Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Jak zemljotres pogodio Japan, izdato upozorenje na cunami
09.11.2025.•
0
Zemljotres jačine 6,8 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je danas Japan, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Stotine ljudi nestalo u prevrtanju broda na granici Malezije i Tajlanda
09.11.2025.•
0
Stotine ljudi se vode kao nestali nakon što je brod potonuo blizu granice Malezije i Tajlanda, dok je pronađeno 10 preživelih i jedno telo, saopštile su malezijske pomorske vlasti.
Oko 17.500 ljudi aktivno u kriminalnim bandama u Švedskoj
09.11.2025.•
0
Prema izveštaju Švedske nacionalne policije o situaciji za ovu godinu, oko 17.500 ljudi se smatra aktivnim članovima kriminalnih bandi, dok dodatnih 50.000 ima veze sa nasiljem povezanim sa bandama.
Bolivija i SAD obnavljaju diplomatske odnose posle 17 godina
08.11.2025.•
0
Bolivija i Sjedinjene Američke Države (SAD) obnoviće diplomatske odnose na ambasadorskom nivou, koji su prekinuti 2008. godine.
Bolivija: Rodrigo Paz položio predsedničku zakletvu
08.11.2025.•
0
Rodrigo Paz položio je danas zakletvu kao novi predsednik Bolivije nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora održanih u oktobru.
Orban: Mađarska će i dalje moći da kupuje gorivo iz Rusije, ali SAD dobijaju nešto zauzvrat
08.11.2025.•
16
Mađarski premijer Viktor Orban je rekao da je njegova zemlja dobila izuzeće od američkih sankcija na gorivo iz Rusije.
Tramp neće na samit G20 u Južnoj Africi, kaže da su belci progonjeni u toj zemlji
08.11.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da SAD neće prisustvovati samitu G20 u Južnoj Africi, zbog toga što se, tvrdi on, belci progone u toj zemlji.
Univerzitet Kornel sklopio sporazum sa Trampovom administracijom o vraćanju finansiranja
08.11.2025.•
0
Kornel, prestižni privatni univerzitet, postigao je sporazum sa administracijom predsednika SAD Donalda Trampa na osnovu kog će platiti 60 miliona dolara a da mu zauzvrat bude vraćeno federalno finansiranje.
Više od 69 hiljada Palestinaca poginulo u ratu sa Izraelom
08.11.2025.•
0
Zdravstveni zvaničnici Gaze saopštili su danas da je do sada u ratu između Izraela i Hamasa poginulo više od 69.000 Palestinaca.
Počela kampanja za prevremene predsedničke izbore u Republici Srpskoj
08.11.2025.•
1
U Republici Srpskoj (RS) je danas počela predizborna kampanja za prevremene predsedničke izbore 23. novembra, javlja Radio-televizija Republike Srpske (RTRS).
Gradonačelnik Zagreba osudio slavljenje NDH i pretnje ispred Srpskog kulturnog centra
08.11.2025.•
1
Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević osudio je slavljenje "Nezavisne Države Hrvatske" i atmosferu pretnji na rubu političkog nasilja od strane maskiranih osoba, sinoć u centru Zagreba povodom Dana srpske kulture.
Šest osoba poginulo u požaru u skladištu parfema u Turskoj
08.11.2025.•
0
Najmanje šest osoba je poginulo i dve su povređene u požaru koji je izbio jutros u skladištu parfema u Dilovasiju, na severozapadu Turske.
Ruski napadi na Ukrajinu: Poginula žena, pogođena zgrada u Dnjepru
08.11.2025.•
0
Najmanje jedna osoba je poginula noćas u ruskim napadima na energetsku infrastrukturu Ukrajine, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
Maskirani muškarci skandirali "za dom spremni" ispred Srpskog kulturnog centra u Zagrebu
07.11.2025.•
18
Više desetina muškaraca okupilo se večeras ispred Srpskog kulturnog centra u Zagreba gde se održavaju Dani srpske kulture, ali su se ubrzo razišli pošto je stigla policija.
Tursko pravosuđe izdalo naloge za hapšenje Netanjahua i izraelskih zvaničnika
07.11.2025.•
1
Tursko pravosuđe izdalo je večeras naloge za hapšenje zbog "genocida" izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i nekoliko izraelskih zvaničnika, uključujući ministra odbrane i ministra nacionalne bezbednosti.
UN: Humanitarna pomoć i dalje presporo stiže u Gazu
07.11.2025.•
1
Više od 37.000 tona pomoći UN ušlo je u Pojas Gaze od početka primirja 10. oktobra, izjavio je večeras portparol UN izražavajući žaljenje zbog sporog tempa uklanjanja prepreka uprkos izvesnom napretku.
Štrajk zdravstvenih radnika u Grčkoj zbog lošeg stanja u državnim bolnicama
07.11.2025.•
1
Lekari i drugo zdravstveno osoblje državnih bolnica u Grčkoj protestovali su ispred Ministarstva zdravlja u Atini drugog dana štrajka zbog, kako kažu, bednog stanja državnih bolnica, kako za osoblje, tako i za pacijente.
Pritvor osumnjičenima za incident u Splitu i isterivanje mladih iz Novog Sada
07.11.2025.•
4
Devetorici osumnjičenih zbog napada na srpsku nacionalnu manjinu tokom kulturne manifestacije u Splitu određen je jednomesečni istražni zatvor, javila je jutros Hrvatska radio-televizija.
Trinaesta žrtva požara u Domu penzionera u Tuzli
07.11.2025.•
0
Broj nastradalih u požaru u Domu penzionera u Tuzli porastao je na 13.
Pakistan otvorio vatru na Avganistan uprkos primirju i pregovorima
06.11.2025.•
0
Avganistan je optužio Pakistan za napad na njegovu teritoriju uprkos prekidu vatre koji je na snazi od sredine oktobra i koji je predmet obnovljenih bilateralnih razgovora u Turskoj, sa ciljem da ga učine trajnim.
Nensi Pelosi, ključna poslanica demokrata u Kongresu SAD, najavila odlazak u penziju
06.11.2025.•
2
Poslanica u Kongresu SAD Nensi Pelosi najavila je danas da će se penzionisati u januaru 2027. godine, na kraju svog sadašnjeg mandata, posle 40 godina službe na Kapitolu.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar