Ekonomisti o tome zašto je došlo do nestašice evra u menjačnicama: Tri su razloga za to
U poslednje dve nedelje došlo je do porasta tražnje evra u menjačnicama, a to je deličino rezultat objave informacija o Naftnoj industriji Srbije.
Foto: 021.rs
U Narodnoj banci Srbije kažu da je veliki deo ova tražnje uzrokovan i pojedinim napisima u medijima i objavama na društvenim mrežama kojima se izaziva panika. Objašnjavaju da je u pojedinačnim menjačnicama došlo do isključivo trenutnog nedostatka evra, ali da ne postoji problem u pogledu snabdevenosti evrom. U Narodnoj banci uveravaju da kurs dinara prema evru nije, niti će biti, ugrožen.
Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas kaže da je tačno da se prethodnih dana u delu menjačnica pojavio trenutni manjak evra.
"Ipak, važno je naglasiti da to nije posledica nestašice deviza u zemlji, već isključivo pojačane potražnje građana u kratkom vremenskom periodu. Menjačnice raspolažu ograničenim dnevnim količinama, pa kada potražnja naglo poraste, kao što je sada bio slučaj, dešava se da pojedina prodajna mesta privremeno ostanu bez gotovine u evrima", pojašnjava on.
Kako napominje, ima nekoliko razloga za pojačanu potražnju.
"Kao prvo, informacije u javnosti o situaciji sa NIS-om podstakle su deo građana da se dodatno obezbede devizama, iako za tim objektivno nije bilo potrebe. Drugi razlog je psihološki efekat medijskih objava i društvenih mreža - kada se pojavi vest o 'mogućoj nestašici', potražnja se sama multiplicira. I kao treća stvar, tu je sezonski faktor - pred kraj godine tradicionalno raste potreba za devizama zbog putovanja i plaćanja u inostranstvu", objašnjava Vasić.
Sagovornik lista Danas naglašava da je devizna likvidnost bankarskog sistema stabilna.
"NBS ima jasne mehanizme da u svakom trenutku ublaži kratkoročne pritiske i spreči oscilacije kursa, kao što je činila i u periodima znatno većih globalnih šokova. Zbog toga ne očekujem nikakve šire posledice", kaže on.
Ovo je, prema njegovim rečima, više kratkotrajni logistički efekat pojačane potražnje, a ne pokazatelj bilo kakvog fundamentalnog rizika.
"Kurs dinara prema evru ostaje stabilan i nije realno očekivati poremećaje u snabdevenosti devizama. Ukratko, situacija je privremena, pod kontrolom i daleko od bilo kakvog sistemskog rizika", zaključuje Vasić.
I ekonomista Aleksandar Stevanović navodi da menjačnice nisu trebovale dovoljno gotovine od banaka i da je ovo tehničko pitanje.
"Dinarska novčana masa je višestruko manja od deviznih rezervi, tako da će NBS bez problema pokriti svaku tražnju za devizama i odliv kapitala koji je realnost barem još dve godine. Bezgotovinski nemate probleme da kupite evre", objašnjava on.
Prema njegovom mišljenju, ovo nije posledica straha stanovništva.
"Građani koji se ne sećaju pljačke stanovništva Srbije od strane države danas čine većinu, oni nisu nervozni, jer nemaju iskustvo. Oni koji se sećaju očigledno ne smatraju da je problem velik", kaže Stevanović.
Pročitaj još
Što se tiče kursa, kako kaže, gotovinske devizne transakcije su minoran deo ukupnih deviznih transakcija, pa ne mogu značajno pogurati kurs.
"Fiksni kurs kakav je u Srbiji, iako ga tako ne zove NBS, može biti u problemu samo ako se emituje novac bez pokrića. U suprotnom prilagođavanje je automatsko, ali ne momentalno, kad se dešava priliv kapitala cene rastu, kad se kapital odliva cene padaju", zaključuje Stevanović.
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva za Danas kaže da je blago porastao i srednji kurs.
"Međutim, neproporcijalno u odnosu na rast tog srednjeg kursa porastao je i prodajni kurs u menjačnicama. Poslednjih dana je otišao i na 118,5 dinara", ukazuje on.
Kako kaže, i Efektivi su se javljali građani koji tvrde da pojedine, uglavnom manje, menjačnice nemaju evre za prodaju.
"Pojavila se određena količina dinara, što je uzrokovalo da neko uz pomoć njih kupuje evre. To se, zanimljivo, pogodilo sa onim periodom kada se u opticaju pojavila velika količina novčanica od 2.000, koje su bile sveže odštampane", navodi Gavrilović.
Kako dodaje, da se pojavio višak dinara u opticaju i da građani kupuju evro mu je potvrđeno i od menjača.
"Pa je i logično da kada je tražnja veća, a ponuda se smanji, cena raste", pojašnjava sagovornik beogradskog lista.
Što se tiče straha zbog situacije oko NIS-a, Gavrilović navodi da nije siguran koliko je to povezano.
"Situacija u vezi sa NIS-om traje mesecima, a ovo sa evrom od prošle nedelje", kaže on.
Ekonomista i predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi Vladimir Vukčević je rekao za Insajder da je nedostatak evra više tehnička stvar, ističući da situacija u narednom periodu zavisi od toga šta će biti sa NIS-om. Dodao je da Narodna banka svake godine kupuje više deviza nego što prodaje.
"Tako da je moguće da u pojedinim segmentima dođe do nestašice gotovine, kao što je sada u menjačnicama, ali tu su poslovne banke, tu je i centralna banka koja može da obezbedi tu gotovinu i da nadomesti to što se u pojedinim delovima menjačkog sistema javlja manjak", objasnio je on.
Vučković ističe da u uslovima veće potražnje za devizama može da dođe do pritiska na devizni kurs, tako da on raste, ali veruje da do toga neće doći.
"Narodna banka najčešće bira da interveniše i da prodajom deviza onemogući da taj kurs raste. Tako da jedno je šta je stanje na tržištu, a drugo šta su aktivnosti Narodne banke koje praktično neutrališu te promene na tržištu. Ja verujem da će Narodna banka, kao i ranije u tim uzburkanim periodima, da interveniše ako treba i da kurs neće da se promeni", istakao je Vučković.
Na pitanje šta građani i privreda mogu očekivati u narednom periodu kada je reč o dostupnosti evra, odnosno deviza, i samom kursu, sagovornik Insajdera ocenjuje da to sve zavisi od toga šta će biti sa NIS-om, odnosno kako će se to rešiti.
"Ako se to bude rešilo, onda ne bi trebalo da bude poremećaja do kraja godine i početkom sledeće godine. Ako se nešto iskomplikuje pa to ode nizbrdo, onda će to biti veliki zemljotres za našu privredu, pa se mogu očekivati poremećaji i na deviznom tržištu", zaključuje Vučković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Forbs: Ilon Mask ubedljivo najbogatiji čovek na svetu
10.03.2026.•
0
Ilon Mask, većinski akcionar proizvođača automobila Tesla, svemirske kompanije SpejsEks, društvene mreže Iks i kompanije za veštačku inteligenciju xAI, ubedljivo je najbogatiji čovek na svetu, prenosi Forbs.
Mađarski zvaničnik: Rat na Bliskom istoku neće usporiti preuzimanje NIS-a
10.03.2026.•
6
Kao odgovor na produbljivanje krize na Bliskom istoku i pritiske na energetsko tržište, mađarska Vlada ograničila je cenu goriva u maloprodaji.
Ministarstvo finansija: Javni dug Srbije 39 milijardi evra na kraju januara
10.03.2026.•
7
Javni dug Srbije na kraju januara ove godine bio je 39 milijardi evra, odnosno 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Folksvagen planira da otpusti 50.000 radnika
10.03.2026.•
2
Nemački automobilski gigant Folksvagen grupa planira da do 2030. godine ukine oko 50.000 radnih mesta u Nemačkoj.
Ona je ta: Glas koji pokreće, odluke koje traju
10.03.2026.•
0
U mesecu kada se obeležava Dan žena, kompanija Univerexport odlučila je da ponosno kaže "Ona je ta", kampanjom koja osvetljava žene koje vode timove, pokreću promene i postavljaju standarde.
Pala cena nafte nakon Trampove izjave da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo"
10.03.2026.•
3
Referentna cena nafte pala je danas nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo".
Vučić u planu "Srbija 2030" najavio platu od 1.320 evra i veći BDP: Profesor Arsić o tome da li su to bajke
10.03.2026.•
35
Na predstavljanju strategije "Srbija 2030", koju je prethodnog vikenda predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo se čuti kako će ona biti ostvarena uz određene preduslove.
Srbija u trostrukom naftnom obruču, a nafta sve skuplja: To će uticati i na cene hrane
10.03.2026.•
26
Cene nafte juče su vrtoglavo skočile do 120 dolara, da bi se tokom dana cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka.
MAT: Kriza oko NIS-a "pojela" rast BDP-a
09.03.2026.•
1
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju "Makroekonomske analize i trendovi".
Zabrana izvoza nafte: Koliko Srbija izvozi naftnih derivata i u koje zemlje?
09.03.2026.•
10
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je za sedam do 10 dana cena nafte na svetskom tržištu skočila za 50 odsto.
Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva
09.03.2026.•
9
Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima.
Mart u znaku kasko osiguranja – do 35% popusta u DDOR-u
09.03.2026.•
0
Mesec mart u DDOR-u posvećen je kasko osiguranju, uz posebne pogodnosti za vlasnike vozila.
Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje
09.03.2026.•
24
Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu uporedio srpsku i američku ekonomiju, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika.
Januarska inflacija u Srbiji veća od proseka Evropske unije
09.03.2026.•
2
Srbija je u januaru imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU).
Barel nafte premašio 110 dolara zbog poremećaja na tržištu
09.03.2026.•
3
Cene nafte premašile su danas 110 dolara po barelu zbog poremećaja u snabdevanju, prenosi Trejding ekonomiks.
Skoro 20 odsto manje žena zaposleno na Zapadnom Balkanu u odnosu na muškarce
08.03.2026.•
0
Povodom Međunarodnog dana žena Savet za regionalnu saradnju (RCC) skreće pažnju na ukorenjene razlike u zapošljavanju i platama žena i muškaraca na tržištu rada u celom regionu Zapadnog Balkana.
Teškoće privrede SAD za koju je Tramp tvrdio da "grmi"
08.03.2026.•
4
Predsednik SAD Donald Tramp je obećao da će 2026. biti godina velikog ekonomskog rasta, ali je počela gubitkom radnih mesta, rastom cena goriva i većom neizvesnošću za budućnost Amerike.
Profesor Lukić: Treba proceniti koliko državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje
08.03.2026.•
8
U jeku rasta cena energenata, pažnja svetske javnosti ponovo je usmerena ka Persijskom zalivu.
Siniša Mali ne isključuje mogućnost smanjenja akciza na gorivo
08.03.2026.•
16
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima mehanizme da ublaži posledice jedne od najvećih kriza u svetu.
Čekaju se mere države zbog skoka cena goriva: Ima li Srbija prostora za smanjenje akciza
08.03.2026.•
16
Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.
Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi
08.03.2026.•
3
Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.
Komentari 39
Gale
Ana
Ekonomija
A da li su u zemljama u kojima je Evro valuta cene danas iste kao pre 2 godine? Čestitam, otkrili ste inflaciju iako ste iz nekog razloga u uverenju da inflacija ne postoji nigde više na svetu sem u Srbiji. I inflacija se neće smanjiti već upravo pogoršati ako ste zamislili da je rešavate upropaštavanjem vrednosti jedne prema drugoj valuti. Razumljivo je da neobrazovani i nesposobni pojedinci veruju da ako upropaste vrednost valuti da će sve pojeftiniti i da će proizvođači koji uvoze repro-materijal ili gotove proizvode prvo lepo nabrati novac kojim će to da plate sa drveta a potom vama u bescenje prodavati gotov proizvod. Vaš je problem pre taj što ste toliko uvereni da ste u pravu dok se niste nimalo potrudili da proverite da li se ikada u istoriji čovečanstva desilo da se ekonomija države oporavi upropaštavanjem i uništavanjem valute.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar