"Evropski NATO" sve izvesniji: Koliko bi trebalo da se tako nešto formira
Pojam "evropski NATO" javljao se u raspravama stratega još od vremena Šarla de Gola, ali uvek kao apstraktna ideja, daleka ambicija, gotovo utopija. Međutim, danas je to, kako govore vodeći evropski političari, nužnost.
Foto: Pixabay
Decenijama je formula bila jednostavna - Amerika štiti, Evropa plaća deo računa i ne postavlja previše pitanja. Taj model, koji je funkcionisao od kraja Drugog svetskog rata, počeo je da se urušava prošle godine.
Sada se razvija ideja da evropske članice NATO-a izgrade sopstvene odbrambene kapacitete kako ne bi u potpunosti zavisile od američkog vojnog kišobrana. To ne bi značilo raspad saveza, već stvaranje snažnog evropskog "stuba" koji može da funkcioniše i bez američke dominacije.
Evropski centar za politiku (EPC) u svojoj analizi navodi da "evropski stub unutar NATO-a više nije samo moguća opcija. To je jedini način da Evropa bude mirna i da ne prati svakodnevno na čemu je američki fokus u tom trenutku".
Kriza sa Grenlandom početkom godine bila je katalizator koji je rasprave pretvorio u hitne akcije. Kada je američki predsednik zapretio upotrebom vojne sile protiv danske teritorije, člana i osnivača NATO-a, evropski lideri suočili su se sa realnošću koju su godinama izbegavali.
"Za Evropljane, SAD je sada predatorski režim. Evropskom naoružavanju će biti potrebno najmanje tri do pet godina da postane kredibilno, a do tada Evropa ostaje izrazito zavisna od američkog oružja, obaveštajnih podataka i strateških kapaciteta", pisao je američki časopis Time.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute još tokom krize sa Grenlandom poručio je evropskim poslanicima:
"Ako neko ovde misli da Evropa kao celina može da se brani bez SAD - nastavite da sanjate. Ne možete. Mi ne možemo. Potrebni smo jedni drugima."
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uzvratila mu je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji:
"Verujem da je došlo vreme da oživimo klauzulu o uzajamnoj odbrani Evrope. Uzajamna odbrana nije opcija za EU, to je obaveza."
Čitavu razmenu mišljenja sažeo je analitičar Noa Barkin iz "German Marshall Fund", američkog istraživačkog centra koji se zalaže za saradnju SAD i Evrope:
"Šef NATO-a ne može javno da kaže da se Evropa mora pripremiti za svet u kom je SAD više neće štititi. Ali ona to mora - što brže i odlučnije, to bolje."
Za budući "evropski NATO" ključni plan je ReArm Europe ili Spremnost 2030, strateška inicijativa Evropske komisije pokrenuta u martu 2025. kao odgovor na rusku pretnju i neizvesnost u američki angažman u NATO-u, sa ciljem mobilizacije gotovo 800 milijardi evra za odbrambenu potrošnju do 2030.
Plan počiva na dva stuba: fiskalnoj fleksibilnosti koja državama članicama omogućava prekoračenje budžetskih pravila za odbrambene troškove, i novom finansijskom instrumentu SAFE koji nudi zajmove od 150 milijardi evra za zajedničku nabavku naoružanja.
Primena je već počela - 17 država aktiviralo je fiskalnu klauzulu, a usvojen je i detaljan plan sprovođenja sa konkretnim rokovima do 2030.
Kritičari upozoravaju na demokratski deficit u donošenju odluka, rizik fragmentacije odbrambenog tržišta i pitanje može li Evropa finansijski izdržati tako ambiciozan plan bez žrtvovanja socijalnih i klimatskih ulaganja.
Vreme je da Evropa odraste
Jedan od najvećih zagovornika evropskog vojnog osamostaljivanja je francuski predsednik Emanuel Makron. Početkom marta u vojnoj bazi u Bretanji objavio je da Francuska neće samo povećati broj nuklearnih bojevih glava, već će dozvoliti i raspoređivanje nuklearno naoružanih lovaca u druge delove kontinenta.
"Da bismo bili slobodni, moramo biti opasni", rekao je okupljenima.
Pod novim konceptom "naprednog odvraćanja", nenuklearni saveznici učestvovaće u francuskim nuklearnim vežbama, a Pariz će uspostaviti koordinaciju sa Nemačkom, Poljskom, Holandijom, Belgijom, Grčkom, Švedskom i Danskom.
Analitičari Evropskog saveta za spoljne odnose ocenili su to kao "možda najznačajniji govor o nuklearnoj politici bilo kog zapadnog lidera od kraja Hladnog rata".
Nemački kancelar Fridrih Merc u potpunosti je podržao Makronov pristup. Nemačka, ukinuvši posleratna ograničenja odbrambene potrošnje, ove godine planira da uloži više od 100 milijardi dolara u vojsku.
Međutim, veliki deo problema nije lako ni brzo rešiv. Evropska odbrambena industrija beleži kritične nedostatke u raketama dugog dometa, obaveštajnim sistemima i protivraketnoj odbrani. Države članice upravljaju sa više od sto različitih tipova oružanih sistema, u poređenju sa oko trideset u SAD.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken upozorio je da bi autonomna evropska odbrana bez SAD zahtevala "drastično povećanje" budžeta, a samo stvaranje samostalnog nuklearnog kišobrana koštalo bi stotine milijardi evra.
"Evropa se decenijama ponašala kao odraslo dete koje zna da uvek može da se osloni na roditelja. Tramp je zatvorio ta vrata, ne jednom, nego više puta i uz pretnje. Došlo je vreme da Evropa odraste i napusti američki nuklearni kišobran i uđe u sopstveno, stabilno sklonište", kaže stručnjakinja za bezbednost sa Harvarda Kris Kremidas Kortni.
Pročitaj još
Dve decenije do "evropskog NATO-a"
Evropa koja je još 2020. oklevala sa izdvajanjem dva odsto BDP-a za odbranu danas gradi nuklearni upravljački odbor, šalje vojnike na Grenland, raspravlja o sopstvenom nuklearnom kišobranu i priprema stanovništvo za rat.
I to ne samo bez Amerike, nego u najgorem slučaju i protiv nje.
NAVI, udruženje bivših visokih zvaničnika ove organizacije, smatra da je "evropski NATO" realno moguć tek za 15-20 godina.
"Evropa će postići delimičnu autonomiju u nekim oblastima - konvencionalnoj teritorijalnoj odbrani, regionalnoj pomorskoj bezbednosti i sajber operacijama - ali će i dalje strukturno zavisiti od SAD za nuklearno odvraćanje, strateške kapacitete poput izviđanja i dalekometnih udara, kao i logistiku velikih razmera.I to se ne može tako lako promeniti", piše u njihovoj analizi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Nemačka i Poljska potpisuju novi odbrambeni sporazum zbog jačanja evropske bezbednosti
17.06.2026.•
0
Nemačka i Poljska danas potpisuju novi odbrambeni sporazum, kojim žele da unaprede vojnu saradnju i jačaju bezbednost u Evropi u uslovima pojačanih tenzija sa Rusijom i neizvesnosti oko američkog prisustva na kontinentu.
Istraga protiv oficira katamarana zbog sudara kod Brača u kojem su poginule četiri osobe
17.06.2026.•
0
Splitsko-dalmatinska policijska uprava saopštila je da je pokrenuto kriminalističko istraživanje protiv muškarca (33), koji je pritvoren zbog sumnje da je izazvao sudar katamarana i jedrilice, u kome je poginulo četvoro.
Bugarski poslanici zamrzli sebi plate: "U vreme krize treba da damo primer"
17.06.2026.•
2
Poslanici u parlamentu Bugarske "zamrzli" su svoje plate na nivou iz marta 2026. godine, javila je agencija MIA.
CNN objavio šta tačno piše u sporazumu SAD i Irana: Dokument ima 14 tačaka
17.06.2026.•
1
Iako još nije zvanično objavljen, CNN došao je do kopije sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, a koji podrazumeva 14 tačaka.
Anketa pokazala: Skoro 90 odsto Ukrajinaca želi promenu vlasti nakon rata
17.06.2026.•
5
U Ukrajini je značajno porastao broj građana koji smatraju da je potrebno "resetovanje" centralne vlasti, dok dve trećine Ukrajinaca podržava promenu predsedničke vlasti nakon rata.
Krim zabranio vožnju motocikala i kvadova noću
17.06.2026.•
8
Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila Ukrajini 2014. godine, zabranio je upotrebu motornih vozila poput skutera, četvorotočkaša i motocikala noću, tvrdeći da zvuče poput napada dronovima.
Pad cene nafte: Tržišta očekuju dogovor SAD i Irana
16.06.2026.•
2
Cene nafte i dalje padaju i spustile su se danas ispod 80 dolara za barel prvi put od početka marta, dok američka berza oscilira oko svog apsolutog maksimuma.
Šta Crna Gora još mora da uradi za ulazak u EU: EP upozorio i na uticaj Srbije
16.06.2026.•
4
Izvestilac EP za Crnu Goru Marjan Šarec izjavio je da, ukoliko Crna Gora nastavi da ostvaruje rezultate, ima sve šanse da postane sledeća članica EU.
EP ukinuo imunitet italijanskom poslaniku u istrazi o Huaveju
16.06.2026.•
0
Evropski parlament izglasao je ukidanje imuniteta italijanskom poslaniku Fulviju Martušijelu, čime su omogućili belgijskim vlastima da istražuju navode o korupciji, koje uključuju kinesku tehnološku firmu Huavej.
Putin raspisao izbore za Državnu dumu za 20. septembar
16.06.2026.•
6
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se raspisuju izbori za poslanike Državne dume za 20. septembar, saopšteno je na zvaničnom portalu pravnih informacija
Žena ostavila bebu na klupi u parku nakon što joj je data na čuvanje
16.06.2026.•
0
Jedan Skopljanac pronašao je bebu na klupi u parku, gde je ostavila žena kojoj je bila data na čuvanje, saopštila je danas skopska policija.
Prodi: Ako nestane EU, nestaće i civilizacija
16.06.2026.•
15
Bivši predsednik Evropske komisije, sada na čelu Fondacije za saradnju među narodima, Romano Prodi, ocenio je da su nacionalizam i populizam u Evropi prolazna faza.
Švedska usvojila oštre propise o migrantima: Javni službenici kao doušnici i obaveza "lepog ponašanja"
16.06.2026.•
1
Švedski parlament usvojio je zakone koji pojačavaju mere prema imigrantima.
Poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
16.06.2026.•
1
Benzini u Severnoj Makedoniji od danas su skuplji 1,5 do dva denara, a dizel za pola denara.
Kos: Nove članice EU bez prava veta u ključnim oblastima i 15 godina nakon prijema
16.06.2026.•
18
Nove članice EU mogle bi da izgube pravo veta u pojedinim ključnim oblastima na više i od 15 godina nakon prijema u članstvo na osnovu novih "zaštitnih" klauzula koje bi bile uključene u pristupne ugovore.
Mađarski parlament usvojio ustavni amandman koji bi Orbanu mogao da onemogući povratak na vlast
16.06.2026.•
5
Mađarski parlament je sa 135 glasova za i 50 protiv usvojio ustavni amandman, kojim bi se, ako stupi na snagu, bivšem premijeru Viktoru Orbanu onemogućio povratak na vlast.
Ukrajina otvorila pristupne pregovore sa EU
15.06.2026.•
7
Evropska unija (EU) i Ukrajina danas su otvorile na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu pristupne pregovore i prvi pregovarački klaster 1 - Osnove, saopštila je večeras EU.
Crna Gora privremeno zatvorila još dva poglavlja u pristupnim pregovorima
15.06.2026.•
3
Crna Gora je danas privremeno zatvorila još dva poglavlja u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji (EU) na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu na kojoj je zemlju predstavljao premijer Milojko Spajić.
Tramp: Brodovi počeli slobodno da plove kroz Ormuski moreuz
15.06.2026.•
2
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da su brodovi počeli slobodno da plove kroz Ormuski moreuz, nakon što je potpredsednik DŽ. D. Vens saopštio da su SAD i Iran "digitalno potpisali" Memorandum o razumevanju.
Izrael kaže da neće da se povuče iz južnog Libana: "Očistićemo ga od lokalnog stanovništva"
15.06.2026.•
2
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je da se Izrael neće povući iz južnog Libana, nakon objave o postizanju sporazuma između SAD i Irana, koji uključuje prekid vatre na svim frontovima, uključujući Liban.
Sin norveške princeze osuđen na četiri godine zatvora zbog silovanja
15.06.2026.•
7
Sin norveške princeze Mete Martin, Marius Borg Hojbi, osuđen je zbog silovanja na četiri godine zatvora.
Komentari 1
Plaćač poreza
Ne znam tačno šta ih čeka, ali čeka ih.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar