Prijava "Svoj na svome": Šta će biti sa objektima koji su evidentirani, a šta sa onima koji nisu?
Ministarstvo građevinarstva produžilo je rok za prijavu bespravnih objekata do 9. februara u ponoć, usled velike zainteresovanosti koja je, kako je saopšteno, uzrokovala preopterećenje sistema za prijavu "Svoj na svome".
Foto: 021.rs (ilustracija)
Nameće se pitanje da li je rok od dva meseca za prijavu bespravnih objekata bio dovoljan i šta će biti sa onim objektima koji nisu prijavljeni.
Advokat Đorđe Vukotić kaže za Insajder da je rok od dva meseca za prijavu bespravnih objekata bio nerealan iz više razloga.
Kako navodi, Agencija za prostorno planiranje nije na vreme obezbedila funkcionalan softver za podnošenje prijava.
"Do sredine januara nije bilo moguće podneti prijave za stambene zgrade, što je onemogućilo vlasnike stanova da na vreme ispune obavezu. Takođe, ni prijava linijskih infrastrukturnih objekata, koji su po zakonu morali biti prijavljeni do 5. februara, nije bila tehnički omogućena sve do pred sam istek roka", kaže Vukotić.
On kaže da se rok za prijave ne može produžiti samo ministarkinom izjavom, pa zato poziva građane da svoje prijave podnesu do 5. februara u ponoć.
Dodatni problem, kako dodaje, bio je nedostatak vremena i kapaciteta za izradu elaborata geodetskih radova, koji su bili obavezni za veliki broj objekata, uključujući stambene zgrade, pojedinačne stanove, adaptirane zajedničke prostorije, kao i objekte koji nisu vidljivi na satelitskim snimcima, među kojima su i brojni podzemni infrastrukturni objekti.
"U tako kratkom periodu nije bilo dovoljno geodeta da odgovore na potrebe građana. Takođe, rok je bio nerealan i za lica koja su morala da sprovedu ostavinske postupke, jer nije bilo realno očekivati da sudovi i javni beležnici u periodu od novembra do februara završe toliki broj postupaka. Minimalno razuman rok za prijavu bio bi šest meseci."
Pročitaj još
Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima pristiglo je 2.026.310 prijava građana.
Vukotić smatra da ova cifra ne odražava stvarni broj objekata koje je potrebno legalizovati, s obzirom na to da se na početku procesa prijava govorilo o gotovo pet miliona bespravnih objekata.
"Značajan deo tih objekata ne može ili ne treba da se legalizuje, naročito u ruralnim sredinama, gde vlasnici često nemaju interes da ulaze u postupak zbog poreskih obaveza. Najveći interes za legalizaciju imaju vlasnici stanova u gradovima i porodičnih kuća u urbanim zonama."
Pored toga, Vukotić smatra da je veliki broj prijava dupliran jer se u javnosti pojavila informacija da svaki suvlasnik mora posebno da podnese prijavu, što je moglo da dovede do toga da, na primer, bračni drugovi podnesu duple prijave.
"Takođe, zbog početnih tehničkih problema u sistemu, mnogi građani nisu dobijali potvrdu sa brojem prijave, već samo obaveštenje da je prijava podneta, pa su iz straha ponavljali postupak. Zbog toga je realan broj stvarnih prijava znatno manji od zvanično saopštenog. Uz to, većina prijava nije podneta sa potpunom i urednom dokumentacijom, što će predstavljati veliki problem u daljem postupku."
Kada je reč o objektima koji nisu prijavljeni, zakon propisuje da će oni, po okončanju procesa legalizacije, biti upisani kao vlasništvo lica koje je upisano kao vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi, ukoliko je objekat vidljiv na satelitskom snimku.
"Za objekte koji su prijavljeni u roku, u velikoj većini slučajeva uslediće pozivi za dopunu dokumentacije. To se naročito odnosi na stanove u zgradama, objekte kod kojih vlasnik nije upisan kao vlasnik zemljišta, kao i slučajeve u kojima nije sproveden ostavinski postupak. Postoji informacija da se razmatra korišćenje veštačke inteligencije u cilju ubrzanja postupka, ali bi to moglo da dovede do ozbiljnog pravnog haosa, jer automatizovani sistem ne može da reši složene imovinsko-pravne odnose. Takav pristup bi mogao proizvesti veliki broj grešaka i sudskih sporova", objašnjava Vukotić.
Neadekvatno zakonsko rešenje
Advokatica Gordana Mihailović napominje za Insajder da postoji veliki broj parcela, naročito u gradovima poput Beograda, na kojima je upisano više suvlasnika sa zajedničkim udelima, pa se postavlja pitanje na koga bi se objekat u tim slučajevima upisivao. Takođe, postoji i značajan broj parcela u državnom vlasništvu na kojima su izgrađeni objekti.
Ona smatra da je ovakvo zakonsko rešenje za evidenciju bespravno izgrađenih objekata veoma problematično.
"Kada je reč o objektima koji su prijavljeni, zakon predviđa da se dokumentacija proverava u Agenciji za prostorno planiranje. Ukoliko se utvrdi da je dokumentacija u redu, izdaje se potvrda da objekat može da se evidentira, a ta potvrda se prosleđuje katastru, koji potom upisuje objekat i vlasništvo. Ovo rešenje smatram veoma problematičnim, jer potvrda predstavlja upravnu radnju, a ne upravni akt. Na takvu potvrdu ne postoji pravo žalbe, a čak je upitno da li je uopšte predviđen delotvoran prigovor."
Kako dodaje, time se onemogućava kontrola odluke od strane višeg organa. Dodatno, katastar ima obavezu da ove potvrde sprovede pre svih ranije podnetih zahteva, što otvara pitanje preskakanja redosleda i pravne sigurnosti.
"Ovakva rešenja mogu ozbiljno da ugroze imovinska prava. Svako ugrožavanje imovine u praksi dovodi do sudskih sporova, koji kod nas traju dugo i dodatno opterećuju sudove. Na taj način se ne dolazi do rešenja problema, već se stvaraju novi."
Prema njenom mišljenju, ovim modelom nije rešen sistemski problem nelegalne gradnje, a razlog je, kako kaže, to što su na ovaj način praktično abolirani oni koji su nelegalno gradili, iako je nelegalna gradnja krivično delo.
"Država im sada omogućava upis, evidenciju i promet nelegalno izgrađenih objekata, čime se šalje poruka da se kršenje zakona isplati. Krivične sankcije treba da imaju i preventivnu funkciju, ali ovakva praksa pokazuje da će država uvek naknadno ‘rešavati’ posledice. Sa legalizacijom se počelo još 1997. godine, zatim 2003, 2009, 2015, 2019. i sada ponovo, dok je nelegalna gradnja kao krivično delo uvedena još 2003. godine, ali se ta odredba u praksi nije primenjivala."
Kaže i da se u ovom slučaju zapravo ne radi o legalizaciji, jer prava legalizacija podrazumeva proveru da li objekat ispunjava sve uslove koji bi važili da je građevinska dozvola pribavljena pre početka gradnje – od urbanističkih i imovinsko-pravnih, do bezbednosnih, statičkih, protivpožarnih i drugih tehničkih kriterijuma.
"U ranijim postupcima legalizacije svi ti elementi su se ispitivali, a objekat je tek nakon toga dobijao pravni status i mogao da se upiše u katastar i učestvuje u pravnom prometu. Danas se ti uslovi sve više snižavaju, a ovaj postupak se svodi isključivo na evidenciju. Država samo konstatuje da objekat postoji i da je neko njegov vlasnik, bez ikakve garancije u pogledu bezbednosti ili zakonitosti gradnje", zaključuje Mihailović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uhapšeno dvoje zbog krađe slike iz galerije ULUS u Beogradu
05.02.2026.•
0
Beogradska policija uhapsila je dve osobe zbog krađe iz galerije Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
Opozicija zatražila od Ustavnog suda ocenu ustavnosti Mrdićevih zakona
05.02.2026.•
1
Poslanici Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih građana, Narodnog pokreta Srbije i Novog lica Srbije podneli su Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti nedavno usvojenog seta pravosudnih zakona.
Vuletić: Vučićeva izjava da će se Srbija delimično snabdevati gasom iz EU će nasmejati Ruse
05.02.2026.•
8
Odluka Aleksandra Vučića da se Srbija delimično snabdeva gasom kroz zajedničku nabavku sa EU je, prema oceni predsednika Skupštine "Udruženja za gas" Vojislava Vuletića, dobra politička izjava koja će nasmejati Ruse.
Carinici na Preševu zaplenili dijamantski prsten vredan pola miliona dinara
05.02.2026.•
8
Carinici su 4. februara na graničnom prelazu Preševo, u saradnji sa policijom, sprečili da se bez prijavljivanja unese preko granice dijamantski prsten.
Ponovo podignuta optužnica za ubistvo Danke Ilić
05.02.2026.•
3
Više javno tužilaštvo u Zaječaru danas je ponovo podiglo optužnicu protiv D. D. i S. J. zbog sumnje da su 26. marta 2024. godine u Banjskom Polju kod Bora ubili dvogodišnju Danku Ilić.
Tužiteljka: Insistiranje na pitanju imuniteta Selakovića je odugovlačenje, a pomilovanje bi sve zaustavilo
05.02.2026.•
1
Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović upozorila je da insistiranje suda na pitanju imuniteta za ministra kulture Nikole Selakovića u slučaju "Generalštab" može predstavljati nepotrebno odugovlačenje postupka.
Hrana najveći trošak u Srbiji: Skoro polovina zarade ode na namirnice
05.02.2026.•
22
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu u avgustu prošle godine 42,5 odsto prosečne zarade, piše Demostat.
FOTO: Krivična protiv dvojca iz Šapca zbog nelegalnog duvana
05.02.2026.•
2
Policija u Šapcu podneće krivičnu prijavu protiv M. B. (62) i D. T. (53) zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda.
Jedan od osumnjičenih za taktičku obuku Moldavaca kod Loznice pušten iz pritvora
05.02.2026.•
0
Jedan od dvojice osumnjičenih da je u okolini Loznice organizovao taktičku obuku državljana Moldavije i Rumunije, S. S, pušten je iz pritvora, rečeno je Insajderu iz Višeg suda u Šapcu.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU u 12 razloga zašto nema masovnog protesta zbog Mrdićevih zakona
05.02.2026.•
20
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković navela je zašto nema masovnog protesta u Srbiji zbog odnosa vlasti prema Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Molitveni doručak u Vašingtonu: Ko je pozvan iz Srbije?
05.02.2026.•
8
Da nema Milorada Dodika koji već danima obaveštava javnost kako pakuje kofere, kreće, sleće i stiže na tradicionalni Molitveni doručak u Vašingtonu, javnost u Srbiji bi zaboravila da taj događaj uopšte postoji.
Mađarska počinje gradnju nuklearne elektrane Pakš 2, Srbija želi da kupi udeo u njoj
05.02.2026.•
4
Inženjer energetike Žolt Haraš izjavio je da je za Srbiju važno da uzme učešće u nuklearnoj elektrani "Pakš" u Mađarskoj jer bi time doprinela svojoj energetskoj stabilnosti.
Selaković se nije pozvao na imunitet, ali postoje dve opcije da krivično ne odgovora: Evo koje su
05.02.2026.•
8
Ministar kulture Nikola Selaković i ostali optuženi za zloupotrebu službenog položaja u slučaju "Generalštab" negirali su krivicu pred većem Specijalnog suda.
Vučić: Predan sam ideji članstva Srbije u EU, dok sam ja predsednik, zemlja će biti na evropskom putu
05.02.2026.•
51
Srbija diversifikuje svoje snabdevanje energentima i mimo Rusije i već je u pregovorima o kupovini prirodnog gasa posredstvom zajedničkog mehanizma EU, izjavio je za Rojters predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ustavni sud: Petrov od sad sa medijima komunicira preko Službe
05.02.2026.•
5
Ustavni sud Srbije saopštio je da će se ubuduće sva komunikacija predsednika tog suda Vladana Petrova sa medijima obavljati posredstvom Službe predsednika Ustavnog suda.
Simpatizeri Milana Nedića privedeni kad su s kaiševima i palicama pokušali da dođu do antifašista
05.02.2026.•
5
Policija je u centru Beograda privela nekoliko simpatizera nacističkog saradnika Milana Nedića, predsednika kolaboracionističke "Vlade narodnog spasa" tokom okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu.
Uhapšen jedan od osumnjičenih za bacanje bombe na kuću Zdravka Čolića, za drugim se traga
05.02.2026.•
1
Beogradska policija uhapsila je S. M. (33) zbog nelegalnog oružja i izazivanja opšte opasnosti u saizvršilaštvu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - imamo i poklon
04.02.2026.•
16
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama, a imamo i poklon.
VIDEO: Skupovi antifašista i simpatizera Milana Nedića u Beogradu
04.02.2026.•
3
Beogradski zborovi građana i studenti u blokadi organizovali su u glavnom gradu Srbije skup pod nazivom "Fašizam neće proći".
Komentari 2
Ogi
Aleksandar974
Ustani Srbijo!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar