Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Pročitaj još
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti iz Kosovske Mitrovice: Srpska lista predizbornim skupom u amfiteatru ponizila Univerzitet
14.09.2025.•
1
Deo studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici reagovao je na održavanje predizbornog skupa Srpske liste u amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - znate vi i više
14.09.2025.•
8
Novi dan - novi 021.rs dnevni kviz znanja.
Patrijarh održao moleban povodom početka školske godine: Smisao života su vrlina i dobrota
14.09.2025.•
4
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije održao je moleban povodom početka nove školske godine u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Ubijen muškarac u Nišu
14.09.2025.•
0
U Nišu je večeras oko 18 časova vatrenim oružjem ubijen jedan čovek na javnom mestu.
Matija Bećković o studentima: Svi vide da je ovo srušeno, a ne vide šta nastaje
14.09.2025.•
14
Akademik Matija Bećković izjavio da su za njega mladi u Srbiji veliko, prijatno iznenađenje, ali ističe i da mu smetaju "matori ljudi" koji se pojavljuju oko studenata.
Kamioni na Batrovcima i kod Šida čekaju samo sat, sutra na auto-putu Beograd-Niš više radova
14.09.2025.•
0
Kamioni na prelazima Batrovci i Šid sa Hrvatskom na izlaz iz države čekaju po dva sata, ukazuju podaci Uprave granične policije u 17.15 časova, saopštili su iz Javnog preduzeća "Putevi Srbije".
RHMZ upozorava na nepogode: Moguće veće količine padavina
14.09.2025.•
0
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na vremenske nepogode na teritoriji Srbije.
Policija najpre sprečila, a potom i pustila aktiviste Ne damo Jadar da prisustvuju Vukovom saboru
14.09.2025.•
0
Policija je danas nakratko sprečila aktiviste ekološkog udruženja Ne damo Jadar da prisustvuju otvaranju Vukovog sabora u Tršiću.
Đilas tvrdi da je naknada za Vučićev protest 50 evra - Brnabić ga nazvala "kraljem korupcije"
14.09.2025.•
3
Predsednica Skupštine Ana Brnabić i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov saopštili su da predsednik SSP Dragan Đilas "nije ponudio nijedan dokaz" za tvrdnju da se učesnicima protesta protiv blokada plaća po 50 evra.
Lopandić: Rejting srpskih vlasti u Briselu na istorijskom dnu
14.09.2025.•
11
Potpredsednik Srbija centra Duško Lopandić izjavio je da treba razlikovati političko javno mnenje u EU koje simbolizuje Evropski parlament od institucija EU koje vode politiku u koordinaciji sa državama članicama.
Razbijeno staklo na prostorijama SNS-a u Kragujevcu, sigurnosne kamere otkrile počinioca
14.09.2025.•
6
Na prostorijama Srpske napredne stranke u Glavnoj ulici u Kragujevcu, u ranim jutarnjim satima, razbijeno je staklo.
Milivojević (DS): Režim skupovima protiv blokada pokušao da stvori sliku masovnosti
14.09.2025.•
9
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević izjavio je da se u najvećem broju gradova na skupovima protiv blokada "pojavljuje svega stotinak pristalica".
UNMIK zabrinut zbog zatvaranja institucija koje vodi Srbija na severu Kosova i Metohije
14.09.2025.•
1
UNMIK je saopštio da je zabrinut zbog zatvaranja institucija koje vodi Srbija na severu AP KiM, uključujući Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Ministarka Stamenkovski: Prvi put minimalna cena rada pokriva minimalnu potrošačku korpu
14.09.2025.•
16
Ministarka za rad i zapošljavanje Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da će povećanjem cene minimalca koje stupa na snagu 1. januara, prvi put u Srbiji minimalna cena rada pokriti minimalnu potrošačku korpu.
Cesid kaže da je verovatnije da će izbori biti krajem sledeće godine: Ovo su razlozi
14.09.2025.•
12
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Bojan Klačar izjavio je da je za sada glavna poruka vladajuće stranke da vrata za prevremene izbore nisu zatvorena.
Tadić kaže da je spreman na TV duel sa Vučićem
14.09.2025.•
26
Bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić rekao je da je spreman za duel sa Aleksandrom Vučićem.
Mojsilović: Vojna parada nije tu da ikoga plaši, dok je ovakve Vojske - Srbija je bezbedna
14.09.2025.•
14
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović izjavio je da vojska ne želi da učestvuje u političkoj areni i igrama, već da stane sa strane.
Đurić: Strateški cilj Srbije je i dalje članstvo u EU
14.09.2025.•
4
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da strateški cilj Srbije "ostaje članstvo u Evropskoj uniji", ali i da "istovremeno razvija partnerstva sa državama BRIKS-a i SAD, Rusijom i drugim akterima".
Šabić: Skandalozno da su Kinez i Britanac pobegli iz kućnog pritvora u Srbiji, nisu to mogli bez pomoći
14.09.2025.•
4
Za pravosuđe i državu je sramotno "skandalozno" bekstvo iz kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom kineskog državljanina Cuja Guanghaja i britanskog državljanina Džona Milera čiju ekstradiciju su tražile SAD.
"Za dan posle": U planu sajt na kom će biti javno dostupni svi slučajevi fizičkog, psihičkog i pravnog nasilja
14.09.2025.•
9
Akademski plenum i IT blokada postigli su dogovor da se baze podataka te dve inicijative integrišu u jedinstvenu bazu "Za dan posle".
Šta bi sa vraćanjem obaveznog vojnog roka: Ovo su mogući razlozi zašto od toga još nema ništa
14.09.2025.•
40
Poslednje pripreme za vojnu paradu u Beogradu su u toku, a o vojnom roku za prve regrute više niko i ne govori.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar