Nemački list: Srpsko društvo je podeljeno više nego ikad, Vučićev otrov deluje
"Srpsko društvo je podeljeno kao nikad. Predsednik Vučić uspeo je da protivnicima nametne svoju logiku", piše novinar Mihael Martens za "Frankfurter algemajne cajtung".
Foto: Pixabay
Dojče vele je izdvojio delove tog članka.
"Neizvesno je da li će protestni pokret u Srbiji moći da iznudi nove, prevremene izbore. Budućnost studentske liste, objavljene pre nekoliko nedelja, takođe je neizvesna. Ona za sada postoji samo kao glasina. Ako ikada dođe do njene realizacije, protestni pokret će neizbežno postati ranjiviji. Tada će ljudi biti povezani s njim imenom i prezimenom, a ne kao anonimni kolektiv studenata kojem se mesijanski klanjaju delovi srpskog društva", piše list.
Frankfurter algemajnce cajtung ukazuje da se "nacionalista, profesor književnosti iz Beograda Milo Lompar, često pominje kao mogući kandidat za prvo mesto na toj listi". Podseća se da je i on bio jedan od govornika na protestu 28. juna u Beogradu.
Lompar je, kako se navodi, "poštovalac bosanskog Srbina, ratnog zločinca Radovana Karadžića, osuđenog na doživotnu robiju i arhitekte genocida u Srebrenici kojem je 11. jula obeležena 30. godišnjica. Tada su više od 7.000 muslimanskih Bošnjaka - prema zvaničnim podacima iz Sarajeva, taj broj je bio čak 8.372 - ubili vojnici bosanskih Srba."
"Da li bi muslimanski studenti iz Sandžaka podržali listu koju predvodi pristalica čoveka čija je politika koštala života desetina hiljada Bošnjaka", pita se autor. On nudi ovakav odgovor:
"Neki Lompara vide kao novog Vojislava Koštunicu. On je bio kompromisni, nacionalistički kandidat ujedinjene srpske opozicije 2000. godine protiv Miloševića. Ali u to vreme, opoziciju je, pored Koštunice, činio i harizmatični i prodorni proevropski orijentisan Zoran Đinđić, koji je želeo da Srbiju povede u EU, i koji je postao premijer. Nije, međutim, dugo ostao na toj funkciji. Đinđić je ubijen u Beogradu 2003. godine. Zemlji i danas nedostaje. Nacionaliste poput Koštunice i Lompara Srbija proizvodi u izobilju. Đinđića je malo."
Berlin se oslanja na Vučića
Ipak, prema oceni nemačkog novinara, "trenutna situacija u Srbiji samo je delimično uporediva s onom od pre četvrt veka, kada je Vučić bio Miloševićev ministar propagande. Milošević je bio međunarodno izolovan - Vučić i dalje uživa podršku u inostranstvu."
"Mnogi Srbi optužuju Nemačku da podržava Vučića prvenstveno zato što nemačka automobilska industrija želi da eksploatiše srpska nalazišta litijuma", navodi se i ujedno ocenjuje: "Berlin se oslanja na Vučića kao svog agenta u Beogradu. Tačno je da neke nemačke institucije već dugo sarađuju s Vučićem pod izgovorom promocije demokratije. Fondacija Konrad Adenauer, na primer - formalno nezavisna, ali bliska CDU - nastavlja da sarađuje sa SNS-om i kao partnersku stranku tretira Vučićevu mašineriju moći za otimanje srpske države. Zbog takvih stvari ogorčeni su ne samo mnogi liberali i levičari, već i konzervativno-buržoaski orijentisani Srbe. To se doživljava kao nemačko saučesništvo sa srpskom kleptokratijom."
Autor istovremeno navodi i sledeće: "U popularnom sportu vređanja Nemačke u Beogradu i s desnice i s levice, Vučićev pravi partner u Evropskoj uniji izgubljen je iz vida: Viktor Orban, mađarski premijer. Dve srodne duše međusobno se podržavaju u proširivanju svojih moći i pokušaju da potkopaju evropske sankcije protiv Rusije gde god je to moguće."
Pročitaj još
Vučićeva logika
"Mađarska, međutim, ima Petera Mađara, harizmatičnog opozicionog lidera koji bi mogao da uzdrma trenutni sistem vlasti u Budimpešti. U Srbiji se nigde ne može videti nijedan opozicioni političar tog tipa. Srpska politička opozicija je bezglava. I ono malo što je od nje ostalo uskoro bi moglo potpuno da nestane - ako se lista studenata ikada zaista sastavi. U takvom slučaju, studenti očekuju da opozicione stranke neće učestvovati na izborima kako bi studentski projekat bio jedina politička alternativa Vučiću. A on bi trebalo da se proteže od krajnje levice, do krajnje desnice", piše frankfurtski list.
"U Srbiji vlada mišljenje da je za svrgavanje Vučića sa vlasti neophodna velika koalicija svih segmenata društva, uključujući i nacionaliste. Jedan od argumenta glasi da studentsko telo mora uzeti u obzir nacionaliste u sopstvenim redovima. A još bolje, da bi i oni sami trebalo da se ponašaju na nacionalistički način. Iz nekog razloga, uvek se pretpostavlja da bi liberali, levičari i konzervativci morali da ustupe mesto nacionalistima da bi do tog jedinstva došlo. Ređe se čuje da bi i od nacionalista moglo da se traži da naprave ustupke zarad zajedničkog cilja", ukazuje autor.
"Ono što se takođe čuje jeste da studenti moraju da se ponašaju nacionalistički samo zato što ih propagandni mediji onih na vlasti mesecima klevetaju kao izdajnike otadžbine ili strane špijune. Da bi morali svojim sopstvenim nacionalističkim tezama da dokažu da to nije istina", navodi Frankfurter algemajne cajtung.
"Taj argument takođe pokazuje da deluje otrov koji Vučić već godinama sistematski ubrizgava u srpsko društvo putem svojih medija. Vučić je uspeo da nametne samodestruktivnu logiku srpskom društvu, sopstvenu logiku. Neki od njegovih protivnika kao da čak i ne shvataju da pokušavaju da se bore protiv Vučića tako što se pokoravaju njegovim pravilima."
San razuma proizvodi čudovišta
"Efikasnost predsednikovog otrova očigledna je i u neobuzdanom radikalizmu i mržnji koja sada postoji na obe strane. Nekakvi međutonovi i nijanse nisu poželjni. Vladar Vučić očekuje bezuslovnu poslušnost. S druge strane, svako ko se usudi da izrazi sumnju u sveobuhvatnu mudrost studentskih plenuma i njihov izbor nacionalističkih predstavnika, biva obasut mržnjom i zlobom. 'Prljava nacistička svinja' ili 'Jedi govna' - takvi izrazi brzo postaju uobičajeni, kolokvijalni jezik. Septička jama društvenih mreža puna je toga."
"U svom nedostatku sposobnosti za samorefleksiju, delovi srpskog protestnog pokreta i njegove pristalice prilično su slični autoritarnim vladarima protiv kojih se bore. Vučićev višegodišnji propagandni baraž, koji svuda vidi samo neprijatelje srpstva, kako kod kuće, tako i u inostranstvu, uspešno je otrovao delove društva. Nijanse sive su ugrožena boja u debati. Takva atmosfera podseća na naslov poznate slike Fransiska Goje: 'San razuma proizvodi čudovišta'. Da li će ona nestati nakon buđenja?", piše Frankfurter algmajne cajtung.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Gašić: Ne naoružava se Srbija da bilo kome preti
17.03.2026.•
0
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da se Srbija ne naoružava da bilo kome preti, Srbija se naoružava da bi mogla da odbrani građane i zemlju, bez, kako je naveo, bilo kakve opasnosti po komšije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta vam teško
17.03.2026.•
2
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Politikolog Gogić: Boravišne dozvole znače početak integracije zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem
17.03.2026.•
1
Politički komentator Ognjen Gogić ocenio je da Priština svojim zakonima o strancima i vozilima definitivno šalje poruku da želi da eliminiše Srbiju sa Kosova.
Spoljnopolitički odbor EP danas o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji
17.03.2026.•
0
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) danas će u Briselu raspravljati o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji.
Danas obeležavanje 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji
17.03.2026.•
1
U Srbiji će danas komemorativnim skupovima biti obeležena 22. godišnjica "Martovskog pogroma" na Kosovu i Metohiji.
Glamočić: Već 110 poljoprivrednika odustalo od subvencija zbog dokazivanja troškova
17.03.2026.•
3
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je govoreći o subvencijama, gde je novina obaveza da se podsticaji po hektaru pravdaju fiskalnim računima, rekao da mora da bude utvrđeno na koji način se troši novac.
Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom
17.03.2026.•
24
Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.
Od 1. aprila unapređenje sistema eBolovanje-Poslodavac
17.03.2026.•
1
Sistem "eBolovanje-Poslodavac" od 1. aprila biće unapređen elektronskim podnošenjem zahteva za obračun i refundaciju naknada zarada.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne Morave i napravio akumulaciono jezero
17.03.2026.•
1
Niška policija uhapsila je M. S. (31), vlasnika jedne preduzetničke radnje iz Aleksinca, zbog neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, nedozvoljene proizvodnje i oštećenja životne sredine.
Budimović: Cene mesa u Srbiji narednih meseci neće padati
17.03.2026.•
1
Cene mesa u Srbiji u narednim mesecima neće padati, a ponuda je trenutno stabilna, izjavio je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Stručnjaci se bavili posledicama studentskih protesta na psihičko zdravlje samih učesnika: Ovo su zaključci
17.03.2026.•
2
Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta u Beogradu u Berlinu je održana rasprava o jednoj temi o kojoj se, otkako su studentski protesti počeli, retko priča.
Reč "blokader" u medijima upotrebljena više od 36.000 puta: Može li zvanično ući u rečnik?
17.03.2026.•
10
Rogobatna i sklepana reč "blokader" u srpskom jeziku ne znači ništa jer ne postoji.
Država ima 50.000 stanova, lokala, garaža i parcela nerešenog statusa: Kolika je vrednost nekretnina?
17.03.2026.•
0
Više od 5.000 parcela građevinskog zemljišta država ima u susvojini, odnosno vlasništvo nad tim zemljištem deli sa nekim.
Više od hiljadu evra za mesec u domu: Rast cena u staračkim domovima u Srbiji pretvara osnovnu negu u luksuz
16.03.2026.•
16
Prvog februara na snagu je stupilo novo povećanje cena domova za stare. Od državnih domova, gde su cene povećane za oko 30 odsto, do pojedinih privatnih domova u kojima je zabeleženo povećanje od čak 50 odsto.
Građani protestovali ispred lokalne TV u Čačku na kojoj je gostovao Vučić
16.03.2026.•
11
Stotinak građana protestovalo je večeras ispred zgrade TV Lav plus u Čačku na kojoj je gostovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izborne liste na kojima bi učestvovali samo mladi neće biti moguće u malim opštinama – nema dovoljno mladih
16.03.2026.•
12
Za trinaest dana u deset opština u Srbiji održaće se lokalni izbori. Jedino mesto u Vojvodini gde će građani i građanke birati novi sastav lokalnog parlamenta je Kula.
Biznis i finansije: Proizvođači flaširane vode u Srbiji žale se na visoke naknade
16.03.2026.•
6
Proizvođači flaširane vode u Srbiji žale se na visoke naknade za pravo eksploatacije prirodnog dobra ida zato nisu konkurentni na regionalnom tržištu, piše mesečnik Biznis i finansije.
Teži put do izgradnje malih elektrana - država menja propise
16.03.2026.•
1
Vlada Srbija usvojila je izmene propisa koje će verovatno znatno otežati i poskupeti izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije kapaciteta od 10,8 do 50 kW. Njihova izgradnja je zbog toga privremeno obustavljena.
Opozicija sa Venecijanskom komisijom razgovarala o "Mrdićevim zakonima"
16.03.2026.•
0
Nakon sastanka opozicije sa delegacijom Venecijanske komisije, poslanik i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da je za njega bio jedan od lakših sastanaka u prethodnom periodu.
Puštena studentkinja koja je bila privedena zbog Marka Krička
16.03.2026.•
0
Puštena je studentkinja koja je privedena na saslušanje zbog načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička tj. lepljenja nalepnica sa njegovim likom. Zbog iste stvari bio je priveden i student Luka Pešić.
Društvo sudija Srbije pozvalo Visoki savet sudstva da bira sudije
16.03.2026.•
0
Društvo sudija Srbije je danas pozvalo Visoki savet sudstva (VSS) da sprovodi jednu od osnovnih ustavnih nadležnosti i obaveza - da bira sudije.
Komentari 21
SSS
Rene
Fuj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar