Naučnici misle da su se naše oči razvile od jednog jedinog oka na vrhu glave

Autor: 021.rs

Info

13.04.2026.

14:40 > 16:40

Lako je uzimati naše oči zdravo za gotovo. Ali jedno nedavno istraživanje pokazuje da su prošle neverovatno evolutivno putovanje da bi dostigle svoj današnji poznati oblik.

Naučnici misle da su se naše oči razvile od jednog jedinog oka na vrhu glave

Foto: Pixabay

Dugo je poznato da se naše (kičmenjačke) oči fundamentalno razlikuju od očiju naših dalekih rođaka (beskičmenjaka), zbog sastava ćelija i načina na koji se razvijaju pre rođenja. Međutim, odgovori na pitanje zašto i kako su te razlike nastale dugo su ostali nejasni.

Studija univerziteta Saseks i Lund sugeriše da naše oči potiču od pretka nalik crvu koji je lutao okeanima pre 600 miliona godina. Isto važi i za sve bilateralne životinje, odnosno one čija tela mogu biti podeljena na približno simetrične leve i desne polovine, piše ScienceAlert.

Kao deo studije, naučnici su analizirali 36 glavnih grupa živih životinja (obuhvatajući skoro sve bilateralne životinje) kako bi videli gde se nalaze njihove oči i ćelije osetljive na svetlost i koju funkciju imaju.

Pojavio se obrazac. Otkrili su da se oči i ćelije osetljive na svetlost dosledno nalaze na dva odvojena mesta: u paru sa obe strane lica i duž srednje linije glave, na vrhu mozga.

Kod posmatranih životinja, ćelije u paru služe za usmeravanje kretanja, dok one na sredini razlikuju dan od noći i gore od dole.

Zaključili su da je drevni predak svih kičmenjaka izgubio "upravljački" par očiju kada je prešao na uglavnom nepokretan način života pre 600 miliona godina, ukopavajući se u morsko dno. Kao filtrator bez potrebe za kretanjem, energetski skup par očiju postao je beskorisan i previše zahtevan.

Međutim, ova promena načina života nije uticala na ćelije osetljive na svetlost u sredini glave, jer je životinja i dalje morala da razlikuje vreme dana i pravac gore-dole. Iako su parne oči nestale, te ćelije su se razvile u malo srednje oko.

Verovatno je u roku od nekoliko miliona godina ova životinja ponovo promenila način života. Povratak plivanju ponovo je stvorio potrebu za kontrolom kretanja i merenjem sopstvenog pokreta tela radi efikasnog filtriranja hrane i izbegavanja predatora.

To je podstaklo evoluciju da razvije srednje oko formiranjem malih očnih čašica sa obe strane. Te čašice su se kasnije odvojile, pomerile ka stranama glave i formirale nove parne oči: naše oči.

Gubitak i ponovni razvoj vida desili su se između 600 i 540 miliona godina. Delovi srednjeg oka ostali su i postali pinealni organ u mozgu, koji proizvodi i oslobađa hormon sna melatonin.

Kod mnogih kičmenjaka, pinealni organ prima svetlost kroz providan deo na sredini glave.

Međutim, kod sisara je ovaj organ izgubio sposobnost detekcije svetlosti - verovatno zato što su rani sisari bili aktivni noću i skrivali se tokom dana. Zato su oči, koje su osetljivije, preuzele detekciju svetlosti koja reguliše lučenje melatonina i san.

Oči svih oblika i veličina

Životinje koje nisu izgubile prvobitne parne ćelije osetljive na svetlost čine većinu današnjih beskičmenjaka, jer potiču iz grane evolucije koja nije prešla na nepokretan način života. To uključuje rakove, insekte, pauke, hobotnice, puževe i mnoge vrste crva. Ove životinje i dalje imaju moderne verzije originalnih sistema za detekciju svetlosti.

Parne oči insekata i rakova su složene oči, sastavljene od velikog broja sitnih sočiva. Umesto toga, hobotnice i puževi imaju oči tipa kamere sa jednim sočivom.

Zapravo, hobotnice i puževi su nezavisno razvili isti dizajn oka i vizuelne sposobnosti kao mi kičmenjaci.

Međutim, naša mrežnjača, sloj osetljiv na svetlost na zadnjem delu oka, ima više od 100 tipova neurona (kod miševa čak i više - 140), u poređenju sa samo nekoliko kod hobotnica i puževa. To je čini gotovo jednako složenom kao i moždana kora.

Naučnici su ranije mislili da se ova složenost razvila kasnije u evoluciji oka. Sličnosti između ćelija osetljivih na svetlost u mozgu i parnih očiju dovele su do pretpostavki o jednostavnom oku nalik pinealnom organu u ranoj fazi evolucije. Međutim, naučnici u svom radu tvrde da je veliki deo te složenosti postojao i pre razvoja mrežnjače.

Zbog toga je verovatno da je ta složenost već bila prisutna u "kiklopskom" oku pretka. Ovo ima široke implikacije za poreklo i povezivanje neuronskih mreža u našoj mrežnjači i mozgu.

Kod nas kičmenjaka, evolucija očiju i mozga je tesno povezana. Pojava novih parnih očiju je ključni deo tog procesa, jer su oči omogućile složeno ponašanje koje zahteva kogniciju i velike mozgove.

Bez očiju, ne bismo bili samo ljudi bez vida; ne bismo uopšte postojali, niti bi postojali drugi kičmenjaci.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

oči

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.