Ljudska populacija postala prevelika za Zemlju
Ljudska populacija je već postala prevelika i previše zahtevna da bi je Zemlja mogla održivo podržavati pri trenutnim nivoima potrošnje, upozorava nova studija.
Na osnovu više od dva veka podataka o populaciji, tim predvođen Korejem Bredšoom sa Flinders univerziteta u Australiji utvrdio je da čovečanstvo živi daleko izvan granica onoga što naša planeta može dugoročno da podrži.
Ekolozi opisuju sposobnost okruženja da podrži populaciju neke vrste kao njen "kapacitet nosivosti". To je procena broja jedinki određene vrste koje mogu dugoročno preživeti, na osnovu dostupnih resursa i brzine njihovog obnavljanja.
Naša vrsta, Homo sapiens, posebno je dobra u pomeranju granica tog kapaciteta, zahvaljujući sklonosti ka pronalaženju tehnoloških rešenja za prevazilaženje prirodnih ograničenja obnavljanja resursa - posebno eksploatacijom fosilnih goriva.
Zanimljivo je da termin "kapacitet nosivosti" potiče iz brodarske industrije s kraja 19. veka, kada su brodovi na ugalj zamenjivali one na jedra. Prvobitno je korišćen za izračunavanje količine tereta koju brod može da nosi, a da pritom ne ugrozi količinu uglja i vode potrebne za pogon ili posadu potrebnu za upravljanje brodom, piše ScienceAlert.
Upravo je prelazak na fosilna goriva u brodarstvu i drugim industrijama omogućio brz rast populacije u 20. veku, nešto na šta nas podseća i rat SAD-Iran koji remeti globalno snabdevanje gorivom i populacija koje od njega zavise. Trenutna populacija Zemlje iznosi oko 8,3 milijarde.
"Današnje ekonomije, zasnovane na neprekidnom rastu, očigledno ne prepoznaju regenerativna ograničenja održivog rasta populacije, jer fosilna goriva veštački nadoknađuju razliku", piše tim.
Bredšo i tim napravili su procenu kapaciteta nosivosti ljudi zasnovanu na dokazima, koristeći modele ekološkog rasta kako bi pratili promene u veličini populacije i stopama rasta tokom poslednja dva veka, globalno i regionalno.
Oni razlikuju maksimalni kapacitet nosivosti - teorijski apsolutni limit, bez obzira na glad, bolesti i ratove - i optimalni kapacitet nosivosti, gde je veličina populacije održiva i zadovoljava minimalni standard života.
"Zemlja ne može da prati način na koji koristimo resurse. Ne može da podrži ni današnju potražnju bez velikih promena, a naši nalazi pokazuju da guramo planetu dalje nego što može da izdrži", kaže Bredšo.
Pre 1950-ih, populacija je rasla sve brže, ali početkom 1960-ih stopa rasta počela je da opada, iako je populacija nastavila da raste.
"Ova promena označila je početak onoga što nazivamo 'negativna demografska faza'. To znači da dodavanje više ljudi više ne vodi bržem rastu. Kada smo analizirali ovu fazu, otkrili smo da će globalna populacija verovatno dostići vrhunac između 11,7 i 12,4 milijarde ljudi krajem 2060-ih ili 2070-ih ako se trenutni trendovi nastave", navodi dalje Bredšo.
Oko 12 milijardi predstavlja apsolutni maksimum kapaciteta, ali je daleko od optimalnog pri trenutnim nivoima potrošnje, koje tim procenjuje na oko 2,5 milijarde.
Ovo je prva studija koja istražuje odnos između promene populacije po glavi stanovnika i dugoročnog prosečnog broja stanovnika. Pokazala je da su ljudska društva prešla sa trenda gde više ljudi znači brži rast populacije na trend gde se kriva izravnava: sa većom populacijom, stopa rasta opada.
Ali čak i uz sporiji rast, naša populacija je već daleko iznad održivog kapaciteta prema modelima ovog tima.
Razlika između optimalnih 2,5 milijarde i trenutnih 8,3 milijarde može objasniti probleme prekomerne potrošnje sa kojima se suočava naša vrsta.
Na primer, u januaru ove godine UN su objavile da se svet nalazi u stanju "bankrota vode". Populacije životinja opadaju jer ne mogu da se takmiče sa ljudima za resurse ili da prate našu potrošnju.
Naše oslanjanje na fosilna goriva za kratkoročno povećanje kapaciteta planete, za proizvodnju đubriva ili energiju za svakodnevni život, takođe se ne pokazuje kao održivo. Ona dodatno doprinose klimatskim promenama koje remete ekosisteme i resurse širom sveta.
Pročitaj još
Zanimljivo, studija sugeriše da promene u globalnoj temperaturi, ekološkom otisku i ukupnim emisijama bolje objašnjava rast populacije nego rast potrošnje po osobi.
"Sistemi za održavanje života na planeti već su pod pritiskom i bez brzih promena u načinu korišćenja energije, zemlje i hrane, milijarde ljudi će se suočiti sa sve većom nestabilnošću. Naša studija pokazuje da ta ograničenja nisu teorijska već se dešavaju upravo sada", kaže Bredšo.
Ipak, iako studija daje prilično sumornu sliku, istraživači kažu da još nije kasno.
"Zemlja ne može da podrži buduću ljudsku populaciju, niti čak ni sadašnju, bez velikih promena u društvenim i kulturnim praksama korišćenja zemljišta, vode, energije, biodiverziteta i drugih resursa. Manje populacije sa nižom potrošnjom daju bolje rezultate i za ljude i za planetu. Prozor za delovanje se sužava, ali značajne promene su i dalje moguće ako države sarađuju."
Kao i kod svakog modelovanja na globalnom nivou, postoje ograničenja. Previše je promenljivih na Zemlji da bi se sve uzelo u obzir, pa ove brojke treba posmatrati kao procene zasnovane na dostupnim podacima.
Kapacitet nosivosti takođe ima etičke implikacije: ljudi nemaju iste mogućnosti niti troše iste resurse, a rasprave o kontroli populacije često su opterećene rasizmom i diskriminacijom.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Environmental Research Letters".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Nobelovac: AI bi mogla da izazove velike incidente ove ili sledeće godine, bolje da nikada nije razvijena
05.11.2026.•
5
Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku za 2024. godinu Džefri Hinton upozorio je u razgovoru za Gardijan da bi veštačka inteligencija (AI) mogla da izazove incidente velikih razmera ove ili sledeće godine.
NASA-in svemirski teleskop pao na Zemlju, poznato i gde tačno
05.11.2026.•
0
NASA-ina svemirska opservatorija Nil Gerels Svift (Neil Gehrels Swift Observatory) ponovo je ušla u Zemljinu atmosferu u sredu, gotovo 22 godine nakon lansiranja.
Naučnici u CERN-u registrovali signale u području koje je 100 milijardi puta manje od atoma
04.11.2026.•
0
Naučnici su prvi put registrovali signale u dosad najmanje istraženom području subatomskog sveta, čak 100 milijardi puta manjoj od atoma.
Google uvodi nova ograničenja za AI u školama
04.11.2026.•
1
Kompanija Google najavila je nove mogućnosti kontrole upotrebe veštačke inteligencije u školama, prema kojima će obrazovne ustanove moći da isključe četbot Gemini za učenike.
VIDEO: Roboti se popeli uz 3.100 stepenika planine u Kini
03.11.2026.•
1
Humanoidni roboti uspeli su da se popnu uz planinsku stazu dugu 3,9 kilometara na kineskoj planini Tai, prešavši 3.100 kamenih stepenika, u okviru prvog svetskog takmičenja u planinarenju robota.
Istraživači sproveli 100.000 simulacija udara komete u Zemlju - ovo je zaključak
02.11.2026.•
0
Jedna od dugogodišnjih naučnih teorija sugeriše da su sastojci neophodni za nastanak života na Zemlju stigli iz svemira, možda zahvaljujući kometama.
Bil Gejts: Samo četiri zanimanja će preživeti AI
02.11.2026.•
18
Bil Gejts smatra da će samo četiri zanimanja preživeti razvoj veštačke inteligencije, dok Majkrosoft nudi pakete za dobrovoljni odlazak iz kompanije za više od četvrtine svojih zaposlenih.
Ružičasti meteorit iz Sahare je komad Marsa star 4,1 milijarde godina
02.11.2026.•
0
Meteorit ružičaste boje, pronađen u pustinji Sahara 2022. godine, identifikovan je kao komad planete Mars, star 4,1 milijarde godina, navodi se u studiji američke svemirske agencije NASA.
Australija planira da zabrani "emocionalnu bliskost" dece sa AI četbotovima
01.11.2026.•
1
Australijska vlada želi da zabrani AI četbotove koji nastoje da stvore "emocionalnu bliskost" sa decom.
Američka vojska objavila fotografiju tajanstvenog kineskog svemirskog aviona
01.11.2026.•
2
Američka vojna obaveštajna agencija objavila je novu, izuzetnu fotografiju tajanstvenog kineskog svemirskog aviona, na kojoj se vidi kako je spojen sa drugom svemirskom letelicom u orbiti.
VIDEO: Ogromna nova patuljasta planeta možda se krije iza Plutona
01.11.2026.•
0
Astronomi su otkrili veliki, dosad nepoznati objekat u Kajperovom pojasu, čiji se prečnik procenjuje na između 600 i 1.500 kilometara.
VIDEO: Robot za dostavu izazvao udes u Estoniji, pa pobegao sa mesta događaja
01.11.2026.•
0
Nekoliko ljudi povređeno je u neobičnoj saobraćajnoj nezgodi u Estoniji.
Igra GTA 6 mogla bi da zauzima 210 GB prostora
01.11.2026.•
0
Jasno je da će Grand Theft Auto VI biti velika igra.
Instagram testira horizontalne video-snimke u trajanju do 90 minuta
01.11.2026.•
0
Instagram je zvanično započeo testiranje potpuno novog formata horizontalnih video-snimaka pod nazivom Features.
Reddit će zahtevati od svih korisnika da se prijave na nalog
01.11.2026.•
0
Reddit je najavio veliku promenu koja će korisnicima onemogućiti pregledanje sadržaja bez prijavljivanja na nalog.
Ostareli teleskop "Svift" pada uskoro na Zemlju, uglavnom će izgoreti u atmosferi
31.10.2026.•
0
Ostareli NASA-in teleskop jedva se održava u svemiru posle neuspelog pokušaja spasavanja, zbog čega sve više gubi visinu.
Naučnici rade na tome da veštačka inteligencija ima emocije
29.10.2026.•
1
Naučnici su stvorili digitalni model ponašanja za veštačku inteligenciju koji prikazuje ličnost, emocije i raspoloženje pod uticajem "digitalnih hormona" koji se proizvode kao odgovor na ljudsku interakciju.
NASA otkrila ultrasitnu prašinu na Marsu, može da prodre u pluća i ošteti vitalne organe
29.10.2026.•
1
Rover "Istrajnost" (Perseverance) američke svemirske agencije (NASA) otkrilo je ultrasitne čestice prašine na Marsu, koje imaju prečnik od svega 100 nanometara.
Američki političari "treniraju" ChatGPT i Gemini da ih preporučuju biračima
27.10.2026.•
0
Politički kandidati u Sjedinjenim Američkim Državama sve više prilagođavaju svoje predizborne poruke četbotovima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji (AI), pokazalo je istraživanje Rojtersa.
NASA završila misiju teleskopa Svift posle gotovo 22 godine
26.10.2026.•
0
NASA-ina opservatorija Nil Gerels Svift završila je svoju naučnu misiju nakon gotovo 22 godine rada.
Postoje milioni neotkrivenih crnih rupa: Astronomi traže pomoć građana
25.10.2026.•
0
Astronomi procenjuju da je u našoj galaksiji, Mlečnom putu, tokom proteklih 13 milijardi godina nastalo više od 10 miliona crnih rupa. Međutim, do sada je otkriveno samo oko 70.
Komentari 13
Bojan
Ja Poštar
Maja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar