Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin: Rusija je mnogo naučila iz teškog perioda kroz koji prolazi
28.06.2026.•
0
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da Rusija prolazi kroz težak period, ali da je zemlja iz toga mnogo naučila, prenela je državna novinska agencija TASS.
Vens: SAD pobeđuju bez obzira na ishod pregovora sa Iranom
28.06.2026.•
1
Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je da Sjedinjene Američke Države "pobeđuju u svakom slučaju" kada je reč o sukobu i pregovorima sa Iranom, navodeći da je iranski nuklearni program uništen.
Oboreni temperaturni rekordi u Češkoj i Poljskoj
28.06.2026.•
0
Česi i Poljaci preživeli su najvreliji vikend u istoriji merenja, kada je u Češkoj u subotu prvo pao rekord i u Centralnoj Češkoj izmereno 40,9 stepeni Celzijusa.
Nova Kaledonija bira da li će ostati u sastavu Francuske
28.06.2026.•
0
U Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji istočno od Australije, danas se održavaju dugo odlagani regionalni izbori, javili su novozelandski mediji.
Šef kabineta argentinskog predsednika podneo ostavku zbog korupcionaškog skadala
28.06.2026.•
0
Šef kabineta argentinskog predsednika Havijera Mileja i njegov blizak saradnik Manuel Adorni podneo je ostavku nakon korupcionaškog skandala koji je doveo u pitanje obećanje vlade da će iskoreniti korupciju.
Sar: Vlada Izraela jednoglasno odlučila da prizna genocid nad Jermenima
28.06.2026.•
3
Vlada Izraela je jednoglasno usvojila odluku o zvaničnom priznanju genocida nad Jermenima iz perioda završnih godina Osmanskog carstva.
VIDEO Grom pogodio Ajfelov toranj u Parizu
28.06.2026.•
0
Tokom protekle noći, u Francuskoj je registrovano čak 13.360 udara groma, dok je jedan od jačih udara direktno pogodio i Ajfelov toranj u Parizu.
Mađar ponosan na prvih 50 dana vlade: Ispunili smo desetine obećanja
28.06.2026.•
1
Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da je ponosan na prvih 50 dana rada svoje vlade, tokom kojih je, kako je naveo, ispunjeno "desetine obećanja", uključujući ekonomske, institucionalne i antikorupcijske mere.
Mediji u EU: Flamingo protesti u Albaniji prerasli u odbacivanje političkog modela
28.06.2026.•
1
Vlast albanskog premijera Edija Rame je uzdrmana, ne i ugrožena, ali demonstracije pokazuju da veliki broj građana odbacuje politički sistem koji ih više ne predstavlja, pišu evropski mediji.
Dečak izvučen iz ruševina tri dana nakon zemljotresa u Venecueli
28.06.2026.•
0
Jedanaestogodišnji dečak izvučen je živ iz ruševina u Karabaljedi, na severu Venecuele, tri dana nakon smrtonosnih potresa koji su pogodili region.
Poginulo 14 ljudi u padu helikoptera u Saudijskoj Arabiji
28.06.2026.•
0
Najmanje 14 ljudi poginulo je u Saudijskoj Arabiji kada se srušio helikopter, saopštilo je Ministarstvo energetike te zemlje.
1.000 smrti više nego obično u Francuskoj usled toplotnog talasa
28.06.2026.•
1
Francuska služba javnog zdravlja saopštila je da je u toj zemlji tokom toplotnog talasa, od 24. juna zabeleženo oko 1.000 smrtnih slučajeva više nego obično.
Dunav se previše zagrejao, mađarska nuklearka Pakš smanjila proizvodnju
28.06.2026.•
0
Mađarska nuklearna elektrana Pakš smanjila je proizvodnju jednog od svoja četiri reaktora za 243 megavata zbog visoke temperature vode Dunava tokom rekordnog toplotnog talasa, saopštio je operator nuklearke MVM.
U delu Halkidikija danas zabrana kretanja zbog visokog rizika od izbijanja požara
28.06.2026.•
0
Zbog veoma visokog rizika od izbijanja šumskih požara, danas će u delu Halkidikija biti na snazi zabrana kretanja pešaka i svih vrsta vozila, odlučila je zamenica guvernera regionalne jedinice Halkidiki Katerina Zografu.
Požar koji je izbio pre tri dana u Popovom polju u BiH se proširio na Trebinje
27.06.2026.•
0
Požar koji je pre tri dana izbio u Popovom Polju u Bosni i Hercegovini se proširio na teritoriju grada Trebinja.
Slovačka neće izdvajati sredstva za novu vojnu pomoć Ukrajini, najavljuje premijer Fico
27.06.2026.•
5
Slovačka nema razloga da se priključuje novim mehanizmima finansiranja vojne pomoći Ukrajini, izjavio je slovački premijer Robert Fico.
Najmanje 1.430 ljudi poginulo u zemljotresima u Venecueli
27.06.2026.•
0
Broj žrtava zemljotresa u Venecueli uvećan je na najmanje 1.430.
Na Paradi ponosa u Budimpešti više od 10.000 ljudi
27.06.2026.•
3
Više od 10.000 Mađara prisustvovalo je prvoj Paradi ponosa u Budimpešti posle izbornog poraza Viktora Orbana u aprilu.
Generalni sekretar Hezbolaha odbacio okvirni sporazum Izraela i Libana
27.06.2026.•
0
Generalni sekretar libanskog militantnog pokreta Hezbolah Naim Kasem odbacio je danas okvirni mirovni sporazum Izraela i Libana potpisan u petak u Vašingtonu, prenosi Tajms of Izrael.
VIDEO Zemljotres magnitude 5,9 u Pakistanu i Avganistanu, još nema izveštaja o šteti
27.06.2026.•
0
Zemljotres magnitude 5,9 stepeni pogodio je danas delove Pakistana i susednog Avganistana, a nema neposrednih izveštaja o šteti ili žrtvama.
Grčka prva u svetu koristi satelite za detektovanje šumskih požara
27.06.2026.•
0
Namenska flota satelita grčkih pratiće prve znake požara, u pionirskom sistemu koji bi mogao da spasava živote, štiti zajednicu, ali i da doprinese evropskoj težnji ka tehnološkoj nezavisnosti.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar