Vučić u planu "Srbija 2030" najavio platu od 1.320 evra i veći BDP: Profesor Arsić o tome da li su to bajke
Na predstavljanju strategije "Srbija 2030", koju je prethodnog vikenda predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo se čuti kako će ona biti ostvarena uz određene preduslove.
Oni se tiču investicija, mira i stabilnosti, ponovila je to juče i predsednica Skupštine Srbije i perjanica SNS-a Ana Brnabić.
Već iz ovoga nameće se gotovo izvestan zaključak. Plan je neostvariv, jer strane investicije padaju i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama. Domaće pak stagniraju. I taj trend će se nastaviti narednih godina. Umesto mira imamo nove ratove i geopolitičke tenzije, a i stabilnost je na krajnje klimavim nogama. I spoljna, a i unutrašnja, piše Forbes Srbija.
Profesor makroekonomije beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić analizirao je za Forbes Srbija ključne makroekonomske pretpostavke koje je tog dana izneo predsednik Srbije. Tu se misli na najavljeno povećanje BDP-a do 2030. godine na 133 milijardi evra sa sadašnjih nepunih 90. Odnosno povećanje BDP-a po stanovniku sa sadašnji 13.500 na 20.000 evra.
Takođe, analizirao je i pretpostavke za rast prosečne zarade sa prošlogodišnjih 934 evra na 1.320 do 2030. I rast penzija na 750 evra do kraja ovog perioda.
I da se osvari, posledice će biti loše
Profesor Arsić kaže da bi rast BDP-a po stanovniku morao u narednih pet godina da bude 48,1 odsto da bi u 2030. dostigao najavljenih 20.000 evra. To znači da bi on u evrima morao da godišnje bude u proseku 8,2 odsto.
"To je rast u evrima koji ne odgovara realnom rastu BDP-a. Kada pogledamo realni rast da bi se ova projekcija ostvarila Srbija mora imati prosečan godišnji rast BDP-a po stanovniku od četiri odsto uz isto toliku stopu inflacije i zadržavajući fiksni kurs dinara", objašnjava Arsić.
On kaže da je rast BDP-a u proseku četiri odsto krajnje neizvestan. Iako to nije neostvariva stopa rasta. Podsetimo, ipak, ona je prošle godine projektovana na četiri odsto, a na kraju je rast bio upola manji.
"Mi sada imamo novi rat. Skok cena energenata i veliku neizvesnost u pogledu nastavka tog rata i posledica po ekonomiju. U takvim uslovima, veoma je teško prognozirati da li je ovo dostižno ili nije", kaže dalje Arsić.
Arsić, međutim, upozorava da bi dostizanje ovog plana imalo posledice po ekonomiju. I to negativne. Prva je još brže približavanje Srbije prosečnim cenama u Evropi. A drugo slabljenje konkurentosti domaće privrede.
"Cene u Srbiji su na 67 odsto evropskog proseka, kada govorimo o svim cenama. Na ovaj način bi se one dodatno približile evropskom proseku, što je iznad naše ekonomske snage. Vi kada pogledate, Rumunija i Bugarska imaju niže cene, a ekonomski su razvijenije od Srbije", objašnjava Arsić.
Moguća recesija
Uz upozorenje da prosečan rast BDP-a od četiri odsto neće biti lako ostvariti, Arsić ističe upravo geopolitičke rizike, veliki skok cena energenata, ali ne iskuljučuje ni recesiju ukoliko aktuelni rat potraje.
"Dešavanja u Iranu i uticaj na energetiku i cene energenata ne samo da će uticati na inflaciju, nego može dovesti i do recesije ako se te cene otmu kontroli. Pritom, na snazi je u poslednje vreme proces deglobalizacije koja za posledicu ima smanjenje investicija na globalnom nivou, pa i kod nas. A ove investicije bi trebalo da budu pokretač tog rasta koji se planira. Ako one podbace, onda bi takve stope rasta trebalo da donesu privatne domaće investicije. Njih je teško očekivati u potrebnoj meri, jer one zahtevaju promenu privrednog sistema, jačanje institucija i ravnopravnost učesnika na tržištu, a ne privilegovanje onih koji su bliski vlasti", kaže Arsić.
Bajka o platama i penzijama
Profesor Arsić podseća da je prosečna zarada u Srbiji u prošloj godini iznosila 934 evra. Da bi ona dostigla 1.320 do 2030. kako je to najavio Aleksandar Vučić u svom ambicioznom strateškom planu, to bi podrazumevalo njen rast od oko 41 odsto u pet godina. Ili rast od sedam odsto godišnje.
Pročitaj još
Arsić kaže da to nije neizvodljivo, ali zahteva realni ekonomski rast od četiri odsto, uz jačanje dinara u odnosu na evro.
"Kada dinar jača u odnosu na evro, onda će rasti i plate preračunate u evro. Ali svakako bi taj rast bio veći od realnog. Dakle, ovako nešto je moguće ako bi se desilo prilagođavanje privrede tim uslovima. Ali privrede koja ima veliku dodatu vrednost, što onda zahteva investicije u visokotehnološke sektore", navodi Arsić.
Ni to, međutim, nije bez posledica po ekonomiju. Naime, rast plata znači veće učešće troškova rada u ceni proizvoda. A to privredi nije isplativo ukoliko ne govorimo o pomenutim kompanijama koje prave veliku dodatu vrednost. Pitanje je koliko takvih kompanija možemo da privučemo. Pogotovo u ovakvim okolnostima, odnosno u ovom političkom sistemu, upozorava Arsić.
Drugim rečima, Vučićeve najave o ekonomskom i investicionom rastu su teorijski moguće. Ali, uz mnogo ali... Počev od mira, stabilnosti i investicija što je upitno, pa do ekonomskog rasta, koji je još upitniji. Upravo zbog neizvesnosti koju trenutno dobar deo sveta živi. A i sve ako se ostvari, kao što upozorava Arsić, ovakvi rezultati imali bi negativne posledice po konkurentnost privrede.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
0
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
0
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
0
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
2
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
6
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Shein zabeležio pad prodaje i gubitak od 99 miliona dolara zbog Trampovih carina
28.07.2026.•
0
Kompanija Shein zabeležila je kvartalni gubitak od 99 miliona dolara nakon usporavanja prodaje, izazvanog odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da ukine izuzeće od uvoznih dažbina na robu male vrednosti.
Komentari 35
dacic
zztop
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar