Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Dodik: Svi Srbi moraju da se bore za ideju jedan narod - jedna država
15.09.2025.•
0
Lider vladajuće koalicije u Republici Srpskoj Milorad Dodik izjavio je, na proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, da Bosna i Hercegovina (BiH) nije budućnost srpskog naroda u toj zemlji.
Konor Mekgregor odustao od kandidature za predsednika Irske
15.09.2025.•
1
Irski MMA borac Konor Mekgregor objavio je da odustaje od kandidature na predsedničkim izborima zakazanim za oktobar, nakon što je ranije javno razmatrao učešće.
VIDEO Zbog velikog odrona: I danas obustavljen saobraćaj na putu Cetinje-Budva
15.09.2025.•
0
Saobraćaj na putu Cetinje-Budva obustavljen je i danas za sve kategorije vozila zbog većeg odrona u mestu Obzovica.
VIDEO: Voditelj Foks njuza rekao da sve beskućnike sa mentalnim bolestima treba ubiti, pa se izvinio
15.09.2025.•
9
Voditelj emisije "Fox&Friends" Brajan Kilmid uputio je izvinjenje zbog izjave da bi trebalo ubiti beskućnike koji pate od mentalnih bolesti, rekavši da je taj komentar bio "izuzetno bezosećajan".
Pijani mladić se u Nemačkoj popeo na toranj crkve radi fotke - to će ga skupo koštati
15.09.2025.•
0
Pijani 24-godišnjak popeo se na 50 metara visok krov crkve u južnonemačkom gradu Landshutu kako bi napravio fotografiju mobilnim telefonom, što je izazvalo veliku hitnu intervenciju.
U Turskoj veliki protest podrške opoziciji: Demonstranti nose majice sa likom Ataturka
14.09.2025.•
2
Najmanje 50.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama glavne turske opozicione stranke CHP u Ankari uoči mogućeg sudskog smenjivanja rukovodstva stranke, saopštili su organizatori.
Papa Lav: UN više nisu u stanju da reše ključna pitanja, ako je novac najvažniji - u velikom smo problemu
14.09.2025.•
1
Papa Lav XIV ocenio je da Ujedinjene nacije više nisu u stanju da predvode efikasnu multilateralnu diplomatiju.
Kalas: Upad ruskih dronova u rumunski vazdušni prostor kršenje suvereniteta
14.09.2025.•
2
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da upad ruskih dronova u rumunski vazdušni prostor predstavlja "neprihvatljivo kršenje suvereniteta države članice EU".
Ekspert za sajber bezbednost: Lični podaci više od milion građana Švedske objavljeni na darknetu
14.09.2025.•
1
Lični podaci više od milion građana Švedske objavljeni su na darknetu, izjavio je ekspert za sajber bezbednost, Karl Emil Nika, prenose švedski mediji.
Kina i SAD počele trgovinske razgovore u Madridu
14.09.2025.•
0
Kina i SAD počele su danas ekonomske razgovore u Madridu, objavile su novinska agencija Sinhua i španska vlada.
U Nigeriji teška saobraćajna nesreća: Poginulo najmanje 19 žena i dece
14.09.2025.•
0
Najmanje 19 žena i dece poginulo je u saobraćajnoj nesreći u državi Zamfara, na severozapadu Nigerije, saopštili su meštani i sindikalni zvaničnik.
Američke banke ulažu više od milijardu funti u Veliku Britaniju pred Trampovu posetu
14.09.2025.•
0
Britanska vlada danas je otkrila da postoji više od milijardu funti investicija američkih banaka u zemlji.
U Rusiji dva voza iskočila iz šina, moguća ukrajinska sabotaža: Najmanje troje mrtvih
14.09.2025.•
0
Ukrajina je odgovorna za dve sabotaže na ruskoj železničkoj mreži, u kojima su poginule najmanje tri osobe, saznaje agencija Frans pres iz izvora u ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi.
Lokalni izbori u Severnoj Rajni-Vestfaliji, prvi test za vladu Fridriha Merca
14.09.2025.•
1
U nemačkoj saveznoj državi Severnoj Rajni-Vestfaliji održavaju se lokalni izbori.
Crnogorska policija traga za državljaninom Srbije - pripadnikom kriminalne grupe i bivšim robijašem
14.09.2025.•
2
Policija u Budvi je u nastavku aktivnosti povodom pronalaska ukradenog vozila, podnela krivične prijave protiv D. Š. (24), V. V. (30) i N. M. (39), koji je državljanin Srbije, kao i još jedne nepoznate osobe.
Nova premijerka Nepala: Radićemo u skladu sa razmišljanjem Generacije Z
14.09.2025.•
0
Nova premijerka Nepala Sušila Karki obećala je da će odgovoriti na zahteve demonstranata koji pozivaju na "kraj korupcije", nakon nereda u kojima su, prema novom bilansu, poginule najmanje 72 osobe.
Anketa: Više od polovine Poljaka kaže da ne bi branilo zemlju u slučaju rata
14.09.2025.•
4
Više od polovine Poljaka izjavilo je da ne namerava da se angažuje u odbrani zemlje, pokazali su rezultati ankete koji je uradio istraživački institut Polster na zahtev časopisa "Super ekspres".
Nakon kritika i pritisaka SAD: MMF ukida posebna odeljenja za klimu i rodnu ravnopravnost
14.09.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) planira da sprovede reorganizaciju i ukine posebna odeljenja za klimu i rodnu ravnopravnost nakon kritika predsedničke admistracije Donalda Trampa.
U Londonu održani skupovi desničara i antifašista, devetoro uhapšeno
13.09.2025.•
0
Tokom demonstracija na koje je pozvao krajnje desničarski aktivista Tomi Robinson u Londonu, uhapšeno je devetoro ljudi, saopštila je londonska policija.
Dron u vazdušnom prostoru Rumunije, iz baze u Feteštiju poletela dva aviona F-16
13.09.2025.•
0
Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je da su dva borbena aviona F-16 poletela iz baze u Feteštiju nakon što je otkriven dron u rumunskom vazdušnom prostoru.
Avioni NATO štite vazdušni prostor Poljske, zatvoren aerodrom u Lublinu
13.09.2025.•
1
Avioni NATO su raspoređeni kako bi štitili vazdušni prostor Poljske, zbog opasnosti od napada bespilotnih letelica iz susedne Ukrajine, pa je i aerodrom u Lublinu zatvoren, saopštile su vlasti u Varšavi.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar