Ako bude sankcija - šta je alternativa?
Sankcije koje su SAD 10. januara bez osnova nametnule NIS-u osmišljene su tako da bi, ako bi se primenile, direktno, i to ozbiljno, štetile Srbiji.
Foto: 021.rs
Još više bi opterećivale svakodnevni život stanovništva.
Pretnja da se ostane bez mogućnosti korišćenja naftovoda JANAF za posledicu bi imala prestanak rada Rafinerije "Pančevo", jedine u državi. Goriva bi se morala da se uvoze, pa bi dobar deo srpske naftne branše, i to bazičan, praktično bio ugašen.
Bez izlaska na more
Mada su sankcije naizgled iznenada uvedene, ne bi se moglo reći da u ovdašnjoj javnosti, pa i u aktuelnoj vlasti, nije bilo onih koji su ovakav sled zbivanja naslućivali. Već duže vreme lansiraju se predlozi kako da se poboljša pozicija Srbije kada je u pitanju tako značajna delatnost kakva je naftna.
Kao verovatno najbrži za realizaciju izdvojio se davnašnji projekat o povezivanju na naftovodni sistem Mađarske, a nedavno je i ugovorena izgradnja cevovoda čija bi dužina kroz našu zemlju iznosila 104 kilometra, dok je predviđena cena gradnje 157 miliona evra.
Praktično, novi sistem bi se kod Žablja pripojio na spojnicu Novi Sad–Pančevo, dela naftovoda JANAF kojim nafta pristiže u tankove pančevačkog prerađivača. Istovremeno su se, međutim, pojavila i mišljenja da je investicija u još jedan cevovod nepotrebna.
Srbija je država bez izlaska na more, jedna od 43 takve na svetu. To se u geostrateškom smislu ocenjuje kao veliki minus i utiče na bogatstvo dotične zemlje. Razlog je u znatno ograničenijim mogućnostima korišćenja pomorskog transporta kojim se u svetu prevozi gro robe.
Pri tome smo i u nekoj vrsti zavisnosti od suseda preko čijih teritorija vode putevi do morskih luka. Ovo poslednje vidi se i u aktuelnim pretnjama, kada vlasnik JANAF-a, država Hrvatska, da bi nastavila isporuku ka Pančevu, traži (i dobija) od SAD dozvolu i to ritmom "mesec, po mesec", baš kao što se, za sada, izmoljava odlaganje primene sankcija prema Naftnoj industriji Srbije.
Brojni planovi
Izgradnja bilo kog produktovoda je značajna stvar i podrazumeva usklađivanje sa prostornim planovima, naravno u krajnjem i pozitivan finansijski efekat. Retko se gradi za potrebe samo jednog korisnika, pa je tako i "Jadranski naftovod" izgrađen za vreme Jugoslavije i snabdevao je čak pet rafinerija, u Rijeci, Sisku, Bosanskom Brodu, Novom Sadu i Pančevu.
Nakon tranzicije i raspada nekadašnje države u pogonu je ostao samo pančevački prerađivač, dok je postrojenje u Rijeci u višegodišnjem remontu i nije izvesno hoće li u celosti obnoviti aktivnost.
Suočeni sa grubom pretnjom, otvorilo se i pitanje o eventualnoj povezanosti pančevačke rafinerije sa još nekim dobavljačima nafte. Mnogi su se setili planova o izgradnji naftovoda koji bi rumunsku luku Konstanca povezivao sa Pančevom i tu se priključivao na postojeći cevovod, te do Omišlja na Krku stizao preko JANAF-a. Odatle bi se nastavljao do slovenačke luke Kopar, potom i do Trsta. Mada su Italijani uočljivo insistirali na ovoj relaciji, rumunska strana nije bila raspoložena i projekat je gurnut u stranu.
Bilo je dosta zagovornika da se ponovi praksa nekadašnje Srbije koja je zakupila (a Jugoslavija nastavila) deo luke u Solunu, čije je korišćenje prestalo pre petnaestak godina kada je istekao rok. Aktuelizovani su predlozi da se proširi i modernizuje postojeća srpska rečna flota kako bi se do grada na jugu Banata sirovina transportovala i Dunavom, kao što se i radilo pre izgradnje nekadašnjeg "Jugonaftovoda", kasnije preimenovanog u JANAF.
Preskupi projekti
Bilo je i predloga da se izgradi druga trasa pruge Beograd–Bar, te da se nafta u tom slučaju transportuje iz barske luke železnicom. Neko se setio i solidnog nalazišta naftnih škriljaca kod Paraćina i predložio da se i ova sirovina rafiniše, kao što se od vremena Bila Klintona, uprkos protivljenju ekologa, radi i u SAD i mnogim drugim državama.
Međutim, brzo se uočilo da je udvokolosečavanje pruge Beograd–Bar preskupa stvar. Sama izgradnja postojeće jednokolosečne pruge je trajala bezmalo četvrt veka i ocenjena je kao jedan od najskupljih projekata koji se nikada neće isplatiti. Pokazalo se i da bi produktovod do Soluna, dužine gotovo 750 kilometara, bio predug sa podosta složenih prepreka čije bi savlađivanje dodatno uvećalo troškove. Oslonac na Dunav i rečni transport jeste perspektiva Srbije, ali, kada je reč o dopremanju nafte, to je suviše složen i obiman posao za koji su kapaciteti rečnih brodova nedovoljni.
Priključenje na najduži naftovod
Pokazalo se da je izgradnja naftovoda do granice sa Mađarskom najbrže i najracionalnije rešenje, tim pre što Mađarska postojeći naftovod na svojoj teritoriji produžava do južne granice o svom trošku. Tako bi nama preostalo samo da izgradimo stotinak kilometara na našoj teritoriji, a što bi moglo da se uradi za godinu i po, najviše dve. Njime bi godišnje maksimalno moglo pristizati 5,5 miliona tona nafte, primetno iznad 3,3 miliona tona srpskih potreba.
Naš severni sused snabdeva preko naftovoda "Družba" kojim iz Rusije nafta stiže za Evropu. Reč je o 4.000 kilometara dugom i veoma razgranatom sistemu. Severnom trasom snabdevale su se, do sukoba sa Ukrajinom, Nemačka i Poljska, dok južnom nafta stiže do Slovačke, Češke, Austrije i Mađarske. Istom maršrutom stiže i nafta iz Kazahstana. Time bi Srbiji bio otvoren put snabdevanja i iz drugog pravca, pri čemu je ruska nafta znatno jeftinija kada se pribavlja cevovodom, nego kada se kupuje u luci i potom transportuje brodom, pa naftovodom.
Pročitaj još
Burna vremena
Slabija strana ove trase bi bila što bi dobavljači mogli biti samo iz Rusije, odnosno Kazahstana. Doduše, postoje još neke mogućnosti. Mađarska ima sistem naftovoda koji je povezuje i sa drugim državama, pa naftu može da dobavlja i sa druge strane. Tim putevima, ako baš zatreba, mogla bi da se koristi i Srbija. Ipak, reč je o trasi manjih kapaciteta.
Naftovode, sve energetske sisteme, uvek treba sagledavati i u sklopu geopolitičkih odnosa. Politika može biti surova i često ima običaj da se posluži ekonomskim polugama. Tako posmatrano, planirano naftovodno povezivanje sa severnim komšijama bi nam omogućavalo da naftu pribavljamo baš onda kada je iz geopolitičkih (ne)prilika ne možemo dopremiti ustaljenom trasom.
Pri tome je i cena izgradnje za poslove državnog značaja sasvim prihvatljiva. Kako nailazi vreme kada se globalna politička situacija temeljno preispituje i menja, rezervna opcija se ne samo smatra dobrodošlom, već se može pokazati i dragocenom, posebno u burnim godinama kakve nam predstoje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
5
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Komentari 10
dacic
Zare
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar