"Evropski NATO" sve izvesniji: Koliko bi trebalo da se tako nešto formira
Pojam "evropski NATO" javljao se u raspravama stratega još od vremena Šarla de Gola, ali uvek kao apstraktna ideja, daleka ambicija, gotovo utopija. Međutim, danas je to, kako govore vodeći evropski političari, nužnost.
Foto: Pixabay
Decenijama je formula bila jednostavna - Amerika štiti, Evropa plaća deo računa i ne postavlja previše pitanja. Taj model, koji je funkcionisao od kraja Drugog svetskog rata, počeo je da se urušava prošle godine.
Sada se razvija ideja da evropske članice NATO-a izgrade sopstvene odbrambene kapacitete kako ne bi u potpunosti zavisile od američkog vojnog kišobrana. To ne bi značilo raspad saveza, već stvaranje snažnog evropskog "stuba" koji može da funkcioniše i bez američke dominacije.
Evropski centar za politiku (EPC) u svojoj analizi navodi da "evropski stub unutar NATO-a više nije samo moguća opcija. To je jedini način da Evropa bude mirna i da ne prati svakodnevno na čemu je američki fokus u tom trenutku".
Kriza sa Grenlandom početkom godine bila je katalizator koji je rasprave pretvorio u hitne akcije. Kada je američki predsednik zapretio upotrebom vojne sile protiv danske teritorije, člana i osnivača NATO-a, evropski lideri suočili su se sa realnošću koju su godinama izbegavali.
"Za Evropljane, SAD je sada predatorski režim. Evropskom naoružavanju će biti potrebno najmanje tri do pet godina da postane kredibilno, a do tada Evropa ostaje izrazito zavisna od američkog oružja, obaveštajnih podataka i strateških kapaciteta", pisao je američki časopis Time.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute još tokom krize sa Grenlandom poručio je evropskim poslanicima:
"Ako neko ovde misli da Evropa kao celina može da se brani bez SAD - nastavite da sanjate. Ne možete. Mi ne možemo. Potrebni smo jedni drugima."
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uzvratila mu je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji:
"Verujem da je došlo vreme da oživimo klauzulu o uzajamnoj odbrani Evrope. Uzajamna odbrana nije opcija za EU, to je obaveza."
Čitavu razmenu mišljenja sažeo je analitičar Noa Barkin iz "German Marshall Fund", američkog istraživačkog centra koji se zalaže za saradnju SAD i Evrope:
"Šef NATO-a ne može javno da kaže da se Evropa mora pripremiti za svet u kom je SAD više neće štititi. Ali ona to mora - što brže i odlučnije, to bolje."
Za budući "evropski NATO" ključni plan je ReArm Europe ili Spremnost 2030, strateška inicijativa Evropske komisije pokrenuta u martu 2025. kao odgovor na rusku pretnju i neizvesnost u američki angažman u NATO-u, sa ciljem mobilizacije gotovo 800 milijardi evra za odbrambenu potrošnju do 2030.
Plan počiva na dva stuba: fiskalnoj fleksibilnosti koja državama članicama omogućava prekoračenje budžetskih pravila za odbrambene troškove, i novom finansijskom instrumentu SAFE koji nudi zajmove od 150 milijardi evra za zajedničku nabavku naoružanja.
Primena je već počela - 17 država aktiviralo je fiskalnu klauzulu, a usvojen je i detaljan plan sprovođenja sa konkretnim rokovima do 2030.
Kritičari upozoravaju na demokratski deficit u donošenju odluka, rizik fragmentacije odbrambenog tržišta i pitanje može li Evropa finansijski izdržati tako ambiciozan plan bez žrtvovanja socijalnih i klimatskih ulaganja.
Vreme je da Evropa odraste
Jedan od najvećih zagovornika evropskog vojnog osamostaljivanja je francuski predsednik Emanuel Makron. Početkom marta u vojnoj bazi u Bretanji objavio je da Francuska neće samo povećati broj nuklearnih bojevih glava, već će dozvoliti i raspoređivanje nuklearno naoružanih lovaca u druge delove kontinenta.
"Da bismo bili slobodni, moramo biti opasni", rekao je okupljenima.
Pod novim konceptom "naprednog odvraćanja", nenuklearni saveznici učestvovaće u francuskim nuklearnim vežbama, a Pariz će uspostaviti koordinaciju sa Nemačkom, Poljskom, Holandijom, Belgijom, Grčkom, Švedskom i Danskom.
Analitičari Evropskog saveta za spoljne odnose ocenili su to kao "možda najznačajniji govor o nuklearnoj politici bilo kog zapadnog lidera od kraja Hladnog rata".
Nemački kancelar Fridrih Merc u potpunosti je podržao Makronov pristup. Nemačka, ukinuvši posleratna ograničenja odbrambene potrošnje, ove godine planira da uloži više od 100 milijardi dolara u vojsku.
Međutim, veliki deo problema nije lako ni brzo rešiv. Evropska odbrambena industrija beleži kritične nedostatke u raketama dugog dometa, obaveštajnim sistemima i protivraketnoj odbrani. Države članice upravljaju sa više od sto različitih tipova oružanih sistema, u poređenju sa oko trideset u SAD.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken upozorio je da bi autonomna evropska odbrana bez SAD zahtevala "drastično povećanje" budžeta, a samo stvaranje samostalnog nuklearnog kišobrana koštalo bi stotine milijardi evra.
"Evropa se decenijama ponašala kao odraslo dete koje zna da uvek može da se osloni na roditelja. Tramp je zatvorio ta vrata, ne jednom, nego više puta i uz pretnje. Došlo je vreme da Evropa odraste i napusti američki nuklearni kišobran i uđe u sopstveno, stabilno sklonište", kaže stručnjakinja za bezbednost sa Harvarda Kris Kremidas Kortni.
Pročitaj još
Dve decenije do "evropskog NATO-a"
Evropa koja je još 2020. oklevala sa izdvajanjem dva odsto BDP-a za odbranu danas gradi nuklearni upravljački odbor, šalje vojnike na Grenland, raspravlja o sopstvenom nuklearnom kišobranu i priprema stanovništvo za rat.
I to ne samo bez Amerike, nego u najgorem slučaju i protiv nje.
NAVI, udruženje bivših visokih zvaničnika ove organizacije, smatra da je "evropski NATO" realno moguć tek za 15-20 godina.
"Evropa će postići delimičnu autonomiju u nekim oblastima - konvencionalnoj teritorijalnoj odbrani, regionalnoj pomorskoj bezbednosti i sajber operacijama - ali će i dalje strukturno zavisiti od SAD za nuklearno odvraćanje, strateške kapacitete poput izviđanja i dalekometnih udara, kao i logistiku velikih razmera.I to se ne može tako lako promeniti", piše u njihovoj analizi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Makron ispunio obećanje: Francuska usvojila zakon o restituciji kolonijalnog blaga
10.05.2026.•
1
Francuska je donela zakon kojim se olakšava restitucija dobara opljačkanih tokom perioda kolonizacije, što su afričke zemlje godinama tražile, a Kina pozdravila, preneli su danas francuski mediji.
Šmit podneo ostavku na mesto visokog predstavnika u BiH
10.05.2026.•
12
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit podneo je ostavku na tu funkciju posle skoro pet godina provedenih na čelu Kancelarije visokog predstavnika, potvrđeno je za N1 Sarajevo.
Putnici s kruzera pogođenog hantavirusom evakuisani i smešteni u karantin
10.05.2026.•
1
Prvi putnici evakuisani s holandskog broda za turisitčko krstarenje pogođenog hantavirusom, koji je sada usidren kod španskih Kanarskih ostrva, stigli su u danas popodne u Madrid, gde su prevezeni u vojnu bolnicu.
Ministar odbrane u Letoniji podneo ostavku zbog ukrajinskih dronova
10.05.2026.•
0
Ministar odbrane Letonije Andris Spruds podneo je danas ostavku, nakon što su dva ukrajinska drona u četvrtak ušla u letonski vazdušni prostor iz pravca Rusije i pogodila postrojenje za skladištenje nafte.
Holandski par koji je posmatrao ptice na deponiji među prvim žrtvama hantavirusa na kruzeru
10.05.2026.•
8
Identifikovan je nulti pacijent oboleo od hantavirusa na kruzeru "MV Hondius", a u pitanju je 70-godišnji Holanđanin koji je bio ornitolog, kao i njegova supruga, sa kojom je putovao u nekoliko južnoameričkih zemalja.
Velika racija u Indoneziji: Uhapšen 321 stranac zbog mreže za onlajn kockanje
10.05.2026.•
0
Više od 300 stranih državljana uhapšeno je u glavnom gradu Indonezije, u raciji zbog navodne organizacije onlajn kockanja, saopštila je policija.
Britanski lekari se padobranima sputili na ostrvo da pomognu zemljaku zaraženom hantavirusom
10.05.2026.•
2
Lekari britanske vojske spustili su se padobranima na udaljeno atlatnsko ostrvo Tristan da Kunja da pomognu zemljaku koji je najverovatnije zaražen hantavirusom, prenosi danas BBC.
Načelnik kriminalističke policije ubijen u Hrvatskoj
10.05.2026.•
0
Načelnik Službe kriminalističke policije Policijske uprave krapinsko-zagorske Robert Grilec ubijen je u pucnjavi koja se jutros oko 8 časova dogodila u kafiću unutar tržnog centra u Krapini.
Švajcarska će uvesti elektronski nadzor počinilaca porodičnog nasilja
10.05.2026.•
0
Švajcarska planira da pojača borbu protiv porodičnog nasilja uvođenjem elektronskog nadzora počinilaca u realnom vremenu, a pilot-projekat bi trebalo da bude pokrenut u drugoj polovini 2026. godine u kantonu Vo.
Evrovizija u Beču ozbiljan bezbednosni izazov: U sve uključen i FBI
10.05.2026.•
0
Dok se glavni grad Austrije priprema za 70. izdanje Pesme Evrovizije, bečka policija sprema se za proteste protiv učešća Izraela na tom takmičenju.
Kruzer sa putnicima zaraženim hantavirusom doplovio do Tenerifa
10.05.2026.•
1
Kruzer na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus pristao je rano jutros blizu luke Granadilja na Tenerifima, gde će se usidriti radi evakuacije putnika i dela posade.
Rejting SAD nikad lošiji, Tramp manje popularan čak i od Putina
10.05.2026.•
2
Globalna percepcija SAD pogoršala se drugu uzastopnu godinu i sada je gora od pogleda na Rusiju, pokazala je godišnja studija o demokratiji.
Švajcarci 14. juna glasaju o tome da se stanovništvo ograniči na 10 miliona: Ovo je trenutni stav građana
10.05.2026.•
3
Švajcarsko javno mnjenje je gotovo ravnomerno podeljeno po pitanju predloga referenduma kojim bi se broj stanovnika ograničio na 10 miliona, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno uoči glasanja zakazanog za 14. jun.
Na američkom kruzeru 115 ljudi obolelo od norovirusa
10.05.2026.•
3
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 115 ljudi je obolelo od norovirusa na kruzeru "Caribbian Princess".
Mađarska dijaspora - šta nakon Orbana?
10.05.2026.•
6
Većina saveza mađarske manjine u zemljama susedima Mađarske bila je svojevrsni privezak Orbanove stranke Fides. Novi premijer Peter Mađar sada želi da reformiše sistem odnosa prema dijaspori.
Pratili policijska vozila i dojavljivali kriminalnim grupama u Podgorici
09.05.2026.•
1
Osnovno tužilaštvo u Podgorici odredilo je zadržavanje do 72 sata N. Z. i M. M. zbog sumnje da su postavljali uređaje za praćenje na službena vozila policije, kako bi o njihovom kretanju javljali kriminalnim grupama.
Albanska koalicija "Vredi" prerasla u političku partiju u Severnoj Makedoniji
09.05.2026.•
0
Albanska koalicija "Vredi" (Vlen), koja je deo vladajuće koalicije u Severnoj Makedoniji, večeras je prerasla u partiju na kongresu u Skoplju, u prisustvu 850 delegata.
Iran učestvuje na SP samo ako domaćini budu pristali na deset uslova
09.05.2026.•
1
Iranski fudbalski savez najavio je danas da će reprezentacija te zemlje učestvovati na predstojećem Svetskom prvenstvu, uz deset uslova.
Požar u Černobiljskoj zoni zahvatio 1.200 hektara šume
09.05.2026.•
1
U Černobiljskoj zoni isključenja u Kijevskoj oblasti u toku je gašenje velikog šumskog požara površine 1.200 hektara, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije u Fejsbuk objavi.
Šta je sve poručio novi premijer: "Svako ko danas voli slobodu želi da bude malo i Mađar"
09.05.2026.•
10
Nakon što je položio zakletvu, novi premijer Mađarske Peter Mađar obratio se danas desetinama hiljada okupljenih na Košutovom trgu, ispred zgrade mađarskog parlamenta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar