Poreska politika u Srbiji obeshrabruje domaća ulaganja, reforma nije na vidiku
Prilika za ozbiljniju poresku reformu u Srbiji koja bi podstakla domaća privatna ulaganja propuštena je prethodnih godina.
Foto: Pixabay
Prilika je propuštena kada su prilivi iz inostranstva bili i te kako izdašni, a privreda rasla po stopama, kako bi rekao predsednik države, najvišim u Evropi, piše Biznis i finansije.
Ipak, tada se o tome nije mnogo mislilo, ali su lampice počele da se pale tek kada je slavina počela da presušuje.
Pitanje je koliko sada ima fiskalnog prostora za neke veće zaokrete, a još je veća nedoumica da li Ministarstvo finansija, pod čijim okriljem je Poreska uprava, uopšte namerava da na tom planu nešto promeni.
Stručni krugovi zasad nemaju ni najavu da se iz srpske poreske centrale pripremaju novine, rekao je Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
On je naveo da ima više načina kako bi se poreskom politikom moglo pomoći privredi, a jedan od njih je uvođenje pravila Evropske unije o minimalnom porezu na dobit, u čijem usvajanju Srbija kaska bar dve godine.
Ta direktiva se odnosi na multinacionalne kompanije ili njihove članice koje ostvaruju konsolidovani prihod veći od 750 miliona evra, a poreska obaveza ne može biti niža od 15 odsto. U slučaju da je ne naplati država u kojoj kompanija posluje, pravo naplate dobija država u kojoj je sedište grupacije.
Pošto Srbija taj propis još nije usvojila, dok Severna Makedonija na primer jeste, Kostić smatra da je besmisleno nuditi poreske olakšice takvim kompanijama jer im država neće naplatiti porez. Ukoliko bi ga naplatila, to bi onda stvorilo prostor za poreske podsticaje preduzećima koja su ispod ovog praga, a koja čine 99 odsto srpske privrede.
"To bi se kretalo oko ideje koju srpska privreda gura i pokušava već godinama da izdejstvuje, a to je povrat poreskog kredita iz člana 48 iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica", rekao je Kostić, uz opasku da bi taj poreski kredit bio veoma skup ukoliko bi bio dostupan svima i država za njega verovatno ne bi imala sredstava. Međutim, kako je dodao, ako bi on bio na raspolaganju efektivno samo domaćim privrednicima, onda da bi to bilo prihvatljivo".
Kada se govori o smanjenju troškova radne snage, Kostić je istakao da ne bi trebalo da se smanje samo izdaci za poslodavce, nego da se svim privrednicima omogući da na tržištu budu konkurentni, odnosno da uz što manji trošak isplaćuju što veću neto zaradu, naročito visokoobrazovanima.
Pročitaj još
Na pitanje kako se to postiže, Kostić je podsetii da su u Srbiji podsticaji tog tipa ranije uvođeni.
"Možemo da obnovimo podsticaje za zapošljavanje mladih, pod uslovom da je početna zarada iznad određenog praga", rekao je on.
Reforma poreza na dohodak morala bi da se zasniva na najširem mogućem društvenom konsenzusu, naglasio je Kostić, a sam proces izrade rešenja zahtevao bi bar dve godine i javnu raspravu poslodavaca, sindikata, nauke, privrede i svih drugih zainteresovanih aktera.
Poreski savetnik Darko Majstorović je za Biznis i finansije rekao da privrednici veće poreske uštede mogu da ostvare tek ulaganjem većim od 100 miliona dinara u osnovna sredstva, što domaća preduzeća ne mogu tek tako da priušte.
Što se tiče poreza i doprinosa, Majstorović je skrenuo pažnju na izmene zakona koje su omogućile poreske olakšice za neke kategorije stranih radnika ali ne i za domaće, što je po njegovoj oceni katastrofalno za domaću privredu.
"To bi značilo da strani radnik koji dođe košta manje poslodavca od domaćeg. Time se proizvodi dvostruko loš efekat, neće se zapošljavati domaći radnici, a uticaće negativno i na poreske prihode jer će država prikupiti manje doprinosa za takve radnike", rekao je on.
Kada je u pitanju podrška države domaćim ulaganjima, povoljnom poreskom politikom i povoljnim razvojnim dugoročnim kreditima treba podsticati pre svega domaće izvozne investicije, a zatim i sve druge proizvodne i investicije u prerađivački sektor, stav je Majstorovića.
Objasnio je da bi ulaganja u izvozno orijentisana preduzeća povećala izvoz i smanjila deficit u trgovini sa svetom koji raste. Investicije u proizvodnju povećale bi udeo prihoda koji u PDV-u potiču od domaće proizvodnje i potrošnje a koji je trenutno samo 15 odsto.
Majstorović, koji je i predsednik Upravnog odbora udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije, upozorio je da su privrednici godinama unazad nezadovoljni represijom Poreske uprave.
On je istakao da se favorizuju strane korporacije i strane banke koje uglavnom nisu predmet poreskih kontrola, dok se dve trećine kontrola kod domaćih privrednika završi kaznama a desetine hiljada poreskih postupaka završi na Upravnom sudu.
"To govori o tome da je domaća privreda opterećena pre svega nepravednom poreskom politikom, a sa druge strane represivnom poreskom politikom", kazao je on.
Koliko je Poreska uprava slaba tačka u celom poreskom sistemu govori i opaska Kostića da je pre 25 godina u njoj bilo četiri i po puta više zaposlenih, sada je starosni prosek radnika 58 godina i "bezobrazno su malo plaćeni, a od njih se očekuje da stavljaju glavu u torbu".
Kostić je ukazao da reforma poreskog sistema koji bi bio podsticajan za privredno okruženje ni bi trebalo da stane samo na izmenama koje se direktno tiču privrede, jer ima mnogo anahronih poreskih stopa i u drugim segmentima koji znatno utiču i na investicionu klimu i ističe vrlo liberalan poreski tretman nasleđa i poklona, za koji ocenjuje da je veoma važan instrument društvene raspodele.
"Primera radi, ako bih u Velikoj Britaniji detetu ostavio u nasleđe milijardu evra, moje dete bi moralo državi da plati oko 400 miliona evra. Poreska stopa je 40 odsto, a neoporezivi iznos je pola miliona evra. Francuzi imaju još stroža pravila. U našem režimu ovakav porez je nula za prvi nasledni red, za drugi nasledni red 1,5 odsto i sve preko toga 2,5 odsto. Poenta je da kod 99 odsto ljudi ne bi došlo do oporezivanja jer nemaju više od pola miliona evra, tako da je to praktično mehanizam za rešavanje društvene nejednakosti do koje je došlo u poslednje tri decenije, ali kroz mehanizam oporezivanja nasleđa", rekao je on.
Kostić smatra da Srbija mnogo zaostaje i u poreskim propisima koji se odnose na zelenu tranziciju, kao i u poreskom tretmanu nekretnina, ali da je najveći problem je nedostatak pravne sigurnosti.
Po oceni Majstorovića poreski sistem mora da bude potpuno drugačije koncipiran i usmeren na potrebe privrede, a ne da prioritet poreske politike budu potrebe države
"Ne možete gledati šta treba državi, nego kako država da opstane uz pomoć privrede, da privreda može da radi i privređuje i plaća poreske obaveze. Sve izmene i dopune zakona koje su rađene u poslednjih 15 godina, nijedna nije urađena uz saglasnost i angažovanje privrednika, nego se uglavnom rade u krugovima poreskih službenika, službenika drugih ministarstava, nevladinih organizacija i drugih interesnih grupa. Privrednicima nije omogućeno da kažu šta im treba. Iz tog razloga privredna aktivnost lagano odumire", kazao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
0
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
0
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
0
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
35
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Cene u hotelima i restoranima u Vojvodini porasle više nego na republičkom nivou
10.08.2026.•
11
Ugostiteljske usluge su u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači kamiona Zapadnog Balkana u utorak o problemu ograničenog boravka u Šengen zoni
10.08.2026.•
3
Profesionalni vozači kamiona u međunarodnom transportu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održaće sastanak sutra, 11. avgusta.
Bez dogovora: Sindikati pitaju gde se izgubilo obećanje da će minimalac biti 650 evra, a prosečna plata 1.400
10.08.2026.•
23
Trenutna minimalna zarada u Srbiji iznosi 550 evra, a na današnjem sastanku država je predložila povećanje na 600 evra.
Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo
10.08.2026.•
27
Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.
Holandska banka: Ekstremne vrućine mogu da izbrišu rast EU
10.08.2026.•
1
Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u regionu, upozorila je holandska banka Triodos u novom izveštaju.
Počinju pregovori o minimalnoj zaradi: Koliki je minimalac u drugim zemljama
10.08.2026.•
9
Pregovori vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata o minimalnoj zaradi za 2027, koja bi prema obećanjima predsednika Vučića, trebalo da iznosi 650 evra, počinju danas, 10. avgusta.
MP Team Prevodi - sudski tumači u Novom Sadu: Overeni prevodi na više od 20 jezika
10.08.2026.•
0
MP Team Prevodi okuplja ovlašćene sudske tumače i stručne prevodioce sa višedecenijskim iskustvom koji pružaju brze, tačne i poverljive prevode, uz uslugu prilagođenu potrebama klijenata iz cele Vojvodine i Srbije.
Kiparski ministar: Evropa bi mogla da počne da dobija naš gas u martu 2028.
09.08.2026.•
3
Potrošači mogu očekivati da će prirodni gas iz nalazišta u podmorju kod Kipra pomoći u pokrivanju energetskih potreba Evrope već od marta 2028. godine, izjavio je ministar energetike te ostrvske zemlje Majkl Damianos.
Novi rizici za inflaciju u Srbiji: Da li nas do kraja godine čekaju nova poskupljenja?
09.08.2026.•
18
Nakon perioda usporavanja inflacije, pred Srbijom su novi rizici koji bi u narednom periodu mogli da utiču na rast cena. Među njima su kretanje cena nafte i goriva, međunarodna geopolitička neizvesnost i toplotni talas.
Nekadašnji jugoslovenski gigant seli se iz Zagreba: Proizvodnja stiže u Gornji Milanovac
09.08.2026.•
13
Proizvodnja nekadašnjeg jugoslovenskog giganta Hromosa (Chromos) biće premeštena u Gornji Milanovac u Srbiji i Kolićevo u Sloveniji.
Komentari 2
/
ukinite d.o.o ako ste posteni
Trta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar