Poreska politika u Srbiji obeshrabruje domaća ulaganja, reforma nije na vidiku
Prilika za ozbiljniju poresku reformu u Srbiji koja bi podstakla domaća privatna ulaganja propuštena je prethodnih godina.
Foto: Pixabay
Prilika je propuštena kada su prilivi iz inostranstva bili i te kako izdašni, a privreda rasla po stopama, kako bi rekao predsednik države, najvišim u Evropi, piše Biznis i finansije.
Ipak, tada se o tome nije mnogo mislilo, ali su lampice počele da se pale tek kada je slavina počela da presušuje.
Pitanje je koliko sada ima fiskalnog prostora za neke veće zaokrete, a još je veća nedoumica da li Ministarstvo finansija, pod čijim okriljem je Poreska uprava, uopšte namerava da na tom planu nešto promeni.
Stručni krugovi zasad nemaju ni najavu da se iz srpske poreske centrale pripremaju novine, rekao je Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
On je naveo da ima više načina kako bi se poreskom politikom moglo pomoći privredi, a jedan od njih je uvođenje pravila Evropske unije o minimalnom porezu na dobit, u čijem usvajanju Srbija kaska bar dve godine.
Ta direktiva se odnosi na multinacionalne kompanije ili njihove članice koje ostvaruju konsolidovani prihod veći od 750 miliona evra, a poreska obaveza ne može biti niža od 15 odsto. U slučaju da je ne naplati država u kojoj kompanija posluje, pravo naplate dobija država u kojoj je sedište grupacije.
Pošto Srbija taj propis još nije usvojila, dok Severna Makedonija na primer jeste, Kostić smatra da je besmisleno nuditi poreske olakšice takvim kompanijama jer im država neće naplatiti porez. Ukoliko bi ga naplatila, to bi onda stvorilo prostor za poreske podsticaje preduzećima koja su ispod ovog praga, a koja čine 99 odsto srpske privrede.
"To bi se kretalo oko ideje koju srpska privreda gura i pokušava već godinama da izdejstvuje, a to je povrat poreskog kredita iz člana 48 iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica", rekao je Kostić, uz opasku da bi taj poreski kredit bio veoma skup ukoliko bi bio dostupan svima i država za njega verovatno ne bi imala sredstava. Međutim, kako je dodao, ako bi on bio na raspolaganju efektivno samo domaćim privrednicima, onda da bi to bilo prihvatljivo".
Kada se govori o smanjenju troškova radne snage, Kostić je istakao da ne bi trebalo da se smanje samo izdaci za poslodavce, nego da se svim privrednicima omogući da na tržištu budu konkurentni, odnosno da uz što manji trošak isplaćuju što veću neto zaradu, naročito visokoobrazovanima.
Pročitaj još
Na pitanje kako se to postiže, Kostić je podsetii da su u Srbiji podsticaji tog tipa ranije uvođeni.
"Možemo da obnovimo podsticaje za zapošljavanje mladih, pod uslovom da je početna zarada iznad određenog praga", rekao je on.
Reforma poreza na dohodak morala bi da se zasniva na najširem mogućem društvenom konsenzusu, naglasio je Kostić, a sam proces izrade rešenja zahtevao bi bar dve godine i javnu raspravu poslodavaca, sindikata, nauke, privrede i svih drugih zainteresovanih aktera.
Poreski savetnik Darko Majstorović je za Biznis i finansije rekao da privrednici veće poreske uštede mogu da ostvare tek ulaganjem većim od 100 miliona dinara u osnovna sredstva, što domaća preduzeća ne mogu tek tako da priušte.
Što se tiče poreza i doprinosa, Majstorović je skrenuo pažnju na izmene zakona koje su omogućile poreske olakšice za neke kategorije stranih radnika ali ne i za domaće, što je po njegovoj oceni katastrofalno za domaću privredu.
"To bi značilo da strani radnik koji dođe košta manje poslodavca od domaćeg. Time se proizvodi dvostruko loš efekat, neće se zapošljavati domaći radnici, a uticaće negativno i na poreske prihode jer će država prikupiti manje doprinosa za takve radnike", rekao je on.
Kada je u pitanju podrška države domaćim ulaganjima, povoljnom poreskom politikom i povoljnim razvojnim dugoročnim kreditima treba podsticati pre svega domaće izvozne investicije, a zatim i sve druge proizvodne i investicije u prerađivački sektor, stav je Majstorovića.
Objasnio je da bi ulaganja u izvozno orijentisana preduzeća povećala izvoz i smanjila deficit u trgovini sa svetom koji raste. Investicije u proizvodnju povećale bi udeo prihoda koji u PDV-u potiču od domaće proizvodnje i potrošnje a koji je trenutno samo 15 odsto.
Majstorović, koji je i predsednik Upravnog odbora udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije, upozorio je da su privrednici godinama unazad nezadovoljni represijom Poreske uprave.
On je istakao da se favorizuju strane korporacije i strane banke koje uglavnom nisu predmet poreskih kontrola, dok se dve trećine kontrola kod domaćih privrednika završi kaznama a desetine hiljada poreskih postupaka završi na Upravnom sudu.
"To govori o tome da je domaća privreda opterećena pre svega nepravednom poreskom politikom, a sa druge strane represivnom poreskom politikom", kazao je on.
Koliko je Poreska uprava slaba tačka u celom poreskom sistemu govori i opaska Kostića da je pre 25 godina u njoj bilo četiri i po puta više zaposlenih, sada je starosni prosek radnika 58 godina i "bezobrazno su malo plaćeni, a od njih se očekuje da stavljaju glavu u torbu".
Kostić je ukazao da reforma poreskog sistema koji bi bio podsticajan za privredno okruženje ni bi trebalo da stane samo na izmenama koje se direktno tiču privrede, jer ima mnogo anahronih poreskih stopa i u drugim segmentima koji znatno utiču i na investicionu klimu i ističe vrlo liberalan poreski tretman nasleđa i poklona, za koji ocenjuje da je veoma važan instrument društvene raspodele.
"Primera radi, ako bih u Velikoj Britaniji detetu ostavio u nasleđe milijardu evra, moje dete bi moralo državi da plati oko 400 miliona evra. Poreska stopa je 40 odsto, a neoporezivi iznos je pola miliona evra. Francuzi imaju još stroža pravila. U našem režimu ovakav porez je nula za prvi nasledni red, za drugi nasledni red 1,5 odsto i sve preko toga 2,5 odsto. Poenta je da kod 99 odsto ljudi ne bi došlo do oporezivanja jer nemaju više od pola miliona evra, tako da je to praktično mehanizam za rešavanje društvene nejednakosti do koje je došlo u poslednje tri decenije, ali kroz mehanizam oporezivanja nasleđa", rekao je on.
Kostić smatra da Srbija mnogo zaostaje i u poreskim propisima koji se odnose na zelenu tranziciju, kao i u poreskom tretmanu nekretnina, ali da je najveći problem je nedostatak pravne sigurnosti.
Po oceni Majstorovića poreski sistem mora da bude potpuno drugačije koncipiran i usmeren na potrebe privrede, a ne da prioritet poreske politike budu potrebe države
"Ne možete gledati šta treba državi, nego kako država da opstane uz pomoć privrede, da privreda može da radi i privređuje i plaća poreske obaveze. Sve izmene i dopune zakona koje su rađene u poslednjih 15 godina, nijedna nije urađena uz saglasnost i angažovanje privrednika, nego se uglavnom rade u krugovima poreskih službenika, službenika drugih ministarstava, nevladinih organizacija i drugih interesnih grupa. Privrednicima nije omogućeno da kažu šta im treba. Iz tog razloga privredna aktivnost lagano odumire", kazao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ako NBS bude na udaru sekundarnih sankcija: Ekonomista objašnjava koji su mogući scenariji
08.12.2025.•
4
Profesor na Ekonomskom fakultetu Veljko Mijušković rekao je da bi eventualne sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije mogle da izazovu širok spektar poremećaja.
Prevoznici iz Srbije i BiH najavljuju radikalne mere ako EU ne bude rešila problem sa boravkom
08.12.2025.•
9
Zbog pravila EU o skraćenom boravku u državama Šengena, transportne kompanije iz Srbije i BiH rade u otežanim uslovima.
Vlada produžila uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500
07.12.2025.•
1
Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500.
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
07.12.2025.•
28
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
NIS kao poluga za uticaj - i Rusija ga se ne odriče lako
07.12.2025.•
20
Za probleme nastale zbog američkih sankcija NIS-u još se ne nazire rešenje.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila: Tri razloga zašto su novi automobili sve skuplji
07.12.2025.•
7
Rastu cene novih automobila, a modeli koji su nekada bili pristupačni za kupovinu gotovo su nestali.
Bugari imaju problema da dođu do kovanica evra uoči promene valute
07.12.2025.•
4
Bugarska zaštitnica prava građana uputila je centralnoj banci pismo u kom je ukazala na probleme koje građani imaju sa nabavkom početnih paketića kovanica evra, neophodnih zato što zemlja od 1. januara ulazi u evrozonu.
Ministarstvo poljoprivrede uvelo nove subvencije
06.12.2025.•
0
Izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla uvodi se nova vrsta podsticaja, za nabavku priplodne matice riba šarana i pastrmke.
Javni dug Srbije na kraju oktobra bio 43,1 odsto BDP-a
06.12.2025.•
5
Javni dug Srbije na kraju oktobra ove godine bio je 38,16 milijardi evra, odnosno 43,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Američki sud blokirao novac za plaćanje "Slobodi" iz Čačka zbog veze sa Slobodanom Tešićem
06.12.2025.•
29
Okružni sud u Vašingtonu presudio je da kompanija Calidus LLC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nema pravo na povraćaj 582.000 dolara, zaplenjenih tokom pokušaja plaćanja fabrici namenske industrije Sloboda iz Čačka.
Snabdevanje gorivom u Srbiji rekordno: Uvezeno više nego u 2023. i 2024. zajedno
06.12.2025.•
10
Srbija je u prvih osam meseci ove godine uvezla više benzina nego u celoj 2023. i 2024. godini.
Srbija pred energetskim zidom: Gas za ovu zimu izvestan, sve ostalo - nepoznato
06.12.2025.•
19
Srbija nije bila u težoj energetskoj krizi od devedesetih godina, a osim problema sa NIS-om, nije izvesno hoće li i kolikih problema imati sa gasom od koga zavisi veliki deo privrede, toplane i brojna domaćinstva.
Na meti EU i ruski tankeri za gas koji koriste evropske luke
05.12.2025.•
0
U sklopu nastojanja da konačno prekine veze sa ruskom flotom za transport, EU želi da spreči da ruski tankeri za gas koriste belgijsku luku za transport tog energenta koji nije ruski širom sveta.
Koliko će nas koštati gas?
05.12.2025.•
15
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici.
Direktor NIS-a: U toku pregovori o promeni vlasničke strukture, još ima šanse da dobijemo licencu
05.12.2025.•
22
Akcionari aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukure NIS-a, naveo je generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev u internom pismu radnicima.
NIS danas isplaćuje zarade za decembar, očekuje se obraćanje direktora
05.12.2025.•
2
Naftna industrija Srbije isplatiće danas zarade za decembar.
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u novembru
05.12.2025.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju novembra ove godine iznosili su oko 4.283 milijarde dinara, što je 1,6 odsto više nego u oktobru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Pojeftinio dizel u Srbiji, benzin na istom
05.12.2025.•
5
Dizel u Srbiji je pojeftinio za tri dinara, dok je cena benzina ostala ista kao i u prethodnih nedelju dana.
Hronika najavljenih sankcija: Vlast o NIS-u poslednjih nedelja govori mnogo, ali kontradiktorno
04.12.2025.•
13
Sve opcije su i dalje na stolu kada je reč o NIS-u, a kupovina vremena se nastavlja uz, kako su govorili sami predstavnici vlasti, ogromne rizike za celu državu zbog produžetka platnog prometa sa NIS-om do kraja nedelje.
Sindikat Rafinerije traži sastanak sa generalnim direktorom NIS-a
04.12.2025.•
6
Sindikat pančevačke Rafinerije zatražio je obraćanje generalnog direktora NIS-a, a upitao je i kadrovsku službu ima li strategiju u vezi sa statusom zaposlenih.
SAD produžile dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do aprila
04.12.2025.•
2
Sjedinjene Američke Države produžile su danas dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do 29. aprila 2026.
Komentari 2
/
ukinite d.o.o ako ste posteni
Trta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar