"Evropski NATO" sve izvesniji: Koliko bi trebalo da se tako nešto formira
Pojam "evropski NATO" javljao se u raspravama stratega još od vremena Šarla de Gola, ali uvek kao apstraktna ideja, daleka ambicija, gotovo utopija. Međutim, danas je to, kako govore vodeći evropski političari, nužnost.
Foto: Pixabay
Decenijama je formula bila jednostavna - Amerika štiti, Evropa plaća deo računa i ne postavlja previše pitanja. Taj model, koji je funkcionisao od kraja Drugog svetskog rata, počeo je da se urušava prošle godine.
Sada se razvija ideja da evropske članice NATO-a izgrade sopstvene odbrambene kapacitete kako ne bi u potpunosti zavisile od američkog vojnog kišobrana. To ne bi značilo raspad saveza, već stvaranje snažnog evropskog "stuba" koji može da funkcioniše i bez američke dominacije.
Evropski centar za politiku (EPC) u svojoj analizi navodi da "evropski stub unutar NATO-a više nije samo moguća opcija. To je jedini način da Evropa bude mirna i da ne prati svakodnevno na čemu je američki fokus u tom trenutku".
Kriza sa Grenlandom početkom godine bila je katalizator koji je rasprave pretvorio u hitne akcije. Kada je američki predsednik zapretio upotrebom vojne sile protiv danske teritorije, člana i osnivača NATO-a, evropski lideri suočili su se sa realnošću koju su godinama izbegavali.
"Za Evropljane, SAD je sada predatorski režim. Evropskom naoružavanju će biti potrebno najmanje tri do pet godina da postane kredibilno, a do tada Evropa ostaje izrazito zavisna od američkog oružja, obaveštajnih podataka i strateških kapaciteta", pisao je američki časopis Time.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute još tokom krize sa Grenlandom poručio je evropskim poslanicima:
"Ako neko ovde misli da Evropa kao celina može da se brani bez SAD - nastavite da sanjate. Ne možete. Mi ne možemo. Potrebni smo jedni drugima."
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uzvratila mu je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji:
"Verujem da je došlo vreme da oživimo klauzulu o uzajamnoj odbrani Evrope. Uzajamna odbrana nije opcija za EU, to je obaveza."
Čitavu razmenu mišljenja sažeo je analitičar Noa Barkin iz "German Marshall Fund", američkog istraživačkog centra koji se zalaže za saradnju SAD i Evrope:
"Šef NATO-a ne može javno da kaže da se Evropa mora pripremiti za svet u kom je SAD više neće štititi. Ali ona to mora - što brže i odlučnije, to bolje."
Za budući "evropski NATO" ključni plan je ReArm Europe ili Spremnost 2030, strateška inicijativa Evropske komisije pokrenuta u martu 2025. kao odgovor na rusku pretnju i neizvesnost u američki angažman u NATO-u, sa ciljem mobilizacije gotovo 800 milijardi evra za odbrambenu potrošnju do 2030.
Plan počiva na dva stuba: fiskalnoj fleksibilnosti koja državama članicama omogućava prekoračenje budžetskih pravila za odbrambene troškove, i novom finansijskom instrumentu SAFE koji nudi zajmove od 150 milijardi evra za zajedničku nabavku naoružanja.
Primena je već počela - 17 država aktiviralo je fiskalnu klauzulu, a usvojen je i detaljan plan sprovođenja sa konkretnim rokovima do 2030.
Kritičari upozoravaju na demokratski deficit u donošenju odluka, rizik fragmentacije odbrambenog tržišta i pitanje može li Evropa finansijski izdržati tako ambiciozan plan bez žrtvovanja socijalnih i klimatskih ulaganja.
Vreme je da Evropa odraste
Jedan od najvećih zagovornika evropskog vojnog osamostaljivanja je francuski predsednik Emanuel Makron. Početkom marta u vojnoj bazi u Bretanji objavio je da Francuska neće samo povećati broj nuklearnih bojevih glava, već će dozvoliti i raspoređivanje nuklearno naoružanih lovaca u druge delove kontinenta.
"Da bismo bili slobodni, moramo biti opasni", rekao je okupljenima.
Pod novim konceptom "naprednog odvraćanja", nenuklearni saveznici učestvovaće u francuskim nuklearnim vežbama, a Pariz će uspostaviti koordinaciju sa Nemačkom, Poljskom, Holandijom, Belgijom, Grčkom, Švedskom i Danskom.
Analitičari Evropskog saveta za spoljne odnose ocenili su to kao "možda najznačajniji govor o nuklearnoj politici bilo kog zapadnog lidera od kraja Hladnog rata".
Nemački kancelar Fridrih Merc u potpunosti je podržao Makronov pristup. Nemačka, ukinuvši posleratna ograničenja odbrambene potrošnje, ove godine planira da uloži više od 100 milijardi dolara u vojsku.
Međutim, veliki deo problema nije lako ni brzo rešiv. Evropska odbrambena industrija beleži kritične nedostatke u raketama dugog dometa, obaveštajnim sistemima i protivraketnoj odbrani. Države članice upravljaju sa više od sto različitih tipova oružanih sistema, u poređenju sa oko trideset u SAD.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken upozorio je da bi autonomna evropska odbrana bez SAD zahtevala "drastično povećanje" budžeta, a samo stvaranje samostalnog nuklearnog kišobrana koštalo bi stotine milijardi evra.
"Evropa se decenijama ponašala kao odraslo dete koje zna da uvek može da se osloni na roditelja. Tramp je zatvorio ta vrata, ne jednom, nego više puta i uz pretnje. Došlo je vreme da Evropa odraste i napusti američki nuklearni kišobran i uđe u sopstveno, stabilno sklonište", kaže stručnjakinja za bezbednost sa Harvarda Kris Kremidas Kortni.
Pročitaj još
Dve decenije do "evropskog NATO-a"
Evropa koja je još 2020. oklevala sa izdvajanjem dva odsto BDP-a za odbranu danas gradi nuklearni upravljački odbor, šalje vojnike na Grenland, raspravlja o sopstvenom nuklearnom kišobranu i priprema stanovništvo za rat.
I to ne samo bez Amerike, nego u najgorem slučaju i protiv nje.
NAVI, udruženje bivših visokih zvaničnika ove organizacije, smatra da je "evropski NATO" realno moguć tek za 15-20 godina.
"Evropa će postići delimičnu autonomiju u nekim oblastima - konvencionalnoj teritorijalnoj odbrani, regionalnoj pomorskoj bezbednosti i sajber operacijama - ali će i dalje strukturno zavisiti od SAD za nuklearno odvraćanje, strateške kapacitete poput izviđanja i dalekometnih udara, kao i logistiku velikih razmera.I to se ne može tako lako promeniti", piše u njihovoj analizi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Dunav se previše zagrejao, mađarska nuklearka Pakš smanjila proizvodnju
28.06.2026.•
0
Mađarska nuklearna elektrana Pakš smanjila je proizvodnju jednog od svoja četiri reaktora za 243 megavata zbog visoke temperature vode Dunava tokom rekordnog toplotnog talasa, saopštio je operator nuklearke MVM.
U delu Halkidikija danas zabrana kretanja zbog visokog rizika od izbijanja požara
28.06.2026.•
0
Zbog veoma visokog rizika od izbijanja šumskih požara, danas će u delu Halkidikija biti na snazi zabrana kretanja pešaka i svih vrsta vozila, odlučila je zamenica guvernera regionalne jedinice Halkidiki Katerina Zografu.
Požar koji je izbio pre tri dana u Popovom polju u BiH se proširio na Trebinje
27.06.2026.•
0
Požar koji je pre tri dana izbio u Popovom Polju u Bosni i Hercegovini se proširio na teritoriju grada Trebinja.
Slovačka neće izdvajati sredstva za novu vojnu pomoć Ukrajini, najavljuje premijer Fico
27.06.2026.•
3
Slovačka nema razloga da se priključuje novim mehanizmima finansiranja vojne pomoći Ukrajini, izjavio je slovački premijer Robert Fico.
Najmanje 1.430 ljudi poginulo u zemljotresima u Venecueli
27.06.2026.•
0
Broj žrtava zemljotresa u Venecueli uvećan je na najmanje 1.430.
Na Paradi ponosa u Budimpešti više od 10.000 ljudi
27.06.2026.•
3
Više od 10.000 Mađara prisustvovalo je prvoj Paradi ponosa u Budimpešti posle izbornog poraza Viktora Orbana u aprilu.
Generalni sekretar Hezbolaha odbacio okvirni sporazum Izraela i Libana
27.06.2026.•
0
Generalni sekretar libanskog militantnog pokreta Hezbolah Naim Kasem odbacio je danas okvirni mirovni sporazum Izraela i Libana potpisan u petak u Vašingtonu, prenosi Tajms of Izrael.
VIDEO Zemljotres magnitude 5,9 u Pakistanu i Avganistanu, još nema izveštaja o šteti
27.06.2026.•
0
Zemljotres magnitude 5,9 stepeni pogodio je danas delove Pakistana i susednog Avganistana, a nema neposrednih izveštaja o šteti ili žrtvama.
Grčka prva u svetu koristi satelite za detektovanje šumskih požara
27.06.2026.•
0
Namenska flota satelita grčkih pratiće prve znake požara, u pionirskom sistemu koji bi mogao da spasava živote, štiti zajednicu, ali i da doprinese evropskoj težnji ka tehnološkoj nezavisnosti.
Predsednik Skupštine Crne Gore: Pripremaju se spiskovi osoba za zabranu ulaska u Crnu Goru
27.06.2026.•
6
Predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić je rekao da se protivi bilo kakvim zabranama ulaska novinarima, političarima, sportistima i intelektualcima u Crnu Goru.
BiH, Slovenija i Hrvatska pod upozorenjima: Toplotni talas i u regionu
27.06.2026.•
3
Veći deo Balkana i jugoistočne Evrope zahvaćen je snažnim toplotnim talasom, uz izdate narandžaste i crvene meteoalarme zbog ekstremno visoke temperature, koja u pojedinim područjima dostiže i do 40 stepeni Celzijusa.
Iran napao ciljeve povezane sa američkim snagama kao odgovor na napad SAD
27.06.2026.•
0
Iran je danas saopštio da je izveo napade na ciljeve povezane sa američkim snagama, kao odgovor na američke vazdušne udare na njegovu južnu obalu.
Mali avion udario u neboder u Pekingu, poginuo pilot
27.06.2026.•
0
Jedna osoba je poginula, a 13 je povređeno kada je mali avion u Pekingu udario u neboder, saopštile su danas vlasti.
Burkina Faso prekinula diplomatske odnose sa Francuskom, Pariz najavio "recipročne mere"
27.06.2026.•
3
Vojna vlada Burkine Faso prekinula je diplomatske odnose sa Francuskom, saopštila je vojna vlada te zemlje.
Hiljade ljudi bez struje na Novom Zelandu zbog poplava
27.06.2026.•
0
Više hiljada ljudi na Novom Zelandu ostalo je danas bez struje, dan nakon što je zemlja pogođena poplavama i odronima.
Novi zemljotres pogodio Venecuelu, traga se za oko 50.000 ljudi
27.06.2026.•
1
Novi zemljotres, jačine 4,7 stepeni Rihterove skale, pogodio je severnu obalu Venecuele u petak popodne po lokalnom vremenu, sa epicentrom 86 kilometara severozapadno od glavnog grada Karakasa.
Najmanje 920 poginulih u zemljotresima u Venecueli, više od 3.000 povređenih: Spasioci i dalje tragaju
26.06.2026.•
1
Broj poginulih u Venecueli porastao je na 920, dok je povređenih više od 3.000, piše CNN.
Preminuo bivši ministar odbrane Rusije Sergej Ivanov
26.06.2026.•
4
Bivši ministar odbrane Rusije Sergej Ivanov preminuo je danas u 73. godini, saopštili su njegova porodica i Kremlj.
Novi plan za evropske integracije: Više reformi i veći pristup
26.06.2026.•
3
Evropska komisija radi na planovima kako bi se kandidatima za članstvo u EU pružile ekonomske koristi pre nego što se pridruže bloku, dok vlade članica traže načine da ubrzaju proširenje bez snižavanja uslova za ulazak.
Slučaj Džefri Epstin: Ministarstvu naloženo da objavi neredigovane dokumente
26.06.2026.•
1
Ministarstvu pravde SAD naloženo je da do 2. jula objavi neredigovane verzije više dokumenata povezanih sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom ili da objasni zašto to ne može da učini.
FOTO: Zmija na dečjem igralištu na plaži u Bečićima
26.06.2026.•
1
Na dečjem igralištu na plaži u Bečićima uočena je zmija.
Komentari 1
Plaćač poreza
Ne znam tačno šta ih čeka, ali čeka ih.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar