Toplotni talas, pali klimu
Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.
Foto: 021.rs
Toplo je preko svake mere i, kako bi što lakše podneli ekstremno visoku temperaturu, ljudi se dovijaju na razne načine i prilagođavaju. Najvidljivija je učestala upotreba klima-uređaja, a posledica je znatno uvećan račun za električnu energiju na kraju svakog letnjeg meseca.
Ceni se da je u ovom periodu potrošnja struje po domaćinstvu u srpskom gradu uvećana od 22 do 30 odsto u odnosu na pre deset ili petnaest sezona. Primetno je da je rast u seoskom domaćinstvu uočljivo niži, do šest, sedam odsto, i to je jasan pokazatelj razlike u stilu i kvalitetu života između dve sredine.
Rekordni konzum
Međutim, Srbija nije jedina u kojoj leti potrošnja struje naglo raste, toliko da je gotovo sustigla zimsku. Tako je 27. juna potrošnja struje iznosila 98,5 miliona kilovata, što je rekord dosadašnjeg dela sezone, ali je i niži od apsolutnog letnjeg rekorda zabeleženog 17. jula prošle godine kada su žitelji Srbije utrošili 105,4 miliona kilovata.
Podsećanja radi, pre dvadeset ili trideset godina samo izuzetno potrošnja je letnjeg dana dostizala 80, a najčešće se kretala između 70 i 76 miliona kilovata.
Slično je u svim evropskim zemljama, pogotovo u nižim priobalnim ili udaljenijim regionima i posebno u jugoistočnoj Evropi. Uvećanje je toliko veliko da su u Evropskoj uniji odlučili da ovoj pojavi posvete više pažnje.
Za početak se svake godine radi statistička obrada prethodne letnje sezone. Pokazalo se da su toplotni talasi sve češći, žešći i da traju sve duže. Istovremeno je zapaženo da gotovo svake kalendarske godine počinju sve ranije.
Pročitaj još
Neugodne tropske noći
Međutim, još su krupnije mene kada su u pitanju tropske noći, odnosno kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni. Pre pedesetak godina bile su prava retkost, bilo je uobičajeno da u četiri, pet uzastopnih sezona ne bude zabeležena niti jedna. Tadašnje generacije su ovu pojavu doživljavale kao "afričku egzotiku".
No, vremena se menjaju i broj tropskih noći se neprekidno uvećava, delom usled neprekidne asfaltizacije i urbanizacije najvećih gradova, delom zbog, kako ističe Sektor za klimatske promene EU, klimatskih promena. Prošla godina važi kao najtoplija do sada u Srbiji, uostalom kao i za veliku većinu država jugoistočne Evrope.
Lane je u Srbiji evidentirano čak 39 tropskih noći, mnogo, mnogo više ne samo od osam koliki je donedavno bio prosek, već i od rekordnih šesnaest iz leta 2012, koje važi za "prvo afričko na ovim prostorima". Nemojmo se previše ljutiti što nedeljama noću nismo mogli usniti, u poređenju sa susedima dobro smo prošli.
U pojedinim delovima Grčke tropskih noći je bilo 55 više nego u prosečnoj godini, dok je u većem delu Italije "natprosečno uvećanje" iznosilo 50, u zapadnoj Turskoj 42, u većim delovima Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske preko 33 noći iznad proseka.
Oscilacije cene
Naravno da uključivanje klima uređaja uvećava potrošnju. Procenjuje se da tokom izraženijeg toplotnog vala uvećanje može dostići deset, dok kod mega talasa i petnaest odsto standardnog konzuma.
U razdoblju od 26. juna do 3. jula potrošnja je bila veća za 8,5 odsto nego lane u istom periodu, ali je pojedinih dana uvećanje dostizalo i 14 odsto. Zanimljivo je, međutim, da je tokom celog juna struje potrošeno za 18 odsto više nego prošle sezone u istom mesecu.
Povećanje potražnje je uzrokovalo i povećanje cene električne energije na tržištu, pa je 23. jula prosečna cena megavata bila rekordnih 147 evra, više nego što je u ovom mesecu bila ranijih sezona.
Kako je ne samo proizvodnja nego i konzum struje tokom dana izrazito neujednačen, na tržištu su velike oscilacije cene električne energije. Najjeftinija je od 11 do 14 časova kada solarke najintenzivnije rade, dok je najskuplja uveče oko 21 sat kada ove elektrane ne proizvode struju, dok konzum, zbog početka veštačkog noćnog osvetljenja, naglo raste. Tako je u junu razlika između najskupljeg i najjeftinijeg megavata iznosila u Nemačkoj 400, a u Poljskoj čak 470 evra.
Manje hidroenergije
Tokom toplotnih talasa konzum struje se sve više uvećava. Tako je Turska 23. jula na nekoliko tačaka zabeležila temperature od 50 °C i istovremeno je tog dana potrošila 1.288.472 kilovata električne energije, 4,7 odsto više od dotadašnjeg rekorda. Procenjuje se da je 85 odsto uvećanja otišlo na hlađenje prostorija.
Turska među evropskim državama važi za zemlju u kojoj je rast potrošnje struje najveći, nešto više od četvrtine ukupnog evropskog rasta strujnog konzuma dolazi iz zemlje na dva kontinenta. Albanija je država u kojoj je vidljiv uticaj toplotnih talasa i snažnih suša na rast strujnog konzuma. Tokom jula je više puta temperatura prelazila 40 stepeni, dok je potrošnja struje u proseku dnevno iznosila 22,7, naspram lanjskih 18,6 miliona kilovata.
Tačno je da tokom dugih sušnih perioda solarke rade izrazito intenzivno, ali je vetra manje, pa je i doprinos eolskih energana manji nego u vreme visokih, ali ne i paklenih temperatura. Međutim, mnogo veći udar na proizvodnju je skromniji doprinos hidroenergana.
Tako je u Srbiji ovog leta hidroenergije za 20 odsto manje nego prošlog leta, dok je taj pad u Hrvatskoj i veći, 23,5 odsto. Slovence je, pak, zadesila prava nevolja, pad proizvodnje hidroenergije je čak 40 odsto, pa su sa južne strane Alpa ovog leta izraziti uvoznici struje.
Bolja infrastruktura, više kapaciteta za skladištenje
Zanimljivo je da ukupna potrošnja struje u severnim evropskim državama pada, najviše zbog slabih i zima sa minimalnim količinama padavina. Taj pad letnje povećanje za potrebe hlađenja kompenzuje samo manjim delom.
U južnoj Evropi je drugačije. Tu je letnje uvećanje za potrebe hlađenja kudikamo veće i stoga potrošnja neprekidno i sve brže raste. Ovakva situacija često dovodi do situacije da je cena struje na tržištu u Švedskoj, Norveškoj ili Danskoj znatno ispod cene u jugoistočnom kutku Starog kontinenta, pa se ponekad nestašice na jugu mogu rešiti uvozom viška struje sa severa kontinenta.
U izveštaju o toplotnim talasima u jugoistočnoj Evropi, EU ističe da su posledice stalan rast potražnje za strujom i sve teže ispunjavanje cilja o dostupnosti električne energije stanovništvu u svakom trenutku. Ističu i da dobar deo poteškoća ishodi iz nedovoljne i loše održavane infrastrukture.
Stoga u izveštaju ukazuju da je deo rešenja kako bi se odgovorilo na klimatske promene i uvećanu potrošnju upravo razvoj kako strujne mreže za prenos i distribuciju tako i kapaciteta za skladištenje struje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
45
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
16.10.2025.•
59
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Problem NIS-a treba da se reši do Nove godine: Koja je najrealnija opcija?
16.10.2025.•
11
Problem sa NIS-om zbog američkih sankcija trebalo bi da bude rešen najkasnije do Nove godine.
MMF: Globalni dug bi mogao da premaši 123 odsto globalnog BDP-a
16.10.2025.•
1
Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije.
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
8
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
5
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
22
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Tramp: Zbog mojih carina svi odustaju od BRIKS-a
15.10.2025.•
10
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su sve zemlje koje su želele da budu deo BRIKS-a odustale od tih ambicija zbog američkih carinskih tarifa.
Vučić ponudio Rusima da Srbija od njih otkupi deo NIS-a
15.10.2025.•
68
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je ruskoj delegaciji da Srbija otkupi deo ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Dženeral motors imaće gubitak 1,6 milijardi dolara zbog Trampove politike prema električnim vozilima
15.10.2025.•
1
Najveći američki proizvođač automobila, Dženeral motors (GM), u sledećem kvartalu pretrpeće gubitak od 1,6 milijardi dolara.
Banke od danas u obavezi da omoguće olakšice u otplati kredita - ali ne svima: Evo na koga se to odnosi
15.10.2025.•
2
Banke su od danas, 15. oktobra u obavezi da građanima koji ne mogu da otplaćajuju kredite usled otežanih okolnosti omoguće lakšu otplatu.
Pod sankcijama i druga preduzeća u vlasništvu NIS-a: Kako će poslovati?
14.10.2025.•
1
Matično preduzeće NIS a.d. uvršteno je na listu specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD-a.
Povećan uvoz derivata: Kako su se konkurenti pripremili za sankcije NIS-u?
14.10.2025.•
7
Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u.
Kina uzvraća udarac: Uvela lučke takse američkim brodovima
14.10.2025.•
2
Kinesko Ministarstvo saobraćaja objavilo je detaljan dokument kojim se propisuju posebne lučke takse za brodove u vlasništvu ili pod upravom američkih preduzeća, organizacija i pojedinaca.
Đedović Handanović: NIS neće biti nacionalizovan, to smo rekli i Rusima
14.10.2025.•
61
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da će razgovori srpske i ruske strane o američkim sankcijama NIS-u zbog većinskog ruskog udela biti nastavljeni.
NBS: Devizne rezerve na kraju septembra 29 milijardi evra
13.10.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju septembra ove godine bile 29 milijardi evra i u odnosu na prethodni mesec veće su za 441 milion evra, objavila je danas NBS.
Ruski kec u rukavu: "Četiri godine je Srbija ostala uljuljkana u priču o jeftinom gasu"
13.10.2025.•
64
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje da Srbija u narednom periodu neće moći da izbegne donošenje odluka koje će značajno uticati ili na ekonomiju zemlje ili na odnose sa velikim silama, pre svega Rusijom i SAD.
NBS: Uredba o maržama smanjila inflaciju u septembru
13.10.2025.•
4
Inflacija u septembru smanjena je 1,6 odsto u odnosu na avgust, kao rezultat primene vladine uredbe kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na 20 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.
Komentari 2
Anonimus
Suština
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar