Toplotni talas, pali klimu
Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.
Foto: 021.rs
Toplo je preko svake mere i, kako bi što lakše podneli ekstremno visoku temperaturu, ljudi se dovijaju na razne načine i prilagođavaju. Najvidljivija je učestala upotreba klima-uređaja, a posledica je znatno uvećan račun za električnu energiju na kraju svakog letnjeg meseca.
Ceni se da je u ovom periodu potrošnja struje po domaćinstvu u srpskom gradu uvećana od 22 do 30 odsto u odnosu na pre deset ili petnaest sezona. Primetno je da je rast u seoskom domaćinstvu uočljivo niži, do šest, sedam odsto, i to je jasan pokazatelj razlike u stilu i kvalitetu života između dve sredine.
Rekordni konzum
Međutim, Srbija nije jedina u kojoj leti potrošnja struje naglo raste, toliko da je gotovo sustigla zimsku. Tako je 27. juna potrošnja struje iznosila 98,5 miliona kilovata, što je rekord dosadašnjeg dela sezone, ali je i niži od apsolutnog letnjeg rekorda zabeleženog 17. jula prošle godine kada su žitelji Srbije utrošili 105,4 miliona kilovata.
Podsećanja radi, pre dvadeset ili trideset godina samo izuzetno potrošnja je letnjeg dana dostizala 80, a najčešće se kretala između 70 i 76 miliona kilovata.
Slično je u svim evropskim zemljama, pogotovo u nižim priobalnim ili udaljenijim regionima i posebno u jugoistočnoj Evropi. Uvećanje je toliko veliko da su u Evropskoj uniji odlučili da ovoj pojavi posvete više pažnje.
Za početak se svake godine radi statistička obrada prethodne letnje sezone. Pokazalo se da su toplotni talasi sve češći, žešći i da traju sve duže. Istovremeno je zapaženo da gotovo svake kalendarske godine počinju sve ranije.
Pročitaj još
Neugodne tropske noći
Međutim, još su krupnije mene kada su u pitanju tropske noći, odnosno kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni. Pre pedesetak godina bile su prava retkost, bilo je uobičajeno da u četiri, pet uzastopnih sezona ne bude zabeležena niti jedna. Tadašnje generacije su ovu pojavu doživljavale kao "afričku egzotiku".
No, vremena se menjaju i broj tropskih noći se neprekidno uvećava, delom usled neprekidne asfaltizacije i urbanizacije najvećih gradova, delom zbog, kako ističe Sektor za klimatske promene EU, klimatskih promena. Prošla godina važi kao najtoplija do sada u Srbiji, uostalom kao i za veliku većinu država jugoistočne Evrope.
Lane je u Srbiji evidentirano čak 39 tropskih noći, mnogo, mnogo više ne samo od osam koliki je donedavno bio prosek, već i od rekordnih šesnaest iz leta 2012, koje važi za "prvo afričko na ovim prostorima". Nemojmo se previše ljutiti što nedeljama noću nismo mogli usniti, u poređenju sa susedima dobro smo prošli.
U pojedinim delovima Grčke tropskih noći je bilo 55 više nego u prosečnoj godini, dok je u većem delu Italije "natprosečno uvećanje" iznosilo 50, u zapadnoj Turskoj 42, u većim delovima Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske preko 33 noći iznad proseka.
Oscilacije cene
Naravno da uključivanje klima uređaja uvećava potrošnju. Procenjuje se da tokom izraženijeg toplotnog vala uvećanje može dostići deset, dok kod mega talasa i petnaest odsto standardnog konzuma.
U razdoblju od 26. juna do 3. jula potrošnja je bila veća za 8,5 odsto nego lane u istom periodu, ali je pojedinih dana uvećanje dostizalo i 14 odsto. Zanimljivo je, međutim, da je tokom celog juna struje potrošeno za 18 odsto više nego prošle sezone u istom mesecu.
Povećanje potražnje je uzrokovalo i povećanje cene električne energije na tržištu, pa je 23. jula prosečna cena megavata bila rekordnih 147 evra, više nego što je u ovom mesecu bila ranijih sezona.
Kako je ne samo proizvodnja nego i konzum struje tokom dana izrazito neujednačen, na tržištu su velike oscilacije cene električne energije. Najjeftinija je od 11 do 14 časova kada solarke najintenzivnije rade, dok je najskuplja uveče oko 21 sat kada ove elektrane ne proizvode struju, dok konzum, zbog početka veštačkog noćnog osvetljenja, naglo raste. Tako je u junu razlika između najskupljeg i najjeftinijeg megavata iznosila u Nemačkoj 400, a u Poljskoj čak 470 evra.
Manje hidroenergije
Tokom toplotnih talasa konzum struje se sve više uvećava. Tako je Turska 23. jula na nekoliko tačaka zabeležila temperature od 50 °C i istovremeno je tog dana potrošila 1.288.472 kilovata električne energije, 4,7 odsto više od dotadašnjeg rekorda. Procenjuje se da je 85 odsto uvećanja otišlo na hlađenje prostorija.
Turska među evropskim državama važi za zemlju u kojoj je rast potrošnje struje najveći, nešto više od četvrtine ukupnog evropskog rasta strujnog konzuma dolazi iz zemlje na dva kontinenta. Albanija je država u kojoj je vidljiv uticaj toplotnih talasa i snažnih suša na rast strujnog konzuma. Tokom jula je više puta temperatura prelazila 40 stepeni, dok je potrošnja struje u proseku dnevno iznosila 22,7, naspram lanjskih 18,6 miliona kilovata.
Tačno je da tokom dugih sušnih perioda solarke rade izrazito intenzivno, ali je vetra manje, pa je i doprinos eolskih energana manji nego u vreme visokih, ali ne i paklenih temperatura. Međutim, mnogo veći udar na proizvodnju je skromniji doprinos hidroenergana.
Tako je u Srbiji ovog leta hidroenergije za 20 odsto manje nego prošlog leta, dok je taj pad u Hrvatskoj i veći, 23,5 odsto. Slovence je, pak, zadesila prava nevolja, pad proizvodnje hidroenergije je čak 40 odsto, pa su sa južne strane Alpa ovog leta izraziti uvoznici struje.
Bolja infrastruktura, više kapaciteta za skladištenje
Zanimljivo je da ukupna potrošnja struje u severnim evropskim državama pada, najviše zbog slabih i zima sa minimalnim količinama padavina. Taj pad letnje povećanje za potrebe hlađenja kompenzuje samo manjim delom.
U južnoj Evropi je drugačije. Tu je letnje uvećanje za potrebe hlađenja kudikamo veće i stoga potrošnja neprekidno i sve brže raste. Ovakva situacija često dovodi do situacije da je cena struje na tržištu u Švedskoj, Norveškoj ili Danskoj znatno ispod cene u jugoistočnom kutku Starog kontinenta, pa se ponekad nestašice na jugu mogu rešiti uvozom viška struje sa severa kontinenta.
U izveštaju o toplotnim talasima u jugoistočnoj Evropi, EU ističe da su posledice stalan rast potražnje za strujom i sve teže ispunjavanje cilja o dostupnosti električne energije stanovništvu u svakom trenutku. Ističu i da dobar deo poteškoća ishodi iz nedovoljne i loše održavane infrastrukture.
Stoga u izveštaju ukazuju da je deo rešenja kako bi se odgovorilo na klimatske promene i uvećanu potrošnju upravo razvoj kako strujne mreže za prenos i distribuciju tako i kapaciteta za skladištenje struje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
3
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
36
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Đaković: Cene hrane skoro na evropskom proseku, a plate ni dopola
08.09.2026.•
12
Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga.
Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
08.09.2026.•
16
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Komentari 2
Anonimus
Suština
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar