Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
SAD uputile Iranu plan primirja u 15 tačaka, Teheran im odgovorio - "Niste u poziciji da pregovarate"
25.03.2026.•
4
Sjedinjene Američke Države uputile su Iranu plan od 15 tačaka za moguće primirje, dok istovremeno pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku.
Objavljeno koje su četiri zemlje najviše zavisne od Ormuskog moreuza
25.03.2026.•
0
Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Mađarska ubrzava izgradnju naftovoda do Novog Sada
25.03.2026.•
4
Vlada Mađarske je uredbom proglasila naftovod Mađarska-Srbija i prateću infrastrukturu za prioritetni investicioni projekat, čime su ubrzane administrativne procedure i radovi.
Trampov rejting nikad niži
25.03.2026.•
6
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa, posledično pogođen naglim rastom cena goriva i širokim neodobravanjem rata koji je pokrenuo protiv Irana, pao je poslednjih dana na najnižu tačku.
Minesota tužila Trampovu administraciju zbog prikrivanja dokaza o pucnjavama
24.03.2026.•
0
Zvaničnici američke savezne države Minesota podneli su tužbu protiv administracije predsednika SAD-a Donalda Trampa da je prikrila dokaze u vezi sa tri pucnjave koje su počinili agenti federalnih službi.
Više od 550 udarnih dronova pogodilo Ukrajinu tokom dana
24.03.2026.•
3
Rusija je danas napala Ukrajinu sa više od 550 udarnih dronova tokom dana, a ukupno je tokom 24 sata sa skoro 1.000 udarnih dronova, objavila je pres-služba ukrajinskog vazduhoplovstva na Telegramu.
Zbog bolesti bivši predsednik Brazila Bolsonaro može da služi zatvorsku kaznu od kuće
24.03.2026.•
0
Vrhovni sud odobrio je danas bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru da zbog lošeg zdravlja 27-godišnju kaznu zatvora za pokušaj državnog udara izdržava kod kuće, umesto u zatvoru.
Francuski tužioci pretresli nekoliko lokacija u istrazi povezanoj sa dosijeom o Epstinu
24.03.2026.•
1
Francuski finansijski tužioci pretresli su nekoliko lokacija, uključujući parisku filijalu švajcarske privatne banke Edmond de Rotšild, u okviru istrage povezane sa otkrićima iz dosijea o Džefriju Epstinu, javlja AP.
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo istragu protiv bivšeg šefa Fronteksa zbog zločina protiv čovečnosti
24.03.2026.•
0
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo je istragu protiv bivšeg šefa agencije Evropske unije za kontrolu granica (Fronteks), Fabrisa Leđerija zbog navodnog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti.
Dvoje uhapšeno u Nemačkoj i Španiji zbog sumnje da su špijunirali za Rusiju
24.03.2026.•
0
Nemački tužioci saopštili su danas da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su špijunirale za Rusiju i prikupljale obaveštajne podatke o osobi koja je snabdevala Ukrajinu dronovima i odgovarajućim komponentama.
Evropa nespremna za pogoršanje situacije sa šumskim požarima: Potrebni novi avioni i ulaganja
24.03.2026.•
0
Evropa je opasno nespremna da se nosi sa rastućom krizom sa šumskim požarima i mora da remontuje svoju flotu aviona za gašenje požara i poveća investicije na tom planu.
Filipini prva zemlja na svetu koja je proglasila vanredno energetsko stanje
24.03.2026.•
1
Filipini su danas postali prva zemlja na svetu koja je proglasila nacionalno vanredno energetsko stanje kao odgovor na rastuće globalne poremećaje u snabdevanju energentima izazvane sukobom na Bliskom istoku.
Vlast u Iranu instalirala ogromnu mrežu nadzornih kamera - Izrael to iskoristio da ubija njegove vođe
24.03.2026.•
0
Izraelske vlasti su uspele da preotmu kontrolu nad uličnim nadzornim kamerama u Iranu i da ih iskoriste u operacijama ubijanja najviših predstavnika te države, što je sredstvo koje se sve češće koristi u ratovima.
Iranski ministar: Naše elektrane manje ranjive od komšijskih, imamo ih 150
24.03.2026.•
1
Iran je manje ranjiv od drugih zemalja u slučaju napada na njegovu električnu infrastrukturu.
Severna Koreja proglasila Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom"
24.03.2026.•
0
Severnokorejski lider Kim Džong Un zvanično je proglasio Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom" i upozorio je na "nemilosrdne posledice" ukoliko Seul preduzme provokativne poteze.
Sijarto: Prisluškivanje mog telefona je skandalozno mešanje u izbore
24.03.2026.•
7
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je kao "ogroman skandal i teško mešanje u izborni proces" navode da su strani obaveštajci, uz pomoć mađarskog novinara, prisluškivali njegove razgovore, prenosi MTI
Bil Kozbi proglašen krivim za seksualno zlostavljanje, žrtvi odšteta od 19 miliona dolara
24.03.2026.•
0
Sud u Kaliforniji doneo je presudu prema kojoj je Bil Kozbi odgovoran za seksualno zlostavljanje u civilnom postupku, a žrtvi Doni Motsinger dodeljena je odšteta od 19,25 miliona dolara.
Evropska komisija traži objašnjenje od Budimpešte o Sijartu i odavanju tajni Rusima
24.03.2026.•
0
Evropska komisija zatražila je od Budimpešte da razjasni tvrdnje da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto delio sa Moskvom poverljive informacije iz razgovora sa predstavnicima članica EU.
Na optužbe da Sijarto odaje EU tajne Rusima - Orban naredio istragu ko prisluškuje mađarskog ministra
24.03.2026.•
5
Mađarski premijer Viktor Orban naredio je istragu o navodnom prisluškivanju ministra inostranih poslova Petera Sijarta, kog su mediji označili kao osobu koja je poverljive razgovore sa sastanaka EU prenosi Rusiji.
Premijer Tusk ukorio predsednika Navrockog: Ne derite se na novinare, nisu oni krivi što ste u ruskom blatu
24.03.2026.•
0
Poljski premijer Donald Tusk poručio je predsedniku Poljske Karolu Navrockom da se ne izdire na novinare jer mu nisu oni krivi što se sam uvalio u rusko blato,
Zelenski tvrdi da Rusija i dalje dostavlja obaveštajne podatke iranskom režimu
23.03.2026.•
1
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da ima dokaze da Rusi nastavljaju da dostavljaju obaveštajne podatke iranskom režimu.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar