Čekaju se mere države zbog skoka cena goriva: Ima li Srbija prostora za smanjenje akciza

Autor: Danas (Suzana Peljto)

Info

08.03.2026.

09:51

Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.

Čekaju se mere države zbog skoka cena goriva: Ima li Srbija prostora za smanjenje akciza

Foto: 021.rs

Država je najavila mere kako bi sprečila skok cena dizela i benzina, a mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da bi država mogla da primeni smanjenje akciza za 20 odsto kao jednu od mera.

Udeo državnih nameta u maloprodajnoj ceni dizela u Srbiji trenutno iznosi 55 odsto, a u ceni benzina 57 odsto, piše Danas.

Država je 15. februara povećala akcize na gorivo. Akciza na bezolovni benzin uvećana je za dva dinara i sada iznosi 72 dinara po litru, a toliko je povećana i za dizel i sada iznosi 74,04 dinara po litru.

U maloprodajnu cenu osim akciza uključeni su i PDV od 20 odsto, naknada za obavezne rezerve od 2,6 dinara po litru, kao i naknada za unapređenje energetske efikasnosti od 0,15 dinara po litru.

"Danas" je uradio proračun na cenama koje su stupile na snagu ovog petka, 6. marta, i koje će važiti do 13. marta do 15 časova. Cena dizela trenutno iznosi 203 dinara po litru, a benzina 184 dinara po litru.

Udeo državnih nameta u cenama dizela i benzina u Srbiji jedan je od najviših u regionu, ali i u poređenju sa pojedinim evropskim zemljama, pa proračun Danasa pokazuje da država ima i veći prostor za smanjenje akciza od 20 odsto.

Prema podacima sektora Evropske komisije za energetiku, udeo državnih nameta u cenama dizela u zemljama EU u januaru prošle godine bio je između 41 i 55 odsto, dok je za benzin iznosio od 45 do 63 odsto.

Najveći udeo državnih nameta u maloprodajnoj ceni dizela u EU imali su Italija i Irska (55 odsto), Slovenija i Malta (54 odsto), kao i Francuska, Belgija i Nemačka po 53 odsto.

Najniži udeo državnih dažbina kod dizela registrovan je u Estoniji (41 odsto), Bugarskoj (42 odsto), Švedskoj (43 odsto), Španiji (43 odsto), Kipru (44 odsto), Mađarskoj (54 odsto) i Luksemburgu (45 odsto).

Za benzin, najviši državni nameti bili su u Finskoj (63 odsto), a zatim u Nemačkoj (60 odsto), Irskoj (59 odsto), Italiji (59 odsto) i Grčkoj (59 odsto).

Najniži su bili u Bugarskoj (45 odsto), Mađarskoj (47 odsto), Švedskoj (47 odsto), Kipru (48 odsto), Španiji (48 odsto) i Poljskoj (48 odsto).

Prošle godine, u isto vreme, udeo državnih nameta u Srbiji iznosio je 52 odsto za dizel i 54 odsto za benzin. To znači da je udeo dizela bio pri vrhu evropske liste, dok je udeo benzina bio u sredini.

U poređenju sa zemljama iz regiona koje su u EU, Srbija je u tom trenutku imala viši udeo državnih nameta u ceni dizela od Bugarske, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, jedino je Slovenija imala viši udeo od Srbije.

Kada je reč o benzinu, udeo državnih taksi u Srbiji bio je veći od onog u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, na istom nivou kao u Hrvatskoj i niži od onog u Sloveniji.

Danas napominje da su državne dažbine u Srbiji od januara prošle godine povećavane dva puta: prvi put u februaru 2025, a drugi put u februaru ove godine. U međuvremenu su nameti porasli i u drugim zemljama, ali uglavnom jednom, jer se u EU akcize obično usklađuju sa inflacijom u januaru svake godine.

Ukoliko bi država smanjila akcize za 20 odsto kako bi zaštitila potrošače od visokih cena usled rasta cena nafte, trenutni udeo državnih nameta smanjio bi se na ispod 50 odsto: tačnije, 47,3 odsto za dizel i 49,5 odsto za benzin.

I dalje bi to bio visok udeo u poređenju sa mnogim evropskim zemljama, među kojima su, kada je reč o dizelu, Luksemburg, Mađarska, Kipar, Španija, Švedska i Estonija. Za benzin, udeo bi bio i dalje viši od onog u Bugarskoj, Mađarskoj, Švedskoj, Kipru, Španiji i Poljskoj.

Pogledaju li se i podaci iz regiona van EU, kao što su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, gde udeo državnih nameta iznosi između 40 i 45 odsto, jasno je da Srbija ima prostor za smanjenje akciza i za više od 20 odsto u slučaju daljeg rasta cena nafte.

Čak i sa nižim akcizama, Srbija ne bi bila ispod zemalja u regionu niti evropskih zemalja po udelu državnih nameta u ceni goriva.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Bojsi

08.03.2026 • 10:58

Ko hoće nađe način a ko neće traži izgovor.

0 0 0
Particulare matter

08.03.2026 • 10:52

radikal obožava ovakve situacije. Uživa u ovome. Još kad bi poljoprivrednici imali para i kad bi mogli da pokupuju svu naftu, a da je niko drugi nema bio bi najsrećniji na svetu. A ne postoji situacija. Ne postoji nikakva situacija ni opasnost. Ovde je problem što rusiji nisu uvedene sankcije od strane države Srbije i što ruska firma NIS Gazprom Neft ima monopol a zbog sankcija radi u velikom minusu i sada vučić želi da građani Srbije nadoknađuju gubitke ruskoj mafiji, umesto da se tržište nafte devirzifikuje i oslobodi ruskog uticaja da bi druge kompanije iz Evrope mogle da se ravnopravno bore na tržištu. U Bosni je gorivo i sada 50 dinara jeftinije nego u Srbiji, u Makedoniji još više.

0 1 -1
9

08.03.2026 • 10:12

Samo

Neka ne razmatraju ovi banditi "mere" . I ovako smo najskuplji u Evropi , ako ovaj šljam i nestručnjaci bude razmatrao bićemo najskuplji na svetu .

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.