Vučić obećava prosečnu platu od 1400 evra: Realnost ili populizam "nenadležne institucije"
Da bi prosečna plata porasla na 1400 evra do kraja 2027. godine, ukupno povećanje bi moralo da iznosi oko 59 odsto
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u planu da do kraja godine budu povećane i penzije i minimalne zarade, a da će, ukoliko njegove ideje budu prihvaćene, prosečna plata u Srbiji u decembru 2026. godine iznositi 1.147 evra, dok bi do kraja 2027. mogla da dostigne 1.400.
Ipak, stručnjaci smatraju da ovoliko povećanje nije realno, kao i da vlast ne bi trebalo da stimuliše poslodavce da svojim zaposlenima isplaćuje minimalne zarade, piše Nova ekonomija.
"Sada je minimalna zarada 457 evra, hoću da je podignemo na 500 i na 550 evra", rekao je Vučić, dodavši da trenutno oko 95.000 ljudi prima minimalac.
Kako bi se rasteretili poslodavci, on je najavio mogućnost povećanja neoporezivog dela zarade ili smanjenje poreza i doprinosa na plate.
Plata bi morala da poraste 59 odsto
Prosečna plata je u februaru, što su najnoviji podacii, iznosila tačno 103.519 dinara, što je 883 evra.
Da bi prosečna plata porasla na 1.147 evra do kraja 2026, to bi zahtevalo rast od 30 odsto u narednih 18 meseci. Za dostizanje 1.400 evra do kraja 2027. godine - povećanje bi moralo da iznosi još 22 odsto za godinu dana.
Ukupno, povećanje bi od danas do kraja 2027. godine moralo da iznosi oko 59 odsto.
Uzimajući u obzir BDP, privredni rast, inflaciju i ostale ekonomske pokazatelje, povećanje od 59 odsto je veliko i nije realno, smatra ekonomista Danilo Šuković.
"Krucijalno pitanje nije koliko će evra biti tada plata, nego kakav će standard biti u odnosu na današnji. To je važniji faktor. Moguće je da plata bude veća, ali da se lošije živi, kao što se dešava prethodnih godina da plata u evrima raste, penzije u evrima takođe, ali ne i životni standard. To je zbog nakaradne politike deviznog kursa, jer je on fiksiran, kao stabilan", naglašava Šuković i dodaje:
"Kako može da bude fiksiran i stabilan ako nemamo jaku izvoznu privredu? A izvozna prirveda je sve slabija upravo jer kurs destimulativan, pa ako vi neki proizvod prodajete za 100 evra danas, pa i sledeće, pa i one tamo, a troškovi su vam porasli - tako idete u gubitak. Ta politika deviznog kursa je dovela srpsku ekonomiju do ruba propasti", objašnjava Šuković.
S druge strane, minimalac trenutno iznosi oko 53.500 dinara, odnosno 457 evra.
Da bi dostigla 500, minimalna zarada morala bi da se poveća za oko 9,4 odsto, pa za dodatnih 10 procenata da bi dostigla 550 evra. To znači da bi minimalac ukupno morao da se poveća za oko 20,3 odsto da bi dostigao iznos o kom je govorio predsednik.
Država treba da smanji poreze i doprinose za trećinu
Govoreći o povećanju minimalca, Vučić je rekao da je "teška borba sa Sinišom Malim po tom pitanju".
"U privatnom sektoru ne smete mnogo da opteretite poslodavca pa će država preuzeti teret povećanja minimalca na sebe, povećanjem neoporezivog dela plate ili smanjenjem poreza i doprinosa", rekao je Vučić.
Porezi i doprinosi za mnoge poslodavce trenutno su visoki.
Kada je u pitanju minimalac, za pomenutih 53.500 dinara, poslodavac plaća ukupno nešto više od 70.000, što je iznos u koji ulaze porezi i doprinosi. Kada je u pitanju prosečna plata, ona je u bruto iznosu 142.908 dinara, dok je neto, iznos koji legne na račun radnika, za gotovo 40.000 manji - 103.519 dinara.
Preciznije, najpre se plaća porez od 10 odsto. Dalje, plaćaju se doprinsi za penzijsko i invalidsko osiguranje, i to 14 odsto na teret zaposlenog i 10 na teret poslodavca.
Potom, doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 5,15 odsto na teret zaposlenog i isto toliko na teret poslodavca. Na kraju, doprinosi za slučaj nezaposlenosti su 0,75 odsto na teret zaposlenog.
Neoporezivi deo zarade ove godine iznosi 28.423 dinara, što znači da se porezi i doprinosi obračunavaju na ostatak plate.
Da bi se povećanje minimalca na 550 evra dogodilo bez dodatnog opterećenja za poslodavce, neoporezivi deo bi morao bi da se poveća, ali to su, prema mišljenju Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, "najobičnije kalkulacije".
"Problem je što se u Srbiji stalno vodi kontra politika. Minimalac uopšte ne treba da bude neka mera o kojoj razgovaramo, minimalac ne treba da postane standard. On je u celoj Evropi privremena mera, na godinu dana, kada je firma u nekim finansijskim problemima, pa joj država daje godinu dana da isplaćuje radnicima tu zaradu bez poreza i doprinosa", kaže Rajić.
On skreće pažnju na to da je u gotovo svim evropskim državama minimalac u potpunosti oslobođen poreza i doprinosa.
"Kod nas se političari koji ništa ne znaju o ekonomiji i ne znaju kako je nešto uređeno u drugoj zemlji hvataju za taj minimalac kao da je to neka velika usluga", ističe on.
"Iznosom minimalca i ostalim pitanjima koja ga se tiču treba da se bave udruženja poslodavaca i sindikat, a ne predsednik. On je, kada je ova tema u pitanju - nenadležan", naglašava sagovornik Nove ekonomije.
"Još jedna stvar, ukoliko države i njeni predstavnici stimulišu ljude da radnicima daju minimalac, oni njih pretvaraju u socijalne slučajeve. Može on da bude i tih 100 evra veći, ali on je privremena mera. Mi treba da stvaramo uslove u kojima ćemo povećavati plate i osnaživati privredu da što manje firmi daje minimalac, a mi ovde vodimo potpuno suprotnu politiku i stalno pričamo o nekom povećanju minimalne zarade", kaže Rajić.
A, ako država zaista želi nešto da uradi, onda treba da smanji poreze i doprinose, i to za trećinu, smatra on.
"Time bi se smanjila siva ekonomija, rasteretili bi se poslodavci, koji bi onda mogli da isplaćuju veće neto zarade", kaže Rajić.
Reforma poreskog sistema bi, prema njegovim rečima, stvorila poslodavcma prostor za povećanje zarada, čime bi mogao da se smanji odlazak ljudi u inostranstvo.
"Sto evra povećanja nije dovoljno, kada se u obzir uzmu cene i inflacija", zaključuje Rajić.
Penzije zaostaju za platama
Govoreći o penzijama, predsednik Vučić je rekao da njihov rast nije pratio rast plata.
"Penzioneri će biti veoma zadovoljni jer će pre kraja godine dobiti značajno povećanje penzija. Mi smo im to dužni jer rast penzija nije pratio rast plata", rekao je Vučić.
Penzije su trenutno značajno niže od plata.
Preciznije, prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 50.600 dinara.
Dakle, manje od 50 odsto prosečne plate.
Udruženja penzionera, inače, godinama unazad traže da penzija bude bar 60 odsto plate. U tom odnosu, zapravo, i jesu bile prosečna plata i penzija kada je Srpska napredna stranka 2012. godine došla na vlast.
U međuvremenu, prosečna plata je porasla za 150 odsto nominalno, dok su penzije uvećane za oko 100 procenata (zbog velikog rasta cena u tom periodu, povećanje standarda ljudi bilo je mnogo manje od toga). Rast penzija mogao bi da bude i veći, ali je je vlast krajem 2014. godine umanjila iznos koji su primali najstariji građani.
Preciznije, penzije do 25.000 dinara se nisu smanjivale, a one do 40.000 su smanjivane tako što je razlika do 25.000 umanjivana za 22 odsto. Konačno, penzije veće od 44.000 umanjene su tako što je smanjivana razlika do 40.000, i to za 25 odsto. Fiskalna konsolidacija trajala je do početka 2018. godine.
Pročitaj još
.jpg "Advokati studenata napadnutih ispred SNS-a osudili izjave Vučića: \"Batinaši ne mogu biti junaci\"")
Samo u prvih mesec dana, prema ranijoj računici Istinomera, država je na osnovu umanjenja penzionerima uzela 17,2 miliona evra.
Kada se u obzir uzme smanjenje penzija i novac koji penzioneri nisu dobili po osnovu usklađivanja penzija dva puta godišnje, dolazi se do ukupnog iznosa od 74,58 milijardi dinara, odnosno 612,4 miliona evra, koliko je penzionere koštala fiskalna konsolidacija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
11
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Komentari 47
predrag
Ne na racun rasprodaje drzave, resursa, pravljenje deponije od drzave, primanja stanaca u dvoriste, narod postaje sluga strancima u svakom smislu..gradjanin 2.reda.
Ne na taj nacin 1400 evra !!!!!!!!
Neka se ugleda na civilizovane drzave, ne na africke
držikasuakrivzasve
Nemus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar