Država ignoriše sušu, posledice ćete snositi i vi
Nema šta, sunce je od polovine juna baš "zapržilo". Maksimalna dnevna temperatura je neprekidno iznad 30 stepeni Celzijusa, neretko dostižući i 35°C.
Foto: 021.rs
Kiše ni otkuda, dok se temperatura noću povremeno ne spušta ispod 20 stepeni. Pravo tropsko vreme se ponavlja treću sezonu zaredom, mada je uočljivo da su, zapravo, dve poslednje decenije po svakom parametru daleko vrelije nego bilo koja iz prošlosti.
Podivljala pijaca
Pakao koji izrazito visoka temperatura praćena velikim manjkom padavina ostavlja iza sebe uočljiv je i golim okom. Suša je sasekla većinu ratarskih useva, ponajviše kukuruz i soju, dok su prolećni mrazevi i nevreme drastično umanjili rod voća i povrća.
Procenjuje se da će ovogodišnji podbačaj roda voća biti i preko 450.000 tona, više nego prošlogodišnji, koji je bio i rekordan. Pitanje je hoće li ove jeseni paori uopšte žeti soju i ubirati kukuruz, poslednjih godina dve vodeće biljke vojvođanskih polja.
Pijaca je podivljala, cene maline i borovnice su dostizale i 1.500 dinara za kilogram, trešnja i višnja preko 1.200, dok za krušku treba izdvojiti šest "stotki". Ovolike cene čine voće nedostupnim brojnom stanovništvu. Ni povrće po skupoći ne zaostaje mnogo. Ishrana je postala skupa čak i na vojvođanskim prostorima, dakle u izrazito agrarnom području.
Bez prava na iznenađenje
Posledice suše jesu drastične, međutim nemamo pravo biti iznenađeni. Suša se ponavlja treću godinu uzastopno, a može se reći da je pretoplo vreme gotovo svake druge sezone. Kako je poljoprivreda i u mnogo razvijenijim državama "fabrika na otvorenom", previše zavisna od vremenskih (ne)prilika, ne iznenađuje manji rod, a često je i kvalitet ispod željenog.
Tako je lane izvoz agrokompleksa Srbije jedva dostigao pet milijardi evra, koliko je iznosio i prethodne godine, ali je uvoz agrarnih roba sa 1,2 narastao na 1,9 milijardi evra. Očito da u Srbiji loši uslovi uzrokuju kiks pojedinih useva, pa se nadoknađuju uvozom iz inostranstva.
Mada se gotovo u celoj Srbiji pakleno vreme ustalilo, malo šta se čini kako bi se agrarna delatnost prilagodila novonastalim okolnostima. Seljaci još i rade šta i koliko mogu, pa se orijentišu na rane sorte i hibride pšenice, kukuruza, soje... kako bi izbegli duge letnje periode bez kiše i izrazito visokih temperatura. Ukoliko nađu relativno dostupno izvorište, pokušavaju i da navodnjavanjem nadomeste manjak padavina.
Pročitaj još
Manija putogradnje
Vanredan napor seljaka daje određene rezultate. Iznenađuje, međutim, da se država dosad nije vidljivije uključila u napore da se poljoprivreda u Vojvodini i celoj Srbiji prilagodi novim prilikama. Iznenađenje je tim veće što je aktuelna vlast sklona intervencijama u pojedine društvene i ekonomske segmente. Tako je tokom čitavog dosadašnjeg mandata, a traje već četrnaestu godinu u kontinuitetu, vidljivo snažno ulaganje u izgradnju (auto)puteva.
Svake godine se započne bar jedna značajnija trasa, a cilj je gotovo celu Srbiju učiniti pogodnom za industrijska ulaganja. Mada su poprilično krupni prigovori na preplaćenu cenu prave manije putogradnje, ne može se reći da nisu vidljivi rezultati.
Srbija je prekrivena fabričkim pogonima izgrađenim obično u naseljima do kojih je prethodno država poboljšala pristup drumskim vozilima. Nisu to tvornice visokih tehnologija, više je reč o standardnim proizvodnim linijama koje odgovaraju investitorima, najčešće tvornicama koje u Srbiji lociraju proizvodnju pojedinih delova.
Novac usmeriti na agrar
Ovakva strategija SNS nije posebno doprinela rastu BDP-a, koji je za vreme naprednjaka uvećavan po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,6 odsto. Ali, vidljiva je uvećana zaposlenost. Radnih mesta je za čak 480.000 više nego što je bilo pre tucet godina.
Čini se da se vreme intenzivne gradnje i ulaganja u puteve polako bliži kraju, pa bi se i država mogla više posvetiti drugim delatnostima koje, kao i putogradnja, umnogome zavise od podrške. Učestale i sve veće jare su takvih dimenzija da poljoprivreda niti jedne države, tako ni Srbije, ne može da sve obaveze prihvati na sebe.
Očekuje se pomoć države i čini se da je kucnuo čas da vlada više novca usmeri na agrar. Suša svake godine iznova pokazuje koliko su vremenske prilike sve manje povoljne po poljoprivredu, te je potrebno ulaganjima ojačati srpski agrar toliko da može odoleti novim izazovima.
Značaj prehrambene industrije
Pre svega reč je o izgradnji kanala za navodnjavanje o čemu se u nas decenijama priča, a jako malo radi. Na državi je da finansira izgradnju primarne i sekundarne mreže, kao i da obezbedi povoljne kredite i subvencije za razvoj završne, najsitnije infrastrukture. Potrebna je i pomoć kako bi voćari mrežama zaštitili rod od padavina i mraza.
Ipak, čini se da je od ključnog značaja podrška obnovi i dogradnji prehrambene i ostalih prerađivačkih industrija zasnovanih na agrarnim proizvodima. Pokazalo se da nema uspešne poljoprivrede koja se završava izvozom bazičnih proizvoda. Upravo je izlazak na tržište preko prerađenih useva od ključnog značaja za profitabilnost agrara i to tako što se završna dobit deli između svih učesnika u lancu proizvoda.
Suša je žestoka i ostaviće teške posledice. Ali, ne vredi kukati i žaliti se na "lošu godinu". Ako ništa ne promenimo naredne sezone šteta će biti i veća. Jedini način je da se selo i agrar prilagode i uklope u nove trendove, a za ovako krupne promene neophodna je podrška države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
1
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
22
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
46
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
9
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Komentari 6
C16
Живорад
Paor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar