"Evropski NATO" sve izvesniji: Koliko bi trebalo da se tako nešto formira
Pojam "evropski NATO" javljao se u raspravama stratega još od vremena Šarla de Gola, ali uvek kao apstraktna ideja, daleka ambicija, gotovo utopija. Međutim, danas je to, kako govore vodeći evropski političari, nužnost.
Decenijama je formula bila jednostavna - Amerika štiti, Evropa plaća deo računa i ne postavlja previše pitanja. Taj model, koji je funkcionisao od kraja Drugog svetskog rata, počeo je da se urušava prošle godine.
Sada se razvija ideja da evropske članice NATO-a izgrade sopstvene odbrambene kapacitete kako ne bi u potpunosti zavisile od američkog vojnog kišobrana. To ne bi značilo raspad saveza, već stvaranje snažnog evropskog "stuba" koji može da funkcioniše i bez američke dominacije.
Evropski centar za politiku (EPC) u svojoj analizi navodi da "evropski stub unutar NATO-a više nije samo moguća opcija. To je jedini način da Evropa bude mirna i da ne prati svakodnevno na čemu je američki fokus u tom trenutku".
Kriza sa Grenlandom početkom godine bila je katalizator koji je rasprave pretvorio u hitne akcije. Kada je američki predsednik zapretio upotrebom vojne sile protiv danske teritorije, člana i osnivača NATO-a, evropski lideri suočili su se sa realnošću koju su godinama izbegavali.
"Za Evropljane, SAD je sada predatorski režim. Evropskom naoružavanju će biti potrebno najmanje tri do pet godina da postane kredibilno, a do tada Evropa ostaje izrazito zavisna od američkog oružja, obaveštajnih podataka i strateških kapaciteta", pisao je američki časopis Time.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute još tokom krize sa Grenlandom poručio je evropskim poslanicima:
"Ako neko ovde misli da Evropa kao celina može da se brani bez SAD - nastavite da sanjate. Ne možete. Mi ne možemo. Potrebni smo jedni drugima."
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uzvratila mu je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji:
"Verujem da je došlo vreme da oživimo klauzulu o uzajamnoj odbrani Evrope. Uzajamna odbrana nije opcija za EU, to je obaveza."
Čitavu razmenu mišljenja sažeo je analitičar Noa Barkin iz "German Marshall Fund", američkog istraživačkog centra koji se zalaže za saradnju SAD i Evrope:
"Šef NATO-a ne može javno da kaže da se Evropa mora pripremiti za svet u kom je SAD više neće štititi. Ali ona to mora - što brže i odlučnije, to bolje."
Za budući "evropski NATO" ključni plan je ReArm Europe ili Spremnost 2030, strateška inicijativa Evropske komisije pokrenuta u martu 2025. kao odgovor na rusku pretnju i neizvesnost u američki angažman u NATO-u, sa ciljem mobilizacije gotovo 800 milijardi evra za odbrambenu potrošnju do 2030.
Plan počiva na dva stuba: fiskalnoj fleksibilnosti koja državama članicama omogućava prekoračenje budžetskih pravila za odbrambene troškove, i novom finansijskom instrumentu SAFE koji nudi zajmove od 150 milijardi evra za zajedničku nabavku naoružanja.
Primena je već počela - 17 država aktiviralo je fiskalnu klauzulu, a usvojen je i detaljan plan sprovođenja sa konkretnim rokovima do 2030.
Kritičari upozoravaju na demokratski deficit u donošenju odluka, rizik fragmentacije odbrambenog tržišta i pitanje može li Evropa finansijski izdržati tako ambiciozan plan bez žrtvovanja socijalnih i klimatskih ulaganja.
Vreme je da Evropa odraste
Jedan od najvećih zagovornika evropskog vojnog osamostaljivanja je francuski predsednik Emanuel Makron. Početkom marta u vojnoj bazi u Bretanji objavio je da Francuska neće samo povećati broj nuklearnih bojevih glava, već će dozvoliti i raspoređivanje nuklearno naoružanih lovaca u druge delove kontinenta.
"Da bismo bili slobodni, moramo biti opasni", rekao je okupljenima.
Pod novim konceptom "naprednog odvraćanja", nenuklearni saveznici učestvovaće u francuskim nuklearnim vežbama, a Pariz će uspostaviti koordinaciju sa Nemačkom, Poljskom, Holandijom, Belgijom, Grčkom, Švedskom i Danskom.
Analitičari Evropskog saveta za spoljne odnose ocenili su to kao "možda najznačajniji govor o nuklearnoj politici bilo kog zapadnog lidera od kraja Hladnog rata".
Nemački kancelar Fridrih Merc u potpunosti je podržao Makronov pristup. Nemačka, ukinuvši posleratna ograničenja odbrambene potrošnje, ove godine planira da uloži više od 100 milijardi dolara u vojsku.
Međutim, veliki deo problema nije lako ni brzo rešiv. Evropska odbrambena industrija beleži kritične nedostatke u raketama dugog dometa, obaveštajnim sistemima i protivraketnoj odbrani. Države članice upravljaju sa više od sto različitih tipova oružanih sistema, u poređenju sa oko trideset u SAD.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken upozorio je da bi autonomna evropska odbrana bez SAD zahtevala "drastično povećanje" budžeta, a samo stvaranje samostalnog nuklearnog kišobrana koštalo bi stotine milijardi evra.
"Evropa se decenijama ponašala kao odraslo dete koje zna da uvek može da se osloni na roditelja. Tramp je zatvorio ta vrata, ne jednom, nego više puta i uz pretnje. Došlo je vreme da Evropa odraste i napusti američki nuklearni kišobran i uđe u sopstveno, stabilno sklonište", kaže stručnjakinja za bezbednost sa Harvarda Kris Kremidas Kortni.
Pročitaj još
Dve decenije do "evropskog NATO-a"
Evropa koja je još 2020. oklevala sa izdvajanjem dva odsto BDP-a za odbranu danas gradi nuklearni upravljački odbor, šalje vojnike na Grenland, raspravlja o sopstvenom nuklearnom kišobranu i priprema stanovništvo za rat.
I to ne samo bez Amerike, nego u najgorem slučaju i protiv nje.
NAVI, udruženje bivših visokih zvaničnika ove organizacije, smatra da je "evropski NATO" realno moguć tek za 15-20 godina.
"Evropa će postići delimičnu autonomiju u nekim oblastima - konvencionalnoj teritorijalnoj odbrani, regionalnoj pomorskoj bezbednosti i sajber operacijama - ali će i dalje strukturno zavisiti od SAD za nuklearno odvraćanje, strateške kapacitete poput izviđanja i dalekometnih udara, kao i logistiku velikih razmera.I to se ne može tako lako promeniti", piše u njihovoj analizi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Ambasadorka Izraela: Pokušaj obaranja aviona mogao je biti najveći teroristički napad od 11. septembra
30.09.2026.•
1
Ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan izjavila je da je pokušaj da se obori avion kompanije Flajdubai, koji je leteo iz Dubaija za Tel Aviv, mogao da bude najveći teroristički napad od 11. septembra 2001. godine.
Moskva preti evropskim fabrikama koje proizvode oružje za Ukrajinu
30.09.2026.•
5
Fabrike u Evropi koje proizvode oružje namenjeno Ukrajini predstavljaju potencijalne vojne ciljeve, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
U Rumuniji nije izglasana vlada: Murešan nije dobio poverenje parlamenta
30.09.2026.•
0
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan nije dobio poverenje parlamenta na današnjem glasanju, prenosi agencija Rojters.
Sud u Zagrebu proglasio nezakonitim štrajk u gradskom prevozu
30.09.2026.•
1
Županijski sud u Zagrebu proglasio je nezakonitim i štrajk zaposlenih u gradskom prevozniku, Zagrebačkom električnom tramvaju (ZET), nakon što je prethodno istu odluku doneo i u slučaju štrajka u Zagrebačkom holdingu.
Više od 400 privedenih tokom protesta učenika u Francuskoj
30.09.2026.•
2
Više od 400 ljudi, uglavnom maloletnika, privedeno je u Francuskoj zbog učeničkih protesta u srednjim školama širom zemlje, saopštio je francuski ministar unutrašnjih poslova.
Muškarac koji je 41 godinu u zatvoru u SAD čekao izvršenje smrtne kazne pušten na slobodu
30.09.2026.•
4
Muškarac koji je u SAD proveo u zatvoru 41 godinu čekajući izvršenje smrtne kazne zbog ubistva, pušten je na slobodu uz kauciju, nakon što su tužioci saopštili da ga nova analiza DNK ne povezuju sa tim zločinom.
Nesuđeni proruski predsednik Rumunije pritvoren zbog milionske prevare
30.09.2026.•
2
Apelacioni sud u Rumuniji je naložio 30 dana pritvora za proruski orijentisanog bivšeg političara i nesuđenog šefa države Kalina Đorđeskua zbog optužbi za prevaru.
Lideri bosanskih Srba sastali se s Putinom uoči izbora u BIH
30.09.2026.•
5
Agencija AP piše da su se "političari bosanskih Srba iz vladajućih struktura koji zastupaju proruske stavove, juče sastali s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, svega nekoliko dana uoči opštih izbora u Bosni".
Dvojica bivših mađarskih ministara privedena zbog sumnje na zloupotrebu više od 79 miliona evra
29.09.2026.•
2
Dvojica bivših mađarskih ministara privedena su zbog sumnje da su zloupotrebili desetine miliona evra javnog novca i primali mito, nekoliko sati nakon što im je parlament ukinuo poslanički imunitet.
Tirana proglasila počasnim građanima čelnike OVK osuđene u Specijalnim većima
29.09.2026.•
5
Skupština Tirane je prihvatila predlog gradonačelnika Eriona Veljiaja da se četvorica bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova koji su u prvostepenom postupku osuđeni za ratne zločine proglase počasnim građanima.
Sud u Zagrebu odbio privremenu zabranu štrajka u gradskim firmama, sutra konačna odluka
29.09.2026.•
0
Županijski sud u Zagrebu je u dva odvojena postupka odbio predloge uprava Zagrebačkog holdinga i gradskog prevoznika ZET da se privremenom merom zabrani štrajk zaposlenih u tim gradskim službama.
Žena iz Madrida čije je iseljenje izazvalo masovne proteste u Španiji vraća se u svoj dom
29.09.2026.•
4
Vlada Španije predstavila je danas mere za rešavanje stambene krize u zemlji, nakon što su desetine hiljada ljudi poslednjih dana protestovale na ulicama Madrida zbog iseljenja 87-godišnje žene prošle nedelje.
Mađarska će objaviti desetine hiljada dokumenata državne bezbednosti iz komunističkog perioda
29.09.2026.•
5
Mađarska će uskoro objaviti desetine hiljada dokumenata o saradnicima državne bezbednosti iz komunističkog doba.
Nastavnica ubijena u napadu učenika u osnovnoj školi u Slovačkoj, još dve osobe povređene
29.09.2026.•
0
Nastavnica u Slovačkoj danas je na smrt izbodena nožem u napadu učenika u osnovnoj školi, dok su još dve osobe teško povređene, saopštile su vlasti.
Predsednica Evropske komisije sutra počinje posetu Zapadnom Balkanu
29.09.2026.•
4
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen će sutra u Tirani početi turneju po Zapadnom Balkanu, u okviru koje će se sastati s liderima Albanije, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije.
Zagreb i danas zbog štrajka gotovo bez javnog prevoza
29.09.2026.•
2
U Zagrebu je nastavljen štrajk zaposlenih u gradskim službama nakon neuspešnih pregovora o povećanju plata, pa je i jutros gotovo potpuno obustavljanja javni prevoz.
Trampova administracija olabavila standarde ekonomičnosti goriva
29.09.2026.•
0
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa izdala je nove standarde ekonomičnosti goriva.
Dizel u Severnoj Makedoniji od sutra jeftiniji 4,5 denara
28.09.2026.•
0
Dizel gorivo u Severnoj Makedoniji sutra će pojeftiniti za 4,5 denara, dok će benzin poskupeti za jedan denar, odlučila je Regulatorna komisija za energetiku.
Lopovi srpskog porekla pljačkali fudbalere iz Premijer lige
28.09.2026.•
5
Dvojica provalnika srpskog porekla, osuđena su na dodatne zatvorske kazne zbog serije profesionalno isplaniranih pljački luksuznih vila fudbalera engleske Premijer lige.
Vukanović: Sraman odnos prema studentima i vlasti i opozicije u Republici Srpskoj
28.09.2026.•
8
Poslanik u Skupštini Republike Srpske Nebojša Vukanović izjavio je da je organizovani napad na studente iz Srbije vrhunac beščašća predstavnika vlasti Republike Srpske.
Dete i dve žene izgažene na smrt u metežu na čamcu pri pokušaju prelaska Lamanša
28.09.2026.•
2
Desetogodišnje dete i dve žene poginuli su danas na migrantskoj ruti preko Lamanša iz Francuske u pretrpanom gumenom čamcu.
Komentari 1
Plaćač poreza
Ne znam tačno šta ih čeka, ali čeka ih.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar