VIDEO: Dve supermasivne crne rupe možda se "uskoro" sudare

Autor: 021.rs

Info

13.04.2026.

07:40 > 07:03

Sjajna galaksija udaljena pola milijarde svetlosnih godina mogla bi da nam pruži pogled u realnom vremenu, na sudar supermasivnih crnih rupa moguće za samo jedan vek.

VIDEO: Dve supermasivne crne rupe možda se "uskoro" sudare

Foto: 021.rs (AI)

Nova analiza neobične svetlosti iz blazar galaksije Mrk 501 sugeriše prisustvo ne jedne, već dve supermasivne crne rupe, od kojih svaka pokreće sopstveni mlaz materije velike brzine.

To nije konačna detekcija, ali prema studiji koju je predvodila astronomkinja Silke Bricen iz Maks Plank instituta za radio astronomiju u Nemačkoj, to je trenutno najubedljivije objašnjenje za neobično ponašanje galaksije.

Ako se potvrdi, to bi moglo značiti da je jedan od "belih kitova" kosmologije tik pred nama: prvo posmatranje spajanja supermasivnih crnih rupa sa masama od miliona do milijardi puta većim od mase Sunca.

"Do sada nijedan sistem dvostrukih mlazeva u jezgru blazara nije detektovan direktnim snimanjem. Stoga ovaj rad predstavlja prvo otkriće sistema dvostrukih mlazeva, što vodi zaključku o postojanju binarnog sistema supermasivnih crnih rupa u jezgru ovog blazara", pišu Bricen i kolege, prenosi ScienceAlert.

Smatra se da supermasivne crne rupe vrebaju u srcu svake velike galaksije, kao kosmičko jezgro oko kog se ostatak galaksije okreće. Ovi giganti mogu dostići ogromne mase i pružaju nekoliko zbunjujućih problema.

Jedan od najvažnijih je kako, zaboga, postanu tako velike. Crne rupe zvezdane mase - one koje imaju desetine solarnih masa . nastaju iz kolabirajučih jezgara umirućih masivnih zvezda. Znamo da se one mogu spajati i formirati veće, pri čemu najveće poznate imaju oko 225 solarnih masa.

Putanje nastanka i razvoja crnih rupa sa masama milionima puta većim su mnogo misterioznije. Deo razloga je što nemamo alate za detekciju gravitacionih talasa iz spajanja supermasivnih crnih rupa, što bi bio najbolji način da razumemo kako rastu kroz spajanja.

Ali supermasivne crne rupe nisu toliko tajnovite kao njihovi mnogo manji rođaci. Ovi kolosi često gutaju ogromne količine materije koji se kovitla oko njih u disku, zagrevajući se pritom i sjajeći jako.

Zatim se deo materije koji pada na crnu rupu skreće duž linija magnetnog polja izvan horizonta događaja. Taj materijal se ubrzava ka polovima crne rupe, odakle se izbacuje u svemir ogromnom silom kao mlaz plazme, koji sija u radio talasima. I užareni disk i brzi mlazevi mogu se detektovati teleskopima, to je prepoznatljiv znak proždrljive supermasivne crne rupe.

Znamo da se galaksije sudaraju kako bi postale veće, postoje mnogi primeri sudara galaksija u toku širom Univerzuma. I supermasivne crne rupe u njihovim centrima se međusobno privlače. Postoji nekoliko primera galaksija nakon sudara sa dve ili više supermasivnih crnih rupa u jezgru, zaključanih u spiralnoj orbiti koja će ih na kraju spojiti.

Mrk 501, udaljen oko 464 miliona svetlosnih godina, galaksija je za koju astronomi sumnjaju da sadrži binarnu supermasivnu crnu rupu. Međutim, Mrk 501 je blazar, galaksija sa aktivnom supermasivnom crnom rupom čiji je relativistički mlaz usmeren gotovo direktno ka Zemlji. Izuzetno je svetla duž celog elektromagnetnog spektra, što detaljnu analizu njenog jezgra čini donekle teškom.

Bricen i njene kolege su koristili radio-teleskope ultravisoke rezolucije da prate promene u centru Mrk 501 kroz više radio talasnih dužina. Njihova posmatranja trajala su oko 23 godine, što im je omogućilo da prate svetle strukture u mlazu tokom vremena.

Istraživači su koristili ove promene da rekonstruišu kako se materija kreće blizu centralnog "motora" galaksije - i tada se pojavilo nešto neobično. Obrazac je ukazivao na drugi, slabiji mlaz koji izgleda da kruži suprotno od kazaljke na satu oko radio jezgra.

"Analiza podataka je bila kao da ste na brodu. Ceо sistem mlazeva je u pokretu. Sistem od dve crne rupe to može objasniti: orbitalna ravan se ljulja", kaže Bricen.

Tim je zatim modelovao posmatrano kretanje i zaključio da se ponašanje lakše objašnjava prisustvom druge supermasivne crne rupe. Pronašli su dva perioda u promenljivoj svetlosti. Jedan je bio sedam godina, i istraživači su ga povezali sa kolebanjem sistema mlazeva, poput klimavog rotirajućeg zvrka.

Drugi je bio oko 121 dan; to bi, kako kažu, moglo odgovarati orbitalnom periodu dve crne rupe, razdvojene rastojanjem od 250 do 540 puta većim od udaljenosti između Zemlje i Sunca. Za objekte toliko ogromne kao što su supermasivne crne rupe, to je izuzetno blizu.

To je takođe mali deo parseka, koji iznosi oko 3,2 svetlosne godine. Ovo je zanimljivo zbog nečega što se naziva problem poslednjeg parseka.

Prema modelima, dok supermasivne crne rupe kruže jedna oko druge, prenose svoju orbitalnu energiju na zvezde i gas oko sebe, što uzrokuje da se njihova međusobna orbita sve više smanjuje. Kako se udaljenost smanjuje, smanjuje se i količina materije koja može da im oduzima impuls.

Kada su udaljene oko jednog parseka, njihovo galaktičko okruženje više ne može da podrži dalje smanjenje orbite, pa njihova orbita može "zaglavljivati" veoma dugo - duže od trenutnog životnog veka Univerzuma.

Ako Mrk 501 zaista sadrži binarni sistem supermasivnih crnih rupa, njihovo razdvajanje je najviše oko 0,0026 parseka - što sugeriše da takvi sistemi mogu pronaći način da premoste razmak koji fizika smatra veoma teškim za savladati.

U svakom slučaju, pošto bi ovaj još nepotvrđeni binarni sistem bio tako blizu, vreme do njihovog sudara moglo bi biti veoma kratko - manje od 100 godina, kažu istraživači. Zato je MRK 501 vredno pratiti, posebno pomoću mreža za vremensko praćenje pulsara koje bi mogle detektovati niskofrekventne gravitacione talase koje emituju.

Rad je prihvaćen za objavljivanje u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

CRNA RUPA

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.