Poreska politika u Srbiji obeshrabruje domaća ulaganja, reforma nije na vidiku
Prilika za ozbiljniju poresku reformu u Srbiji koja bi podstakla domaća privatna ulaganja propuštena je prethodnih godina.
Foto: Pixabay
Prilika je propuštena kada su prilivi iz inostranstva bili i te kako izdašni, a privreda rasla po stopama, kako bi rekao predsednik države, najvišim u Evropi, piše Biznis i finansije.
Ipak, tada se o tome nije mnogo mislilo, ali su lampice počele da se pale tek kada je slavina počela da presušuje.
Pitanje je koliko sada ima fiskalnog prostora za neke veće zaokrete, a još je veća nedoumica da li Ministarstvo finansija, pod čijim okriljem je Poreska uprava, uopšte namerava da na tom planu nešto promeni.
Stručni krugovi zasad nemaju ni najavu da se iz srpske poreske centrale pripremaju novine, rekao je Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
On je naveo da ima više načina kako bi se poreskom politikom moglo pomoći privredi, a jedan od njih je uvođenje pravila Evropske unije o minimalnom porezu na dobit, u čijem usvajanju Srbija kaska bar dve godine.
Ta direktiva se odnosi na multinacionalne kompanije ili njihove članice koje ostvaruju konsolidovani prihod veći od 750 miliona evra, a poreska obaveza ne može biti niža od 15 odsto. U slučaju da je ne naplati država u kojoj kompanija posluje, pravo naplate dobija država u kojoj je sedište grupacije.
Pošto Srbija taj propis još nije usvojila, dok Severna Makedonija na primer jeste, Kostić smatra da je besmisleno nuditi poreske olakšice takvim kompanijama jer im država neće naplatiti porez. Ukoliko bi ga naplatila, to bi onda stvorilo prostor za poreske podsticaje preduzećima koja su ispod ovog praga, a koja čine 99 odsto srpske privrede.
"To bi se kretalo oko ideje koju srpska privreda gura i pokušava već godinama da izdejstvuje, a to je povrat poreskog kredita iz člana 48 iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica", rekao je Kostić, uz opasku da bi taj poreski kredit bio veoma skup ukoliko bi bio dostupan svima i država za njega verovatno ne bi imala sredstava. Međutim, kako je dodao, ako bi on bio na raspolaganju efektivno samo domaćim privrednicima, onda da bi to bilo prihvatljivo".
Kada se govori o smanjenju troškova radne snage, Kostić je istakao da ne bi trebalo da se smanje samo izdaci za poslodavce, nego da se svim privrednicima omogući da na tržištu budu konkurentni, odnosno da uz što manji trošak isplaćuju što veću neto zaradu, naročito visokoobrazovanima.
Pročitaj još
Na pitanje kako se to postiže, Kostić je podsetii da su u Srbiji podsticaji tog tipa ranije uvođeni.
"Možemo da obnovimo podsticaje za zapošljavanje mladih, pod uslovom da je početna zarada iznad određenog praga", rekao je on.
Reforma poreza na dohodak morala bi da se zasniva na najširem mogućem društvenom konsenzusu, naglasio je Kostić, a sam proces izrade rešenja zahtevao bi bar dve godine i javnu raspravu poslodavaca, sindikata, nauke, privrede i svih drugih zainteresovanih aktera.
Poreski savetnik Darko Majstorović je za Biznis i finansije rekao da privrednici veće poreske uštede mogu da ostvare tek ulaganjem većim od 100 miliona dinara u osnovna sredstva, što domaća preduzeća ne mogu tek tako da priušte.
Što se tiče poreza i doprinosa, Majstorović je skrenuo pažnju na izmene zakona koje su omogućile poreske olakšice za neke kategorije stranih radnika ali ne i za domaće, što je po njegovoj oceni katastrofalno za domaću privredu.
"To bi značilo da strani radnik koji dođe košta manje poslodavca od domaćeg. Time se proizvodi dvostruko loš efekat, neće se zapošljavati domaći radnici, a uticaće negativno i na poreske prihode jer će država prikupiti manje doprinosa za takve radnike", rekao je on.
Kada je u pitanju podrška države domaćim ulaganjima, povoljnom poreskom politikom i povoljnim razvojnim dugoročnim kreditima treba podsticati pre svega domaće izvozne investicije, a zatim i sve druge proizvodne i investicije u prerađivački sektor, stav je Majstorovića.
Objasnio je da bi ulaganja u izvozno orijentisana preduzeća povećala izvoz i smanjila deficit u trgovini sa svetom koji raste. Investicije u proizvodnju povećale bi udeo prihoda koji u PDV-u potiču od domaće proizvodnje i potrošnje a koji je trenutno samo 15 odsto.
Majstorović, koji je i predsednik Upravnog odbora udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije, upozorio je da su privrednici godinama unazad nezadovoljni represijom Poreske uprave.
On je istakao da se favorizuju strane korporacije i strane banke koje uglavnom nisu predmet poreskih kontrola, dok se dve trećine kontrola kod domaćih privrednika završi kaznama a desetine hiljada poreskih postupaka završi na Upravnom sudu.
"To govori o tome da je domaća privreda opterećena pre svega nepravednom poreskom politikom, a sa druge strane represivnom poreskom politikom", kazao je on.
Koliko je Poreska uprava slaba tačka u celom poreskom sistemu govori i opaska Kostića da je pre 25 godina u njoj bilo četiri i po puta više zaposlenih, sada je starosni prosek radnika 58 godina i "bezobrazno su malo plaćeni, a od njih se očekuje da stavljaju glavu u torbu".
Kostić je ukazao da reforma poreskog sistema koji bi bio podsticajan za privredno okruženje ni bi trebalo da stane samo na izmenama koje se direktno tiču privrede, jer ima mnogo anahronih poreskih stopa i u drugim segmentima koji znatno utiču i na investicionu klimu i ističe vrlo liberalan poreski tretman nasleđa i poklona, za koji ocenjuje da je veoma važan instrument društvene raspodele.
"Primera radi, ako bih u Velikoj Britaniji detetu ostavio u nasleđe milijardu evra, moje dete bi moralo državi da plati oko 400 miliona evra. Poreska stopa je 40 odsto, a neoporezivi iznos je pola miliona evra. Francuzi imaju još stroža pravila. U našem režimu ovakav porez je nula za prvi nasledni red, za drugi nasledni red 1,5 odsto i sve preko toga 2,5 odsto. Poenta je da kod 99 odsto ljudi ne bi došlo do oporezivanja jer nemaju više od pola miliona evra, tako da je to praktično mehanizam za rešavanje društvene nejednakosti do koje je došlo u poslednje tri decenije, ali kroz mehanizam oporezivanja nasleđa", rekao je on.
Kostić smatra da Srbija mnogo zaostaje i u poreskim propisima koji se odnose na zelenu tranziciju, kao i u poreskom tretmanu nekretnina, ali da je najveći problem je nedostatak pravne sigurnosti.
Po oceni Majstorovića poreski sistem mora da bude potpuno drugačije koncipiran i usmeren na potrebe privrede, a ne da prioritet poreske politike budu potrebe države
"Ne možete gledati šta treba državi, nego kako država da opstane uz pomoć privrede, da privreda može da radi i privređuje i plaća poreske obaveze. Sve izmene i dopune zakona koje su rađene u poslednjih 15 godina, nijedna nije urađena uz saglasnost i angažovanje privrednika, nego se uglavnom rade u krugovima poreskih službenika, službenika drugih ministarstava, nevladinih organizacija i drugih interesnih grupa. Privrednicima nije omogućeno da kažu šta im treba. Iz tog razloga privredna aktivnost lagano odumire", kazao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
1
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
24
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
2
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
2
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
53
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 2
/
ukinite d.o.o ako ste posteni
Trta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar