Poreska politika u Srbiji obeshrabruje domaća ulaganja, reforma nije na vidiku
Prilika za ozbiljniju poresku reformu u Srbiji koja bi podstakla domaća privatna ulaganja propuštena je prethodnih godina.
Foto: Pixabay
Prilika je propuštena kada su prilivi iz inostranstva bili i te kako izdašni, a privreda rasla po stopama, kako bi rekao predsednik države, najvišim u Evropi, piše Biznis i finansije.
Ipak, tada se o tome nije mnogo mislilo, ali su lampice počele da se pale tek kada je slavina počela da presušuje.
Pitanje je koliko sada ima fiskalnog prostora za neke veće zaokrete, a još je veća nedoumica da li Ministarstvo finansija, pod čijim okriljem je Poreska uprava, uopšte namerava da na tom planu nešto promeni.
Stručni krugovi zasad nemaju ni najavu da se iz srpske poreske centrale pripremaju novine, rekao je Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
On je naveo da ima više načina kako bi se poreskom politikom moglo pomoći privredi, a jedan od njih je uvođenje pravila Evropske unije o minimalnom porezu na dobit, u čijem usvajanju Srbija kaska bar dve godine.
Ta direktiva se odnosi na multinacionalne kompanije ili njihove članice koje ostvaruju konsolidovani prihod veći od 750 miliona evra, a poreska obaveza ne može biti niža od 15 odsto. U slučaju da je ne naplati država u kojoj kompanija posluje, pravo naplate dobija država u kojoj je sedište grupacije.
Pošto Srbija taj propis još nije usvojila, dok Severna Makedonija na primer jeste, Kostić smatra da je besmisleno nuditi poreske olakšice takvim kompanijama jer im država neće naplatiti porez. Ukoliko bi ga naplatila, to bi onda stvorilo prostor za poreske podsticaje preduzećima koja su ispod ovog praga, a koja čine 99 odsto srpske privrede.
"To bi se kretalo oko ideje koju srpska privreda gura i pokušava već godinama da izdejstvuje, a to je povrat poreskog kredita iz člana 48 iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica", rekao je Kostić, uz opasku da bi taj poreski kredit bio veoma skup ukoliko bi bio dostupan svima i država za njega verovatno ne bi imala sredstava. Međutim, kako je dodao, ako bi on bio na raspolaganju efektivno samo domaćim privrednicima, onda da bi to bilo prihvatljivo".
Kada se govori o smanjenju troškova radne snage, Kostić je istakao da ne bi trebalo da se smanje samo izdaci za poslodavce, nego da se svim privrednicima omogući da na tržištu budu konkurentni, odnosno da uz što manji trošak isplaćuju što veću neto zaradu, naročito visokoobrazovanima.
Pročitaj još
Na pitanje kako se to postiže, Kostić je podsetii da su u Srbiji podsticaji tog tipa ranije uvođeni.
"Možemo da obnovimo podsticaje za zapošljavanje mladih, pod uslovom da je početna zarada iznad određenog praga", rekao je on.
Reforma poreza na dohodak morala bi da se zasniva na najširem mogućem društvenom konsenzusu, naglasio je Kostić, a sam proces izrade rešenja zahtevao bi bar dve godine i javnu raspravu poslodavaca, sindikata, nauke, privrede i svih drugih zainteresovanih aktera.
Poreski savetnik Darko Majstorović je za Biznis i finansije rekao da privrednici veće poreske uštede mogu da ostvare tek ulaganjem većim od 100 miliona dinara u osnovna sredstva, što domaća preduzeća ne mogu tek tako da priušte.
Što se tiče poreza i doprinosa, Majstorović je skrenuo pažnju na izmene zakona koje su omogućile poreske olakšice za neke kategorije stranih radnika ali ne i za domaće, što je po njegovoj oceni katastrofalno za domaću privredu.
"To bi značilo da strani radnik koji dođe košta manje poslodavca od domaćeg. Time se proizvodi dvostruko loš efekat, neće se zapošljavati domaći radnici, a uticaće negativno i na poreske prihode jer će država prikupiti manje doprinosa za takve radnike", rekao je on.
Kada je u pitanju podrška države domaćim ulaganjima, povoljnom poreskom politikom i povoljnim razvojnim dugoročnim kreditima treba podsticati pre svega domaće izvozne investicije, a zatim i sve druge proizvodne i investicije u prerađivački sektor, stav je Majstorovića.
Objasnio je da bi ulaganja u izvozno orijentisana preduzeća povećala izvoz i smanjila deficit u trgovini sa svetom koji raste. Investicije u proizvodnju povećale bi udeo prihoda koji u PDV-u potiču od domaće proizvodnje i potrošnje a koji je trenutno samo 15 odsto.
Majstorović, koji je i predsednik Upravnog odbora udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije, upozorio je da su privrednici godinama unazad nezadovoljni represijom Poreske uprave.
On je istakao da se favorizuju strane korporacije i strane banke koje uglavnom nisu predmet poreskih kontrola, dok se dve trećine kontrola kod domaćih privrednika završi kaznama a desetine hiljada poreskih postupaka završi na Upravnom sudu.
"To govori o tome da je domaća privreda opterećena pre svega nepravednom poreskom politikom, a sa druge strane represivnom poreskom politikom", kazao je on.
Koliko je Poreska uprava slaba tačka u celom poreskom sistemu govori i opaska Kostića da je pre 25 godina u njoj bilo četiri i po puta više zaposlenih, sada je starosni prosek radnika 58 godina i "bezobrazno su malo plaćeni, a od njih se očekuje da stavljaju glavu u torbu".
Kostić je ukazao da reforma poreskog sistema koji bi bio podsticajan za privredno okruženje ni bi trebalo da stane samo na izmenama koje se direktno tiču privrede, jer ima mnogo anahronih poreskih stopa i u drugim segmentima koji znatno utiču i na investicionu klimu i ističe vrlo liberalan poreski tretman nasleđa i poklona, za koji ocenjuje da je veoma važan instrument društvene raspodele.
"Primera radi, ako bih u Velikoj Britaniji detetu ostavio u nasleđe milijardu evra, moje dete bi moralo državi da plati oko 400 miliona evra. Poreska stopa je 40 odsto, a neoporezivi iznos je pola miliona evra. Francuzi imaju još stroža pravila. U našem režimu ovakav porez je nula za prvi nasledni red, za drugi nasledni red 1,5 odsto i sve preko toga 2,5 odsto. Poenta je da kod 99 odsto ljudi ne bi došlo do oporezivanja jer nemaju više od pola miliona evra, tako da je to praktično mehanizam za rešavanje društvene nejednakosti do koje je došlo u poslednje tri decenije, ali kroz mehanizam oporezivanja nasleđa", rekao je on.
Kostić smatra da Srbija mnogo zaostaje i u poreskim propisima koji se odnose na zelenu tranziciju, kao i u poreskom tretmanu nekretnina, ali da je najveći problem je nedostatak pravne sigurnosti.
Po oceni Majstorovića poreski sistem mora da bude potpuno drugačije koncipiran i usmeren na potrebe privrede, a ne da prioritet poreske politike budu potrebe države
"Ne možete gledati šta treba državi, nego kako država da opstane uz pomoć privrede, da privreda može da radi i privređuje i plaća poreske obaveze. Sve izmene i dopune zakona koje su rađene u poslednjih 15 godina, nijedna nije urađena uz saglasnost i angažovanje privrednika, nego se uglavnom rade u krugovima poreskih službenika, službenika drugih ministarstava, nevladinih organizacija i drugih interesnih grupa. Privrednicima nije omogućeno da kažu šta im treba. Iz tog razloga privredna aktivnost lagano odumire", kazao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
25
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
32
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Macut traži produženje roka za upis nelegalnih objekata
25.01.2026.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da treba da bude produžen rok za podnošenje prijava po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Vlada Srbije produžila ograničenje cena goriva
25.01.2026.•
5
Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95.
U Kragujevcu počela proizvodnja "grande pande" sa benzinskim motorom
24.01.2026.•
7
U Stelantisovoj fabrici automobila u Kragujevcu počela je proizvodnja "grande pande“ sa benzinskim motorom u manjoj seriji koja je već prodata kupcima, rekao je predsednik Samostalnog sindikata fabrike Ivan Ristić.
NBS od 30. januara pušta u opticaj kovani novac sa godinom kovanja "2025"
24.01.2026.•
6
Narodna banka Srbije (NBS) od 30. januara pušta u opticaj kovani novac sa oznakom godine kovanja "2025".
Novi detalji prodaje: NIS preuzima zajednička kompanija MOL-a i ADNOC-a
24.01.2026.•
7
Izvršni direktor mađarske kompanije MOL Đerđ Bača izjavio je da je prilika za kupovinu Naftne industrije Srbije (NIS) istorijska jer retko dolazi do takvih mogućnosti u sprovođenju korporativnih strategija.
Tramp preti Kanadi carinama od 100 odsto ako ne prekine pregovore s Kinom
24.01.2026.•
4
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp zapretio je danas da će uvesti carine od 100 odsto na robu uvezenu iz Kanade ukoliko Kanada nastavi trgovinske pregovore s Kinom.
JANAF-u produžena licenca za transport nafte NIS-u do 20. februara
24.01.2026.•
1
Jadranski naftovod (JANAF) je saopštio da je američka administracija izdala licencu za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. februara.
Fič potvrdio pozitivne izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga
24.01.2026.•
3
Agencija Fič (Fitch) potvrdila je pozitivne izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Spirić (SSP): Nelogični računi za struju nisu tehnička greška već posledica organizovanog kriminala
24.01.2026.•
101
Stranka slobode i pravde (SSP) ukazala je da "nelogični računi za struju, koji poslednjih dana stižu građanima, nisu tehnička greška – već direktna posledica kriminalnog upravljanja EPS-om i EDS-om.
Crne i sive liste trgovačke prakse, nagrade uzbunjivačima: O nacrtu Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama
24.01.2026.•
7
Nacrt Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama predstavljen je javnosti i na javnoj je raspravi do 28. januara.
Mickoski najavio početak izgradnje gasnog interkonektora sa Srbijom
23.01.2026.•
2
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da njegova zemlja gradi gasovod sa Grčkom i da počinje izgradnju sa Srbijom.
Udruženje prevoznika Srbije traži da se ukine ograničenje boravka vozača u zemljama Šengena
23.01.2026.•
7
Predsednik Udruženja prevoznika Srbije, Neđo Mandić je danas u otvorenom pismu predstavnicima država potpisnica Šengenskog sporazuma tražio rešenje za novi evropski sistem ulaska i izlaska (EES).
Potrošnja za Nacionalni stadion na kraju godine povećana 17 puta
23.01.2026.•
18
Država je u prošloj godini potrošila 2,5 milijarde dinara za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta do 31. decembra, preneo je Forbs Srbija.
NIS-u produžena licenca za rad do 20. februara
23.01.2026.•
6
Кancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je Naftnoj industriji Srbije (NIS) operativnu licencu do 20. februara.
Ponovo poskupelo gorivo u Srbiji
23.01.2026.•
19
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
Kredit EIB od 150 miliona evra za obnovu oko 540 kilometara puteva u Srbiji
22.01.2026.•
13
Evropska investiciona banka (EIB Global) saopštila je danas da će obezbediti kredit od 150 miliona evra za rekonstrukciju oko 540 kilometara lokalnih i državnih puteva u Srbiji.
Komentari 2
/
ukinite d.o.o ako ste posteni
Trta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar