Država ignoriše sušu, posledice ćete snositi i vi
Nema šta, sunce je od polovine juna baš "zapržilo". Maksimalna dnevna temperatura je neprekidno iznad 30 stepeni Celzijusa, neretko dostižući i 35°C.
Foto: 021.rs
Kiše ni otkuda, dok se temperatura noću povremeno ne spušta ispod 20 stepeni. Pravo tropsko vreme se ponavlja treću sezonu zaredom, mada je uočljivo da su, zapravo, dve poslednje decenije po svakom parametru daleko vrelije nego bilo koja iz prošlosti.
Podivljala pijaca
Pakao koji izrazito visoka temperatura praćena velikim manjkom padavina ostavlja iza sebe uočljiv je i golim okom. Suša je sasekla većinu ratarskih useva, ponajviše kukuruz i soju, dok su prolećni mrazevi i nevreme drastično umanjili rod voća i povrća.
Procenjuje se da će ovogodišnji podbačaj roda voća biti i preko 450.000 tona, više nego prošlogodišnji, koji je bio i rekordan. Pitanje je hoće li ove jeseni paori uopšte žeti soju i ubirati kukuruz, poslednjih godina dve vodeće biljke vojvođanskih polja.
Pijaca je podivljala, cene maline i borovnice su dostizale i 1.500 dinara za kilogram, trešnja i višnja preko 1.200, dok za krušku treba izdvojiti šest "stotki". Ovolike cene čine voće nedostupnim brojnom stanovništvu. Ni povrće po skupoći ne zaostaje mnogo. Ishrana je postala skupa čak i na vojvođanskim prostorima, dakle u izrazito agrarnom području.
Bez prava na iznenađenje
Posledice suše jesu drastične, međutim nemamo pravo biti iznenađeni. Suša se ponavlja treću godinu uzastopno, a može se reći da je pretoplo vreme gotovo svake druge sezone. Kako je poljoprivreda i u mnogo razvijenijim državama "fabrika na otvorenom", previše zavisna od vremenskih (ne)prilika, ne iznenađuje manji rod, a često je i kvalitet ispod željenog.
Tako je lane izvoz agrokompleksa Srbije jedva dostigao pet milijardi evra, koliko je iznosio i prethodne godine, ali je uvoz agrarnih roba sa 1,2 narastao na 1,9 milijardi evra. Očito da u Srbiji loši uslovi uzrokuju kiks pojedinih useva, pa se nadoknađuju uvozom iz inostranstva.
Mada se gotovo u celoj Srbiji pakleno vreme ustalilo, malo šta se čini kako bi se agrarna delatnost prilagodila novonastalim okolnostima. Seljaci još i rade šta i koliko mogu, pa se orijentišu na rane sorte i hibride pšenice, kukuruza, soje... kako bi izbegli duge letnje periode bez kiše i izrazito visokih temperatura. Ukoliko nađu relativno dostupno izvorište, pokušavaju i da navodnjavanjem nadomeste manjak padavina.
Pročitaj još
Manija putogradnje
Vanredan napor seljaka daje određene rezultate. Iznenađuje, međutim, da se država dosad nije vidljivije uključila u napore da se poljoprivreda u Vojvodini i celoj Srbiji prilagodi novim prilikama. Iznenađenje je tim veće što je aktuelna vlast sklona intervencijama u pojedine društvene i ekonomske segmente. Tako je tokom čitavog dosadašnjeg mandata, a traje već četrnaestu godinu u kontinuitetu, vidljivo snažno ulaganje u izgradnju (auto)puteva.
Svake godine se započne bar jedna značajnija trasa, a cilj je gotovo celu Srbiju učiniti pogodnom za industrijska ulaganja. Mada su poprilično krupni prigovori na preplaćenu cenu prave manije putogradnje, ne može se reći da nisu vidljivi rezultati.
Srbija je prekrivena fabričkim pogonima izgrađenim obično u naseljima do kojih je prethodno država poboljšala pristup drumskim vozilima. Nisu to tvornice visokih tehnologija, više je reč o standardnim proizvodnim linijama koje odgovaraju investitorima, najčešće tvornicama koje u Srbiji lociraju proizvodnju pojedinih delova.
Novac usmeriti na agrar
Ovakva strategija SNS nije posebno doprinela rastu BDP-a, koji je za vreme naprednjaka uvećavan po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,6 odsto. Ali, vidljiva je uvećana zaposlenost. Radnih mesta je za čak 480.000 više nego što je bilo pre tucet godina.
Čini se da se vreme intenzivne gradnje i ulaganja u puteve polako bliži kraju, pa bi se i država mogla više posvetiti drugim delatnostima koje, kao i putogradnja, umnogome zavise od podrške. Učestale i sve veće jare su takvih dimenzija da poljoprivreda niti jedne države, tako ni Srbije, ne može da sve obaveze prihvati na sebe.
Očekuje se pomoć države i čini se da je kucnuo čas da vlada više novca usmeri na agrar. Suša svake godine iznova pokazuje koliko su vremenske prilike sve manje povoljne po poljoprivredu, te je potrebno ulaganjima ojačati srpski agrar toliko da može odoleti novim izazovima.
Značaj prehrambene industrije
Pre svega reč je o izgradnji kanala za navodnjavanje o čemu se u nas decenijama priča, a jako malo radi. Na državi je da finansira izgradnju primarne i sekundarne mreže, kao i da obezbedi povoljne kredite i subvencije za razvoj završne, najsitnije infrastrukture. Potrebna je i pomoć kako bi voćari mrežama zaštitili rod od padavina i mraza.
Ipak, čini se da je od ključnog značaja podrška obnovi i dogradnji prehrambene i ostalih prerađivačkih industrija zasnovanih na agrarnim proizvodima. Pokazalo se da nema uspešne poljoprivrede koja se završava izvozom bazičnih proizvoda. Upravo je izlazak na tržište preko prerađenih useva od ključnog značaja za profitabilnost agrara i to tako što se završna dobit deli između svih učesnika u lancu proizvoda.
Suša je žestoka i ostaviće teške posledice. Ali, ne vredi kukati i žaliti se na "lošu godinu". Ako ništa ne promenimo naredne sezone šteta će biti i veća. Jedini način je da se selo i agrar prilagode i uklope u nove trendove, a za ovako krupne promene neophodna je podrška države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Živeti u prezaduženom svetu
21.10.2025.•
1
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Misija MMF-a od sutra u Beogradu: Priprema budžeta Srbije za narednu godinu
21.10.2025.•
0
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od sutra u Beogradu.
Ruski ekspert: Nove sankcije EU neće ostaviti Srbiju bez ruskog gasa
21.10.2025.•
2
Izvršni direktor ruskog Instituta za ekonomski rast "P.A. Stolipin" Anton Sviridenko izjavio je za agenciju Tass da nove sankcije i ograničenja EU neće uticati na mogućnost isporuke gasa Srbiji.
Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
21.10.2025.•
37
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
Dugovi NIS-a stari devet godina došli na naplatu: "Poverioci u strahu od njegove sudbine"
21.10.2025.•
19
Javna izvršiteljka Jasna Anđelić u ime poverilaca ponovo je aktivirala postupke izvršenja nad NIS-om stare devet godina.
Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna
20.10.2025.•
7
U junu sledeće godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti zajedničkom tržištu Evropske unije kada je reč o troškovima telekomunikacija.
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
4
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
81
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
7
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog povećanog rizika od sudara
19.10.2025.•
0
Proizvođač automobila Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog problema sa sistemom kamere za vožnju unazad.
Nestle otpušta 16.000 radnika
19.10.2025.•
3
Prehrambeni gigant Nestle planira smanjenje broja zaposlenih širom sveta u naredne dve godine, delom zbog automatizacije procesa.
Bernar Arno u samo jednom danu postao bogatiji za 19 milijardi dolara
19.10.2025.•
1
Milijarder i direktor luksuznog konglomerata LVMH Bernar Arno zabeležio je ogroman rast bogatstva nakon objave kvartalnih rezultata kompanije - njegovo lično bogatstvo uvećano je za 19 milijardi dolara u jednom danu.
Poslodavci do 15. januara mogu da se prijave za dualno obrazovanje
18.10.2025.•
0
Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovnu politiku u Privrednoj komori Srbije Aleksandra Milić rekla je danas da do 15. januara svi zainteresovani poslodavci koji žele da se uključe u dualni model obrazovanja.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji prošle godine oko 98.000
18.10.2025.•
10
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine su iznosili 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 98.165 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šoškić: Osećaćemo se u sopstvenoj zemlji kao najamna radna snaga za strance
18.10.2025.•
5
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Komentari 6
C16
Живорад
Paor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar