Naučnici napravili minijaturne mozgove koji osećaju protok vremena

Autor: 021.rs

Info

24.08.2026.

14:40 > 03:31

Naš mozak sastoji se od 86 milijardi neurona i biliona veza između njih, koji stvaraju usklađenu oluju električnih i hemijskih signala unutar mase teške oko 1,4 kilograma, sastavljene od masti, proteina i vode.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Naučnici napravili minijaturne mozgove koji osećaju protok vremena

Foto: 021.rs (Ilustracija/AI)

Ovoj složenoj biološkoj mašini koja nas definiše kao ljude potrebno je oko 20 godina da sazri, što je znatno duži period razvoja nego kod većine drugih vrsta.

To, zajedno sa činjenicom da je mozak zatvoren unutar lobanje, čini proučavanje njegovog razvoja eksperimentalno veoma teškim.

Zato naučnici prave mozgove u laboratoriji, piše ScienceAlert.

U istraživanju opisanom u časopisu "Nature", naučnici su napravili minijaturne mozgove, nazvane organoidi, koji mogu da "osete" protok vremena i zadrže ćelijsko "sećanje" na to koliko dugo su se već razvijali.

Ove kolekcije moždanih ćelija dobijene iz matičnih ćelija ujedno su najdugovečniji organoidi koji su do sada posmatrani - praćeni su gotovo šest godina. To je bez presedana, jer su mnogi raniji eksperimenti sa organoidima trajali svega nekoliko nedelja ili meseci.

"Ovaj rad pokazuje da različite vrste ćelija u organoidima mogu da se razvijaju tokom veoma dugih perioda i da su sposobne da zabeleže i 'prisete se' svoje razvojne starosti. Ovi sistemi pružaju obilje podataka o uglavnom nedostupnim periodima postnatalnog razvoja ljudskog mozga", objašnjavaju istraživači.

Naučnici su i ranije pravili organoide nalik mozgu, čak i one kod kojih su se razvile rudimentarne oči sa nervnim vlaknima sposobnim za prenošenje signala.

Međutim, novo istraživanje predstavlja najmanje dva važna koraka napred - u dugovečnosti i funkciji.

Istraživači su koristili različita genetska, slikovna i elektrofiziološka merenja kako bi proučili sazrevanje desetina organoida. Ključno je to što su koristili DNK markere kao "epigenetske satove" kako bi pokazali da su primerci uzgajani u laboratoriji sazrevali slično pravim mozgovima.

Ipak, nemaju sve vrste ćelija podjednake šanse da prežive u organoidima. Ali većina glavnih tipova ćelija nastavila je molekularno sazrevanje tokom eksperimenta, pokazujući sličnosti između sazrevanja mozga u laboratorijskim uslovima i u živom organizmu.

To je uključivalo pojavu ćelija poput zvezdastih astrocita, koji pomažu u održavanju krvno-moždane barijere, kao i oligodendrocita, koji stvaraju masni mijelinski omotač koji izoluje nervna vlakna.

Iako su istraživači zabeležili postepeno smanjenje broja ključnih, ali osetljivih neurona koji omogućavaju glavne funkcije mozga, pokazali su da populacije ovih ćelija mogu da prežive u laboratoriji gotovo šest godina.

Takođe su pokazali kako se neuroni mogu bolje očuvati - održavanjem njihove spontane električne aktivnosti, što bi se moglo uporediti sa povremenim vežbanjem mišića kako bi se sprečilo njihovo slabljenje.

Ovaj svojevrsni "trening" neurona omogućava specijalizovana hranljiva podloga koja vernije oponaša hemijsko okruženje centralnog nervnog sistema.

Možda je najzanimljivije to što moždane ćelije izgleda beleže protok vremena pomoću "unutrašnjeg ćelijskog sata koji određuje tempo razvoja mozga, iako njegovi molekularni mehanizmi i funkcionalni značaj tek treba da budu razjašnjeni", pišu istraživači.

Kako bi to testirali, organoide različite starosti razdvojili su na pojedinačne ćelije. Zatim su ih ponovo sastavili u takozvane "himeroide" - sićušne strukture napravljene od mešavine ćelija različite starosti.

Ovi himeroidi pokazali su ćelijsko sećanje na svoju prethodnu razvojnu starost, iako su prethodno bili rastavljeni, a zatim ponovo sastavljeni.

Na primer, himeroid napravljen od starih ćelija proizvodio je nove ćelije karakteristične za odgovarajući uzrast, poput astroglije, iako je nakon ponovnog sastavljanja sazrevao samo 15 dana.

Pored toga, kada su stare ćelije pomešane sa mlađim, himeroidi su se pomerili ka donekle mlađem molekularnom stanju - ali su i dalje zadržavali tragove svoje prethodne razvojne istorije.

Tako su starije progenitorske ćelije napravljene od ponovo sastavljenih starih ćelija "pamtile" vreme koje su prethodno provele u laboratoriji i preskakale razvojne korake kroz koje su već prošle. Za dve nedelje proizvodile su potomke za čiji bi razvoj inače bila potrebna dva meseca.

Konačno, pokazavši da se organoidi mogu održavati tokom tako dugog perioda, istraživači su dobili način za modeliranje određenih molekularnih, strukturnih i funkcionalnih karakteristika sazrevanja ćelija ljudskog mozga nakon rođenja.

"Organoidi uzgajani tokom dužih vremenskih perioda i ogromna količina različitih podataka dobijenih iz njih predstavljaju moćan eksperimentalni sistem", zaključuju istraživači, "kao i izvor informacija za razumevanje uglavnom neistraženih mehanizama koji upravljaju produženim razvojem, sazrevanjem i evolucijom ljudskog mozga."

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mozak

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.