Ko štiti žrtve: Žene koje su prijavile nasilje neretko svedoče da im je sistem odmogao da se oporave
Sistem zaštite žrtava nasilja ne funkcioniše, a to najbolje znaju oni koji su pokušali da dobiju odgovarajuću pomoć.
Foto: Pexels
Svaki oblik nasilja je vrlo ozbiljan, ali se posebno teško doživljava seksualno nasilje budući da je jedan od najgorih napada na telesnu autonomiju.
Oni na prvim linijama odbrane žrtava često ne razumeju šta im je posao, neretko nisu senzibilisani za problem koji bi trebalo da reše, što bi značilo da ne bi trebalo da rade u policiji, tužilaštvu ili ustanovama socijalne zaštite.
Krivo je i društvo koje osuđuje žrtve, dovodi u pitanje njihove motive za prijavu, ukoliko do prijave uopšte i dođe. A tom društvu podstrek za jačanje nasilničkog mentaliteta daju tabloidi koji truju širok medijski prostor i za to nikada ne odgovaraju, pokazuje višedecenijska praksa nekažnjavanja.
O otežavajućim okolnostima za oporavak žrtava nasilja u Srbiji i uslovima koji bi trebalo da postoje da bi bilo kakav oporavak bio moguć za 021.rs u serijalu "Nisi sama" govore Andrijana Radoičić Nedeljković, master socijalnog rada u udruženju "Atina" i Nataša Elenkov, aktivistkinja organizacije Ženska solidarnost.
Na pitanje šta je potrebno da se dogodi da bi jedna žrtva nasilja pokušala da nastavi normalan život nakon proživljene traume - i da li je uopšte moguće živeti normalno, Andrijana Radoičić Nedeljković kaže da je prvi korak mogućnost da žrtva o tome može da govori kada hoće, koliko hoće i bez osuda društva.
"I to je nešto što smo mi, u brojnim primerima koji su se dešavali poslednjih godinu dana u Srbiji, uvideli da je skoro pa nemoguće. Bar ne u našem društvu, u kojem se konstantno ispituje odgovornost žene za nasilje koje trpi. Ključno pitanje javnosti je uvek zašto su žene ćutale, a ćutale su jer su morale. Zato što nisu imale drugi izbor, a taj drugi izbor je da progovore, pa da budu okrivljene za to isto nasilje i da ne naiđu na adekvatnu kompenzaciju u smislu da nasilnik bude osuđen. Žrtve najčešće nakon nasilja nastavljaju da budu stigmatizovane i na različit način targetirane kroz javnost, kroz njihove zajednice i okolinu u kojoj žive. Dakle žene moraju, a ne žele da ćute o nasilju, a moraju da ćute zato što mi nemamo adekvatne mehanizme podrške", navodi Andrijana Radoičić Nedeljković.
Našim sistemom predviđene su određene podrške žrtvama nasilja poput psihološke, materijalne i pravne pomoći. Međutim, dobiti takvu pomoć nije lako, a žrtve često nemaju nikakve koristi ni kada se izbore za neku sistemsku podršku. Naša sagovornica napominje da nema ni dovoljno specijalizovanih usluga za žene žrtve seksualnog nasilja, a civilno društvo još uvek nosi najveći teret ovakvih usluga, najčešće bez finansijske podrške od strane države.
"Mreža podrške ženama trebalo bi da se razvija i da bude održiva, kvalitetna i da zaista odgovara potrebama žena. To trenutno kod nas nije slučaj. Ono što nas posebno u civilno sektoru zabrinjava su priče žena koje dolaze nakon što su koristile usluge koje sistem nudi za žene žrtve nasilja - specifično, za žene žrtve seksualnog nasilja ne postoje usluge u sistemu, ali one često koriste usluge namenjene ženama žrtvama nasilja generalno. Ono što one kažu nakon tog iskustva je 'bolje da nisam ni prijavila' ili 'bolje da nisam ni pobegla', a to je dodatan poraz. Kada žena koja je preživela nasilje dobije podršku, a onda ta podrška bude toliko neadekvatna da ona zažali što je uopšte prijavila, mislim da je to jedna ozbiljna poruka koja mora da se čuje i koju sistem mora da prepozna", zaključuje ova članice "Atine".
Ko može da pomogne žrtvi i da li to nužno moraju da budu posebno kvalifikovane osobe? Naravno da je poželjno da svi imaju na raspolaganju dovoljan broj stručnjaka koji znaju da slušaju, ali to nije naša realnost, naglašava Nataša Elenkov.
"Ja sam ove godine prošla instruktažu za rad na SOS telefonu, konsultantkinja sam za žene žrtve muškog nasilja pri Autonomnom ženskom centru. Ali ne moramo svi da budemo na ovaj način edukovani. Moramo da krenemo od jedne vrlo jednostavne stvari, a to je da verujemo ženi. Moramo da uzmemo u obzir da je sve što oseća u momentu posle preživljenog nasilja normalno, da su sve reakcije koje ima - bilo telesne ili psihološke, normalne i prihvatljive. Izlazak iz nasilja je moguć, oporavak je moguć, ali to je jedan proces. Žene koje nam se obrate, bilo da su to naše drugarice, poznanice ili ih ni ne poznajemo, ne duguju nam ništa i mi smo tu za njih. Veliki deo posla je da žene prihvate da nisu krive i za to je često potrebna podrška", smatra Elenkov.
Photo: Pixabay
Ona naglašava da je neophodno žene ubediti da imaju kapacitet i snagu da se oporave.
Andrijana Radoičić Nedeljković dodaje da je dosta poražavajuća činjenica da je bolja adresa za ženu žrtvu nasilja nevladina organizacija nego sistem koji je uspostavila država, ali da to jeste naša realnost. Srećom, stručnjaci i stručnjakinje u nevladinim organizacijama u Srbiji su zaista kompetentni, svesni i pripremljeni za pomoć.
"Zaposleni u ustanovama socijalne zaštite poput centara za socijalni rad prolaze brojne obuke i rade u različitim situacijama sa žrtvama. Međutim, kada govorimo o pomoći za žrtve seksualnog nasilja, ti kompleksni oblici zahtevaju specifičan tretman, iskusne stručnjake koji razumeju šta znači trauma. Ne možemo univerzalne usluge nuditi svima i tretirati sve žrtve nasilja kao da imaju iste probleme i potrebe. Verujem da zaposleni u centrima za socijalni rad žele da saslušaju i možda da se potrude da pronađu pomoć, ali prava pomoć sistemski izostaje i čak ukoliko bi želeli da žrtvu upute na neku dalju uslugu, oni bi u krajnoj instanci bili prinuđeni da je upute na organizaciju civilnog društva", kaže naša sagovornica.
Obraditi u svojoj glavi proživljenu traumu je zadatak koji svaka žrtva radi sama. To nije lako kad ste osuđeni na društvenu i medijsku kritiku onih koji nemaju najbolje namere i takve okolnosti definitivno ne motivišu druge žrtve da prijave zločin i da krenu put oporavka. Taj put je, smatra Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti, popločan osudama.
"Treba da krenemo od toga kakav je bio odgovor javnosti prema ženama koje su bile hrabre i jesu hrabre, izašle su u javnost, a u javnosti su bile demonizovane jer nisu, recimo, odmah izašle. Traumatska memorija nije linearna već je iscepkana, što znači da je žrtvi potrebno vreme da procesuira šta se dogodilo, da prihvati da je se dogodio taj stravičan napad na telesnu autonomiju, psihički i fizički integritet. Svaka žena ima svoj tempo oporavka i pitati zbog čega se neko otvorio u određenom trenutku uvek je zlonamerno pitanje. Ljudi koji ne veruju ženama uvek će naći način da je okrive, bez obzira na to da li ispriča svoje iskustvo odmah ili kasnije. Treba da stvaramo klimu podrške ženama da bezbedno obrade svoju traumu", naglašava ova aktivistkinja.
Privlačenje pažnje javnosti, stavljanje javnosti u stalnu nelagodu koja izaziva pažnju i momenat šoka ono je na šta igraju svi tabloidi i za to nikada ne odgovaraju. Posledice njihovih nedela su dalekosežne, naročito jer se decenijama razvija tabloidni pristup nasilju u porodici i nasilju nad ženama.
Poslednjih nekoliko godina imamo ekspanziju medijskog senzacionalizma kad je reč o seksualnom nasilju, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković i dodaje da je od kršenja propisa mnogo ozbiljniji prekršaj činjenica da se žrtvama uništavaju šanse za oporavak.
"Ni deca više nisu zaštićena od toga i često imamo slučaj, od Malčanskog berberina i kasnije, da su identiteti zlostavljanih devojčica otkriveni, jezivi detalji nasilja koje im se dogodilo, a to se nekako opravdava interesom javnosti. Uopšte nije interes javnosti da zna detalje nečijeg silovanja. U interesu žrtve je da se ne znaju ti detalji i da se ne sazna njen identitet, ili da se bar ne sazna na taj način. U potpunosti izostaje odgovornost medija za takvo činjenje, izostaje i društvena osuda prema medijima za takvo činjenje. Mnoge kampanje u medijima pozivaju da se nasilje prijavi, da se sankcioniše, a to bi trebalo da znači i da treba da se borimo da se sankcioniše i nasilje kroz medije. To se do sada nije desilo", stava je Andrijana Radoičić Nedeljković iz "Atine".
O normalizaciji nasilja u Srbiji već smo govorili u serijalu "Nisi sama" na 021.rs. Konkretno, kada je reč o žrtvama nasilja prema ženama, sve počinje još "od malih nogu" kad su devojčice učene da trpe dodire koji im ne prijaju, kaže Nataša Elenkov.
"Za nepoštovanje telesne autonomije žena odgovorna je rana socijalizacija devojčica, a ja često kao primer navodim to da smo od malih nogu pripremljene i učene da naše granice i autonomija nisu važne, bukvalno smo pripremane da budemo žrtve. Koliko puta sam čula da su žene morale da istrpe ne samo kad neki nepoznati rođak hoće da ih ljubi, već je to moralo i da im se svidi jer bi u suprotnom bile prekorene zato što su se opirale. Imamo situacije u osnovnoj školi, u pubertetu, gde se dečacima dozvoljava i toleriše pipkanje i štipkanje devojčica. Za ranu socijalizaciju vrlo je važno pričati o značaju seksualnog obrazovanja jer osobe koje uče o svojoj telesnoj autonomiji znaju da je poštuju - i svoju i tuđu. U nekom trenutku je priča o uvođenju seksualnog obrazovanja kod nas počela, ali se vrlo brzo odustalo. Na tome treba insistirati jer ako želimo da menjamo društvo i stvaramo ljude koji neće biti nasilnici, moramo da krenemo od najranijih dana, da se oslobodimo svih društvenih i kulturoloških pritisaka koji dovode do toga da se devojčice, devojke i žene ne tretiraju ravnopravno kao dečaci, mladići i muškarci", zaključuje Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti.
Pročitaj još
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Nisi sama" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Šabić: Tragikomična odluka skupštinskog odbora o izboru članova REM-a
19.01.2026.•
0
Advokat Rodoljub Šabić je ocenio kao tragikomičnu današnju odluku skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje da stavi van snage postupak za predlaganje članova Saveta Regulatornog tela za eleketronske medije (REM).
Tužilački izbori biće ponovljeni na četiri mesta
19.01.2026.•
0
Visoki savet tužilaštva (VST) saopštio je danas da će tužilački izbori biti ponovljeni na četiri mesta.
Vlada Srbije: Macut ambasadoru EU predložio rešenje za problem srpskih kamiondžija u Šengenu
19.01.2026.•
0
Premijer Srbije Đuro Macut danas je ambasadoru EU Andreasu fon Bekeratu predložio rešenje problema o ograničenom boravku srpskih profesionalnih vozača u Šengenskom prostoru.
Ponavlja se brojanje svih glasova na parlamentarnim izborima na Kosovu
19.01.2026.•
0
Centralna izborna komisija Kosova (CIK) donela je danas odluku da se svi glasovi sa vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra na redovnim biračkim mestima ponovo u celosti prebroje.
Ministar naložio tehnički pregled zgrade Specijalnog suda nakon požara
19.01.2026.•
0
Ministar pravde Nenad Vujić naložio je da se sprovede tehnički pregled objekta i preduzmu mere za bezbedno funkcionisanje suda i tužilaštva koji se nalaze u zgradi Specijalnog suda u Beogradu nakon požara.
Sprečeno krijumčarenje srebrnjaka i investicionog zlata
19.01.2026.•
2
Carinici su 17. januara sprečili pokušaj krijumčarenja oko 800 grama srebrnjaka i tri pločice investicionog zlata.
Evropska komisija o najavi srpskih i drugih kamiondžija da će blokirati granice: "Pratimo pomno"
19.01.2026.•
9
Evropska komisija pažljivo prati najavljeni protest udruženja prevoznika u međunarodnom transportu sa Zapadnog Balkana i u kontaktu je sa zapadnobalkanskim partnerima, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamer
Ukinuta vanredna situacija u Majdanpeku, Malom Zvorniku, Lučanima i Ivanjici uvedena zbog snega
19.01.2026.•
0
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je na osnovu odluka opštinskih štabova u Majdanpeku, Malom Zvorniku, Lučanima i Ivanjici ukinuta vanredna situacija, proglašena usled obilnih snežnih padavina.
Slovenija uvela sistem "80-90-100" za starije radnike: Satarić o tome da li je takav model moguć u Srbiji
19.01.2026.•
6
Slovenija je od 1. januara uvela inovativni model rada namenjen radnicima starijim od 58 godina i sa najmanje 35 godina radnog staža.
Odbor za kulturu i informisanje obustavio postupak izbora četiri člana REM-a
19.01.2026.•
0
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje danas je stavio van snage Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor četiri člana Saveta REM-a koji su podneli ostavke 19. decembra 2025.
Poznato ko će se sastati sa delegacijom EP u Srbiji: Marko Đurić, Nemanja Starović...
19.01.2026.•
22
Delegacija Evropskog parlamenta boraviće u Beogradu od 22. do 24. januara, a poznato je ko će se sastati sa evroparlamentarcima.
Jasmina Mitrović Marić postavljena za ambasadorku na Islandu
19.01.2026.•
1
Jasmina Mitrović Marić postavljena je, ukazom predsednika Aleksandra Vučića, za ambasadorku Srbije na Islandu, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedištem u Oslu, objavljeno je u Službenom glasniku.
Ponavlja se suđenje producentkinji Pinka za udaranje devojčice kolima
19.01.2026.•
3
Dve godine i 10 meseci zatvora i zabrana vožnje kola od pet godina, na toliko je bila osuđena producentkinja Pinka N. K. prvostepenom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu.
Nastavak sednice Skupštine Srbije pomeren sa utorka na sredu
19.01.2026.•
0
Skupština Srbije nastaviće sednicu u sredu, 21. januara, a ne sutra, kako je prvobitno bilo predviđeno.
Goreo poslednji sprat zgrade Specijalnog suda u Beogradu, vatrogasci lokalizovali požar
19.01.2026.•
7
Vatrogasci su lokalizovali požar koji je jutros oko 8 časova izbio u zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici, na Voždovcu.
Ponovo radi porodilište u Ćupriji: Bolnica se oglasila saopštenjem
19.01.2026.•
0
Služba ginekologije i akušerstva Opšte bolnice Ćuprija od jutros, 19. januara je uspostavila redovan rad i svi specijalisti gineologije i akušerstva rade u punom kapacitetu.
Svinjetina sve skuplja, a farmeri sve siromašniji: Ko u lancu najviše zarađuje?
19.01.2026.•
7
Svinjetina u prodavnicama poskupela je ovih dana, ali tovljenici su na tržištu jeftini, pa se postavlja pitanje ko u lancu od proizvođača do potrošača najviše zarađuje.
Skraćivanje časova na pola sata: "To znači da zadržavamo koncept nastave iz 19. veka, samo će biti kraća"
19.01.2026.•
43
Ministarstvo prosvete razmatra skraćenje časova na 30 minuta zbog pada koncentracije i "difuzne", odnosno, nedovoljne ili rasute pažnje učenika pod uticajem novih tehnologija i mobilnih telefona.
Studenti u anketi o tome da li su vernici, zašto su počeli da protestuju i koja je za njih najvažnija vrednost
19.01.2026.•
8
Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Fakultet političkih nauka sproveo je veliko istraživanje pod nazivom "Studenti u blokadi: Od slušaonice do ulice" koje otkriva stavove studenata o najvažnijim temama.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - još jednom
19.01.2026.•
9
Novi 021.rs dnevni kviz nastavlja da vas zabavlja.
Starović: Ne postoji alternativa nastavku integracije Srbije u EU
19.01.2026.•
5
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da proces integracija Srbije u Evropsku uniju nije zamrznut iako otvaranja novih pregovaračkih poglavlja nije bilo poslednje četiri godine.
Komentari 12
Savka
Savka
Savka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar