Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

17.06.2025.

18:30 > 13:09

Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.

Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Nikada državni podsticaji za posao koji se smatra najsloženijim u primarnoj poljoprivredi nisu bili veći, ali istovremeno nikada ni otkupne cene mlekara nisu bile niže.

Zapravo, bilo je dana kada otkupljivači gotovo da i nisu odlazili na teren, već do potrebnih količina dragocenog napitka dolaze uvozom.

Na prvi pogled ponašaju se logično, uvozno mleko je jeftinije, ali osnovni razlog za navodno skupu domaću proizvodnju sirovog mleka je precenjen dinar.

Mleko u potoku

"Jaka" domaća valuta uzrokuje da je srpska roba preskupa na inotržištu, dok je inoroba u Srbiji nerealno niske cene. Tako dolazimo do apsurda da je Srbija od višedecenijskog izvoznika postala uvoznik mleka.

Podsetimo se da smo u okruženje decenijama plasirali bezmalo polovinu proizvodnje, pa nas u regionu zovu "zemlja mleka". Sada srpske mlekare i konditori uvoze mleko, dok ovdašnji paori belu tečnost bacaju u potok.

Lane su seljaci u Srbiji proizveli 1,4 milijarde litara, od čega se oko 600 miliona proda na pijaci, bilo kao mleko, a još više preko drugih mlečnih napitaka, odnosno prerađevina.

Računalo se da će mlekare i konditori otkupiti otprilike 800 miliona litara, što je, inače, nešto manje od njihovih potreba. Pre petnaestak sezona produkcija je premašivala 2,2 milijarde litara.

Sa druge strane, potrošnja mleka u Srbiji nije velika, zavisno od godine kreće se između 180 i 200 litara po osobi godišnje i stalno se smanjuje. Poređenja radi, Crnogorac popije blizu 390, Holanđanin 430, a Danac čak 550 litara. Vidi se da ima osnova i te kako razmišljati i o povećanju domaće potrošnje.

Aflatoksin preti

Međutim, cena nije jedini razlog koji muči proizvođače mleka. Naime, u ovdašnjoj beloj tečnosti pojavljuje se aflatoksin, i to iznad dopuštene domaće granice 0,25 miligrama u litru mleka.

Dodatna nevolja je što je u Evropskoj uniji dopuštena granica tek 0,05, mada je u SAD, Rusiji i Kini granična međa dvostruko viša nego u Srbiji, odnosno čak 0,5 miligrama. Ipak, naše osnovno inotržište je EU, a Brisel je po ovom pitanju neobično strog.

Drugim rečima, visok nivo nedopuštenog aflatoksina drastično nam umanjuje izvozne mogućnosti bilo da je reč o mleku, bilo o mlečnim proizvodima.

Reč je o relativno novijoj zarazi preko gljivice Aspergillus koja se na našim poljima prvi put pojavila 2014. godine kada je uzrokovala veliku štetu. Napada ponajviše kukuruz i luči aflatoksin.

Kako kukuruz čini najmanje polovinu bilo kog stočnog obroka, aflatoksin se prenosi u mleko. To je i jedini način da se ovaj toksin pojavi u belom napitku i mnogi su očekivali da će se brzo pronaći način zaštite.

Kad stabljika omekša

Međutim, prošla je već decenija od prvog napada nove zaraze, a problem je sve veći. Gljivica je otporna na brojna zaštitna sredstva kojima se koriste evropski seljaci.

Pokušalo se unošenjem apsorbera u ishranu stoke. Njihova uloga je da "vežu" aflatoksin za sebe i iz stoke ga izbace izlučevinama. Metod se pokazao uspešnim, ali nedovoljnim kad je zaraza intenzivna i raširena.

U takvoj situaciji apsorber uspeva da nivo aflatoksina spusti na ispod 0,25, pa i 0,15, ali ne i da mleko zadovolji evrounijski kriterijum od samo 0,05 miligrama po litri mleka.

Aspergillus je sve češće na našim poljima, razlog su klimatske promene. Gljivica se brzo i obimno širi u sezoni kada imamo duže periode izrazito visokih temperatura sa intenzivnim padavinama u međuvremenu.

Možda su najkritičnije takozvane tropske noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa. U ovakvim uslovima kukuruz se noću "ne odmori" dovoljno, stabljika mu olabavi i omekša što je dovoljno da se gljivica veže za biljku, a kasnije emituje aflatoksin.

Nova stočna hraniva

Prošla godina je bila idealna za gljivicu i otuda muke za srpske paore traju već sedam, osam meseci. Novi ministar agrara Dragan Glamočić najavio je raspršivanje fungicida dronovima kada se postiže pravilnija raspršenost zaštitne materije, ali tek treba da se vidi koliko će inovativna tehnologija zaprašivanja bilja biti efikasna u praksi.

Kao odgovor na zarazu pre jedanaest godina, seljaci su tokom naredne decenije ozbiljno poradili na poboljšanju uslova u skladištima. No, kako se stalnim otopljavanjem, posebno noći, stvaraju sve povoljniji uslovi za razmah novih štetočina, stalan rad na higijeni magacina biće sve značajnija mera dobre proizvođačke prakse.

Međutim, ni to nije dovoljno u borbi sa aflatoksinom. Brojni stručnjaci se zalažu za promenu ishrane biljaka, odnosno da se kukuruz kao osnovno hranivo stoke u Srbiji zameni pšenicom, ječmom, sojom ili nekim od takozvanih alternativnih useva. Takođe, u tom slučaju suočili bismo se sa nešto manje kaloričnim hranivom i nešto skupljom poljoprivrednom proizvodnjom.

Seljak ne može sam

Uvek korisna praksa da se pogleda kako se uspešniji od nas nose sa istom problematikom, u ovom slučaju može tek minimalno da pomogne. Danci, vodeći mlekari u EU, hrane stoku namenski uzgajanom pšenicom, dok Holanđani i Švajcarci, takođe vrsni proizvođači mleka, u sezoni imaju tek jednu, a češće, nijednu tropsku noć, dok je u Vojvodini lane bilo, zavisno od uže lokacije, između dvanaest i četrnaest dana kada se živa u termometru ni noću nije spuštala ispod dvadesetog podeoka.

Nije sporno, dakle, da ozbiljni problemi muče srpskog seljaka. Suočio se sa problemom koji sam ne može nadvladati. Država, pak, do sada nije bila posebno aktivna u borbi sa zarazom koja preti da u korenu saseče srpsku poljoprivredu. Naprotiv, precenjenim kursom domaće valute dodatno je otežala poslovanje i razvoj agrara u Srbiji.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Milan

19.06.2025 • 09:42

Pitanje

Koliko poljoprivrednik dobije subvencija po kravi? Da li mlekare koje uvoze mleko imaju neka ograničenja tipa koliko otkupis toliko možeš da uvezeš? ili da taj odnos bude u korist poljoprivrednika npr 2/3 otkupa i 1/3 uvoza. Tako bi uvoznici bili prinudjeni da otkupljuju mleko jer samo time bi imali dozvolu za odredjenu kolicinu uvoza.
Što se tiče Alfatoksina, kakve mere preduzima Madjarska koja ima sličnu klimu kao i mi u Vojvodini? Takodje me zanima i za Ruminiju, Hrvatsku i Bugarsku.
Da li smo samo mi u problemu ili sve zamlje koje gravitiraju panonskoj niziji?
Kakva je proizvodnja u planinama? Imamo li tamo koju kravu ?:) Ustvari ima li ljudi uopšte da žive u planinskim krajevima kojima bi se "isplatilo" da drže krave?
I na kraju ja lično mislim da je država odlučila da kod nas ugasi mlekarstvo i da predjemo na uvoz jeftinog mleka.

8 0 +8
Sh1

19.06.2025 • 03:00

Kurs

Dinar uopste nije jak nego je pegovan (fiksiran) za kurs Evra. Dinar u ondonsu na sve druge valute (USD; CHF; JPY.....) je fluktuirajuci to jest menja se svaki dan. To sto "mi volimo" samo Evre to je druga stvar.

8 1 +7
Ja

18.06.2025 • 18:54

Problem je poceo kada su poljoprivrednici prestali da beru kukuruz u klipu i poceli da seju sorte kukuruza (drugacije seme) - koje se bere direktno u zrno. Takav kukuruz ima i slabiju stabljiku a i mekse zrno i podlozniji je gljivicnim zarazama. Da se vratimo na stara vojvodjanska semena nasih instituta resio bi se i problem aflatoksina ali iz nekih razloga strana semena su popularnija. Niko ne zeli da skladisti klipove kukuruza u cardacima, da ih susi na promaji i kruni tek kada su skroz osuseni, sada je 'brza lova' popularna, kupi seme ne pitaj za cenu, da rodi sto vise, prska cime god treba, prodaj, uzmi pare, uzmi subvencije i idemo opet ringispil.

12 0 +12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.