Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina
Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nikada državni podsticaji za posao koji se smatra najsloženijim u primarnoj poljoprivredi nisu bili veći, ali istovremeno nikada ni otkupne cene mlekara nisu bile niže.
Zapravo, bilo je dana kada otkupljivači gotovo da i nisu odlazili na teren, već do potrebnih količina dragocenog napitka dolaze uvozom.
Na prvi pogled ponašaju se logično, uvozno mleko je jeftinije, ali osnovni razlog za navodno skupu domaću proizvodnju sirovog mleka je precenjen dinar.
Mleko u potoku
"Jaka" domaća valuta uzrokuje da je srpska roba preskupa na inotržištu, dok je inoroba u Srbiji nerealno niske cene. Tako dolazimo do apsurda da je Srbija od višedecenijskog izvoznika postala uvoznik mleka.
Podsetimo se da smo u okruženje decenijama plasirali bezmalo polovinu proizvodnje, pa nas u regionu zovu "zemlja mleka". Sada srpske mlekare i konditori uvoze mleko, dok ovdašnji paori belu tečnost bacaju u potok.
Lane su seljaci u Srbiji proizveli 1,4 milijarde litara, od čega se oko 600 miliona proda na pijaci, bilo kao mleko, a još više preko drugih mlečnih napitaka, odnosno prerađevina.
Pročitaj još
Računalo se da će mlekare i konditori otkupiti otprilike 800 miliona litara, što je, inače, nešto manje od njihovih potreba. Pre petnaestak sezona produkcija je premašivala 2,2 milijarde litara.
Sa druge strane, potrošnja mleka u Srbiji nije velika, zavisno od godine kreće se između 180 i 200 litara po osobi godišnje i stalno se smanjuje. Poređenja radi, Crnogorac popije blizu 390, Holanđanin 430, a Danac čak 550 litara. Vidi se da ima osnova i te kako razmišljati i o povećanju domaće potrošnje.
Aflatoksin preti
Međutim, cena nije jedini razlog koji muči proizvođače mleka. Naime, u ovdašnjoj beloj tečnosti pojavljuje se aflatoksin, i to iznad dopuštene domaće granice 0,25 miligrama u litru mleka.
Dodatna nevolja je što je u Evropskoj uniji dopuštena granica tek 0,05, mada je u SAD, Rusiji i Kini granična međa dvostruko viša nego u Srbiji, odnosno čak 0,5 miligrama. Ipak, naše osnovno inotržište je EU, a Brisel je po ovom pitanju neobično strog.
Drugim rečima, visok nivo nedopuštenog aflatoksina drastično nam umanjuje izvozne mogućnosti bilo da je reč o mleku, bilo o mlečnim proizvodima.
Reč je o relativno novijoj zarazi preko gljivice Aspergillus koja se na našim poljima prvi put pojavila 2014. godine kada je uzrokovala veliku štetu. Napada ponajviše kukuruz i luči aflatoksin.
Kako kukuruz čini najmanje polovinu bilo kog stočnog obroka, aflatoksin se prenosi u mleko. To je i jedini način da se ovaj toksin pojavi u belom napitku i mnogi su očekivali da će se brzo pronaći način zaštite.
Kad stabljika omekša
Međutim, prošla je već decenija od prvog napada nove zaraze, a problem je sve veći. Gljivica je otporna na brojna zaštitna sredstva kojima se koriste evropski seljaci.
Pokušalo se unošenjem apsorbera u ishranu stoke. Njihova uloga je da "vežu" aflatoksin za sebe i iz stoke ga izbace izlučevinama. Metod se pokazao uspešnim, ali nedovoljnim kad je zaraza intenzivna i raširena.
U takvoj situaciji apsorber uspeva da nivo aflatoksina spusti na ispod 0,25, pa i 0,15, ali ne i da mleko zadovolji evrounijski kriterijum od samo 0,05 miligrama po litri mleka.
Aspergillus je sve češće na našim poljima, razlog su klimatske promene. Gljivica se brzo i obimno širi u sezoni kada imamo duže periode izrazito visokih temperatura sa intenzivnim padavinama u međuvremenu.
Možda su najkritičnije takozvane tropske noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa. U ovakvim uslovima kukuruz se noću "ne odmori" dovoljno, stabljika mu olabavi i omekša što je dovoljno da se gljivica veže za biljku, a kasnije emituje aflatoksin.
Nova stočna hraniva
Prošla godina je bila idealna za gljivicu i otuda muke za srpske paore traju već sedam, osam meseci. Novi ministar agrara Dragan Glamočić najavio je raspršivanje fungicida dronovima kada se postiže pravilnija raspršenost zaštitne materije, ali tek treba da se vidi koliko će inovativna tehnologija zaprašivanja bilja biti efikasna u praksi.
Kao odgovor na zarazu pre jedanaest godina, seljaci su tokom naredne decenije ozbiljno poradili na poboljšanju uslova u skladištima. No, kako se stalnim otopljavanjem, posebno noći, stvaraju sve povoljniji uslovi za razmah novih štetočina, stalan rad na higijeni magacina biće sve značajnija mera dobre proizvođačke prakse.
Međutim, ni to nije dovoljno u borbi sa aflatoksinom. Brojni stručnjaci se zalažu za promenu ishrane biljaka, odnosno da se kukuruz kao osnovno hranivo stoke u Srbiji zameni pšenicom, ječmom, sojom ili nekim od takozvanih alternativnih useva. Takođe, u tom slučaju suočili bismo se sa nešto manje kaloričnim hranivom i nešto skupljom poljoprivrednom proizvodnjom.
Seljak ne može sam
Uvek korisna praksa da se pogleda kako se uspešniji od nas nose sa istom problematikom, u ovom slučaju može tek minimalno da pomogne. Danci, vodeći mlekari u EU, hrane stoku namenski uzgajanom pšenicom, dok Holanđani i Švajcarci, takođe vrsni proizvođači mleka, u sezoni imaju tek jednu, a češće, nijednu tropsku noć, dok je u Vojvodini lane bilo, zavisno od uže lokacije, između dvanaest i četrnaest dana kada se živa u termometru ni noću nije spuštala ispod dvadesetog podeoka.
Nije sporno, dakle, da ozbiljni problemi muče srpskog seljaka. Suočio se sa problemom koji sam ne može nadvladati. Država, pak, do sada nije bila posebno aktivna u borbi sa zarazom koja preti da u korenu saseče srpsku poljoprivredu. Naprotiv, precenjenim kursom domaće valute dodatno je otežala poslovanje i razvoj agrara u Srbiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
2
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
4
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
16
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
0
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
12
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Proširena lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca: Evo ko je dodat
28.01.2026.•
5
Proširena je lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca.
Amazon otpušta 16.000 radnika
28.01.2026.•
1
Multinacionalna američki tehnološka i trgovinska firma Amazon je potvrdila da će ukinuti još 16.000 radnih mesta, uz 14.000 radnih mesta ukinutih u oktobru, objavio je BBC.
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom
28.01.2026.•
3
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom kojoj bi se tako omogućio pristup LNG terminalu na Krku i dodatno ojačala energetska bezbednost regiona, izjavio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
29
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
4
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
30
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Komentari 6
Milan
Što se tiče Alfatoksina, kakve mere preduzima Madjarska koja ima sličnu klimu kao i mi u Vojvodini? Takodje me zanima i za Ruminiju, Hrvatsku i Bugarsku.
Da li smo samo mi u problemu ili sve zamlje koje gravitiraju panonskoj niziji?
Kakva je proizvodnja u planinama? Imamo li tamo koju kravu ?:) Ustvari ima li ljudi uopšte da žive u planinskim krajevima kojima bi se "isplatilo" da drže krave?
I na kraju ja lično mislim da je država odlučila da kod nas ugasi mlekarstvo i da predjemo na uvoz jeftinog mleka.
Sh1
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar