruska nafta znatno jeftinija kada se pribavlja cevovodom, nego kada se kupuje u luci i potom transportuje brodom, pa naftovodom.
Pročitaj još
Burna vremena
Slabija strana ove trase bi bila što bi dobavljači mogli biti samo iz Rusije, odnosno Kazahstana. Doduše, postoje još neke mogućnosti. Mađarska ima sistem naftovoda koji je povezuje i sa drugim državama, pa naftu može da dobavlja i sa druge strane. Tim putevima, ako baš zatreba, mogla bi da se koristi i Srbija. Ipak, reč je o trasi manjih kapaciteta.
Naftovode, sve energetske sisteme, uvek treba sagledavati i u sklopu geopolitičkih odnosa. Politika može biti surova i često ima običaj da se posluži ekonomskim polugama. Tako posmatrano, planirano naftovodno povezivanje sa severnim komšijama bi nam omogućavalo da naftu pribavljamo baš onda kada je iz geopolitičkih (ne)prilika ne možemo dopremiti ustaljenom trasom.
Pri tome je i cena izgradnje za poslove državnog značaja sasvim prihvatljiva. Kako nailazi vreme kada se globalna politička situacija temeljno preispituje i menja, rezervna opcija se ne samo smatra dobrodošlom, već se može pokazati i dragocenom, posebno u burnim godinama kakve nam predstoje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
1
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
1
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
1
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
5
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
31
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
APR: Privreda Srbije uvećala neto dobit na 957,6 milijardi dinara
12.06.2026.•
3
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Mask postao prvi bilioner na svetu
12.06.2026.•
9
Osnivač i izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask danas je zvanično postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.
Obrenović: Sporazum Srbije i MOL-a ne znači da će NIS biti prodat
12.06.2026.•
4
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca
12.06.2026.•
5
Azijska tržišta akcija zabeležila su snažan rast nakon novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, dok su cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca.
Suša u Srbiji smanjila rod, a otkupne cene žitarica kao pre desetak godina
11.06.2026.•
5
Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena.
NBS: Devizne rezerve na kraju maja uvećane na oko 29,9 milijardi evra
11.06.2026.•
5
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja ove godine iznosile 29,88 milijardi evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, saopštila je danas NBS.
Na tržištu stanova jača tražnja za skupljim kvadratima
11.06.2026.•
6
U Beogradu je prodato 17.800 stanova u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kontrola malinjaka širom Srbije: Ministarstvo pokreće veliku akciju
11.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama za sprovođenje monitoringa zasada maline na celoj teritoriji Srbije, sa ciljem provere stanja u proizvodnji.
Od avgusta novi pravilnik za ugostitelje: Šta smeju, a šta ne smeju da naplate?
11.06.2026.•
11
Ugostiteljske usluge u maju 2026. godine su bile za 5,9 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Od toga su gotova jela najviše poskupela, za 11 odsto, pokazuju podaci novog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović Handanović o dogovoru sa MOL-om: Naš posao završen, sada je sve na ruskoj i mađarskoj strani
11.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija sa mađarskim MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.06.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Ubisoft zatvara kancelariju u Beogradu: Bez posla ostalo 100 ljudi
11.06.2026.•
24
Francuski izdavač video igara Ubisoft zatvara svoj razvojni studio u Beogradu, čime se nastavlja višegodišnji talas otpuštanja, gašenja studija i reorganizacije poslovanja koji pogađa kompaniju širom sveta
MOL: Uspešno okončani pregovori sa Vladom Srbije u vezi sa NIS-om
11.06.2026.•
4
Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS-u.
Šta se Srbija tačno dogovorila sa MOL-om oko NIS-a: Da li će se znati šta piše u akcionarskom ugovoru?
11.06.2026.•
8
Dan koji je počeo sa informacijom da je NIS od američkog OFAC-a zatražio novu operativnu licencu završio se objavom ministarke Dubravke Đedović Handanović da su Srbija i MOL postigli dogovor o akcionarskom ugovoru.
EU ispituje Paramauntovo preuzimanje Vorner brosa
11.06.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je proveru planirane kupovine kompanije Vorner bros diskaveri (WBD) od američke medijske grupe Paramount skajdens, vredne oko 110 milijardi dolara, u okviru propisa EU o stranim subvencijama.
Komentari 10
dacic
Zare
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar