Ko ima najjaču vojsku u Evropi?
Nemačka i druge evropske države najavljuju da će čak pet odsto BPD-a ulagati u vojsku.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ko su najveće vojne sile kontinenta, gde su im jake strane, a gde mane? - analizira Dojče vele (DW)
Ne toliko zato jer traži američki predsednik Donald Tramp, već zato što se i u Nemačkoj širi svest da se lepim rečima ne može zaustaviti vojna agresija.
Tako otprilike novi nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavljuje da bi nova nemačka vlada ubuduće trebalo da ulaže u odbranu čak pet odsto BDP-a. To je izjavio na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u turskoj Antaliji.
Nemačka, prema rečima ministra, podržava predlog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da se 3,5 odsto izdvaja za vojne potrebe, a dodatnih 1,5 procenata za odbrambenu infrastrukturu.
Konačna odluka i planovi svih članica NATO-a verovatno će se čuti tek na samitu NATO-a krajem juna u Hagu.
I kancelar Fridrih Merc najavio je u obraćanju Bundestagu da želi da Bundesver razvije u "konvencionalno najjaču vojsku Evrope".
Ali i druge evropske države postavljaju ambiciozne ciljeve.
Poljska: Bedem na istočnom krilu
Poljska godinama intenzivno ulaže u oružane snage s ciljem da postane najjača kopnena sila u Evropi. Prošle godine 4,12 procenata BDP-a išlo je u odbrambeni budžet.
Glavni cilj Varšave je da bude efikasno naoružana kako Rusija ne bi ni pomislila da ugrozi njenu teritoriju.
Poljska vojska trenutno broji oko 150.000 vojnika u profesionalnoj armiji i teritorijalnoj odbrani. Do 2035. taj broj bi trebalo da poraste na 300.000.
U toku je i opremanje savremenom vojnom tehnikom: više od 600 tenkova - naručenih između ostalog iz Južne Koreje i SAD, zatim raketni sistemi HIMARS, dronovi, a u budućnosti i borbeni avioni F-35 trebalo bi da postanu oprema pešadije i vazduhoplovstva Poljske.
S druge strane, poljska mornarica se smatra relativno slabom.
Nemačka: Od kolebanja do vodeće uloge?
Najavljeno povećanje izdvajanja za odbranu na pet procenata BDP-a označavalo bi istorijski zaokret u bezbednosnoj politici.
Od kraja Hladnog rata, Savezna Republika Nemačka je insistirala na međunarodnoj saradnji, diplomatiji i "kulturi vojne uzdržanosti".
Prekretnicu je označio govor kancelara Olafa Šolca 27. februara 2022, tri dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, poznat kao najava "nove ere" (Zeitenwende).
Odmah nakon toga, nemačka vlada je osnovala poseban fond od 100 milijardi evra za Bundesver. Redovni izdaci za odbranu za 2024. iznose oko 90 milijardi evra, što je oko 2,1 procenta BDP-a.
Povećanje na pet procenata značilo bi godišnji budžet za odbranu od preko 160 milijardi evra.
Dvostruko veći izdaci svakako bi teško opteretili državni budžet, a za sada nisu obezbeđena dodatna sredstva.
Bundesver trenutno ima oko 182.000 aktivnih vojnika. Ministarstvo odbrane planira povećanje na najmanje 203.000 do 2031. godine, dok se povremeno spominje i cilj od 240.000. vojnika
Modernizacija obuhvata sve grane vojske: treba zameniti stare tenkove, avione i ratne brodove, a naglasak je i na digitalizaciji i unapređenju komandnog lanca. Jer i u nemačkim arsenalima mnogo oružja i opreme postoji "samo na papiru" pošto u prošlosti nije bilo novca za njihovo održavanje.
Ključni industrijski akteri u Nemačkoj su Rajnmetal, Erbas Difens end Spejs i Dil-Grupa, ali u tom sektoru sve je izraženija međunarodna saradnja jer je i izvoz izuzetno važan.
Francuska: Nuklearna sila s globalnim ambicijama
Francuska je jedina nuklearna sila u EU i vodi strategiju globalnog prisustva i vojne samostalnosti. U vojsci služi oko 203.000 vojnika, uz 175.000 pripadnika jedinica poput Žandarmerije i oko 26.000 rezervista.
Francuska mornarica raspolaže nuklearnim nosačem aviona "Šarl de Gol" i strateškim podmornicama, čime ima snažan nuklearni kapacitet. Borbeni avioni Rafal obezbeđuju vazdušnu nadmoć i takođe su opremljeni za korišćenje nuklearnog oružja.
Predsednik Emanuel Makron znatno je povećao odbrambeni budžet otkako je preuzeo dužnost 2017.
U dramatičnom televizijskom obraćanju početkom marta, detaljno je govorio o "ruskoj pretnji" koja se nadvija nad Evropom. Stoga bi francuski odbrambeni budžet trebalo da bude gotovo udvostručen.
Francuska je u prošlosti imala sličan vojni budžet kao Nemačka, ali je njime izgradila borbeno efikasniju vojsku - ne na kraju zahvaljujući državnom podsticanju odbrambene industrije i državnom suvlasništvu.
Velika Britanija: Dobro naoružana, ali ranjiva
Sa ciljem od gotovo 2,4 procenta BDP-a, Velika Britanija takođe planira da poveća odbrambene izdatke, s naglaskom na visokotehnološku opremu: dronove, veštačku inteligenciju i laserske sisteme.
Kraljevska mornarica raspolaže s dva nosača aviona, iako je samo jedan operativan. Vazduhoplovne snage su visoko modernizovane - njihovo jezgro čine američki borbeni avioni F-35B kakvih britanska vlada planira da nabavi ukupno 138.
Međutim, britanske oružane snage sa oko 140.000 aktivnih vojnika (uključujući 4000 Gurki) relativno su male. Za razliku od mnogih zemalja EU, trenutno nisu predviđena veća povećanja kadrova.
Premijer Kir Starmer naglašava vernost savezništvima i globalnu spremnost za intervencije. Britanska vojna oprema u velikoj meri zavisi od američke tehnologije, naročito kada je reč o nuklearnom oružju na podmornicama.
Italija: Snaga na moru i u vazduhu, slaba na kopnu
Sa 1,49 procenata BDP-a prema podacima NATO-a za 2024, Italija je još uvek ispod dosadašnjeg cilja od dva procenta.
Ipak, sa 165.000 aktivnih vojnika, dva nosača aviona i snažnim vazduhoplovstvom gde su i Jurofajteri i F-35, Italija spada u težu vojnu kategoriju Evrope.
Međutim, kopnene snage se smatraju zastarelim i nužno su potrebne reforme. Premijerka Đorđa Meloni želi Italiju da učini najjačom tenkovskom silom Evrope.
U tu svrhu naručeno je više od 1.000 borbenih i višenamenskih tenkova od kompanije Rajnmetal. Strateški fokus Italije je Mediteran i bezbednost globalnih trgovačkih ruta.
Pročitaj još
Globalni odnosi snaga ostaju nepromenjeni
Uprkos milijardama evra uloženih u naoružanje u Evropi, globalni poredak vojnih sila se srednjoročno neće značajno promeniti.
Na čelu su i dalje Sjedinjene Države, zatim Rusija, Kina i Indija.
Prva evropska sila - Velika Britanija - dolazi tek na šestom mestu. Slede Francuska na devetom, a Nemačka trenutno zauzima jedanaesto mesto.
Platforma Global Firepower upoređuje vojnu snagu zemalja prema više od 60 pokazatelja - od broja tenkova, pomorskih kapaciteta, do veličine sposobne vojne populacije - kako bi se dobila sveobuhvatna slika globalne vojne moći.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Čarli Kirk predložen za nagradu Saharov za slobodu mišljenja
12.09.2025.•
2
Grupa Evropa suverenih nacija u Evropskom parlamentu predložila je američkog aktivistu Čarlija Kirka za nagradu Saharov za slobodu mišljenja, za koju su nominovani i srpski studenti.
U nemačkoj vojsci broj vojnika mora da se udvostruči
12.09.2025.•
1
Nemačka vojska treba da doda 100.000 aktivnih vojnika postojećim 62.000, kako bi ispunila nove ciljeve NATO-a, namenjene povećanju spremnosti usled, kako procenuju, "rastuće pretnje od ruske agresije".
Savet bezbednosti osudio udare na Katar ne imenujući Izrael
12.09.2025.•
2
Savet bezbednosti UN osudio je nedavne udare na Katar i pozvao na "deeskalaciju" bez imenovanja Izraela koji je sproveo te udare.
Bivši predsednik Brazila Bolsonaro osuđen na 27 godina zatvora
12.09.2025.•
5
Sudsko veće brazilskog Vrhovnog suda osudilo je bivšeg predsednika Žaira Bolsonara na 27 godina i tri meseca zatvora zbog planiranja državnog udara kako bi ostao na vlasti nakon poraza na izborima 2022. godine.
Posle ubistva Kirka, bivši predsednici SAD pozvali na okončanje političkog nasilja
11.09.2025.•
2
Bivši predsednici Sjedinjenih Američkih Država pridružili pozvali su na okončanje političkog nasilja, nakon ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka.
Vlada Republike Srpske zabranila ulazak predsednici i šefici diplomatije Slovenije
11.09.2025.•
1
Kao odgovor na sankcije Slovenije protiv Milorada Dodika, vlada Republike Srpske zabranila je ulazak u entitet slovenskoj predsednici Nataši Pirc Musar i ministarki spoljnih poslova Tanji Fajon.
FOTO: Novinari i opozicioni bloger među oslobođenim političkim zatvorenicima u Belorusiji
11.09.2025.•
1
Novinar Radio Slobodne Evrope Ihar Losik pušten je na slobodu posle više od pet godina provedenih u beloruskom zatvoru po politički motivisanim optužbama, saopštila je RSE.
Belorusija oslobodila 52 politička zatvorenika, Vašington zadovoljan
11.09.2025.•
1
Sjedinjene Američke Države pozdravile su oslobađanje 52 politička zatvorenika u Belorusiji, što je usledilo posle posete specijalnog izaslanika Donalda Trampa toj zemlji.
Pronađeno oružje kojim je ubijen Čarli Kirk, za ubicom se i dalje traga
11.09.2025.•
0
Američke vlasti objavile su da su našle oružje kojim je u sredu na javnom skupu ubijen konzervativni influeser Čarli Kirk, saradnik predsednika Donalda Trampa, i da imaju "dobre video snimke" tog ubistva.
U Holandiji prošle godine 1.500 napada eksplozivom, najam "izvođača" preko Telegrama
11.09.2025.•
0
Holandski korisnici Telegrama u grupama na toj mreži za samo 1.000 evra mogu da angažuju nekoga da aktivira eksploziv na ulaznim vratima ili puca u fasadu nečije kuće ili preduzeća.
Kineski radnik poginuo u fabrici u Kavadarcima
11.09.2025.•
0
Kinski radnik, star 38 godina, poginuo je u Kavadarcima u Severnoj Makedoniji.
Škaljarac uhapšen u Parizu, sumnjiči se za ubistvo pripadnika Kavačkog klana
11.09.2025.•
0
Francuska policija je u Parizu uhapsila državljanina Srbije A.C.S. (29) iz Beograda koji se ranije zvao N.C, a "blizak je jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi".
Ubijeni Čarli Kirk je pravdao ubistva, imao brojne kontroverzne stavove
11.09.2025.•
15
Saradnik Donalda Trampa i konzervativni aktivista Čarli Kirk ubijen je u sredu, nakon što je na njega pucano dok je govorio na događaju na Univerzitetu Juta Veli.
Francuska policija: U protestima "Blokiraj sve" učestvovalo bar 175.000 ljudi, uhapšeno skoro 500
11.09.2025.•
8
Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske saopštilo je da su tokom jučerašnjih protesta širom te zemlje uhapšene 473 osobe, uključujući 203 u Parizu.
Tri radnika železnice u Grčkoj otpuštena - danas generalni štrajk mašinovođa, stali svi vozovi
11.09.2025.•
3
Grčke mašinovođe danas stupaju u 24-časovni štrajk, kao reakciju na nedavna otpuštanja trojice mašinovođa iz kompanije "Helenik trejn".
Zabrinjavajući trend: Skoro svi nemački piloti dremaju tokom leta
11.09.2025.•
0
Nemački sindikat pilota saopštio je da je dremanje tokom letova postalo "zabrinjavajuća realnost" za nemačke pilote i da je primetan "rastući umor" u tom sektoru.
Pre 24 godine teroristi izveli najveći napad na SAD - srušene kule bliznakinje
11.09.2025.•
0
U Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine dogodili su se teroristički napadi u kojima je život je izgubilo gotovo 3.000 osoba.
Strani državljani iz vozila sa srpskim tablicama ostavili svinjske glave ispred džamija u Parizu
11.09.2025.•
8
Policijska istraga pokazala je da su strani državljani, koji su bili u automobilu sa srpskom registracijom, postavili svinjske glave pronađene u utorak ispred najmanje devet džamija u Parizu i okolini.
Osumnjičeni za ubistvo Čarlija Kirka priveden, pa posle par sati pušten
11.09.2025.•
2
Direktor FBI-a Keš Patel saopštio je da je osoba za koju se sumnjalo da stoji iza ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka uhapšena, ali je nekoliko sati kasnije objavio da je privedeni pušten nakon ispitivanja.
Ubijen konzervativni aktivista Čarli Kirk, uticajan saveznik Donalda Trampa
10.09.2025.•
14
Konzervativni aktivista Čarli Kirk preminuo je nakon što je na njega pucano tokom događaja u kampusu u Juti, saopštio je predsednik Donald Tramp.
Komentari 9
Драгиша
Y
realan citaoc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar