Ko ima najjaču vojsku u Evropi?
Nemačka i druge evropske države najavljuju da će čak pet odsto BPD-a ulagati u vojsku.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ko su najveće vojne sile kontinenta, gde su im jake strane, a gde mane? - analizira Dojče vele (DW)
Ne toliko zato jer traži američki predsednik Donald Tramp, već zato što se i u Nemačkoj širi svest da se lepim rečima ne može zaustaviti vojna agresija.
Tako otprilike novi nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavljuje da bi nova nemačka vlada ubuduće trebalo da ulaže u odbranu čak pet odsto BDP-a. To je izjavio na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u turskoj Antaliji.
Nemačka, prema rečima ministra, podržava predlog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da se 3,5 odsto izdvaja za vojne potrebe, a dodatnih 1,5 procenata za odbrambenu infrastrukturu.
Konačna odluka i planovi svih članica NATO-a verovatno će se čuti tek na samitu NATO-a krajem juna u Hagu.
I kancelar Fridrih Merc najavio je u obraćanju Bundestagu da želi da Bundesver razvije u "konvencionalno najjaču vojsku Evrope".
Ali i druge evropske države postavljaju ambiciozne ciljeve.
Poljska: Bedem na istočnom krilu
Poljska godinama intenzivno ulaže u oružane snage s ciljem da postane najjača kopnena sila u Evropi. Prošle godine 4,12 procenata BDP-a išlo je u odbrambeni budžet.
Glavni cilj Varšave je da bude efikasno naoružana kako Rusija ne bi ni pomislila da ugrozi njenu teritoriju.
Poljska vojska trenutno broji oko 150.000 vojnika u profesionalnoj armiji i teritorijalnoj odbrani. Do 2035. taj broj bi trebalo da poraste na 300.000.
U toku je i opremanje savremenom vojnom tehnikom: više od 600 tenkova - naručenih između ostalog iz Južne Koreje i SAD, zatim raketni sistemi HIMARS, dronovi, a u budućnosti i borbeni avioni F-35 trebalo bi da postanu oprema pešadije i vazduhoplovstva Poljske.
S druge strane, poljska mornarica se smatra relativno slabom.
Nemačka: Od kolebanja do vodeće uloge?
Najavljeno povećanje izdvajanja za odbranu na pet procenata BDP-a označavalo bi istorijski zaokret u bezbednosnoj politici.
Od kraja Hladnog rata, Savezna Republika Nemačka je insistirala na međunarodnoj saradnji, diplomatiji i "kulturi vojne uzdržanosti".
Prekretnicu je označio govor kancelara Olafa Šolca 27. februara 2022, tri dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, poznat kao najava "nove ere" (Zeitenwende).
Odmah nakon toga, nemačka vlada je osnovala poseban fond od 100 milijardi evra za Bundesver. Redovni izdaci za odbranu za 2024. iznose oko 90 milijardi evra, što je oko 2,1 procenta BDP-a.
Povećanje na pet procenata značilo bi godišnji budžet za odbranu od preko 160 milijardi evra.
Dvostruko veći izdaci svakako bi teško opteretili državni budžet, a za sada nisu obezbeđena dodatna sredstva.
Bundesver trenutno ima oko 182.000 aktivnih vojnika. Ministarstvo odbrane planira povećanje na najmanje 203.000 do 2031. godine, dok se povremeno spominje i cilj od 240.000. vojnika
Modernizacija obuhvata sve grane vojske: treba zameniti stare tenkove, avione i ratne brodove, a naglasak je i na digitalizaciji i unapređenju komandnog lanca. Jer i u nemačkim arsenalima mnogo oružja i opreme postoji "samo na papiru" pošto u prošlosti nije bilo novca za njihovo održavanje.
Ključni industrijski akteri u Nemačkoj su Rajnmetal, Erbas Difens end Spejs i Dil-Grupa, ali u tom sektoru sve je izraženija međunarodna saradnja jer je i izvoz izuzetno važan.
Francuska: Nuklearna sila s globalnim ambicijama
Francuska je jedina nuklearna sila u EU i vodi strategiju globalnog prisustva i vojne samostalnosti. U vojsci služi oko 203.000 vojnika, uz 175.000 pripadnika jedinica poput Žandarmerije i oko 26.000 rezervista.
Francuska mornarica raspolaže nuklearnim nosačem aviona "Šarl de Gol" i strateškim podmornicama, čime ima snažan nuklearni kapacitet. Borbeni avioni Rafal obezbeđuju vazdušnu nadmoć i takođe su opremljeni za korišćenje nuklearnog oružja.
Predsednik Emanuel Makron znatno je povećao odbrambeni budžet otkako je preuzeo dužnost 2017.
U dramatičnom televizijskom obraćanju početkom marta, detaljno je govorio o "ruskoj pretnji" koja se nadvija nad Evropom. Stoga bi francuski odbrambeni budžet trebalo da bude gotovo udvostručen.
Francuska je u prošlosti imala sličan vojni budžet kao Nemačka, ali je njime izgradila borbeno efikasniju vojsku - ne na kraju zahvaljujući državnom podsticanju odbrambene industrije i državnom suvlasništvu.
Velika Britanija: Dobro naoružana, ali ranjiva
Sa ciljem od gotovo 2,4 procenta BDP-a, Velika Britanija takođe planira da poveća odbrambene izdatke, s naglaskom na visokotehnološku opremu: dronove, veštačku inteligenciju i laserske sisteme.
Kraljevska mornarica raspolaže s dva nosača aviona, iako je samo jedan operativan. Vazduhoplovne snage su visoko modernizovane - njihovo jezgro čine američki borbeni avioni F-35B kakvih britanska vlada planira da nabavi ukupno 138.
Međutim, britanske oružane snage sa oko 140.000 aktivnih vojnika (uključujući 4000 Gurki) relativno su male. Za razliku od mnogih zemalja EU, trenutno nisu predviđena veća povećanja kadrova.
Premijer Kir Starmer naglašava vernost savezništvima i globalnu spremnost za intervencije. Britanska vojna oprema u velikoj meri zavisi od američke tehnologije, naročito kada je reč o nuklearnom oružju na podmornicama.
Italija: Snaga na moru i u vazduhu, slaba na kopnu
Sa 1,49 procenata BDP-a prema podacima NATO-a za 2024, Italija je još uvek ispod dosadašnjeg cilja od dva procenta.
Ipak, sa 165.000 aktivnih vojnika, dva nosača aviona i snažnim vazduhoplovstvom gde su i Jurofajteri i F-35, Italija spada u težu vojnu kategoriju Evrope.
Međutim, kopnene snage se smatraju zastarelim i nužno su potrebne reforme. Premijerka Đorđa Meloni želi Italiju da učini najjačom tenkovskom silom Evrope.
U tu svrhu naručeno je više od 1.000 borbenih i višenamenskih tenkova od kompanije Rajnmetal. Strateški fokus Italije je Mediteran i bezbednost globalnih trgovačkih ruta.
Pročitaj još
Globalni odnosi snaga ostaju nepromenjeni
Uprkos milijardama evra uloženih u naoružanje u Evropi, globalni poredak vojnih sila se srednjoročno neće značajno promeniti.
Na čelu su i dalje Sjedinjene Države, zatim Rusija, Kina i Indija.
Prva evropska sila - Velika Britanija - dolazi tek na šestom mestu. Slede Francuska na devetom, a Nemačka trenutno zauzima jedanaesto mesto.
Platforma Global Firepower upoređuje vojnu snagu zemalja prema više od 60 pokazatelja - od broja tenkova, pomorskih kapaciteta, do veličine sposobne vojne populacije - kako bi se dobila sveobuhvatna slika globalne vojne moći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Minesota tužila Trampovu administraciju zbog prikrivanja dokaza o pucnjavama
24.03.2026.•
0
Zvaničnici američke savezne države Minesota podneli su tužbu protiv administracije predsednika SAD-a Donalda Trampa da je prikrila dokaze u vezi sa tri pucnjave koje su počinili agenti federalnih službi.
Više od 550 udarnih dronova pogodilo Ukrajinu tokom dana
24.03.2026.•
0
Rusija je danas napala Ukrajinu sa više od 550 udarnih dronova tokom dana, a ukupno je tokom 24 sata sa skoro 1.000 udarnih dronova, objavila je pres-služba ukrajinskog vazduhoplovstva na Telegramu.
Zbog bolesti bivši predsednik Brazila Bolsonaro može da služi zatvorsku kaznu od kuće
24.03.2026.•
0
Vrhovni sud odobrio je danas bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru da zbog lošeg zdravlja 27-godišnju kaznu zatvora za pokušaj državnog udara izdržava kod kuće, umesto u zatvoru.
Francuski tužioci pretresli nekoliko lokacija u istrazi povezanoj sa dosijeom o Epstinu
24.03.2026.•
1
Francuski finansijski tužioci pretresli su nekoliko lokacija, uključujući parisku filijalu švajcarske privatne banke Edmond de Rotšild, u okviru istrage povezane sa otkrićima iz dosijea o Džefriju Epstinu, javlja AP.
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo istragu protiv bivšeg šefa Fronteksa zbog zločina protiv čovečnosti
24.03.2026.•
0
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo je istragu protiv bivšeg šefa agencije Evropske unije za kontrolu granica (Fronteks), Fabrisa Leđerija zbog navodnog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti.
Dvoje uhapšeno u Nemačkoj i Španiji zbog sumnje da su špijunirali za Rusiju
24.03.2026.•
0
Nemački tužioci saopštili su danas da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su špijunirale za Rusiju i prikupljale obaveštajne podatke o osobi koja je snabdevala Ukrajinu dronovima i odgovarajućim komponentama.
Evropa nespremna za pogoršanje situacije sa šumskim požarima: Potrebni novi avioni i ulaganja
24.03.2026.•
0
Evropa je opasno nespremna da se nosi sa rastućom krizom sa šumskim požarima i mora da remontuje svoju flotu aviona za gašenje požara i poveća investicije na tom planu.
Filipini prva zemlja na svetu koja je proglasila vanredno energetsko stanje
24.03.2026.•
1
Filipini su danas postali prva zemlja na svetu koja je proglasila nacionalno vanredno energetsko stanje kao odgovor na rastuće globalne poremećaje u snabdevanju energentima izazvane sukobom na Bliskom istoku.
Vlast u Iranu instalirala ogromnu mrežu nadzornih kamera - Izrael to iskoristio da ubija njegove vođe
24.03.2026.•
0
Izraelske vlasti su uspele da preotmu kontrolu nad uličnim nadzornim kamerama u Iranu i da ih iskoriste u operacijama ubijanja najviših predstavnika te države, što je sredstvo koje se sve češće koristi u ratovima.
Iranski ministar: Naše elektrane manje ranjive od komšijskih, imamo ih 150
24.03.2026.•
1
Iran je manje ranjiv od drugih zemalja u slučaju napada na njegovu električnu infrastrukturu.
Severna Koreja proglasila Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom"
24.03.2026.•
0
Severnokorejski lider Kim Džong Un zvanično je proglasio Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom" i upozorio je na "nemilosrdne posledice" ukoliko Seul preduzme provokativne poteze.
Sijarto: Prisluškivanje mog telefona je skandalozno mešanje u izbore
24.03.2026.•
7
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je kao "ogroman skandal i teško mešanje u izborni proces" navode da su strani obaveštajci, uz pomoć mađarskog novinara, prisluškivali njegove razgovore, prenosi MTI
Bil Kozbi proglašen krivim za seksualno zlostavljanje, žrtvi odšteta od 19 miliona dolara
24.03.2026.•
0
Sud u Kaliforniji doneo je presudu prema kojoj je Bil Kozbi odgovoran za seksualno zlostavljanje u civilnom postupku, a žrtvi Doni Motsinger dodeljena je odšteta od 19,25 miliona dolara.
Evropska komisija traži objašnjenje od Budimpešte o Sijartu i odavanju tajni Rusima
24.03.2026.•
0
Evropska komisija zatražila je od Budimpešte da razjasni tvrdnje da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto delio sa Moskvom poverljive informacije iz razgovora sa predstavnicima članica EU.
Na optužbe da Sijarto odaje EU tajne Rusima - Orban naredio istragu ko prisluškuje mađarskog ministra
24.03.2026.•
4
Mađarski premijer Viktor Orban naredio je istragu o navodnom prisluškivanju ministra inostranih poslova Petera Sijarta, kog su mediji označili kao osobu koja je poverljive razgovore sa sastanaka EU prenosi Rusiji.
Premijer Tusk ukorio predsednika Navrockog: Ne derite se na novinare, nisu oni krivi što ste u ruskom blatu
24.03.2026.•
0
Poljski premijer Donald Tusk poručio je predsedniku Poljske Karolu Navrockom da se ne izdire na novinare jer mu nisu oni krivi što se sam uvalio u rusko blato,
Zelenski tvrdi da Rusija i dalje dostavlja obaveštajne podatke iranskom režimu
23.03.2026.•
1
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da ima dokaze da Rusi nastavljaju da dostavljaju obaveštajne podatke iranskom režimu.
Izrael smatra da treba da proširi granice i na Liban
23.03.2026.•
2
Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič je danas izjavio da bi Izrael trebalo da svoju granicu sa Libanom pomeri na sever, do reke Litani.
Svetsko prvenstvo u fudbalu i američko-iranski rat: "Šou mora da se nastavi"
23.03.2026.•
2
Glavni domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, Sjedinjene Američke Države, trenutno je u ratu sa zemljom koja se kvalifikovala za turnir, a etički sukobi tog turnira postaju sve složeniji.
Tusk: Da čuju i u Budimpešti, mi u Poljskoj razlikujemo ko je saveznik, a ko neprijatelj
23.03.2026.•
2
Poljski premijer Donald Tusk danas je u Lođu poručio je Moskvi i Budimpešti da nema sukoba interesa među zemljama NATO, te da i u Vašingtonu i u Evropi već znaju da je Varšava lojalan i pouzdan saveznik ali zahtevan.
IEA: Više od 40 energetskih postrojenja na Bliskom istoku teško oštećeno
23.03.2026.•
0
Više od 40 energetskih postrojenja u devet zemalja Bliskog istoka oštećeno je teško ili veoma teško u ratu, što bi moglo da produži poremećaje u globalnim lancima snabdevanja energentima.
Komentari 9
Драгиша
Y
realan citaoc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar