VIDEO: Ogromna zvezda je nestala, a naučnici misle da je za to kriva crna rupa

Autor: 021.rs

Info

15.02.2026.

18:13

Jedna od najsjajnijih zvezda u galaksiji, Andromeda, tiho se urušila u crnu rupu bez ikakve pompe spektakularne supernove.

Ono što ovo zapanjujuće otkriće čini još izuzetnijim jeste to što su prvi znaci transformacije zabeleženi još 2014. godine - podaci koji su ključni za razumevanje različitih načina na koje crne rupe mogu nastati nakon smrti džinovske zvezde.

"Ovo je verovatno bilo najiznenađujuće otkriće u mom životu. Dokazi o nestanku zvezde ležali su u javno dostupnim arhivskim podacima i niko ih godinama nije primetio dok ih mi nismo izdvojili", kaže astronom Kišalej De sa Univerziteta Kolumbija u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je predvodio istraživanje.

Kada masivna zvezda, mnogo puta teža od Sunca, umre, ne očekuje se da to učini tiho. Kada nuklearna fuzija u jezgru više ne može da stvara dovoljan spoljašnji pritisak protiv unutrašnjeg privlačenja gravitacije, jezgro se urušava.

To može poslati ogroman udarni talas koji se probija ka spolja kroz zvezdu, pokrećući eksploziju supernove koja izbacuje spoljašnji materijal zvezde u svemir, dok se jezgro pretvara u neutronsku zvezdu ili crnu rupu.

Međutim, to nije jedini način na koji se ova transformacija može dogoditi. U nekim scenarijima, spoljašnji udarni talas zastaje. Umesto da raznese zvezdu, eksplozija se gasi, a materijal na kraju pada nazad na novonastalu crnu rupu. Pošto je ovo mnogo manje dramatičan proces od supernove, jasni dokazi o njemu su relativno retki.

"Za razliku od pronalaženja supernova, što je lako jer supernova tokom nekoliko nedelja nadmaši sjajem celu svoju galaksiju, pronalaženje pojedinačnih zvezda koje nestanu bez stvaranja eksplozije izuzetno je teško", objašnjava De.

Prethodno je bio dokumentovan samo jedan takav događaj, zvezda za koju je zabeleženo da je nestala oko 2010. godine u galaksiji udaljenoj 22 miliona svetlosnih godina. Sada su De i njegove kolege pažljivo pregledajući arhivska posmatranja galaksije Andromeda pronašli još jedan takav slučaj, i on je još jasniji od prethodnog primera.

M31-2014-DS1 bila je superdžinovska zvezda koja je u početku imala oko 13 puta veću masu od Sunca i sijala je snažno, čak i preko udaljenosti od 2,5 miliona svetlosnih godina između Mlečnog puta i Andromede.

Zatim je 2014. godine NASA-in teleskop NEOWISE zabeležio da je iznenada počela snažnije da sija u infracrvenom delu spektra, povećavajući svoj sjaj za oko 50 procenata tokom približno dve godine.

Potom je, između 2016. i 2022. godine, njen sjaj dramatično opao do te mere da je do 2023. potpuno nestala iz vidljivog dela spektra, prenosi ScienceAlert.

Ali nije izbledeo samo vidljivi deo svetlosti: ukupni sjaj zvezde kroz ceo spektar opao je najmanje deset puta. Danas je moguće detektovati je samo u srednjem infracrvenom delu spektra, gde sija približno desetinom svoje nekadašnje infracrvene svetlosti.

"Ova zvezda je nekada bila jedna od najsjajnijih zvezda u galaksiji Andromeda, a sada je više nema. Zamislite da zvezda Betelgez iznenada nestane. Svi bi poludeli! Ista vrsta stvari dešavala se sa ovom zvezdom u galaksiji Andromeda", kaže De.

Detaljna analiza tima pokazuje da je sled događaja u skladu sa neuspelom supernovom. Najpre, pojačanje infracrvenog sjaja odgovara prašini izbačenoj iz umiruće zvezde koja se slegla u okolni omotač, umesto da bude raznesena u svemir.

Zatim, dramatično slabljenje u svim talasnim dužinama pokazuje da nivo svetlosti nije opao zbog prašine koja blokira njen sjaj, kao što smo videli kod Betelgeza 2019. godine. Da je krivac bila samo prašina, infracrveni sjaj ne bi opao, jer infracrvena svetlost može da prodre kroz oblake prašine.

Slabljenje kroz ceo spektar ukazuje na to da je ukupna energetska emisija zvezde opala, što je u skladu sa prestankom fuzije.

"Dramatično i dugotrajno slabljenje ove zvezde veoma je neobično i sugeriše da se supernova nije dogodila, što je dovelo do direktnog urušavanja jezgra zvezde u crnu rupu. Dugo se pretpostavljalo da zvezde ove mase uvek eksplodiraju kao supernove. Činjenica da ova nije sugeriše da zvezde iste mase mogu, ali i ne moraju, uspešno da eksplodiraju, verovatno zbog načina na koji gravitacija, pritisak gasa i snažni udarni talasi međusobno haotično deluju unutar umiruće zvezde", kaže De.

Rezultujući objekat, prema proračunima istraživača, verovatno je crna rupa sa oko pet puta većom masom od Sunca - sa horizontom događaja prečnika oko 30 kilometara.

Pošto se ovi događaji dešavaju tako tiho, činjenica da su astronomi sada pronašli dva u razmaku od samo nekoliko godina sugeriše dve veoma uzbudljive stvari. Prva je da se naša sposobnost da vidimo šta se dešava u svemiru, čak i kada je suptilno, poboljšava. Druga je da neuspele supernove možda predstavljaju mnogo češći put nastanka crnih rupa nego što smo mislili.

"Šokantno je saznanje da je masivna zvezda praktično nestala (i umrla) bez eksplozije i da to niko nije primetio više od pet godina. To zaista utiče na naše razumevanje broja smrti masivnih zvezda u svemiru. Govori nam da se ovakve stvari možda tiho dešavaju tamo negde i lako prolaze neprimećeno", kaže De.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Science".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.