Vučić u planu "Srbija 2030" najavio platu od 1.320 evra i veći BDP: Profesor Arsić o tome da li su to bajke
Na predstavljanju strategije "Srbija 2030", koju je prethodnog vikenda predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo se čuti kako će ona biti ostvarena uz određene preduslove.
Oni se tiču investicija, mira i stabilnosti, ponovila je to juče i predsednica Skupštine Srbije i perjanica SNS-a Ana Brnabić.
Već iz ovoga nameće se gotovo izvestan zaključak. Plan je neostvariv, jer strane investicije padaju i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama. Domaće pak stagniraju. I taj trend će se nastaviti narednih godina. Umesto mira imamo nove ratove i geopolitičke tenzije, a i stabilnost je na krajnje klimavim nogama. I spoljna, a i unutrašnja, piše Forbes Srbija.
Profesor makroekonomije beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić analizirao je za Forbes Srbija ključne makroekonomske pretpostavke koje je tog dana izneo predsednik Srbije. Tu se misli na najavljeno povećanje BDP-a do 2030. godine na 133 milijardi evra sa sadašnjih nepunih 90. Odnosno povećanje BDP-a po stanovniku sa sadašnji 13.500 na 20.000 evra.
Takođe, analizirao je i pretpostavke za rast prosečne zarade sa prošlogodišnjih 934 evra na 1.320 do 2030. I rast penzija na 750 evra do kraja ovog perioda.
I da se osvari, posledice će biti loše
Profesor Arsić kaže da bi rast BDP-a po stanovniku morao u narednih pet godina da bude 48,1 odsto da bi u 2030. dostigao najavljenih 20.000 evra. To znači da bi on u evrima morao da godišnje bude u proseku 8,2 odsto.
"To je rast u evrima koji ne odgovara realnom rastu BDP-a. Kada pogledamo realni rast da bi se ova projekcija ostvarila Srbija mora imati prosečan godišnji rast BDP-a po stanovniku od četiri odsto uz isto toliku stopu inflacije i zadržavajući fiksni kurs dinara", objašnjava Arsić.
On kaže da je rast BDP-a u proseku četiri odsto krajnje neizvestan. Iako to nije neostvariva stopa rasta. Podsetimo, ipak, ona je prošle godine projektovana na četiri odsto, a na kraju je rast bio upola manji.
"Mi sada imamo novi rat. Skok cena energenata i veliku neizvesnost u pogledu nastavka tog rata i posledica po ekonomiju. U takvim uslovima, veoma je teško prognozirati da li je ovo dostižno ili nije", kaže dalje Arsić.
Arsić, međutim, upozorava da bi dostizanje ovog plana imalo posledice po ekonomiju. I to negativne. Prva je još brže približavanje Srbije prosečnim cenama u Evropi. A drugo slabljenje konkurentosti domaće privrede.
"Cene u Srbiji su na 67 odsto evropskog proseka, kada govorimo o svim cenama. Na ovaj način bi se one dodatno približile evropskom proseku, što je iznad naše ekonomske snage. Vi kada pogledate, Rumunija i Bugarska imaju niže cene, a ekonomski su razvijenije od Srbije", objašnjava Arsić.
Moguća recesija
Uz upozorenje da prosečan rast BDP-a od četiri odsto neće biti lako ostvariti, Arsić ističe upravo geopolitičke rizike, veliki skok cena energenata, ali ne iskuljučuje ni recesiju ukoliko aktuelni rat potraje.
"Dešavanja u Iranu i uticaj na energetiku i cene energenata ne samo da će uticati na inflaciju, nego može dovesti i do recesije ako se te cene otmu kontroli. Pritom, na snazi je u poslednje vreme proces deglobalizacije koja za posledicu ima smanjenje investicija na globalnom nivou, pa i kod nas. A ove investicije bi trebalo da budu pokretač tog rasta koji se planira. Ako one podbace, onda bi takve stope rasta trebalo da donesu privatne domaće investicije. Njih je teško očekivati u potrebnoj meri, jer one zahtevaju promenu privrednog sistema, jačanje institucija i ravnopravnost učesnika na tržištu, a ne privilegovanje onih koji su bliski vlasti", kaže Arsić.
Bajka o platama i penzijama
Profesor Arsić podseća da je prosečna zarada u Srbiji u prošloj godini iznosila 934 evra. Da bi ona dostigla 1.320 do 2030. kako je to najavio Aleksandar Vučić u svom ambicioznom strateškom planu, to bi podrazumevalo njen rast od oko 41 odsto u pet godina. Ili rast od sedam odsto godišnje.
Pročitaj još
Arsić kaže da to nije neizvodljivo, ali zahteva realni ekonomski rast od četiri odsto, uz jačanje dinara u odnosu na evro.
"Kada dinar jača u odnosu na evro, onda će rasti i plate preračunate u evro. Ali svakako bi taj rast bio veći od realnog. Dakle, ovako nešto je moguće ako bi se desilo prilagođavanje privrede tim uslovima. Ali privrede koja ima veliku dodatu vrednost, što onda zahteva investicije u visokotehnološke sektore", navodi Arsić.
Ni to, međutim, nije bez posledica po ekonomiju. Naime, rast plata znači veće učešće troškova rada u ceni proizvoda. A to privredi nije isplativo ukoliko ne govorimo o pomenutim kompanijama koje prave veliku dodatu vrednost. Pitanje je koliko takvih kompanija možemo da privučemo. Pogotovo u ovakvim okolnostima, odnosno u ovom političkom sistemu, upozorava Arsić.
Drugim rečima, Vučićeve najave o ekonomskom i investicionom rastu su teorijski moguće. Ali, uz mnogo ali... Počev od mira, stabilnosti i investicija što je upitno, pa do ekonomskog rasta, koji je još upitniji. Upravo zbog neizvesnosti koju trenutno dobar deo sveta živi. A i sve ako se ostvari, kao što upozorava Arsić, ovakvi rezultati imali bi negativne posledice po konkurentnost privrede.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
3
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
1
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
2
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
1
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
7
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
29
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
45
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
13.04.2026.•
22
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
1
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
Komentari 35
dacic
zztop
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar