To nije sve, sledi i povećanje penzije, pa će prosečna biti veća od 500 evra. Ako znamo da trenutno prosečna penzija iznosi 56.486 dinara, realno je da će rast dostići deset procenata, moguće i nešto više.
Tako će deke i bake raspoloženiji i sa nešto više novca u rukama dočekati izbore koji se već duže vreme najavljuju, iako precizan datum još nije određen.
Kada MMF stegne
Mada će povećanje svakako dobro doći, primanja penzionera ostaće skromna i tek nakon uvećanja iznosiće 46,4 odsto prosečne zarade u Srbiji. Ako se podsetimo da je pre četiri, pet sezona prosečna penzija jedva dostizala 42 odsto prosečne zarade, aktuelna visina izgleda "zadovoljavajuće".
Međutim, u evropskim državama penzije se održavaju na 55-60 odsto prosečne plate, a gotovo je nezamislivo da padnu na manje od polovine. Svi sa divljenjem gledaju Švedsku, gde se, kao i u Danskoj, Norveškoj i Finskoj, teži da penzije budu što bliže 70 odsto prosečne zarade.
Kod nas se i od prihoda od plata teško živi i cilj je nekako pokriti se "od prvog do prvog". U takvoj situaciji država je pokušavala da građanima u trećoj dobi obezbedi nešto solidniji standard. Tako su godine 2013. penzije dostizale čak 62 odsto prosečne zarade, pri čemu su i zarade zaposlenih u javnom sektoru bile visoke i na njih se odvajalo više od 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.
To je dovelo do toga da na kraju godine budžetski deficit Srbije dostigne čak 6,6 odsto BDP-a, te su reagovali iz Međunarodnog monetarnog fonda i, kako se država ne bi finansijski urušila, podsetili da se na zarade javnog sektora ne može izdvajati više od devet odsto BDP-a. Jednokratno su snažno umanjene zarade, pa su posledično i sve penzije snižene, a procenat umanjenja se, zavisno od visine primanja, kretao do 20 odsto.
Demografski minus
Od tih godina, a tome ima već decenija, penzije u Srbiji se uredno i na vreme isplaćuju, ali su uočljivo niže i nedovoljne za iole solidniji život. Zapravo, stariji ljudi bi teško preživljavali da nemaju druge prihode.
Svuda u (širem) okruženju penzioneri se žale na visinu primanja u poznoj dobi, očito nedovoljne penzije muče starije žitelje u celoj Evropi.
Problem je u prvom redu demografske prirode i već duže vreme širom Starog kontinenta nema dovoljno zaposlenih iz čijeg se rada finansiraju tekuće penzijske isplate.
Nekada su penzije, posebno u Srbiji, bile retkost, te je na jednog penzionera dolazilo po pet, šest zaposlenih. Živelo se kraće i jedan korisnik je, u proseku, penziju primao osam i po godina. Penzioni fondovi su bili prepunjeni, pa su često imali dovoljno novca da kupuju ili finansiraju razvoj pojedinih banjskih odmarališta.
Duži život
Međutim, vremena su se promenila. Danas se živi duže i jedan korisnik u proseku, bez obzira na to što se u penziju odlazi sa 65 naspram negdašnjih 60 godina života, plodove svog rada uživa blizu 14,5 godina.
Dok je ne tako davno na jednog umirovljenika dolazilo i po četiri, pet zaposlenih, sada na svakog penzionera dolazi jedva jedan i po zaposleni.
Podsetimo se, unazad petnaestak godina broj stanovnika Srbije se sa 7,1 smanjio na 6,58 miliona, od kojih je samo 4,1 miliona u radno aktivnom uzrastu.
Zvanično je zaposleno blizu 2,3 miliona, iz čijeg rada se isplaćuje i 1,67 miliona penzija. Dakle, na jednog i po zaposlenog dolazi i obaveza izdvajanja za jednu penziju, a nekada je tu svotu izdvajalo tri, četiri, pa i pet zaposlenih.
Očito je da su današnje generacije zaposlenih veoma opterećene, ali to nije slučaj samo u Srbiji. Sličan demografski trend svuda u Evropi doveo je do poteškoća, a osnova za nezadovoljstvo imaju kako stariji, tako i mlađi.
Kasniji odlazak u penzija
Naravno, da bi izuzetno human princip da ljudi i nakon radnog doba imaju redovna primanja opstao, neophodno je temeljno korigovati sticanje prava na penziju. Već se prilično ustalilo pravilo da se u penziju kasnije stupa, pa se sada sa 65 godina označava kraj radnog doba.
Već se vidi da će se odlazak u penziju i dalje odlagati, otprilike na svakih sedam, osam godina za godinu dana, te bi se oko 2060. godine u penziju stupalo sa navršenih 68 godina. Treba reći da se predviđa i dalji rast prosečne životne dobi, u Srbiji sa 76,2 na 79,8 godina do sredine veka.
Ipak, pitanje je da li će biti dovoljno samo postupno povećavati dob kada se napušta radni proces. Demografski trend je očajno loš, pa su sada mladi, zaposleni, poprilično opterećeni obavezom, dok su, istovremeno, stariji, penzioneri, nezadovoljni visinom penzije i, oslanjajući se samo na nju, teško da bi većina mogla preživeti duže od pola meseca.
Još jedna penzija
Ispomoć se vidi u dodatnom izdvajanju zaposlenih za sopstvenu penziju. Danas svaki zaposleni u državni penzioni fond izdvaja 26 odsto bruto ličnog dohotka. Predlog je da, mimo izdvajanja za državni fond, zaposleni izdvajaju otprilike jedan odsto (u drugoj polovini radnog veka dva odsto) bruto dohotka i ulože u investicioni ili privatni penzioni fond za ličnu privatnu penziju. Tako bi, kada stupi u staro doba, imao dve penzije, državnu i privatnu.
Nesporno, penzije, redovna primanja nakon radnog odnosa, dragocena su da bi se i starost humano proživela. Na dobrobit su ne samo korisnika, već i njegovih bližnjih i potomaka. No, došlo je vreme kada je potrebno da o primanjima u najstarijem dobu ne brine samo država, već i svaki žitelj ponaosob i to tako što će tokom radnog veka mesečno izdvajati skromnu svotu i ulagati u penzioni fond.
Sitno, gotovo neprimetno, ulaganje tokom najvitalnijeg doba u starosti će dopunjavati državnu penziju i omogućiti da se i treća dob proživi lepo i bez većih materijalnih briga.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar