Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
To za Forbes Srbija potvrđuju predstavnici stovarišta građevinskog materijala. I stručnjaci za nekretnine potvrđuju da su i do njih stigle takve informacije.
Najviše je poskupeo materijal za izolaciju, stiropor, stirodur, kao i za hidroizolaciju, bitumenske trake i premazi, zatim gvožđe, kao što je obrađena i vezana armatura, ekseri, armaturna mreža, žica i drugi proizvodi od gvožđa, kažu na jednom od većih građevinskih stovarišta u Beogradu. Poskupeo je i cement za oko 5%, ali i crep. I to za oko 3%, navode detaljno opseg poskupljenja.
Uz skok cena građevinskog materijala došlo je i do poskupljenja cena transporta u slučaju prodaje građevinskog materijala u maloprodaji. Zbog toga je, kako kažu, utisak krajnjih kupaca da je poskupljenje još i veće.
Šta je uticalo na rast cena?
Objašnjavaju da je usled rasta cena naftnih derivata došlo i do porasta cena građevinskog materijala, kao i usluge prevoza. Problem zadaje i nedovoljno materijala na tržištu usled poremećaja u snabdevanju sirovina zbog geopolitičkih sukoba na Bliskom istoku.
"Takođe, u Srbiji je došlo do porasta cene radne snage, usled manjka na tržištu, kao i do povećane potražnje za građevinskim materijalima za potrebe velikih infrastrukturnih projekata", objašnjavaju na ovom stovarištu.
Kako će se promene odraziti dugoročnije?
U narednom periodu ne očekuju pad cena građevinskih materijala, već da će ostati približne trenutnim. Na drugom stovarištu kažu da je još od ukrajinsko-ruske krize primetan trend poskupljenja koji se nastavlja i sada.
Iako se deo poskupljenja objašnjava globalnim poremećajima u lancima snabdevanja, energetskim krizama i geopolitičkim tenzijama, stručnjaci upozoravaju da slika nije jednostavna i da se iza naglog rasta cena krije više paralelnih faktora. Od transporta i sirovina, do lokalnih tržišnih uslova i potražnje.
Uticaj na tržište nekretnina
Dok investitori pokušavaju da predvide dalji razvoj situacije, stručnjaci za nekretnine upozoravaju da bi dalji rast cena građevinskog materijala mogao dodatno da suzi tržište i poveća razliku između dostupnog i luksuznog segmenta stanovanja. Rast troškova gradnje neminovno se reflektuje i na tržište nekretnina, ali ne na uniforman način.
Dok ekskluzivni projekti u premium segmentu i dalje pronalaze kupce koji su spremni da plate visoke cene, širi tržišni segment pokazuje znake usporavanja.
Prema ocenama iz sektora, stanovi do oko 150.000 evra i dalje se relativno dobro prodaju, uglavnom zahvaljujući kreditnoj podršci, dok se skuplje nekretnine prodaju znatno teže. U pojedinim slučajevima, cene u luksuznim projektima, poput onih u Beogradu na vodi, dostižu i nivo od pola miliona evra i više, ali je potražnja za takvim stanovima znatno uža i zavisi od ograničene ciljne grupe.
Istovremeno, deo investitora usporava ili odlaže nove projekte, posebno zbog neizvesnosti oko budućih troškova i cena materijala. Iako mnogi imaju zemljište i planove, čekaju stabilnije uslove kako bi započeli gradnju. U takvim uslovima, ključni izazov postaje pitanje ko će u budućnosti moći da plati cenu sve skuplje gradnje – investitori ili kupci.
Cena se teško vraća na staro
Cene građevinskog materijala nažalost rastu globalno, pa to ne zaobilazi Srbiju. To je posledica uglavnom krize cene nafte i gasa koji zajedno u građevinskom sektoru učestvuju u ukupnoj ceni nekretnina od 10 do čak 20%, kaže procenitelj Milić Đoković.
Sa tim je vezana i cena građevinske hemije koja je veoma poskupela, cena betona, građevinskog gvožđa, keramike, fasadnih elemenata...
"Problem je kada se jednom cena formira na višem nivou teško se vraća", kaže Đoković.
Navodi primer cene gvožđa kada je započela rusko-ukrajinska kriza. Ono je poskupelo drastično i kada se tržište stabilizovalo cena se nije vratila na staro.
Investitori će povući veći deo
To se na žalost na kraju uglavnom preliva kroz cenu kvadrata, gde i investitori i kupci imaju zajedničke posledice i cene nekretnina će pratiti taj tempo rasta. Koliko će to biti na kraju teško je reći, zavisno od nastavka krize, inflacije u Evropi, euribora. Kod nas još i od dodatne političke neizvesnosti i stanja u državi.
A ko će ipak najviše podneti teret, kupci ili investitori? Milić Đoković odgovara da će platiti onaj ko mora, a to su sigurno investitori koji su već ušli u investicioni ciklus.
"Za očekivati je da će se ta razlika, odnosno poskupljenje delimično preneti i na kupce, jer nije realno da samo jedna strana podnese taj teret. Nadam se da će ta raspodela biti ravnomerna i pravična", kaže Đoković.
Na pitanje na koje bi projekte posebno moglo da utiče i u kom vremenskom periodu, on kaže da će prevashodno uticati na srednje i nešto veće projekte.
"To su projekti koji su u ovom trenutku najosetljiviji. Suviše novca je već uloženo da bi se stalo sa njima, a nabavka je sve skuplja i to može da izazove određene probleme za te investitore", dodaje.
Nema prekida, ali ima usporavanja gradnje
"Za sada nema prekida gradnje, ali ima usporavanja u odluci kada krenuti u investicioni projekat, da li ih podeliti na manje etape koje su fleksibilnije ili ukrupniti i formirati takozvanu kompleksnu kondominijum gradnju", ističe on.
Milić Đoković kaže da uglavnom krize najviše pogode takozvani srednji sloj stanovništva. Tako je i u nekretninama. Problem je nedostatak robe (za kupce prve nekretnine) i večita nada naših kupaca da će biti jeftiniji, odnosno povoljniji kvadrat, dodaje. Ta mogućnost je nažalost mala, pogotovo sa eventualnim smanjenim obimom gradnje, ističe. Kaže i da je spas za kupce manje platežne mogućnosti ipak izbor alternativnih lokacija.
Situacija na terenu
U još jednoj proceniteljskoj kući u Beogradu kažu da će uvek biti kupaca, naročito za ekskluzivnije projekte. Oni uvek imaju kupce, kao na primer kompleksi West ili Beograd na vodi. Ciljna grupa koja na takvim lokacijama traži stanove uvek je spremna da plati koliko god košta, kaže jedan od procenitelja.
Situacija na terenu pokazuje da dobavljači, naročito iz Kine, podižu cene za 30 odsto te da ne može da se predvidi kako i u kom momentu će se to preliti na sektor nekretnina, dodaju. Primetno je, kažu, da se "nešto dešava" i u Beogradu na vodi. Kažu da je primetno u poslednjih šest meseci da slabije ide prodaja nekretnina i na drugim lokacijama.
"Stanovi koji idu na kredit u iznosu do 150.000 evra idu nekako, ali skuplje od toga veoma slabo. Zbog toga što je potrebno veće učešće", navode.
Pročitaj još
Mnogi su materijal kupili pre poskupljenja
Kaća Lazarević, stručnjakinja za nekretnine, kaže da uveliko kruži informacija da je došlo do poskupljenja cena građevinskog materijala.
"Mnogi koji zidaju pravili su kalkulaciju i pre poskupljenja kupili materijal. Nije nemoguće da se to sve odrazi na krajnju cenu, ali postavlja se pitanje ko će da je plati. Bilo kakvo poskupljenje kvadrata izazvalo bi samo kontrefekat", kaže.
Naglašava da ima investitora koji su hteli da zidaju, imaju placeve, ali su zastali i čekaju da vide razvoj situacije, tvrdi Lazarević.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gasni aranžman sa Rusijom produžen do kraja godine
30.09.2026.•
4
Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom za još tri meseca, do kraja godine, pod istim povoljnim uslovima kao do sada.
NIS čeka odluku Amerikanaca, a ističu još dva važna roka
30.09.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija na novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Agencija: Najjeftinije grejanje stana na drva i prirodni gas, najskuplje električnom energijom
29.09.2026.•
8
Agencija za energetiku saopštila je danas da je za grejanje prosečnog stana od 60 kvadratnih metara u Srbiji, na 20 stepeni celzijusa u toku 16 sati dnevno, potrebno 9.000 kilovata tokom 180 dana trajanja grejne sezone.
Kako će se razvijati tržište nekretnina u Srbiji: Ovo su četiri strateška pravca
29.09.2026.•
6
Tržište nekretnina u Srbiji trebalo bi do 2030. godine da se razvija kroz četiri ključna pravca.
Ruske vlasti stavile imovinu trgovinskog lanca Metro pod privremenu upravu
29.09.2026.•
5
Ruske vlasti stavile su imovinu nemačkog trgovinskog lanca Metro u Rusiji pod privremenu upravu, prema ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Frans pres.
Stepanović: Naprednjaci napravili duplo veći javni dug nego sve bivše vlasti
28.09.2026.•
22
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da su naprednjaci za 14 godina vlasti Srbiju zadužili 28 milijardi evra, što je, kako kaže, dva puta više od onog što su ostavile bivše vlasti.
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
8
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Evropski komesar za energetiku: Zemlje EU da razmotre smanjenje potrošnje gasa
27.09.2026.•
4
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi zemlje članice Evropske unije trebalo da razmotre smanjenje potrošnje gasa zbog naglog rasta cena.
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
6
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
42
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
24
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
33
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
6
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
5
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
11
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
10
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
10
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Komentari 6
Miki
Trenutna cena je polovina te cene iz 2021 god.
Koje su bile cene nekretnina 2021. god. ?
Petar
Dane
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar