Jutarnji: Srpski EXPO2027 košta kao tri Pelješka mosta
Za nešto više od dve godine u srpskoj prestonici trebalo bi da bude organizovan Ekpo 2027, događaj koji predsednik Srbije vidi kao krunu svoje vladavine, piše Jutarnji list.
Uprkos nazivu, to nije velika Svetska izložba, Ekposition universelle, koja je Parizu dala Ajfelov toranj, San Francisku Palatu lepih umetnosti, Briselu Atomijum, a Rimu, iako neodržavanom, magični EUR. "Prava" svetska izložba organizuje se svakih pet godina, a ovogodišnja će privući 28 miliona posetilaca u Osaku u Japanu, piše Jutarnji list a prenosi N1.
Beograd je, kako se navodi, zapravo dobio "mali Ekspo", specijalizovanu tematsku izložbu koja se nalazi između dva sveta.
Koliko god se Vučić u svojim pompeznim i patetičnim nastupima trudio da Beogradski ekspo predstavi kao najveći događaj na planeti 2027. godine, realnost ne potvrđuje ova megalomanska lutanja, piše Jutarnji.
"O veličini i značaju specijalizovanih izložbi malog Ekpo-a možda najbolje govori podatak da je održan tri puta u Plovdivu u Bugarskoj: 1981, 1985. i 1991. Za razliku od stvarne izložbe, koja traje pola godine, nema prostornog ograničenja, a zemlje učesnice mogu da grade svoje paviljone. Poređenja radi, ovogodišnji pravi Ekpo u Osaki prostiraće se na 155 hektara, a naredni, u Rijadu u Saudijskoj Arabiji 2030. godine, čak 600", navodi Jutarnji.hr.
Specijalizovane izložbe su uvek tematske a Srbi su planirali da Beograd posvete onome što veruju da najbolje rade na svetu: sportu i muzici, piše u tekstu.
"Beogradska čaršija, lokalna varijanta špice, podrugljivo je naziva 'Ekspo sa Aliekspresa' jer 'nije ona prava'", zapaža se u tekstu.
Pravi ili ne, okrenuće veliki novac: zvanična cena održavanja izložbe, prema njenom sekretarijatu, iznosi 1,29 milijardi evra, podseća ovaj dnevni list.
"Za tu sumu mogla bi da se grade čak tri Pelješka mosta ili stotinak kilometara autoputeva, koji se ubrzano grade u Srbiji i tamo gde nema saobraćajne ili ekonomske opravdanosti po klasičnim parametrima. Ali režim na taj način pokušava da stvori strateška partnerstva dajući poslove kompanijama i zemljama od kojih očekuje političku podršku. Infrastrukturu u Srbiji grade Kinezi, Azerbejdžanci i američki Behtel, isti onaj koji je u Sanaderovo vreme gradio autoput A1", navodi Jutarnji.
Dalje se dodaje da planirana milijarda i trista miliona investicija u Beogradski ekspo uključuje samo direktne troškove.
Kad se tome dodaju i oni koji nisu formalno uključeni u izložbu, ali su povezani sa njom, od asfaltiranja postojećih gradskih ulica i izgradnje novih puteva, vodovoda i kanalizacije, preko šminkanja fasada, podsticaja za nove hotele i kupovinu novih vozova, autobusa, trolejbusa, tramvaja i brodova na Savi, pa do telekomunikacija i u oblasti telekomunikacija koje direktno ulažu u infrastrukturu, 7 ko zna šta sve to ulaže u infrastrukturu7 i ko zna! Poređenja radi, planirana cena šestomesečne svetske izložbe Ekpo 2030 u Rijadu je osam milijardi.
"U Vučićevoj burazerskoj Srbiji uobičajeno je i gotovo normalno da se „povećanje troškova“ i „neplanski i dodatni radovi“ netransparentno i nepromišljeno nadograđuju i povećavaju cene. Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu, u čijem je urušavanju stradalo 15 ljudi, prvobitno je bila ugovorena za 3,5 miliona evra, ali su nadležni i sada već bivši i optuženi ministar Goran Vesić rekli da je na kraju isplaćeno celih 15,8 miliona! Nešto više od 112 kilometara transverzale koja povezuje dva već izgrađena autoputa u pravcu sever-jug ugovoreno je (sa Behtelom) za 900 miliona, ali je Srbija do sada već platila preko 1,6 milijardi evra, a radovi još nisu završeni", piše ovaj hrvatski list.
Građevinski inženjer Danijel Dašić navodi da su rekonstrukciju 108 kilometara pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom debelo preplatili kineski izvođači.
"Cena izgradnje potpuno nove pruge na ravnom terenu bila bi četiri do pet miliona po kilometru, a Srbija je rekonstrukciju i modernizaciju platila po deset miliona“, navodi on. Ogroman deo ovog novca ide domaćim kooperantima, često nepoznatim firmama u struci bez prošlosti i referenci, u vlasništvu sumnjivih ličnosti povezanih sa vladajućim strukturama", prenosi Jutarnji.
Ovakvih primera je bezbroj. Građevinari i ekonomisti kažu da je inflacija cena uobičajena i „normalna” u Srbiji. Ugovoreni i ponuđeni iznosi se na kraju udvostručuju i mogu narasti do neverovatnih 400 odsto početne vrednosti. Tako bi 17 milijardi evra koliko se sada navodi kao ukupni troškovi izložbe moglo da naraste na 35, pa i 50 milijardi. Sav taj javni novac bi sigurno završio u rukama privrednika koje okuplja, kontroliše i drži Aleksandar Vučić, navodi se u tekstu.
Dok je bezidejna opozicija, od početka naprednjačke vlasti 2012. godine, jadikovala sopstvenu sudbinu i obećavala boljitak kada dođe na vlast - ne objašnjavajući kako - do tada je suveren Srbije stvarao i povezivao mrežu saradnika, preduzeća, organizacija i struktura. Zajednički cilj: ostati na vlasti što duže uz što manje kontrole, kako bi se privilegovanim učesnicima obezbedila što veća zarada, dodaje se.
"Paradigma Vučićeva je 'Beograd na vodi' - rušenje postojeće železničke, industrijske i stambene infrastrukture između Starog mosta i Gazele, gde su maskirane bande iseljavale stanare dok je policija odbijala da interveniše, i potonja frenetična gradnja koju su navodno finansirali netransparentni arapski investitori. Ali izložba 2027. preti da zaseni najskuplji Burazov projekat do sada", piše Jutarnji.
Za sprovođenje "posla veka" Vučić je iskoristio apsolutnu većinu u skupštini i doneo zakone kojima je Ekspo proglašen za projekat od nacionalnog interesa. Krajem 2023. godine donet je Zakon o posebnim postupcima za realizaciju međunarodnih specijalizovanih izložbi, lex specialis, kojim su ozakonjene javne nabavke bez tendera, neposrednom pogodbom.
"Mnoge procedure se pojednostavljuju ili izbegavaju. Vrhunac bahatosti, koji nisu poljuljali ni tromesečni protesti, je donošenje propisa koji dozvoljavaju korišćenje objekata bez upotrebne dozvole i tehničkog pregleda. I to posle urušavanja novosadske krošnje, koja se dogodila upravo zbog nepoštovanja propisa i procedura", navodi se u tekstu.
Pročitaj još
Dalje, eksproprijacija se mora izvršiti "po ubrzanom postupku", bez mogućnosti odlaganja izvršenja ukoliko "postoji državni interes i hitnost". A u projektu koji je osmislio sam veliki vladar, a sprovodi ga finansijski mag, ministar finansija i verovatno jedini čovek od apsolutnog Vučićevog poverenja, Siniš Mali, sve je hitno i sve je u interesu države, navodi se u tekstu koji u celosti možete proćitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Samo 4.000 pitanja
17.11.2025.•
6
Jubilarno 400. izdanje 021.rs dnevnog kviza je pred vama.
Vlada Srbije do kraja godine usvaja novi Program reforme upravljanja javnim finansijama
17.11.2025.•
0
Vlada Srbije će do kraja godine usvojiti novi Program reforme upravljanja javnim finansijama 2026-2030 i prateći Akcioni plan 2026-2028.
Dijana Hrka prekinula štrajk glađu, kaže da ostaje ispred Skupštine Srbije
17.11.2025.•
2
Dijana Hrka, majka mladića poginulog pri padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu prošlog novembra, večeras je prekinula štrajk glađu.
Odbor predložio Milana Antonijevića za poverenika za zaštitu ravnopravnosti
17.11.2025.•
3
Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložio je danas parlamentu da pravnik Milan Antonijević bude izabran za novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Vesić izneo odbranu, odbio da odgovara na pitanja tužioca
17.11.2025.•
1
Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić izneo je danas odbranu pred tužiocem za organizovani kriminal u okviru finansijske istrage u slučaju "nadstrešnica".
Trampov zet tražio izuzeće od srpskog zakona u slučaju Generalštaba
17.11.2025.•
10
Džared Kušner ugovorom sa Srbijom o izgradnji hotela, kockarnice i stanova na mestu Generalštaba traži da buduće zajedničko preduzeće bude izuzeto iz primene Zakona o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini.
Počinje izrada prostornog plana u vezi sa ležištem zlata "Čoka Rakita"
17.11.2025.•
2
Vlada Srbije usvojila je odluku o pokretanju izrade Prostornog plana područja posebne namene za rudno ležište "Čoka Rakita" u rejonu Crnog Vrha.
Goran Vesić saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal
17.11.2025.•
13
Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić saslušan je danas u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Nova pojačana kontrola saobraćaja ove nedelje: Akcenat na autobusima i kamionima
17.11.2025.•
2
Saobraćajna policija od danas, 17. novembra do nedelje, 23. novembra pojačano kontroliše saobraćaj.
Šabić objasnio zašto je leks specijalis za Generalštab opasan
17.11.2025.•
3
Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić ocenio je da bi leks specijalis za Generalštab neizostavno i bez posebnih inicijativa ili predloga morao izazvati reakciju Ustavnog suda.
Ministarka koja je juče bila spremna da da ostavku zbog NIS-a: Građani da ne brinu, država zna šta radi
17.11.2025.•
39
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da će se rešenje za NIS naći tokom ove nedelje, odnosno da će Srbija imati tačan plan kada i šta se dešava u vezi sa tim.
Zatraženo da Ustavni sud da ocenu ustavnosti leks specijalisa za Generalštab
17.11.2025.•
5
Pokret "Kreni-promeni" je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o Generalštabu.
"Zbog stalnih pokušaja Rusije i Kine da vrše uticaj": Nemački ministar večeras u Srbiji u sklopu turneje
17.11.2025.•
12
Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful danas stiže u Beograd u sklopu trodnevne turneje tokom koje će posetiti sve članice zapadnobalkanske šestorke.
Brnabić: Nismo u komunizmu, nećemo nacionalizovati NIS, pa makar ga i preplatili
17.11.2025.•
56
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će problem sa sankcijama NIS-u biti rešen na "bilo koji način koji ne podrazumeva nacionalizaciju i oduzimanje imovine".
Brnabić o hotelu na mestu Generalštaba: A kako se Beograđanka uklapala u ambijent?
16.11.2025.•
37
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je, povodom primedbi da se kompleks koji bi trebalo da se izgradi na mestu Generalštaba neće ambijentalno uklopiti, pitala kako se uklapala "Beograđanka" kada je otvorena 1974.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - bez preterivanja
16.11.2025.•
13
Evo nas, 399. izdanje 021.rs dnevnog kviza.
Marinika Tepić pisala FBI i američkom Kongresu: Traži istragu zbog Generalštaba
16.11.2025.•
6
Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić uputila je otvoreno pismo američkom Federalnom istražnom birou (FBI) i Kongresu SAD.
Pucnjava u Beogradu: Muškarac ranjen na Miljakovcu
16.11.2025.•
0
Jedan muškarac ranjen je večeras oko 18.20h u beogradskom naselju Miljakovac.
Studenti u blokadi otvorili konkurs za vizuelni identitet buduće studentske liste
16.11.2025.•
3
Studenti u blokadi otvorili su konkurs za vizuelni identitet buduće studentske liste.
Uglješa Mrdić: Osnovati novi sud zbog "Ekspa", TOK staviti pod nadležnost Višeg tužilaštva u Beogradu
16.11.2025.•
7
Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić, koji je 11 dana štrajkovao glađu, najavio je da će predložiti da se Treći osnovni sud u Beogradu podeli na dva suda.
Njujork tajms o Dijani Hrki: Postala simbol protesta, Vučić u intervjuu pazio da je ne kritikuje
16.11.2025.•
9
Njujork tajms danas piše o Dijani Hrki koja ispred Skupštine Srbije štrajkuje glađu zahtevajući pravdu i odgovornost za tragediju u Novom Sadu u kojoj je nastradao njen sin Stefan.
Komentari 15
Zidar
9
pobogu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar