Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Pročitaj još
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Osuđeni na ukupno 55 godina za ubistvo penzionera u Padinskoj Skeli
11.12.2025.•
5
Viši sud u Beogradu osudio je na ukupno 55 godina zatvora trojicu optuženih da su od polovine januara do 4. februara prošle godine u KPZ "Padinska Skela" ubili oštećenog S.B.
Srbija dobija Savet za porodicu i demografiju, na njegovom čelu Macut
11.12.2025.•
3
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici Odluku o formiranju Saveta za porodicu i demografiju kojim će predsedavati premijer Đuro Macut.
Đukić: Vučić u Brisel išao da traži spas za ekonomsku katastrofu u Srbiji, jer smo u strahovitom ćorsokaku
11.12.2025.•
12
Uveren sam da je Vučić u Brisel išao da traži spas za ekonomsku katastrofu koja se Srbiji sprema, imajući u vidu da ostajemo bez nafte i naftnih derivata, a da nam je nad glavom i problem gasa.
Rekordne cene peleta: Na nekim stovarištima i 46.000 dinara tona
11.12.2025.•
2
Cene peleta kreću se između 39.000 i 43.000 dinara po toni, ali postoje i stovarišta koja drže cenu od 46.000 dinara, izjavio je profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić.
Priveden vozač kamiona koji je u Nišu vozilom usmrtio stariju ženu i pobegao
11.12.2025.•
0
Policija u Nišu uhapsila je G. P. (58) iz okoline Leskovca koji se sumnjiči da je u sredu, na Matejevačkom putu u Nišu, upravljajući kamionom "man", van pešačkog prelaza udario sedamdesetdevetogodišnju ženu.
Grad Beograd ove godine bez organizovanog dočeka Nove godine, Šapić kaže - iz bezbednosnih razloga
11.12.2025.•
5
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić potvrdio je da na gradskim trgovima ove godine neće biti organizovanog dočeka Nove godine, kao ni Srpske nove godine.
FOTO: Luksuzni satovi vredni skoro 100.000 evra zaplenjeni na beogradskom aerodromu
11.12.2025.•
4
Sedam neprijavljenih luksuznih satova čija vrednost prelazi iznos od 92.000 evra zaplenjeno je na Aerodromu "Nikola Tesla" od početka decembra.
Vučić: Obavezni vojni rok od 75 dana vraćamo ove godine, brzo ćemo to uraditi
11.12.2025.•
67
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će ove godine u Srbiji biti vraćen obavezni vojni rok od 75 dana.
Vučić: Još nismo potpisali ugovor o gasu sa Rusima, valjda će razumeti da Srbija ne može bez NIS-a
11.12.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je uveren da će do 15. januara rešiti situacija u vezi sa NIS-om.
Kad vanredno postane normalno: U poslednjih deset godina bar sedam leks specijalisa da "zaobiđu" zakone
11.12.2025.•
3
Dok se oko Generalštaba "lome koplja", vlast je rešena da sprovede dogovor sa zetom Donalda Trampa. Ovo omogućuje leks specijalis, koji je pod vlašću Aleksandra Vučića postao sredstvo zaobilaženja postojećih zakona.
VIDEO: Vučić pred kamerama rekao da je upravo primio poruku iz Moskve, Fon der Lajen ga zaustavila
11.12.2025.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je u Briselu, prilikom susreta sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, rekao da je "upravo dobio poruku iz Moskve".
Prijavljivanje nelegalnih objekata: Do sada podneto skoro 82.000 zahteva
11.12.2025.•
0
Za upis bespravnih objekata po novom zakonu "Svoj na svome", prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, stigle su 81.662 prijave.
FOTO, VIDEO: Osmoro državljana Srbije uhapšeno u Španiji zbog više od tone kokaina
11.12.2025.•
1
Sedamnaest osoba, među kojima i osam državljana Srbije, uhapšeno je u Španiji u međunarodnoj operaciji suzbijanja trgovine drogom, sprovedenoj u saradnji sa srpskom, kolumbijskom i slovenačkom policijom.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - može li bolje?
11.12.2025.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Država ponovo uzela kredit za Moravski koridor: Cena radova utrostručena, a rok odavno probijen
11.12.2025.•
19
Do kraja 2021. imaćemo auto-put do Kruševca, do kraja 2022. Čačak - Kraljevo, a Kraljevo - Kruševac će biti gotov do kraja 2023. Odlično. Brzo i efikasno... Za četiri godine će kompletan auto-put biti završen.
Na Rogozni ima više zlata nego što se mislilo: Australijanci koji ga vade procenjuju - 267 tona
11.12.2025.•
17
Australijska kompanija Strickland Metals objavila je prvu pretpostavljenu procenu mineralnih resursa za ležište Gradina na svom projektu zlata Rogozna u Srbiji, kojom je potvrđeno oko 37,3 tone zlata.
Biće sanirano 10 železničkih stanica u Beogradu i Pančevu: U toku tender
11.12.2025.•
1
Infrastruktura železnice Srbije raspisala je tender za sanaciju i adaptaciju 10 staničnih zgrada u Beogradu i Pančevu.
Informer dobio "Zlatnog Pinokija" za najviše dezinformacija
11.12.2025.•
0
Redakciji tabloida Informer dodeljen je satirični "Zlatni Pinokio", jer je portal Fake News Tragač (FNT) iz Novog Sada monitoringom utvrdio da je taj medij ovogodišnji rekorder u širenju dezinformacija.
Vučić: Pokret za narod i državu će buknuti sledeće godine
11.12.2025.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je ponovo da se Ustav Srbije neće menjati kako bi on dobio treći mandat, a da li će biti kandidat za premijera na predstojećim izborima, zavisi od toga da li će on "imati volje za to".
Lopandić: Vučić priča o EU, a letos je išao u Moskvu i Peking - tako se ne otvaraju klasteri
10.12.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen da su razgovarali i o energetskim brigama sa kojima se Srbija suočava.
Vučić u Briselu predložio da ceo Zapadni Balkan uđe u EU: "Saslušali su me, nisu ništa rekli"
10.12.2025.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je na sastanku sa evropskim zvaničnicima predložio da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar