Ulazak Zapadnog Balkana u EU bi svakog stanovnika koštao pet evra
Svaki stanovnik Evropske unije za integraciju Zapadnog Balkana u EU morao bi u proseku da plati pet evra i 29 evrocenti godišnje tokom sedam godina.
Foto: Pixabay
To pokazuje istraživanje fondacije Konrad Adenauer (KAS) i Centra za evropske politike (CEP).
Prema studiji o troškovima i koristima proširenja EU na Zapadni Balkan, predstavljenoj danas u Evropskoj kući u Beogradu, članstvo zemalja regiona ekonomski je isplativo i za region i za EU.
Programski menadžer CEP Strahinja Subotić rekao je na predstavljanju rezultata istraživanja da, kada se troškovi integracije Zapadnog Balkana od 46,6 milijardi raspodele po glavi stanovnika EU tokom sedam godina, dobije se cena jedne kafe i kroasana godišnje.
Subotić je dodao da je cilj istraživanja bio da se procene troškovi na osnovu poslednjih podataka, a oni ne bi bili identični svake godine zbog različitih faza procesa.
On je naveo da bi teret svake zemlje EU u proseku bio 0,015 odsto bruto nacionalnog dohotka, s tim što bi članice koje imaju više sredstava pokrile veći deo troškova, dok bi one sa manjim sredstvima dale manje novca.
Subotić je rekao da bi više krugova proširenja na Zapadni Balkan moglo da dodatno smanji troškove po glavi stanovnika EU, na otprilike cenu kratkog espresa.
Dodao je da je EU već najveći investitor i donator Srbiji, da bi dobrobit za Srbiju od ulaska u EU bila značajna, a njene finansijske obaveze prema EU ne bi bile velike.
Direktor kancelarije KAS za Srbiju i Crnu Goru Jakov Devčić naveo je da pitanje nije samo koliko košta pridruživanje Zapadnog Balkana, već i koliko bi EU koštalo da region ne postane deo Unije.
"Mi smo kao fondacija hteli brojeve, činjenice i čvrstu osnovu za argumentaciju za političke odluke. Iz naše perspektive, Zapadni Balkan nije nešto daleko, nije daleka regija, to je neposredni komšiluk", rekao je Devčić.
Dodao je da su tri glavna cilja istraživanja bila transparentnost, razjašnjenje, odnosno razbijanje mitova o ceni proširenja EU i određivanje perspektive, da se vidi da se "ne radi samo o nekim troškovima, već o šansama za celu Evropu".
Devčić je rekao da je studija "polazna osnova za rasprave i odluke", dodavši da će KAS sledeće godine predstaviti studiju u svim zemljama članicama EU.
Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da najvažnijim u istraživanju smatra demistifikovanje aktuelnog narativa o troškovima i koristi od ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Ona je navela da se proširenje u EU trenutno "više nego ikada" vidi kao geostrateška potreba.
"Mislim da je glavna briga mnogih građana EU da li će proširenje Uniju učiniti snažnijom ili slabijom", rekla je Halačeva i dodala da je značajno to što buduće zemlje članice neće samo dobiti sredstva, već će one i doprineti EU i da zato proširenje EU nije samo trošak.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naveo je da su tri milijarde evra koje bi Srbija neto dobijala od EU jednake ovogodišnjem budžetskom deficitu i da bi čitav deficit i zaduživanje Srbije mogli da se finansiraju iz budžeta EU, što je velika promena.
Dodao je da bi to omogućilo poboljšanje javnih usluga i životnog standarda stanovništva.
Naveo je da bi povećanje obima sredstava i više od četiri puta bilo neosporno vidljivo u svakodnevnom životu građana Srbije.
Altiparmakov je rekao da je Fiskalni savet zadnjih godina zabrinut za kapacitete državne uprave, jer ne može da priušti stručnjake u mnogim sektorima, što predstavlja rizik u pogledu pridruživanja EU.
Naveo je da se dosadašnji model rasta Srbije baziran na kvantitetu, a ne kvalitetu i većoj dodatnoj vrednosti, istrošio. Prema Altiparmakovu, prelazak na model zasnovan na kvalitetu zahteva ulazak u EU.
"To je sve do nas. Nisu sve nove članice EU jednako iskoristile tu šansu. Uvek ostaje i naš domaći zadatak, da ga uradimo da bismo što bolje živeli", rekao je Altiparmakov.
Pročitaj još
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da "nema nikakve dileme" da će podaci prezentovani u studiji biti dobra argumentacija za sve one koji podržavaju proces proširenja EU.
On je naveo da je zamor od proširenja "još prisutan" u EU, i da otpor prema proširenju u zemljama članicama nije uvek racionalan.
"Ono što mogu da potvrdim jeste da Srbija ostaje snažno posvećena članstvu u EU, da ona u tome vidi svoj nacionalni interes", rekao je Starović.
Dodao je da ništa od postignutih rezultata ne bi bilo moguće da Srbija nije na evropskom putu, i da su indirektni benefiti i koristi bili daleko veći od onih koji se mogu iskazati brojevima.
Rekao je da je EU odsustvom konsenzusa članica u pogledu otvaranja klastera 3, Srbiji i njenim građanima poslala "lošu poruku", koja koristi protivnicima ulaska Srbije u EU.
Starović je rekao da Srbiju ništa ne sprečava da nastavi sa reformama i da će ona to učiniti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Država ukida pretpostavku nevinosti - i pre presude trajno oduzimanje imovine za koju misli da je od kriminala
22.12.2025.•
7
Pretpostavka nevinosti, princip po kojem je svako nevin dok sud ne utvrdi suprotno, nalazi se u temelju domaćeg krivičnog zakonodavstva.
Javna preduzeća postala d.o.o: Pošta, Putevi Srbije, Srbijavode...
22.12.2025.•
6
Vlada Srbije donela je odluku o promeni pravne forme niza javnih preduzeća, među kojima su Pošta Srbije, Putevi Srbije i Srbijavode.
Firmi Vučićevog kuma Nikole Petrovića milionski poslovi za godinu dana
22.12.2025.•
6
Firma GBG snabdevanje, čiji je jedan od vlasnika Nikola Petrović, od prošle godine do danas kroz javne nabavke ugovorila je poslove sa državnim institucijama u vrednosti od oko 6,3 miliona evra.
Luksemburški dnevnik: Nadureni Vučić zbog povređene sujete gura Srbiju u samoizolaciju
22.12.2025.•
9
Srbija sebi ne čini nikakvu uslugu politikom samoizolacije, a odsustvo napretka u pregovorima sa EU, koje je sama skrivila, pored poličkih posledica već utiče i na privredu Srbije i njen ugled kod investitora.
Za nedelju dana iz saobraćaja isključeno 2.000 pijanih i drogiranih vozača
22.12.2025.•
1
Policija je tokom pojačane kontrole saobraćaja od 15. do 21. decembra iz saobraćaja isključila 1.884 vozača jer su vozili pijani i 125 vozača jer su bili drogirani.
Piloti i druga posada aviona u Srbiji od 1. janaura 2026. biće testirani na alkohol
22.12.2025.•
2
Od 1. januara 2026. godine u Srbiji će započeti sistematsko testiranje letačkih i kabinskih posada na prisustvo alkohola.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - iz ciklusa u ciklus
22.12.2025.•
10
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Đilas: Gospodin Putin zaboravio jednu sitnicu - i mi možemo da se pozivamo na višu silu u slučaju NIS-a
22.12.2025.•
8
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u vezi sa NIS-om, ne sme da uradi ono što mora da se uradi.
Klimaju li se Srbiji sve četiri stolice na kojima zasniva spoljnu politiku: "Ta igra više ne pomaže"
22.12.2025.•
5
Srbija je dugo u spoljnoj politici nastojala da sarađuje i sa Istokom i sa Zapadom. Međutim, u vremenu sve veće polarizacije u međunarodnim odnosima, ta politika Beograda nailazi na velike izazove.
Slovačka želi da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji, edukovaće ljude iz naše zemlje
22.12.2025.•
55
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka sa predsednikom Slovačke Peterom Pelegrinijem, da će Srbija slati ljude u tu zemlju kako bi se edukovali za primenu nuklearne energije.
Pravosuđe pod nezabeleženim pritiskom vlasti, Vučić prednjači: "Malo je reći da su to uvrede"
21.12.2025.•
6
Pravosuđe je pod nezabeleženim, kako otvorenim, tako i skrivenim pritiskom vlasti, a u tome prednjači predsednik države Aleksandar Vučić.
Održan skup podrške Prvoj niškoj gimnaziji
21.12.2025.•
0
Profesori, učenici, studenti i građani koji su danas u Nišu učestvovali u protestu "Svi ispred Sremca" zatražili su hitnu smenu v.d. direktorke Prve niške gimnazije "Stevan Sremac" Radmile Stojiljković.
FOTO, VIDEO Održan protest u Novom Pazaru: "Studenti DUNP-a postali simbol hrabrosti, tolerancije i razuma"
21.12.2025.•
18
Studenti u blokadi organizovali su danas protest u Novom Pazaru, jer je više od 200 studenata univerziteta u tom gradu izgubilo status studenta, a oko 30 profesora ostalo bez posla.
Ruski diplomata: Beograd ostao partner Moskve, uprkos uticaju Zapada
21.12.2025.•
21
Srbija nastavlja da održava zabranu izvoza municije "sumnjivim izvođačima", što Rusija ceni kao principijelan stav.
Kamioni na Batrovcima čekaju šest sati
21.12.2025.•
1
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko šest sati.
MUP: Obavezno upalite svetla kad je magla, ako vi ne vidite dobro - ne vide ni vas
21.12.2025.•
6
U uslovima kiše, magle i sumaglice, vidljivost na putu je smanjena, a upravo tada svetla na vozilu spasavaju živote, poručuju iz MUP-a.
Stambeni krediti za mlade: Manje interesovanje, a i dalje postoji ozbiljan problem u proceduri
21.12.2025.•
3
Subvencionisani stambeni krediti uz minimalno učešće od jedan odsto do sada su zainteresovali više od 8.000 mladih u Srbiji. Oko 5.000 njih je i konkurisalo za kredit.
Milan Ćulibrk dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić", deo novca uplatiće studentima DUNP-a
21.12.2025.•
0
Uredniku ekonomije u nedeljniku Radar Milanu Ćulibrku danas je uručena nagrada Udruženja novinara Srbije (UNS) za borbenost u novinarskom izražavanju "Aleksandar Tijanić".
Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa
21.12.2025.•
16
Upotrebni ili životni vek konstrukcija stambenih zgrada je 50 godina, dok je za važne infrastrukturne objekte kao što su mostovi projektovani upotrebni vek 100 godina.
Komentari 2
pajo patak
Стојан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar